BEZGLUTENSKO BRAŠNO
Danas prehrambena industrija proizvodi različite namenske vrste bezglutenskih smeša (brašna) od kojih se priprema bezglutenski hleb, peciva, kolači, testenine i druge domaće đakonije.
U bezglutenski hleb ubrajaju se sve vrste hleba, lepinje i pogače pripremljene od bezglutenske smeše za hleb i peciva i brašna drugih dozvoljenih bezglutenskih žitarica. Postoje različite vrste bezglutenskih smeša i brašna od dozvoljenih bezglutenskih žitarica u odnosu na kvalitet i namenu.
Naučno je dokazano da je zdraviji bajat hleb u odnosu na vruć i svež hleb. Bajati hleb se lakše vari i ne oštećuje sluzokožu želuca.
Bezglutensko brašno (smeša) za hleb i peciva
Ovo brašno je dijetski prozvod namenjeno za bezglutenske proizvode bez primese instant pekarskog suvog kvasca.
Bezglutensko brašno je modifikovano, namenjeno za pripremu hleba, peciva (kiselo testo), testenina i svih bezglutenskih jela i zamenjuje sve zabranjene žitarice u njihovoj pripremi.
Hemijski sastav 100 g brašna: Ugljeni hidrati 85,0 g, Gluten 0,0 g, Ukupni proteini 2,2 g, Masti 0,7 g, Vlaga 12,0 g.
Energetska vrednost 100 g smeše iznosi: 383 kcal (1610 kJ)
Sastav: kukuruzni skrob, modifikovani skrob, krompirov skrob, sojino brašno, pirinčano brašno, kuhinjska so, šećer, desktroza, emulgator E471, stabilizator F412.
SAMONIKLI BILJNI DODACI ZA HLEB
Bezglutenski hleb možete slobodno obogatiti samoniklim biljem u svežem ili suvom stanju, čiji osnov čini oko 20 vrsta bilja, i to:
Samoniklo hlebno bilje deli se na 7 grupa:
– neutralno bilje (kopriva, mišjakinja, vira, broćika lepljiva),
– aromatično bilje (sedmolist, dobričica, mečja šapa, nana, matičnjak),
– gorko bilje (čičak, podbel).
– začinsko bilje (majčina dušica, hajdučka trava),
– lekovito bilje (matičnjak, bokvica, plućnjak),
– oksalatno bilje (divlji spanać, loboda),
– ostalo bilje.
Kao dodatak hlebu koristi se biljna mešavina, iz svake grupe 1-2 biljke. Njihov odnos je na 1 kg bezglutenskog brašna: 200 g biljne mešavine (od toga 50% neutralnih i 50% ostalih biljaka). Posebno treba paziti da ne preovladavaju biljke iz grupe oksalata. U hleb se može dodavati, u slučaju neke bolesti, i lekovito bilje za tu bolest.
Hleb se mesi na klasičan način, a biljna masa se dodaje na početku, s tim što se količina kvasca povećava za 15% (jer bilje teže fermetiše
COPY/PASTE SVAŠTARA
Moderatori: mr ph. Silvio, moderato, admin, vlada99
-
Dj.Olivera
- Stalni član
- Postovi: 2917
- Pridružio se: Ned Jul 20, 2008 12:47 pm
-
Dj.Olivera
- Stalni član
- Postovi: 2917
- Pridružio se: Ned Jul 20, 2008 12:47 pm
Bezglutenski hleb
Potrebno:
20 dg bezglutenskog brašna
2 kašike ulja
2 g soli (1/2 kašičice)
2 g šećera
3 g instant pekarskog suvog kvasca
1,3 dl mlake vode
Priprema:
Brašno staviti u sud za mešenje, u sredini napraviti udubljenje i tu dodati ostale sastojke i mlaku vodu (35oC). Dobro umesiti testo i staviti u pobrašnjeni kalup (tepsiju). Ostaviti na toplom mestu (35oC) pokriveno platnenom krpom da testo naraste 2-3 puta. Peći u zagrejanoj pećnici oko 30 minuta na temperaturi 200oC da porumeni. Izvaditi ga, malo poprskati vodom, uviti u platnenu krpu i ostaviti oko 10 minuta. Višak hleba se može očuvati svežim procesom zamrzavanjaodmrzavanja.
Bezglutenski hleb sa belancem
Potrebno:
20 dg bezglutenskog brašna
1 belance
2 dg domaćeg maslaca
3 g instant pekarskog suvog kvasca
1,3 dl mlake vode
so
Priprema:
U sudu za mešenje penasto umutiti belance, dodati bezglutensko brašno sa umešanim instant kvascem, otopljenu masnoću i preliti mlakom osoljenom vodom. Umesiti hleb da testo postane žitko. Testo staviti u podmazanu tepsiju (ili kalup) odgovarajuće veličine i ostaviti oko 40 minuta na toplom mestu (temperatura 35oC) da naraste 2-3 puta. Staviti u zagrejanu pećnicu i peći oko 20 minuta na temperaturi 210oC. Sačekati da se pečeni hleb malo ohladi, iseći na kriške i poslužiti. Ako se hleb koristi 5-6 časova posle pečenja, treba ga prethodno uviti u nakvašeni salvet, staviti u zagrejanu pečnicu na temperaturu 50-75oC oko 10-15 minuta. Višak hleba posle pečenja (nakon hlađenja) se može zamrznuti do naredne upotrebe. Zamrznuti hleb izvaditi iz hladnjaka, uviti ga u nakvašeni salvet i staviti ga u zagrejanu pećnicu oko 15 minuta na temperaturu do 75oC, izvaditi ga, skinuti salvet, iseći na kriške i poslužiti.
Beskvasni hleb sa prosom
Potrebno:
70 dg bezglutenskog brašna
20 dg kuvanog prosa
1 šolja mlake vode
2 kašike ulja
1 kašičica šećera
1 kašičica soli
Priprema:
U sud za mešenje staviti brašno, dodati izmiksirano kuvano proso, ulje, šećer i so. Umesiti ne suviše tvrdo testo, tako da postane žitko. Oblikovati veknu i staviti u pobrašnjenu usku tepsiju. Ostaviti na toplom mestu oko 40 minuta. Peći u prethodno zagrejanoj pećnici oko 35 minuta na temperaturi 180oC. Povremeno proveravati bockanjem viljuškom da se ne prepeče.
Bezglutenski hleb sa prosom
Potrebno:
20 dg bezglutenskog brašna
10 dg kuvanog prosa
2 kašike ulja
1 belance
2 g soli
2 g šećera
2 g instant pekarskog suvog kvasca
1,3 dl mlake vode (ili po potrebi)
Priprema:
Bezglutensko brašno staviti u sud za mešenje, u sredini napraviti udubljenje, dodati suvi kvasac i promešati, zatim ulje, ulupano belance, so, šećer, kuvani proso i postepeno mlaku vodu. Dobro umesiti da testo postane žitko, a zatim ga oblikovati i staviti u pobrašnjeni kalup (tepsiju). Ostaviti na toplom mestu (35oC) pokriveno platnenom krpom da testo naraste 2-3 puta. Peći u zagrejanoj pećnici oko 25-30 minuta na temperaturi 200oC da porumeni. Izvaditi ga, malo poprskati vodom, uviti u platnenu krpu i ostaviti oko 10 minuta
Potrebno:
20 dg bezglutenskog brašna
2 kašike ulja
2 g soli (1/2 kašičice)
2 g šećera
3 g instant pekarskog suvog kvasca
1,3 dl mlake vode
Priprema:
Brašno staviti u sud za mešenje, u sredini napraviti udubljenje i tu dodati ostale sastojke i mlaku vodu (35oC). Dobro umesiti testo i staviti u pobrašnjeni kalup (tepsiju). Ostaviti na toplom mestu (35oC) pokriveno platnenom krpom da testo naraste 2-3 puta. Peći u zagrejanoj pećnici oko 30 minuta na temperaturi 200oC da porumeni. Izvaditi ga, malo poprskati vodom, uviti u platnenu krpu i ostaviti oko 10 minuta. Višak hleba se može očuvati svežim procesom zamrzavanjaodmrzavanja.
Bezglutenski hleb sa belancem
Potrebno:
20 dg bezglutenskog brašna
1 belance
2 dg domaćeg maslaca
3 g instant pekarskog suvog kvasca
1,3 dl mlake vode
so
Priprema:
U sudu za mešenje penasto umutiti belance, dodati bezglutensko brašno sa umešanim instant kvascem, otopljenu masnoću i preliti mlakom osoljenom vodom. Umesiti hleb da testo postane žitko. Testo staviti u podmazanu tepsiju (ili kalup) odgovarajuće veličine i ostaviti oko 40 minuta na toplom mestu (temperatura 35oC) da naraste 2-3 puta. Staviti u zagrejanu pećnicu i peći oko 20 minuta na temperaturi 210oC. Sačekati da se pečeni hleb malo ohladi, iseći na kriške i poslužiti. Ako se hleb koristi 5-6 časova posle pečenja, treba ga prethodno uviti u nakvašeni salvet, staviti u zagrejanu pečnicu na temperaturu 50-75oC oko 10-15 minuta. Višak hleba posle pečenja (nakon hlađenja) se može zamrznuti do naredne upotrebe. Zamrznuti hleb izvaditi iz hladnjaka, uviti ga u nakvašeni salvet i staviti ga u zagrejanu pećnicu oko 15 minuta na temperaturu do 75oC, izvaditi ga, skinuti salvet, iseći na kriške i poslužiti.
Beskvasni hleb sa prosom
Potrebno:
70 dg bezglutenskog brašna
20 dg kuvanog prosa
1 šolja mlake vode
2 kašike ulja
1 kašičica šećera
1 kašičica soli
Priprema:
U sud za mešenje staviti brašno, dodati izmiksirano kuvano proso, ulje, šećer i so. Umesiti ne suviše tvrdo testo, tako da postane žitko. Oblikovati veknu i staviti u pobrašnjenu usku tepsiju. Ostaviti na toplom mestu oko 40 minuta. Peći u prethodno zagrejanoj pećnici oko 35 minuta na temperaturi 180oC. Povremeno proveravati bockanjem viljuškom da se ne prepeče.
Bezglutenski hleb sa prosom
Potrebno:
20 dg bezglutenskog brašna
10 dg kuvanog prosa
2 kašike ulja
1 belance
2 g soli
2 g šećera
2 g instant pekarskog suvog kvasca
1,3 dl mlake vode (ili po potrebi)
Priprema:
Bezglutensko brašno staviti u sud za mešenje, u sredini napraviti udubljenje, dodati suvi kvasac i promešati, zatim ulje, ulupano belance, so, šećer, kuvani proso i postepeno mlaku vodu. Dobro umesiti da testo postane žitko, a zatim ga oblikovati i staviti u pobrašnjeni kalup (tepsiju). Ostaviti na toplom mestu (35oC) pokriveno platnenom krpom da testo naraste 2-3 puta. Peći u zagrejanoj pećnici oko 25-30 minuta na temperaturi 200oC da porumeni. Izvaditi ga, malo poprskati vodom, uviti u platnenu krpu i ostaviti oko 10 minuta
-
Dj.Olivera
- Stalni član
- Postovi: 2917
- Pridružio se: Ned Jul 20, 2008 12:47 pm
Bezglutenski hleb za sendviče
Potrebno:
40 dg bezglutenskog brašna
2 dg maslaca
5 g instant suvi pekarski kvasac
1 žumance
2 dl mlakog mleka
malo soli
Priprema:
Bezglutensko brašno staviti u sud, postepeno dodavati otopljeni maslac i mešati, zatim dodati so, suvi instant kvasac i zamesiti sa mlakim mlekom (ne previše toplim). Testo dobro izmesiti da masa postane žitka i ostaviti da uskisne. Kada testo uskisne, podeliti ga na dva dela, a svaki deo oblikovati u obliku uzane i duge veknice. Tepsiju premazati masnoćom, posuti bezglutenskom smešom, staviti oblikovane veknice i opet ostaviti da malo kisnu. Testo premazati razmućenim žumancetom. Peći u zagrejanoj pećnici otprilike 40 minuta na umerenoj temperaturi.
