Autizam
Šta je autizam?
Autizam je razvojni poremećaj komunikacije i socijalne interakcije koji se javlja u ranom detinjstvu i traje do kraja života. Češće se javlja kod osoba muškog pola. Osobe sa autizmom imaju problem u učenju, počev od ranog usvajanja osnovnih navika pa do sticanja apstraktnih znanja i socijalnih veština. Smetnje su najviše izražene u domenu komunikacije, u razumevanju i prihvatanju pravila i zahteva koje socijalne situacije postavljaju i usklađivanju sopstvenog ponašanja tim situacijama.
Šta je autistični spektar
Autistični spektar je termin koji se danas koristi da bi se ukazalo na postojanje velikog broja različitih oblika ispoljavanja autizma i da bi se sve te razlike obuhvatile jednim pojmom.
Razvoj dece sa problemima iz autističnog spektra je često usporen, i uvek neujednačen.
Asperger Sindrom
Osobe sa višim stepenom sposobnosti u okviru autističnog spektra, kao što su osobe sa Asperger sindromom, uglavnom imaju prosečnu ili natprosečnu inteligenciju i razvijen govor.
Osobe sa autizmom
Svaka osoba sa autizmom je jedinstvena. Većina dece sa autizmom je u nekim veštinama izrazito bolja nego u nekim drugim. Slabije razvijene veštine i sposobnosti više zaokupljaju našu pažnju dok one visoko razvijene, obično ostaju ne primećene ili zanemarene. Ponašanje svake osobe sa autizmom uključujući i ponašanje vašeg deteta je jedinstveno. Ipak, bez obzira na različite sposobnosti, ovladanost veštinama i znanjima i različitost ličnosti, sve osobe sa autizmom imaju teškoću da svet oko sebe razumeju onako kako ga razume većina ljudi. Ma koliko kontakt deteta sa autizmom sa njegovom okolinom može da izgleda neobično, potreba za socijalnim kontaktom kod njih uvek postoji.
Vi niste sami
U suočavanju sa različitošću svoga deteta roditelji se osećaju usamljeni i bespomoćni. Vi niste sami. Prema važećim podacima autizam se javlja kod 20 - 60 dece na 10.000 rođenih. Učestalost autizma je ista u svim sredinama bez obzira na rasnu, nacionalnu i etičku