Bezglutenski hleb sa krompirom
Hleb pripremljen sa dodatkom 5-10% krompira duže zadržava svežinu, nego bez ovog dodatka, jer skrobna zrnca krompira ne bubre tako intenzivno kao skrobna zrnca žitarica.
Potrebno:
20 dg bezglutenskog brašna
2 manja kuvana krompira
1 dl mleka
2 g instant suvog pekarskog kvasca
2 jajeta
2 kašike mineralne vode
so
Priprema:
Od namirnica: brašna, mleka, mineralne vode i soli umutiti testo kao za palačinke. Kuvane krompire oljuštiti, izrendati i dodati testu. Dno tepsije podmazati uljem i preliti masom od testa i krompira. Peći u zagrejanoj pećnici oko 40 minuta na temperaturi 180oC. Kada površina korice porumeni, hleb je pečen. Izvaditi ga i ostaviti da se malo ohladi. Rezati ga na veće kocke i služiti uz salatu.
Bezglutenske veknice
Potrebno:
1 kg bezglutenskog brašna
10 g instant suvog pekarskog kvasca
so, malo vode
Priprema:
Umesiti testo od bezglutenskog brašna sa suvim kvascem, soli i vode da testo postane žitko. Testo ostaviti da stoji na toplom mestu 15–20 minuta. Oblikovati veknice od po 10 dg testa. Vekne odmah peći u zagrejanoj pećnici da još malo narastu, oko 15 minuta na 200oC, da porumene. Služiti vruće uz razna predjela.
Bezglutenski hleb sa pirinčom
Potrebno:
4 šolje bezglutenskog brašna
10 g instant pekarskog suvog kvasca
1,5 šolja kuvanog pirinča
1/4 kašičice soli
2 kašike ulja
2-3 šolje vode
Priprema:
U sudu za mešenje pomešati bezglutensko brašno (4 kašike staviti na stranu), posuti instant kvascem, dodati so, ulje i kuvani pirinač. Uz postepeno dodavanje vode, mesiti rukama da testo postane ujednačeno. Povremeno dodavati ostavljenu smešu da testo ne bude lepljivo. Tepsiju premazati uljem, staviti testo, izravnati ga, pokriti vlažnom krpom i ostaviti na sobnoj temperaturi oko 20 minuta da testo prirodno fermentiše. Peći u zagrejanoj pećnici 15 minuta na 150oC, a zatim više od 1 sata na 180oC da se dobije rumena kora.
Bezglutenski hleb sa susamom
Potrebno:
50 dg bezglutenskog brašna
3 dl tople vode
2 kašike ulja
50 g semenki susama
malo soli
Priprema:
Brašno, so, vodu i ulje izmešati, mesiti dugo i temeljno da testo bude žitko (mekano). Pokriti ga platnenom salvetom i ostaviti na toplom mestu (40–45oC) oko 90 minuta da se opseg testa poveća. Ponovo izmesiti testo, oblikovati ga i staviti u toplu zamašćenu i pobrašnjenu tepsiju, pokriti i ostaviti na toplom mestu oko 4 sata da testo naraste za dve trećine. Testo ravnomerno posuti semenkama susama. Peći u prethodno zagrejanoj pećnici 20 minuta na temperaturi 200oC, a zatim smanjiti na 150oC i peći narednih 50 minuta.
LEPINJE
Klasične bezglutenske lepinje
Potrebno:
40 dg bezglutenskog brašna
5 g instant pekarskog suvog kvasca
1 kašičica šećera
3 dl mlake vode (po potrebi)
malo soli
Priprema:
Staviti veću količinu brašna u posudu za mešenje i u sredini napraviti udubljenje. Dodati suvi kvasac, šećer, malo soli i deo mlake vode Ručno mesiti testo postepeno dolivajući mlakom vodom uz lagano obrušavanje brašna sa strana posude. Izlupati testo o zidove posude zahvatajući ga celom šakom. Kada se na njemu pojave mehurovi, izručiti ga na dasku za mešenje pa uz postepeno posipanje brašna i preklapati testo sa svih strana. Formirati od testa loptu, rastanjiti i ponovo je oblikovati. Kada se utroši skoro svo brašno, testo vratiti u posudu, malo posuti brašnom, pokriti i ostaviti da kisne. Nadošlo testo još jednom premesiti sa poslednjim ostacima brašna, oblikovati dve do tri okrugle lepinje debljine 2–2,5 cm, staviti je u zamašćeni sud i po sredini uzduž raseći (sa dva uzdužna reza), rukama razvući otvor i ostaviti da još malo nadođe. Peći oko 20 minuta na jačoj temperaturi. Ima više korice nego sredine. Pečene lepinje poprskati vodom i odmah dobro umotati.
Lepinje se mogu nadenuti kajmakom, roštiljskim pečenjem (naročito od mlevenog mesa) ili na razne načine nadenute i zapečene u pećnici. Lepinje se jedu tople iz ruku.
Potrebno:
40 dg bezglutenskog brašna
2 dg maslaca
5 g instant suvi pekarski kvasac
1 žumance
2 dl mlakog mleka
malo soli
Priprema:
Bezglutensko brašno staviti u sud, postepeno dodavati otopljeni maslac i mešati, zatim dodati so, suvi instant kvasac i zamesiti sa mlakim mlekom (ne previše toplim). Testo dobro izmesiti da masa postane žitka i ostaviti da uskisne. Kada testo uskisne, podeliti ga na dva dela, a svaki deo oblikovati u obliku uzane i duge veknice. Tepsiju premazati masnoćom, posuti bezglutenskom smešom, staviti oblikovane veknice i opet ostaviti da malo kisnu. Testo premazati razmućenim žumancetom. Peći u zagrejanoj pećnici otprilike 40 minuta na umerenoj temperaturi.
Bezglutenski hleb sa krompirom
Hleb pripremljen sa dodatkom 5-10% krompira duže zadržava svežinu, nego bez ovog dodatka, jer skrobna zrnca krompira ne bubre tako intenzivno kao skrobna zrnca žitarica.
Potrebno:
20 dg bezglutenskog brašna
2 manja kuvana krompira
1 dl mleka
2 g instant suvog pekarskog kvasca
2 jajeta
2 kašike mineralne vode
so
Priprema:
Od namirnica: brašna, mleka, mineralne vode i soli umutiti testo kao za palačinke. Kuvane krompire oljuštiti, izrendati i dodati testu. Dno tepsije podmazati uljem i preliti masom od testa i krompira. Peći u zagrejanoj pećnici oko 40 minuta na temperaturi 180oC. Kada površina korice porumeni, hleb je pečen. Izvaditi ga i ostaviti da se malo ohladi. Rezati ga na veće kocke i služiti uz salatu.
Bezglutenske veknice
Potrebno:
1 kg bezglutenskog brašna
10 g instant suvog pekarskog kvasca
so, malo vode
Priprema:
Umesiti testo od bezglutenskog brašna sa suvim kvascem, soli i vode da testo postane žitko. Testo ostaviti da stoji na toplom mestu 15–20 minuta. Oblikovati veknice od po 10 dg testa. Vekne odmah peći u zagrejanoj pećnici da još malo narastu, oko 15 minuta na 200oC, da porumene. Služiti vruće uz razna predjela.
Bezglutenski hleb sa pirinčom
Potrebno:
4 šolje bezglutenskog brašna
10 g instant pekarskog suvog kvasca
1,5 šolja kuvanog pirinča
1/4 kašičice soli
2 kašike ulja
2-3 šolje vode
Priprema:
U sudu za mešenje pomešati bezglutensko brašno (4 kašike staviti na stranu), posuti instant kvascem, dodati so, ulje i kuvani pirinač. Uz postepeno dodavanje vode, mesiti rukama da testo postane ujednačeno. Povremeno dodavati ostavljenu smešu da testo ne bude lepljivo. Tepsiju premazati uljem, staviti testo, izravnati ga, pokriti vlažnom krpom i ostaviti na sobnoj temperaturi oko 20 minuta da testo prirodno fermentiše. Peći u zagrejanoj pećnici 15 minuta na 150oC, a zatim više od 1 sata na 180oC da se dobije rumena kora.
Bezglutenski hleb sa susamom
Potrebno:
50 dg bezglutenskog brašna
3 dl tople vode
2 kašike ulja
50 g semenki susama
malo soli
Priprema:
Brašno, so, vodu i ulje izmešati, mesiti dugo i temeljno da testo bude žitko (mekano). Pokriti ga platnenom salvetom i ostaviti na toplom mestu (40–45oC) oko 90 minuta da se opseg testa poveća. Ponovo izmesiti testo, oblikovati ga i staviti u toplu zamašćenu i pobrašnjenu tepsiju, pokriti i ostaviti na toplom mestu oko 4 sata da testo naraste za dve trećine. Testo ravnomerno posuti semenkama susama. Peći u prethodno zagrejanoj pećnici 20 minuta na temperaturi 200oC, a zatim smanjiti na 150oC i peći narednih 50 minuta.
LEPINJE
Klasične bezglutenske lepinje
Potrebno:
40 dg bezglutenskog brašna
5 g instant pekarskog suvog kvasca
1 kašičica šećera
3 dl mlake vode (po potrebi)
malo soli
Priprema:
Staviti veću količinu brašna u posudu za mešenje i u sredini napraviti udubljenje. Dodati suvi kvasac, šećer, malo soli i deo mlake vode Ručno mesiti testo postepeno dolivajući mlakom vodom uz lagano obrušavanje brašna sa strana posude. Izlupati testo o zidove posude zahvatajući ga celom šakom. Kada se na njemu pojave mehurovi, izručiti ga na dasku za mešenje pa uz postepeno posipanje brašna i preklapati testo sa svih strana. Formirati od testa loptu, rastanjiti i ponovo je oblikovati. Kada se utroši skoro svo brašno, testo vratiti u posudu, malo posuti brašnom, pokriti i ostaviti da kisne. Nadošlo testo još jednom premesiti sa poslednjim ostacima brašna, oblikovati dve do tri okrugle lepinje debljine 2–2,5 cm, staviti je u zamašćeni sud i po sredini uzduž raseći (sa dva uzdužna reza), rukama razvući otvor i ostaviti da još malo nadođe. Peći oko 20 minuta na jačoj temperaturi. Ima više korice nego sredine. Pečene lepinje poprskati vodom i odmah dobro umotati.
Lepinje se mogu nadenuti kajmakom, roštiljskim pečenjem (naročito od mlevenog mesa) ili na razne načine nadenute i zapečene u pećnici. Lepinje se jedu tople iz ruku.
-
Dj.Olivera
- Stalni član
- Postovi: 2917
- Pridružio se: Ned Jul 20, 2008 12:47 pm
POGAČE
Bezglutenska pogača
Potrebno:
40 dg bezglutenskog brašna
5 g instant pekarskog suvog kvasca
2 kašike ulja
2 g šećera
2 dl mlake vode (prema potrebi)
so
Priprema:
Pogača se mesi nešto duže od hleba i njeno testo je tvrđe od lepinje. U pravom značenju ima iste sastojke kao i hleb. Kvasac pomešati sa većom količinom brašna u posudi za mešenje, dodati ulje, šećer i so. Drugi manji deo brašna staviti na dasku za mešenje. U sredinu brašna postepeno dolivati mlaku vodu, mešati rukom i zamesiti glatko testo bez grudvica, obrušavajući postepeno brašno sa strana. Lupati testo o zidove posude zahvatajući ga celom šakom, tako da se odvaja od ruke. Izručiti testo na dasku, posuti preostalim brašnom i preklapati testo sa svih strana pritiskajući prstima i zapešćem šake. Oblikovati i rastezati loptu oko 30 minuta. Kada testo postane sjajno i glatko, tvrđe nego za običan hleb, oblikovati pogaču i ostaviti da se odmara u podmazanoj tepsiji oko 15 minuta. Ne sme potpuno da naraste. Sada po testu utiskivati šare viljuškom zabadajući njene vrhove. Peći u dobro zagrejanoj pećnici, da testo dobije zlatmo-mrku boju korice. Pečenu pogaču uviti u presavijen stolnjak i ostaviti da se ohladi.
Služiti toplu uz kajmak i urnebes salatu ili sir u kriškama.
Stara srpska bezglutenska pogača
Potrebno:
80 dg bezglutenskog brašna
10 g instant pekarskog suvog kvasca
2 kašike ulja
1 ravna kašičica soli
1 dl mleka
mlaka voda po potrebi
Priprema:
Brašno staviti u sud za mešenje, u sredini napraviti udubljenje, staviti instant kvasac, so i ulje. Preliti mlekom i postepeno dodavati mlaku vodu i zamesiti testo nešto tvrđe nego za hleb, zatim izručiti na dasku za mešenje. Ostaviti sa testo naraste, izvaiti ga, premesiti i oblikovati pogaču. U podmazanu tepsiju staviti testo pritiskajući blago rukom da popuni prazninu. Ostaviti još deset minuta da se odmara. Izbosti viljuškom, premazati žumancetom. Peći u prethodno zagrejanoj pećnici oko 40 minuta na temperaturi 200oC. Pečenu pogaču izvaditi i prekriti krpom da omekša.
Bezglutenska pogača
Potrebno:
40 dg bezglutenskog brašna
5 g instant pekarskog suvog kvasca
2 kašike ulja
2 g šećera
2 dl mlake vode (prema potrebi)
so
Priprema:
Pogača se mesi nešto duže od hleba i njeno testo je tvrđe od lepinje. U pravom značenju ima iste sastojke kao i hleb. Kvasac pomešati sa većom količinom brašna u posudi za mešenje, dodati ulje, šećer i so. Drugi manji deo brašna staviti na dasku za mešenje. U sredinu brašna postepeno dolivati mlaku vodu, mešati rukom i zamesiti glatko testo bez grudvica, obrušavajući postepeno brašno sa strana. Lupati testo o zidove posude zahvatajući ga celom šakom, tako da se odvaja od ruke. Izručiti testo na dasku, posuti preostalim brašnom i preklapati testo sa svih strana pritiskajući prstima i zapešćem šake. Oblikovati i rastezati loptu oko 30 minuta. Kada testo postane sjajno i glatko, tvrđe nego za običan hleb, oblikovati pogaču i ostaviti da se odmara u podmazanoj tepsiji oko 15 minuta. Ne sme potpuno da naraste. Sada po testu utiskivati šare viljuškom zabadajući njene vrhove. Peći u dobro zagrejanoj pećnici, da testo dobije zlatmo-mrku boju korice. Pečenu pogaču uviti u presavijen stolnjak i ostaviti da se ohladi.
Služiti toplu uz kajmak i urnebes salatu ili sir u kriškama.
Stara srpska bezglutenska pogača
Potrebno:
80 dg bezglutenskog brašna
10 g instant pekarskog suvog kvasca
2 kašike ulja
1 ravna kašičica soli
1 dl mleka
mlaka voda po potrebi
Priprema:
Brašno staviti u sud za mešenje, u sredini napraviti udubljenje, staviti instant kvasac, so i ulje. Preliti mlekom i postepeno dodavati mlaku vodu i zamesiti testo nešto tvrđe nego za hleb, zatim izručiti na dasku za mešenje. Ostaviti sa testo naraste, izvaiti ga, premesiti i oblikovati pogaču. U podmazanu tepsiju staviti testo pritiskajući blago rukom da popuni prazninu. Ostaviti još deset minuta da se odmara. Izbosti viljuškom, premazati žumancetom. Peći u prethodno zagrejanoj pećnici oko 40 minuta na temperaturi 200oC. Pečenu pogaču izvaditi i prekriti krpom da omekša.
-
Dj.Olivera
- Stalni član
- Postovi: 2917
- Pridružio se: Ned Jul 20, 2008 12:47 pm
PECIVA
Bezglutensko pecivo za decu
Potrebno:
40 dg bezglutenskog brašna
10 dg kuvanog prosa
5 g instant pekarskog suvog kvasca
10 dg maslaca
1 kašika šećera u prahu (samlevenog u mlinu za kafu)
2 jajeta
malo tople vode
nastrugana kora limuna
Priprema:
Od navedenih sastojaka zamesiti testo, dobro ga izraditi, a zatim staviti u frižider (ili na hladno) da se odmori 2–3 sata. Testo na dasci ravnomerno razvući na debljinu 5 mm i okruglom (ili drugog oblika) modlom vaditi kolačiće. Poređati ih u pobrašnjenu tepsiju i staviti u zagrejanu pećnicu. Peći otprilike 10–12 minuta na temperaturi 180oC. Posle 5 minuta pogledati da tanko pecivo ne potamni. Ohlađeno pecivo servirati ili staviti u limenu kutiju i držati na hladnom mestu.
Ovo pecivo je aromatično i može stajati duže vreme.
Bezglutenske kifle
Potrebno:
80 dg bezglutenskog brašna
10 dg maslaca (ili masti)
10 g instant pekarskog suvog kvasca
4 dl mleka
1 dl vode
1 kašika šećera
1 kašičica soli
Priprema:
Brašno staviti u dublji sud, u sredini napraviti udubljenje i staviti izmrvljeni maslac i instant kvasac. U mešavinu mleka sa malo vode staviti šećer i malo soli, izmešati, pa veći deo usuti u udubljenje. Sve sastojke umesiti, postepeno dodavajući ostatak mešavine mleka i vode da se dobije glatko tesko. Posudu prekriti platnenom salvetom i ostaviti da testo uskisne i da se masa udvostruči. Testo izručiti na pobrašnjenu dasku, podeliti ga na 25 loptica i ostaviti da stoje 15 minuta. Svaku lopticu razviti oklagijom po dužini, uviti u kiflu i poslagati ih u tepsju premazanu maslacom. Kiflice peći u prethodno zagrejanoj pećnici oko 30 minuta na temperaturi 200oC da dobiju zlatnožutu boju. Izvaditi, malo poprskati vodom i pokriti platnenim salvetom.
Pecivo od bezglutenskog i sojinog brašna
Potrebno:
40 dg bezglutenskog brašna
10 dg sojinog brašna
5 g instant pekarskog suvog kvasca
1 margarin
3 kašike ulja
1 kašičica susama
1 kašičica soli
mlaka voda
Priprema:
Brašno sipati u sud za mešenje, dodati sojino brašno, instant kvasac, so, malo mlake vode i zamesiti testo. Ostaviti ga na toplom mestu 1 sat da stoji. Testo rastanjiti na debljinu 1,5 cm i dobro rashlađeni margarin nastrugati preko cele površine. Previti testo i staviiti u hladnjak 30 minuta. Još jednom testo razvući, previti ga i ponovo 30 minuta ostaviti u hladnjak. Sada testo razvući na debljinu dva centimetra, iseći na kvadratiće, posuti susamom i poslagati u tepsiju. Peći u zagrejanoj pećnici oko 30 minuta na temperaturi 200oC.
Slani bezglutenski štapići
Potrebno:
35 dg bezglutenskog brašna
15 dg margarina
5 g instant pekarskog suvog kvasca
13 kašika mleka
2 kašike susama
1 žumance
1 ravna kašičica soli
Priprema:
U brašno dodati margarin, instant pekarski kvasac, so, mleko i umesiti homogeno testo, a zatim ga rastanjaiti na debljinu 5 mm. Testo premazati umućenim žumancetom, posuti susamom (ili kimom) i iseći na štapiće širine 1 cm. Poslagati u tepsiju i peći na 200oC da dobiju rumenu boju.
Bezglutensko pecivo za decu
Potrebno:
40 dg bezglutenskog brašna
10 dg kuvanog prosa
5 g instant pekarskog suvog kvasca
10 dg maslaca
1 kašika šećera u prahu (samlevenog u mlinu za kafu)
2 jajeta
malo tople vode
nastrugana kora limuna
Priprema:
Od navedenih sastojaka zamesiti testo, dobro ga izraditi, a zatim staviti u frižider (ili na hladno) da se odmori 2–3 sata. Testo na dasci ravnomerno razvući na debljinu 5 mm i okruglom (ili drugog oblika) modlom vaditi kolačiće. Poređati ih u pobrašnjenu tepsiju i staviti u zagrejanu pećnicu. Peći otprilike 10–12 minuta na temperaturi 180oC. Posle 5 minuta pogledati da tanko pecivo ne potamni. Ohlađeno pecivo servirati ili staviti u limenu kutiju i držati na hladnom mestu.
Ovo pecivo je aromatično i može stajati duže vreme.
Bezglutenske kifle
Potrebno:
80 dg bezglutenskog brašna
10 dg maslaca (ili masti)
10 g instant pekarskog suvog kvasca
4 dl mleka
1 dl vode
1 kašika šećera
1 kašičica soli
Priprema:
Brašno staviti u dublji sud, u sredini napraviti udubljenje i staviti izmrvljeni maslac i instant kvasac. U mešavinu mleka sa malo vode staviti šećer i malo soli, izmešati, pa veći deo usuti u udubljenje. Sve sastojke umesiti, postepeno dodavajući ostatak mešavine mleka i vode da se dobije glatko tesko. Posudu prekriti platnenom salvetom i ostaviti da testo uskisne i da se masa udvostruči. Testo izručiti na pobrašnjenu dasku, podeliti ga na 25 loptica i ostaviti da stoje 15 minuta. Svaku lopticu razviti oklagijom po dužini, uviti u kiflu i poslagati ih u tepsju premazanu maslacom. Kiflice peći u prethodno zagrejanoj pećnici oko 30 minuta na temperaturi 200oC da dobiju zlatnožutu boju. Izvaditi, malo poprskati vodom i pokriti platnenim salvetom.
Pecivo od bezglutenskog i sojinog brašna
Potrebno:
40 dg bezglutenskog brašna
10 dg sojinog brašna
5 g instant pekarskog suvog kvasca
1 margarin
3 kašike ulja
1 kašičica susama
1 kašičica soli
mlaka voda
Priprema:
Brašno sipati u sud za mešenje, dodati sojino brašno, instant kvasac, so, malo mlake vode i zamesiti testo. Ostaviti ga na toplom mestu 1 sat da stoji. Testo rastanjiti na debljinu 1,5 cm i dobro rashlađeni margarin nastrugati preko cele površine. Previti testo i staviiti u hladnjak 30 minuta. Još jednom testo razvući, previti ga i ponovo 30 minuta ostaviti u hladnjak. Sada testo razvući na debljinu dva centimetra, iseći na kvadratiće, posuti susamom i poslagati u tepsiju. Peći u zagrejanoj pećnici oko 30 minuta na temperaturi 200oC.
Slani bezglutenski štapići
Potrebno:
35 dg bezglutenskog brašna
15 dg margarina
5 g instant pekarskog suvog kvasca
13 kašika mleka
2 kašike susama
1 žumance
1 ravna kašičica soli
Priprema:
U brašno dodati margarin, instant pekarski kvasac, so, mleko i umesiti homogeno testo, a zatim ga rastanjaiti na debljinu 5 mm. Testo premazati umućenim žumancetom, posuti susamom (ili kimom) i iseći na štapiće širine 1 cm. Poslagati u tepsiju i peći na 200oC da dobiju rumenu boju.
-
Dj.Olivera
- Stalni član
- Postovi: 2917
- Pridružio se: Ned Jul 20, 2008 12:47 pm
RECEPTURE JELA SA BEZGLUTENSKIM NAMIRNICAMA
PRILOZI
Pohovane prženice
Potrebno:
4 tanke kriške bezglutenskog hleba
2 kašike bezglutenskog brašna
1 dl vode (ili mleka)
1 jaje
so, ulje za prženje
Priprema:
Umešati jaje u vodu, dodati brašno, malo posoliti i mešati da nema grudvica. Kriške hleba umakati u smesu i pržiti sa obe strane na prethodno ugrejanom ulju, da prženice dobiju zlatastu boju. Služe se uz čaj, belu kafu ili čorbu.
PREDJELO
Zapečeni sendvič
Potrebno:
8 kriški bezglutenskog hleba
3 kašike kajmaka (ili 4 jaja)
10 dg tankih režnjeva domaće šunke
Priprema:
Bezglutenski hleb premazati kajmakom (ili izlupanim jajima), odgore poslagati tanke režnjeve šunke i kratko zapeći u pećnici.
Služiti toplo.
PRILOZI
Pohovane prženice
Potrebno:
4 tanke kriške bezglutenskog hleba
2 kašike bezglutenskog brašna
1 dl vode (ili mleka)
1 jaje
so, ulje za prženje
Priprema:
Umešati jaje u vodu, dodati brašno, malo posoliti i mešati da nema grudvica. Kriške hleba umakati u smesu i pržiti sa obe strane na prethodno ugrejanom ulju, da prženice dobiju zlatastu boju. Služe se uz čaj, belu kafu ili čorbu.
PREDJELO
Zapečeni sendvič
Potrebno:
8 kriški bezglutenskog hleba
3 kašike kajmaka (ili 4 jaja)
10 dg tankih režnjeva domaće šunke
Priprema:
Bezglutenski hleb premazati kajmakom (ili izlupanim jajima), odgore poslagati tanke režnjeve šunke i kratko zapeći u pećnici.
Služiti toplo.
-
Dj.Olivera
- Stalni član
- Postovi: 2917
- Pridružio se: Ned Jul 20, 2008 12:47 pm
SUPE I ČORBE
Popara s belim lukom
Potrebno:
50 dg starog bezglutenskog hleba
4 veća čena belog luka
5 dg maslaca (ili ulja)
1,5 l vode
so
Priprema:
Na ugrejanoj masnoći propržiti kockice starog hleba da porumene. Preliti vrućom vodom, posoliti i kratko krčkati. Očišćeni beli luk sitno iseckati, posuti i promešati.
Supa sa proprženim hlebom
Potrebno:
1 l domaće supe
2 režnja bezglutenskog hleba
1 kašika maslaca
Priprema:
Hleb iseći na kocke, propržiti na ugrejanom maslacu i dodati u tanjir sa supom.
KUVANA I DINSTANA JELA
Domaći rezanci
Potrebno:
25 dg bezglutenskog brašna
1 jaje
70 ml vode
1 kašičica soli
5 dg rendisanog parmezana
Priprema:
Smešu staviti u sud za mešenje, dodati ulupano jaje, preliti vodom i umesiti homogeno testo, zatim ga istanjiti na debljinu 1 mm. Iseći ga na rezance i skuvati u slanoj ključaloj vodi. Ocediti, staviti u činiju (ili u tanjire) i posuti parmezanom.
POSLASTICE
Slatki uštipci
Potrebno:
30 dg bezglutenskog brašna
2 jajeta
2 kašike domaćeg šećera u prahu
so, ulje za prženje
Priprema:
Posebno umutiti belanca i žumanca. U 2,5 dl vode dodati malo soli, ugrejati i postepeno dodavati brašno, zatim ulupana žumanca. Testo dobro umesiti i dodati sneg od belanaca. Kašikom vaditi testo i pržiti na vrelom ulju sa obe strane, izvaditi, posuti domaćim mlevenim šećerom i poslužiti tople.
http://www.doktor.rs/forum/viewtopic.php?t=3361
Popara s belim lukom
Potrebno:
50 dg starog bezglutenskog hleba
4 veća čena belog luka
5 dg maslaca (ili ulja)
1,5 l vode
so
Priprema:
Na ugrejanoj masnoći propržiti kockice starog hleba da porumene. Preliti vrućom vodom, posoliti i kratko krčkati. Očišćeni beli luk sitno iseckati, posuti i promešati.
Supa sa proprženim hlebom
Potrebno:
1 l domaće supe
2 režnja bezglutenskog hleba
1 kašika maslaca
Priprema:
Hleb iseći na kocke, propržiti na ugrejanom maslacu i dodati u tanjir sa supom.
KUVANA I DINSTANA JELA
Domaći rezanci
Potrebno:
25 dg bezglutenskog brašna
1 jaje
70 ml vode
1 kašičica soli
5 dg rendisanog parmezana
Priprema:
Smešu staviti u sud za mešenje, dodati ulupano jaje, preliti vodom i umesiti homogeno testo, zatim ga istanjiti na debljinu 1 mm. Iseći ga na rezance i skuvati u slanoj ključaloj vodi. Ocediti, staviti u činiju (ili u tanjire) i posuti parmezanom.
POSLASTICE
Slatki uštipci
Potrebno:
30 dg bezglutenskog brašna
2 jajeta
2 kašike domaćeg šećera u prahu
so, ulje za prženje
Priprema:
Posebno umutiti belanca i žumanca. U 2,5 dl vode dodati malo soli, ugrejati i postepeno dodavati brašno, zatim ulupana žumanca. Testo dobro umesiti i dodati sneg od belanaca. Kašikom vaditi testo i pržiti na vrelom ulju sa obe strane, izvaditi, posuti domaćim mlevenim šećerom i poslužiti tople.
http://www.doktor.rs/forum/viewtopic.php?t=3361
-
Dj.Olivera
- Stalni član
- Postovi: 2917
- Pridružio se: Ned Jul 20, 2008 12:47 pm
VITAMIN B - za živce i psihu
Ovaj vitamin obuhvata 13 srodnih vitamina koji čine B-grupu. Deluju udruženo, medusobno se potpomažu pa su zbog toga poznati pod B-KOMPLEKS.
Glavni i zajednički izvor vitamina grupe B je PIVSKI KVASAC. Tu se nalaze u najvećoj količini.
Međutim, kao organizam ne stvara rezerve, ovaj vitamin se mora svakodnevno unositi, a pravi i racionalan izvor su integralne žitarice i crni hleb.
B vitamin je pravi "nervni" vitamin, jača živce, leči razne poremećaje i osigurava pravila rad nervnog sistema. Jača duševno zdravlje čoveka, otklanja psihičke smetnje, umor i depresiju. Poboljšava pamćenje i moć koncentracije. Popravlja krvnu sliku. Jedan od važnih činilaca u lečenju malokrvnosti (anemije) jer omogućava da se bolje iskoristi gvožde. Sastavni je deo enzima i jedan od najvažnijih faktora za njihovo efikasno delovanje.
Učestvuje u bezbroj procesa metabolizma
U metabolizmu ugljenih hidrata, masti pa i holesterola ima ključnu ulogu
Važan je za rad organa za varenje hrane,podstiče fermente od kojih zavisi varenje Sprečeva početak arterioskleroze,preterano zgrušavanje krvi i formiranje kamena u bubregu
Štiti jetru i pomaže njen rad
Korisno deluje na oči
Sprečava nezdave pojave na koži, kosi i noktima
Obnavlja ćelije
Podmlađuje kožu, činije glatkom i ružičastom
PIVSKI KVASAC, JETRA, INTEGRALNE ŽITARICE, MAHUNARKE, MLEKO, RIBA, JAJA, ŽIVINA, spanać, peršun,šljive, paradajz, prokelj, kelj, kopriva, paprika, orasi, šargarepa, blitva, kikiriki, banana, pivo.
B grupi pripadaju i vitamini: K, P i H.
K (folna kiselina, folacin, Bc) - Pojačava koagulaciju krvi. Bitan je za normalno zgrušavanje krvi i zaustavljebje krvarenja kod povreda. Spanać, kupus, karfiol, grašak, paradajz, kopriva, jetra, jaja, kvasac.
P (citrin) - Jača zidove sitnih krvnih sudova - kapilara, sprečava njihovu krtost i pucanje, smanjuje propustljivost zidova kapilara (krvavljenje). Paprika (zelena), crna ribizla, šipurak, limun (i drugo južno voće), kesten, šljiva, jaja i sve biljke koje sadrže vitamin C (vitamin P uvek prati
vitamin C).
H (biotin) - Održava zdavlje kože, sluzokože i kose. Podmladuje kožu. Važan je za sportiste jer pomaže razgradnju mlečne kiseline koja se gomila u mišićima kao posledica fizičkih napora. Jetra, kvasac, mleko, jaja, žitarice, orasi, riblje ulje, pivo, krompir, banan, paradajz.
Ovaj vitamin obuhvata 13 srodnih vitamina koji čine B-grupu. Deluju udruženo, medusobno se potpomažu pa su zbog toga poznati pod B-KOMPLEKS.
Glavni i zajednički izvor vitamina grupe B je PIVSKI KVASAC. Tu se nalaze u najvećoj količini.
Međutim, kao organizam ne stvara rezerve, ovaj vitamin se mora svakodnevno unositi, a pravi i racionalan izvor su integralne žitarice i crni hleb.
B vitamin je pravi "nervni" vitamin, jača živce, leči razne poremećaje i osigurava pravila rad nervnog sistema. Jača duševno zdravlje čoveka, otklanja psihičke smetnje, umor i depresiju. Poboljšava pamćenje i moć koncentracije. Popravlja krvnu sliku. Jedan od važnih činilaca u lečenju malokrvnosti (anemije) jer omogućava da se bolje iskoristi gvožde. Sastavni je deo enzima i jedan od najvažnijih faktora za njihovo efikasno delovanje.
Učestvuje u bezbroj procesa metabolizma
U metabolizmu ugljenih hidrata, masti pa i holesterola ima ključnu ulogu
Važan je za rad organa za varenje hrane,podstiče fermente od kojih zavisi varenje Sprečeva početak arterioskleroze,preterano zgrušavanje krvi i formiranje kamena u bubregu
Štiti jetru i pomaže njen rad
Korisno deluje na oči
Sprečava nezdave pojave na koži, kosi i noktima
Obnavlja ćelije
Podmlađuje kožu, činije glatkom i ružičastom
PIVSKI KVASAC, JETRA, INTEGRALNE ŽITARICE, MAHUNARKE, MLEKO, RIBA, JAJA, ŽIVINA, spanać, peršun,šljive, paradajz, prokelj, kelj, kopriva, paprika, orasi, šargarepa, blitva, kikiriki, banana, pivo.
B grupi pripadaju i vitamini: K, P i H.
K (folna kiselina, folacin, Bc) - Pojačava koagulaciju krvi. Bitan je za normalno zgrušavanje krvi i zaustavljebje krvarenja kod povreda. Spanać, kupus, karfiol, grašak, paradajz, kopriva, jetra, jaja, kvasac.
P (citrin) - Jača zidove sitnih krvnih sudova - kapilara, sprečava njihovu krtost i pucanje, smanjuje propustljivost zidova kapilara (krvavljenje). Paprika (zelena), crna ribizla, šipurak, limun (i drugo južno voće), kesten, šljiva, jaja i sve biljke koje sadrže vitamin C (vitamin P uvek prati
vitamin C).
H (biotin) - Održava zdavlje kože, sluzokože i kose. Podmladuje kožu. Važan je za sportiste jer pomaže razgradnju mlečne kiseline koja se gomila u mišićima kao posledica fizičkih napora. Jetra, kvasac, mleko, jaja, žitarice, orasi, riblje ulje, pivo, krompir, banan, paradajz.
-
sanyalica
- Stalni član
- Postovi: 2263
- Pridružio se: Pon Mar 31, 2008 1:52 pm
- Koliki je zbir brojeva cetiri i pet: 5
- Lokacija: crno-beli svet
Toooo, to mi treba, tooooo!!! Mlako pivo!Dj.Olivera napisao:VITAMIN B - za živce i psihu
Ovaj vitamin obuhvata 13 srodnih vitamina koji èine B-grupu. Deluju udruženo, medusobno se potpomažu pa su zbog toga poznati pod B-KOMPLEKS.
Glavni i zajednièki izvor vitamina grupe B je PIVSKI KVASAC. Tu se nalaze u najveæoj kolièini.
Meðutim, kao organizam ne stvara rezerve, ovaj vitamin se mora svakodnevno unositi, a pravi i racionalan izvor su integralne žitarice i crni hleb.
B vitamin je pravi "nervni" vitamin, jaèa živce, leèi razne poremeæaje i osigurava pravila rad nervnog sistema. Jaèa duševno zdravlje èoveka, otklanja psihièke smetnje, umor i depresiju. Poboljšava pamæenje i moæ koncentracije. Popravlja krvnu sliku. Jedan od važnih èinilaca u leèenju malokrvnosti (anemije) jer omoguæava da se bolje iskoristi gvožde. Sastavni je deo enzima i jedan od najvažnijih faktora za njihovo efikasno delovanje.
Uèestvuje u bezbroj procesa metabolizma
U metabolizmu ugljenih hidrata, masti pa i holesterola ima kljuènu ulogu
Važan je za rad organa za varenje hrane,podstièe fermente od kojih zavisi varenje Spreèeva poèetak arterioskleroze,preterano zgrušavanje krvi i formiranje kamena u bubregu
Štiti jetru i pomaže njen rad
Korisno deluje na oèi
Spreèava nezdave pojave na koži, kosi i noktima
Obnavlja æelije
Podmlaðuje kožu, èinije glatkom i ružièastom
PIVSKI KVASAC, JETRA, INTEGRALNE ŽITARICE, MAHUNARKE, MLEKO, RIBA, JAJA, ŽIVINA, spanaæ, peršun,šljive, paradajz, prokelj, kelj, kopriva, paprika, orasi, šargarepa, blitva, kikiriki, banana, pivo.
B grupi pripadaju i vitamini: K, P i H.
K (folna kiselina, folacin, Bc) - Pojaèava koagulaciju krvi. Bitan je za normalno zgrušavanje krvi i zaustavljebje krvarenja kod povreda. Spanaæ, kupus, karfiol, grašak, paradajz, kopriva, jetra, jaja, kvasac.
P (citrin) - Jaèa zidove sitnih krvnih sudova - kapilara, spreèava njihovu krtost i pucanje, smanjuje propustljivost zidova kapilara (krvavljenje). Paprika (zelena), crna ribizla, šipurak, limun (i drugo južno voæe), kesten, šljiva, jaja i sve biljke koje sadrže vitamin C (vitamin P uvek prati
vitamin C).
H (biotin) - Održava zdavlje kože, sluzokože i kose. Podmladuje kožu. Važan je za sportiste jer pomaže razgradnju mleène kiseline koja se gomila u mišiæima kao posledica fizièkih napora. Jetra, kvasac, mleko, jaja, žitarice, orasi, riblje ulje, pivo, krompir, banan, paradajz.
-
Dj.Olivera
- Stalni član
- Postovi: 2917
- Pridružio se: Ned Jul 20, 2008 12:47 pm
Pivo može ali kada dođemo do slova "P" 
Do tada, draga moja, može samo nešto na slovo "B"...mislim..Bensendin 
Bol u želucu posle obroka
Ako osećate bol u stomaku, nadutost, mučninu, žgaravicu i podrigivanje, a hronična bol se pogoršava nakon svakog obroka, reč je o funkcionalnoj dispepsiji.
Kod većine pacijenata s funkcionalnom dispepsijom obroci pogoršavaju simptome koji uključuju stalnu bol u području gornjeg dela abdomena, nadutost, mučninu i druge simptome, prema novom izveštaju objavljenom u časopisu ?Gut?.
Svrha istraživanja stručnjaka sa univerziteta u Belgiji, koja je uključivala 218 pacijenata, bila je procena učestalosti simptoma vezanih za obroke i posmatranje povezanosti između obroka i specifičnih simptoma. Simptomi su uključivali bol u stomaku, nadutost, mučninu, žgaravicu i podrigivanje.
Učesnici studije su popunili upitnik o simptomima i nakon toga su zamoljeni da ocene različite simptome dok su bili podvrgnuti izdisajnom testu pražnjenja želuca.
Intenzitet svih simptoma povećao se 15 minuta nakon obroka i trajao je puna četiri sata trajanja studije. Vrhunac izraženosti simptoma nadutosti bio je vrlo rano, praćen vrhuncem izraženosti mučnine i podrigivanja i dugotrajnijim bolom i žgaravicom.
Ukupno 79 odsto pacijenata opisalo je pogoršanje simptoma povezano s obrokom. Kod tih pacijenata izražen osećaj punoće nakon obroka bio je najizraženiji simptom, dok je kod pacijenata bez pogoršanja simptoma nakon obroka, najizraženiji simptom bila bol u području gornjeg dela abdomena.
Preosetljivost želuca bila je uobičajenija kod pacijenata s pogoršanjem simptoma vezanim za obroke nego kod onih kod kojih to nije bio slučaj: 27,5 odsto naprema 7,7 odsto, istakli su autori.
Rezultati ?uverljivo pokazuju da se u velikoj većini pacijenata s funkcionalnom dispepsijom simptomi pogoršavaju vezano za obroke?, zaključio je tim. ?Glavna razlika između pacijenata sa i bez samouočenog pogoršanja simptoma nakon obroka je vrsta simptoma koji je najizraženiji.?
Do tada, draga moja, može samo nešto na slovo "B"...mislim..Bensendin Bol u želucu posle obroka
Ako osećate bol u stomaku, nadutost, mučninu, žgaravicu i podrigivanje, a hronična bol se pogoršava nakon svakog obroka, reč je o funkcionalnoj dispepsiji.
Kod većine pacijenata s funkcionalnom dispepsijom obroci pogoršavaju simptome koji uključuju stalnu bol u području gornjeg dela abdomena, nadutost, mučninu i druge simptome, prema novom izveštaju objavljenom u časopisu ?Gut?.
Svrha istraživanja stručnjaka sa univerziteta u Belgiji, koja je uključivala 218 pacijenata, bila je procena učestalosti simptoma vezanih za obroke i posmatranje povezanosti između obroka i specifičnih simptoma. Simptomi su uključivali bol u stomaku, nadutost, mučninu, žgaravicu i podrigivanje.
Učesnici studije su popunili upitnik o simptomima i nakon toga su zamoljeni da ocene različite simptome dok su bili podvrgnuti izdisajnom testu pražnjenja želuca.
Intenzitet svih simptoma povećao se 15 minuta nakon obroka i trajao je puna četiri sata trajanja studije. Vrhunac izraženosti simptoma nadutosti bio je vrlo rano, praćen vrhuncem izraženosti mučnine i podrigivanja i dugotrajnijim bolom i žgaravicom.
Ukupno 79 odsto pacijenata opisalo je pogoršanje simptoma povezano s obrokom. Kod tih pacijenata izražen osećaj punoće nakon obroka bio je najizraženiji simptom, dok je kod pacijenata bez pogoršanja simptoma nakon obroka, najizraženiji simptom bila bol u području gornjeg dela abdomena.
Preosetljivost želuca bila je uobičajenija kod pacijenata s pogoršanjem simptoma vezanim za obroke nego kod onih kod kojih to nije bio slučaj: 27,5 odsto naprema 7,7 odsto, istakli su autori.
Rezultati ?uverljivo pokazuju da se u velikoj većini pacijenata s funkcionalnom dispepsijom simptomi pogoršavaju vezano za obroke?, zaključio je tim. ?Glavna razlika između pacijenata sa i bez samouočenog pogoršanja simptoma nakon obroka je vrsta simptoma koji je najizraženiji.?
-
jesy
- Stalni član
- Postovi: 2010
- Pridružio se: Uto Apr 01, 2008 6:10 pm
- Koliki je zbir brojeva cetiri i pet: 5
- Lokacija: tu u vashoj blizini
- Kontakt:
bronhoklir-sirup za iskashljavanje
Bronhoklir za iskašljavanjeu m Bronhoklir kolekcija Složena biljna formula sa ekstraktima timijana, jagorčevine i ehinacee, uz dodatak meda, propolisa i mentola. Ovakva kombinacija aktivnih sastojaka:
olakšava iskašljavanje
razređuje gust bronhijalni sekret
pojačava imuni odgovor organizma
deluje antiseptično i ublažava upale grla i ždrela
Pobedimo kašalj uz biljne sirupe za odrasle
Svakodnevno, preko 200 faktora "napada" naše disajne puteve.Ukoliko se upala gornjih disajnih puteva, koja počinje osećajem grebanja u grlu, ne leči, dolazi do prodora virusa i bakterija u donje disajne puteve, bronhije. To izaziva povećano lučenje sluzi koja se zadržava u bronhijama i predstavlja idealno mesto za dalje razmnožavanje virusa i bakterija. Imuni sistem je u normalnim uslovima sposoban da se odbrani od takvog napada.Medjutim kada je naš sistem odbrane organizma oslabljen, što je karakteristično za zimske mesece, pred mikroorganizmima je lak zadatak. BRONHOKLIR syrups iz "Pharmanove" je linija biljnih sirupa, namenjenih olakšavanju tegoba u vezi kašlja i bronhitisa različitih etiologija. Sastavom i koncentracijom aktivnih materija prilagođeni su odraslima.Za decu, "Pharmanova" preporučuje biljne sirupe LEKOVITO CARSTVO.
Moć bršljana
BRONHOKLIR-Moć bršljana je najmoćniji biljni sirup protiv kašlja na našem tržištu, a kao aktivnu komponentu sadrži suvi ekstrakt lista bršljana. Dobijen je posebnom tehnologijom kako bi bio pogodan za oralnu primenu i predstavlja dragocenu pomoć pri pojavi problema u vezi kašlja i bronhitisa. Deluje tako što razređuje gust bronhijalni sekret koji se nakuplja u disajnim putevima tokom zapaljenja i olakšava njegovo iskašljavanje.Opušta glatku muskulaturu disajnih puteva i sprečava napade bolnog i grčevitog kašlja, pa se preporučuje i za umirenje kašlja.Ispoljava antivirusno i antibakterijsko dejstvo. Ne sadrži alkohol, ni šećer, pa ga mogu koristiti i dijabetičari.
Za iskašljavanje
BRONHOKLIR-Za iskašljavanje blagotvornim dejstvom lekovitog bilja olakšava tegobe u produktivnoj fazi kašlja kada se luči velika količina sluzi. Deluje tako što pospešuje razredjivanje gustog bronhijalnog sekreta, olakšava iskašljavanje, ima antiseptična svojstva i pojačava imuni odgovor organizma. Preporučuje se kod upala grla i ždrela, pojave produktivnog kašlja i pada imuniteta, a period oporavka skraćuje. Sadrži složenu biljnu formulu ekstrakta timijana, jagorčevine i ehinacee sa dodatkom meda, propolisa i mentola.
Za pušače
BRONHOKLIR-Za pušače namenjen je osobama koje su usled dugotrajne konzumacije duvana suočene sa pojavom hroničnog pušačkog kašlja.Specifičnost problema zahteva preparat sa pojačanom biljnom formulom koji deluje na više nivoa u organizmu. "Bronhoklir" za pušače ima antioksidantno dejstvo, smanjuje nadražaj sluzokože disajnih puteva i razređuje nakupljenu sluz.Takođe podstiče lokalne i sistemske mehanizme odbrane, a krajnji rezultat je olakšavanje tegoba hroničnog pušačkog kašlja. Sadrži ekstrakte jagorčevine, timijana, ehinacee, vitamine A, E, C, med i propolis sa dodatkom mentola i etarskih ulja eukaliptusa i anisa.
Bronhoklir za iskašljavanjeu m Bronhoklir kolekcija Složena biljna formula sa ekstraktima timijana, jagorčevine i ehinacee, uz dodatak meda, propolisa i mentola. Ovakva kombinacija aktivnih sastojaka:
olakšava iskašljavanje
razređuje gust bronhijalni sekret
pojačava imuni odgovor organizma
deluje antiseptično i ublažava upale grla i ždrela
Pobedimo kašalj uz biljne sirupe za odrasleSvakodnevno, preko 200 faktora "napada" naše disajne puteve.Ukoliko se upala gornjih disajnih puteva, koja počinje osećajem grebanja u grlu, ne leči, dolazi do prodora virusa i bakterija u donje disajne puteve, bronhije. To izaziva povećano lučenje sluzi koja se zadržava u bronhijama i predstavlja idealno mesto za dalje razmnožavanje virusa i bakterija. Imuni sistem je u normalnim uslovima sposoban da se odbrani od takvog napada.Medjutim kada je naš sistem odbrane organizma oslabljen, što je karakteristično za zimske mesece, pred mikroorganizmima je lak zadatak. BRONHOKLIR syrups iz "Pharmanove" je linija biljnih sirupa, namenjenih olakšavanju tegoba u vezi kašlja i bronhitisa različitih etiologija. Sastavom i koncentracijom aktivnih materija prilagođeni su odraslima.Za decu, "Pharmanova" preporučuje biljne sirupe LEKOVITO CARSTVO.
Moć bršljana
BRONHOKLIR-Moć bršljana je najmoćniji biljni sirup protiv kašlja na našem tržištu, a kao aktivnu komponentu sadrži suvi ekstrakt lista bršljana. Dobijen je posebnom tehnologijom kako bi bio pogodan za oralnu primenu i predstavlja dragocenu pomoć pri pojavi problema u vezi kašlja i bronhitisa. Deluje tako što razređuje gust bronhijalni sekret koji se nakuplja u disajnim putevima tokom zapaljenja i olakšava njegovo iskašljavanje.Opušta glatku muskulaturu disajnih puteva i sprečava napade bolnog i grčevitog kašlja, pa se preporučuje i za umirenje kašlja.Ispoljava antivirusno i antibakterijsko dejstvo. Ne sadrži alkohol, ni šećer, pa ga mogu koristiti i dijabetičari.
Za iskašljavanje
BRONHOKLIR-Za iskašljavanje blagotvornim dejstvom lekovitog bilja olakšava tegobe u produktivnoj fazi kašlja kada se luči velika količina sluzi. Deluje tako što pospešuje razredjivanje gustog bronhijalnog sekreta, olakšava iskašljavanje, ima antiseptična svojstva i pojačava imuni odgovor organizma. Preporučuje se kod upala grla i ždrela, pojave produktivnog kašlja i pada imuniteta, a period oporavka skraćuje. Sadrži složenu biljnu formulu ekstrakta timijana, jagorčevine i ehinacee sa dodatkom meda, propolisa i mentola.
Za pušače
BRONHOKLIR-Za pušače namenjen je osobama koje su usled dugotrajne konzumacije duvana suočene sa pojavom hroničnog pušačkog kašlja.Specifičnost problema zahteva preparat sa pojačanom biljnom formulom koji deluje na više nivoa u organizmu. "Bronhoklir" za pušače ima antioksidantno dejstvo, smanjuje nadražaj sluzokože disajnih puteva i razređuje nakupljenu sluz.Takođe podstiče lokalne i sistemske mehanizme odbrane, a krajnji rezultat je olakšavanje tegoba hroničnog pušačkog kašlja. Sadrži ekstrakte jagorčevine, timijana, ehinacee, vitamine A, E, C, med i propolis sa dodatkom mentola i etarskih ulja eukaliptusa i anisa.
nije srecan onaj ko ima shta zheli,
nego onaj koji ne zheli ono shto nema
nego onaj koji ne zheli ono shto nema
-
jesy
- Stalni član
- Postovi: 2010
- Pridružio se: Uto Apr 01, 2008 6:10 pm
- Koliki je zbir brojeva cetiri i pet: 5
- Lokacija: tu u vashoj blizini
- Kontakt:
Beli slez
Beli slez (Althaea officinalis) je višegodišnja zeljasta biljka iz familije slezova (Malvaceae). Misli se da je beli slez poreklom iz zemalja oko Kaspijskog, Crnog i istočnih obala Sredozemskog mora. Odatle se raširio čak u Australiju i Ameriku. U mnogim zemljama Zapadne i Srednje Evrope gaji se zbog korena, lista i cveta, koji se upotrebljavaju u medicini. U Srbiji ga najviše ima po rečnim ostrvima i ritovima pored Tise, Dunava, Save i drugih reka. Voli laku, duboku, vlažnu zemlju, a najviše rečni nanos
Opis biljke
Beli slez je visok 1—2 m. Cela biljka je obrasla gustim svilastim dlakama, tako da su listovi srebrnobeličasti i meki poput kao kadife. Stablo je uspravno, jednostavno ili razgranato, pri dnu odrvenjeno. Listovi su spiralno poređani, a iz njihovih pazuha pri vrhu stabljike i ogranaka izbijaju cvasti belo-ružičastih, 1—2 cm velikih cvetova. Cveta preko celog leta.
Listovi sa gornjeg dela stabljike su jajasti i na osnovi klinasti, sa srednjeg dela su nešto malo krupniji i trokraki, na osnovi zaobljeni ili srcasti, a listovi sa donjeg dela stabljike su najveći (do 10 cm), petokraki, i imaju najdužu dršku, dugačku skoro kao lisna ploča. Rub lista je nejednako zupčast, zacepljen na 3—5 mesta; ima isto toliko prstastih nerava, istaknutih na naličju. List je beličasto-zelene boje, bez mirisa i sluzastog ukusa.
Srpska farmakopeja propisuje upotrebu korena i lista belog sleza. Narod upotrebljava i cvet (Flos Althaeae). Bere se leti po vrlo suvom vremenu, kad spadne rosa, i brzo osuši na promaji ili u sušnici. Nestručno i nehatno osušeni i brani cvetovi potamne i poplesnive. Ćelija sa sluzi ima svuda, a najviše u mezofilu kruničnih i u donjoj epidermi čašičnih listića. Hemijski sastav i upotreba slični su kao kod lista i korena.
Istorija uzgoja i upotrebe
Beli slez je jedna od najstarijih lekovitih biljaka. I Teofrast (371—287. pre naše ere) ga preporučuje kao lekovitu biljku, a osobito Dioskorid, koji u svom klasičnom delu De Materia Medica, pisanom 77. godine, daje uputstva o upotrebi belog sleza. Karlo Veliki je 812. god. u svojim Kapitularima naredio da se beli slez mora gajiti na svim državnim imanjima njegove prostrane imperije.
Gajenje, razmnožavanje i berba
cvet belog slezaU Belgiji, Francuskoj, Nemačkoj i nekim drugim zemljama sve se više upotrebljava koren od oplemenjene gajene biljke, jer je mekši, mesnatiji, deblji, jednoličniji, nije tako žilav i sadrži više sluzi od divljeg. Kopa se prve ili druge godine u jesen. Naša rečna ostrva i ritovi, vodoplavo zemljište, najbolja su mesta za gajenje ili razmnožavanje ove važne biljke.
Na 1 hektar potrebno je 1 kg semena. Bolje i brže se dođe do koristi rasađivanjem mladih izdeljenih glava s pupoljcima. One se mogu u jesen utrapiti pa u proleće rasaditi. Kod nas pored reka sama voda raznosi i seje slez. Na 1 hektar potrebno je oko 70.000 sadnica na rastojanju 5Ox5Ocm. Ca 1 hektara dobija se oko 1.200 kg lista, 1.500—2.000 kg korena i oko 125 kg cveta. Bolji prinos je s lakog, peskovitog rastresitog zemljišta (rečni nanosi) đubrenog pepelom i dobro pregorelim stajskim đubre-tom ili sa 1.500 kg veštačkog đubreta u kome ima 12 delova azota, 16 delova fosfora i 20 delova kalijuma.
Koren iskopan prve godine je najbolji, jer sadrži najviše sluzi. Starenjem postaje, istina, sve deblji, ali sve tvrđi, vlaknastiji, drve-nastiji i lošiji. Iz semena izvedena biljka ima kratak rizom iz koga se grana nekoliko podjednakih mesnatih i belo-žućkastih korenova debelih oko 3 cm, pa i debljih.
Pošto se koren izvadi i odseče deblje korenje, glava se razreže na onoliko delova koliko na njoj ima pupoljaka, vrati u zemlju i zatrpa na rastojanju 50h50sm da bi naredne godine dala novo korenje. Rizom vremenom postaje sve krupniji i višeglav. Da bi se dobila što lepša i bonja droga, korenje se mora odmah pošto je iskopano očistiti od zemlje, oprati, odseći sporedno sitno korenje, struganjem pomoću noža oguliti i osušiti što brže na temperaturi od 60 do 70° S da droga ne bi poplesnivila ili dobila neprijatan ukus i tamnu boju. Seckanje korena vrši se posle sušenja. Često se dešava da nestručni biljari suše koren na suviše visokoj temperaturi, zbog čega koren potamni, a sluz i skrob se razlože. Ili suše neoguljeno korenje.
U skladištima osušen koren belog sleza vrlo često izbuše insekti. Kad se koren potopi u vodu, na površinu isplivaju beličasti crvići. Takvu drogu treba uništiti, a prostoriju i ambalažu podvrgnuti dezinsekciji.
Upotreba korena belog sleza u naučnoj medicini
Beli slez se u nas i u inostranstvu vrlo mnogo upotrebljava. Zbog velike količine izvrsne sluzi daje se protiv upala organa za disanje i ždrela, interno ili za ispiranje guše i nosa u obliku macerata: iseckan koren drži se oko dva sata u hladnoj vodi (nikako u ključaloj) i za to vreme češće promeša. Na taj način se ekstrahuje samo sluz. Kuvanje korena (dekokt) nije dobro, jer se time izvlači i skrob, tečnost je gušća, ali je mutnija i brzo se pokvari, ukisne. Skrob je balast, nije lek. Kao vrlo blago sluzno sredstvo daje se i protiv proliva, za zapiranje mokraćno-polnih organa, za klizme, za obloge na upaljena mesta itd. Ulazi u sastav raznih grudnih čajeva, koje izrađuju apoteke u nas i u tuđini. Često se u razne miksture protiv kašlja dodaje sirup od belog sleza, naročito u dečjoj praksi. Prašak, dobijen mlevenjem i prosejavanjem korena belog sleza, upotrebljava se za posipanje pilula i za izradu raznih poslastica i lekova.
Sastav
U korenu belog sleza ima oko 30—35% sluzi, oko 10% pektina, oko 35% skroba , do 10% saharoze, malo invertnog šećera, oko 2% asparagina, betaina, 1,5 % masnog ulja i dr. Pepela ostaje najviše 7%; u pepelu ima mnogo fosfata. Sluz se rastvara u hladnoj vodi i hidrolizom daje glikozu, galaktozu i ksilozu. Najviše sluzi ima u oktobru, na kraju vegetacije, zbog čega koren u to doba valja vaditi.
Beli slez je lek, može biti i hrana, pa čak i otrov. U osušenom korenu belog sleza ima vrlo mnogo hranljivih materija, oko 75 % raznih ugljenih hidrata. Zbog toga je on vrlo važan izvor skroba i šećera u slučaju gladi i rata, jer može da posluži za spravljanje hrane.
Beli slez (Althaea officinalis) je višegodišnja zeljasta biljka iz familije slezova (Malvaceae). Misli se da je beli slez poreklom iz zemalja oko Kaspijskog, Crnog i istočnih obala Sredozemskog mora. Odatle se raširio čak u Australiju i Ameriku. U mnogim zemljama Zapadne i Srednje Evrope gaji se zbog korena, lista i cveta, koji se upotrebljavaju u medicini. U Srbiji ga najviše ima po rečnim ostrvima i ritovima pored Tise, Dunava, Save i drugih reka. Voli laku, duboku, vlažnu zemlju, a najviše rečni nanos
Opis biljke
Beli slez je visok 1—2 m. Cela biljka je obrasla gustim svilastim dlakama, tako da su listovi srebrnobeličasti i meki poput kao kadife. Stablo je uspravno, jednostavno ili razgranato, pri dnu odrvenjeno. Listovi su spiralno poređani, a iz njihovih pazuha pri vrhu stabljike i ogranaka izbijaju cvasti belo-ružičastih, 1—2 cm velikih cvetova. Cveta preko celog leta.
Listovi sa gornjeg dela stabljike su jajasti i na osnovi klinasti, sa srednjeg dela su nešto malo krupniji i trokraki, na osnovi zaobljeni ili srcasti, a listovi sa donjeg dela stabljike su najveći (do 10 cm), petokraki, i imaju najdužu dršku, dugačku skoro kao lisna ploča. Rub lista je nejednako zupčast, zacepljen na 3—5 mesta; ima isto toliko prstastih nerava, istaknutih na naličju. List je beličasto-zelene boje, bez mirisa i sluzastog ukusa.
Srpska farmakopeja propisuje upotrebu korena i lista belog sleza. Narod upotrebljava i cvet (Flos Althaeae). Bere se leti po vrlo suvom vremenu, kad spadne rosa, i brzo osuši na promaji ili u sušnici. Nestručno i nehatno osušeni i brani cvetovi potamne i poplesnive. Ćelija sa sluzi ima svuda, a najviše u mezofilu kruničnih i u donjoj epidermi čašičnih listića. Hemijski sastav i upotreba slični su kao kod lista i korena.
Istorija uzgoja i upotrebe
Beli slez je jedna od najstarijih lekovitih biljaka. I Teofrast (371—287. pre naše ere) ga preporučuje kao lekovitu biljku, a osobito Dioskorid, koji u svom klasičnom delu De Materia Medica, pisanom 77. godine, daje uputstva o upotrebi belog sleza. Karlo Veliki je 812. god. u svojim Kapitularima naredio da se beli slez mora gajiti na svim državnim imanjima njegove prostrane imperije.
Gajenje, razmnožavanje i berba
cvet belog slezaU Belgiji, Francuskoj, Nemačkoj i nekim drugim zemljama sve se više upotrebljava koren od oplemenjene gajene biljke, jer je mekši, mesnatiji, deblji, jednoličniji, nije tako žilav i sadrži više sluzi od divljeg. Kopa se prve ili druge godine u jesen. Naša rečna ostrva i ritovi, vodoplavo zemljište, najbolja su mesta za gajenje ili razmnožavanje ove važne biljke.
Na 1 hektar potrebno je 1 kg semena. Bolje i brže se dođe do koristi rasađivanjem mladih izdeljenih glava s pupoljcima. One se mogu u jesen utrapiti pa u proleće rasaditi. Kod nas pored reka sama voda raznosi i seje slez. Na 1 hektar potrebno je oko 70.000 sadnica na rastojanju 5Ox5Ocm. Ca 1 hektara dobija se oko 1.200 kg lista, 1.500—2.000 kg korena i oko 125 kg cveta. Bolji prinos je s lakog, peskovitog rastresitog zemljišta (rečni nanosi) đubrenog pepelom i dobro pregorelim stajskim đubre-tom ili sa 1.500 kg veštačkog đubreta u kome ima 12 delova azota, 16 delova fosfora i 20 delova kalijuma.
Koren iskopan prve godine je najbolji, jer sadrži najviše sluzi. Starenjem postaje, istina, sve deblji, ali sve tvrđi, vlaknastiji, drve-nastiji i lošiji. Iz semena izvedena biljka ima kratak rizom iz koga se grana nekoliko podjednakih mesnatih i belo-žućkastih korenova debelih oko 3 cm, pa i debljih.
Pošto se koren izvadi i odseče deblje korenje, glava se razreže na onoliko delova koliko na njoj ima pupoljaka, vrati u zemlju i zatrpa na rastojanju 50h50sm da bi naredne godine dala novo korenje. Rizom vremenom postaje sve krupniji i višeglav. Da bi se dobila što lepša i bonja droga, korenje se mora odmah pošto je iskopano očistiti od zemlje, oprati, odseći sporedno sitno korenje, struganjem pomoću noža oguliti i osušiti što brže na temperaturi od 60 do 70° S da droga ne bi poplesnivila ili dobila neprijatan ukus i tamnu boju. Seckanje korena vrši se posle sušenja. Često se dešava da nestručni biljari suše koren na suviše visokoj temperaturi, zbog čega koren potamni, a sluz i skrob se razlože. Ili suše neoguljeno korenje.
U skladištima osušen koren belog sleza vrlo često izbuše insekti. Kad se koren potopi u vodu, na površinu isplivaju beličasti crvići. Takvu drogu treba uništiti, a prostoriju i ambalažu podvrgnuti dezinsekciji.
Upotreba korena belog sleza u naučnoj medicini
Beli slez se u nas i u inostranstvu vrlo mnogo upotrebljava. Zbog velike količine izvrsne sluzi daje se protiv upala organa za disanje i ždrela, interno ili za ispiranje guše i nosa u obliku macerata: iseckan koren drži se oko dva sata u hladnoj vodi (nikako u ključaloj) i za to vreme češće promeša. Na taj način se ekstrahuje samo sluz. Kuvanje korena (dekokt) nije dobro, jer se time izvlači i skrob, tečnost je gušća, ali je mutnija i brzo se pokvari, ukisne. Skrob je balast, nije lek. Kao vrlo blago sluzno sredstvo daje se i protiv proliva, za zapiranje mokraćno-polnih organa, za klizme, za obloge na upaljena mesta itd. Ulazi u sastav raznih grudnih čajeva, koje izrađuju apoteke u nas i u tuđini. Često se u razne miksture protiv kašlja dodaje sirup od belog sleza, naročito u dečjoj praksi. Prašak, dobijen mlevenjem i prosejavanjem korena belog sleza, upotrebljava se za posipanje pilula i za izradu raznih poslastica i lekova.
Sastav
U korenu belog sleza ima oko 30—35% sluzi, oko 10% pektina, oko 35% skroba , do 10% saharoze, malo invertnog šećera, oko 2% asparagina, betaina, 1,5 % masnog ulja i dr. Pepela ostaje najviše 7%; u pepelu ima mnogo fosfata. Sluz se rastvara u hladnoj vodi i hidrolizom daje glikozu, galaktozu i ksilozu. Najviše sluzi ima u oktobru, na kraju vegetacije, zbog čega koren u to doba valja vaditi.
Beli slez je lek, može biti i hrana, pa čak i otrov. U osušenom korenu belog sleza ima vrlo mnogo hranljivih materija, oko 75 % raznih ugljenih hidrata. Zbog toga je on vrlo važan izvor skroba i šećera u slučaju gladi i rata, jer može da posluži za spravljanje hrane.
nije srecan onaj ko ima shta zheli,
nego onaj koji ne zheli ono shto nema
nego onaj koji ne zheli ono shto nema
-
Dj.Olivera
- Stalni član
- Postovi: 2917
- Pridružio se: Ned Jul 20, 2008 12:47 pm
BRADAVICE
Oslobodite se HPV virusa koji stvara bradavice
Izrasline na koži, tačnije bradavice, posledica su virusa. Da biste rešili ovaj neprijatan problem, evo nekoliko saveta.
Naučite da prepoznate bradavicu
Ove izrasline na koži posledica su infekcija kože humanim papiloma virusom (HPV). Postoji više od 50 oblika ovog virusa i tipova bradavica: verrucae vulgares (na nadlanici), tvrde (hiperkeratotičke) na tabanu, polne (kondilomi), sivkaste ili ružičaste... Čim primetite neku promenu na koži, obratite se lekaru.
Naučite koja su mesta visokog rizika .
Nisu opasni samo bazeni, već sva mesta na kojima je toplo i vlažno (gimnastičke sale, teretane, svlačionice...). Da biste smanjili rizik, na mestima na kojima postoji povećan rizik od infekcije nikada nemojte da idete bosi.
Svaka bradavica je slučaj za sebe
Nema potrebe da potežete tešku artiljeriju na malu površinsku bradavicu: dermatolog će taj problem vrlo lako i brzo rešiti pomoću tečnog azota (krioterapija). Ali ako su posredi bradavice duboke nekoliko milimetara, verovatno ćete morati da imate nekoliko seansi u razmacima od 15 dana.
Budite strpljivi
Osim krioterapije, imate na raspolaganju i lokalnu terapiju na bazi salicilne kiseline. Preparat se nanosi četkicom jednom do dva puta dnevno i daje rezultate posle šest do 12 nedelja.
U krajnjoj nuždi, tu je laser
Bradavice mogu da se uklone i pomoću ablativnog lasera. Tretman sme da sprovede isključivo stručno lice. Izvodi se u lokalnoj anesteziji i nema krvarenja, ali ostaju ožiljci vidljivi nekoliko nedelja. Druga laserska metoda podrazumeva zatvaranje krvnih sudova preko kojih se bradavica napaja krvlju. Virus, međutim, ostaje u koži i bradavice se u trećini slučajeva ponovo pojavljuju.
Sprečite pojavu kondiloma
Virus koji izaziva bradavice na rukama i genitalni papiloma virus pripadaju istoj porodici i studije pokazuju da mogu da infekcija može da se prenese sa ruku na polne organe. Pošto je poznato da nelečene polne bradavice (kondilomi) mogu da se izrode u rak grlića materice, problem bradavica treba rešavati čim se pojave.
Oslobodite se HPV virusa koji stvara bradavice
Izrasline na koži, tačnije bradavice, posledica su virusa. Da biste rešili ovaj neprijatan problem, evo nekoliko saveta.
Naučite da prepoznate bradavicu
Ove izrasline na koži posledica su infekcija kože humanim papiloma virusom (HPV). Postoji više od 50 oblika ovog virusa i tipova bradavica: verrucae vulgares (na nadlanici), tvrde (hiperkeratotičke) na tabanu, polne (kondilomi), sivkaste ili ružičaste... Čim primetite neku promenu na koži, obratite se lekaru.
Naučite koja su mesta visokog rizika .
Nisu opasni samo bazeni, već sva mesta na kojima je toplo i vlažno (gimnastičke sale, teretane, svlačionice...). Da biste smanjili rizik, na mestima na kojima postoji povećan rizik od infekcije nikada nemojte da idete bosi.
Svaka bradavica je slučaj za sebe
Nema potrebe da potežete tešku artiljeriju na malu površinsku bradavicu: dermatolog će taj problem vrlo lako i brzo rešiti pomoću tečnog azota (krioterapija). Ali ako su posredi bradavice duboke nekoliko milimetara, verovatno ćete morati da imate nekoliko seansi u razmacima od 15 dana.
Budite strpljivi
Osim krioterapije, imate na raspolaganju i lokalnu terapiju na bazi salicilne kiseline. Preparat se nanosi četkicom jednom do dva puta dnevno i daje rezultate posle šest do 12 nedelja.
U krajnjoj nuždi, tu je laser
Bradavice mogu da se uklone i pomoću ablativnog lasera. Tretman sme da sprovede isključivo stručno lice. Izvodi se u lokalnoj anesteziji i nema krvarenja, ali ostaju ožiljci vidljivi nekoliko nedelja. Druga laserska metoda podrazumeva zatvaranje krvnih sudova preko kojih se bradavica napaja krvlju. Virus, međutim, ostaje u koži i bradavice se u trećini slučajeva ponovo pojavljuju.
Sprečite pojavu kondiloma
Virus koji izaziva bradavice na rukama i genitalni papiloma virus pripadaju istoj porodici i studije pokazuju da mogu da infekcija može da se prenese sa ruku na polne organe. Pošto je poznato da nelečene polne bradavice (kondilomi) mogu da se izrode u rak grlića materice, problem bradavica treba rešavati čim se pojave.
-
jesy
- Stalni član
- Postovi: 2010
- Pridružio se: Uto Apr 01, 2008 6:10 pm
- Koliki je zbir brojeva cetiri i pet: 5
- Lokacija: tu u vashoj blizini
- Kontakt:
Benigni tumori cerviksa
Najčešći benigni tumori cerviksa materice su cervikalni polipi (polypus cervicis) a nešto ređi su miomi i leomiomi.
Klinička slika
Polip cerviksa može biti okruglastog oblika ili izdužen (kad prominira u vaginu), sa glatkom ili režnjastom površinom, bledo ili tamno crvene boje, veličine zrna pšenice, pa čak i oraha i nalazi se u spoljašnjem ušću cerviksa. Često dolazi do sekundarne infekcije površine polipa koja je u zapaljenju i ulcerisana. Pacijentkinje se obično žale na sukrvičavo prljanje i krvav fluor koji nastaje zbog lediranja površine polipa (trenje, koitus, vaginalni pregled). Postoji obilna sluzava sekrecija koja potiče iz cerviksa (cervikalni fluor) usled ascedentne infekcije i cervikalnog endometritisa.
Nešto ređi benigni tumori su miomi koji nastaju iz glatkog mišićnog tkiva grlića. Miom je obično lokalizovan na prednjoj usni grlića i ređe može da dostigne veličinu pesnice, kada vrši kompresiju na mokraćnu bešiku i uretru i pričinjava smetnje pri mokrenju.
Dijagnoza
Postavlja se na osnovu anamneze, ginekološkog pregleda. Koristan je ultrazvučni pregled, histerosalpingografija (metoda kod koje se kontrast ubrizgava u matericu i jajovode i dobije se slika unutrašnjosti tih organa) i histeroskopija (posmatranje unutrašnjosti materice optičkim instrumentom). Da bi se potvrdilo da se radi o cervikalnom polipu, potrebno je polip odstraniti (polipektomija) uvrtanjem zupčastim kleštima, potom je obavezna frakcionirana eksplorativna koretaža. Dobijeni materijal se šalje na histopatološki pregled.
Lečenje
Veliki benigni tumori koji uzrokuju simptome i razvijaju komplikacije preporučljivo je hirurški lečiti.
Najčešći benigni tumori cerviksa materice su cervikalni polipi (polypus cervicis) a nešto ređi su miomi i leomiomi.
Klinička slika
Polip cerviksa može biti okruglastog oblika ili izdužen (kad prominira u vaginu), sa glatkom ili režnjastom površinom, bledo ili tamno crvene boje, veličine zrna pšenice, pa čak i oraha i nalazi se u spoljašnjem ušću cerviksa. Često dolazi do sekundarne infekcije površine polipa koja je u zapaljenju i ulcerisana. Pacijentkinje se obično žale na sukrvičavo prljanje i krvav fluor koji nastaje zbog lediranja površine polipa (trenje, koitus, vaginalni pregled). Postoji obilna sluzava sekrecija koja potiče iz cerviksa (cervikalni fluor) usled ascedentne infekcije i cervikalnog endometritisa.
Nešto ređi benigni tumori su miomi koji nastaju iz glatkog mišićnog tkiva grlića. Miom je obično lokalizovan na prednjoj usni grlića i ređe može da dostigne veličinu pesnice, kada vrši kompresiju na mokraćnu bešiku i uretru i pričinjava smetnje pri mokrenju.
Dijagnoza
Postavlja se na osnovu anamneze, ginekološkog pregleda. Koristan je ultrazvučni pregled, histerosalpingografija (metoda kod koje se kontrast ubrizgava u matericu i jajovode i dobije se slika unutrašnjosti tih organa) i histeroskopija (posmatranje unutrašnjosti materice optičkim instrumentom). Da bi se potvrdilo da se radi o cervikalnom polipu, potrebno je polip odstraniti (polipektomija) uvrtanjem zupčastim kleštima, potom je obavezna frakcionirana eksplorativna koretaža. Dobijeni materijal se šalje na histopatološki pregled.
Lečenje
Veliki benigni tumori koji uzrokuju simptome i razvijaju komplikacije preporučljivo je hirurški lečiti.
nije srecan onaj ko ima shta zheli,
nego onaj koji ne zheli ono shto nema
nego onaj koji ne zheli ono shto nema
-
jesy
- Stalni član
- Postovi: 2010
- Pridružio se: Uto Apr 01, 2008 6:10 pm
- Koliki je zbir brojeva cetiri i pet: 5
- Lokacija: tu u vashoj blizini
- Kontakt:
Бенигна агресивност
Бенигна агресивност је према Фрому, одбрамбена реакција, филогенетски програмиран импулс за напад који настаје онда када су угрожени животни интереси и опстанак јединке и врсте. Она је биолошки прилагодљива, сврсисходна и заједничка животињама и људима. Циљ јој је уклањање претње, односно извора осујећености. Бенигна агресивност је изазвана, а нестаје онда када се уклони њен узрок. По аналогији, израз бенигни употребљава се за сва обољења код којих постоје добри изгледи за оздрављење, посебно означава форме тумора које не метастазирају (бенигни тумори).
Бенигна агресивност је према Фрому, одбрамбена реакција, филогенетски програмиран импулс за напад који настаје онда када су угрожени животни интереси и опстанак јединке и врсте. Она је биолошки прилагодљива, сврсисходна и заједничка животињама и људима. Циљ јој је уклањање претње, односно извора осујећености. Бенигна агресивност је изазвана, а нестаје онда када се уклони њен узрок. По аналогији, израз бенигни употребљава се за сва обољења код којих постоје добри изгледи за оздрављење, посебно означава форме тумора које не метастазирају (бенигни тумори).
nije srecan onaj ko ima shta zheli,
nego onaj koji ne zheli ono shto nema
nego onaj koji ne zheli ono shto nema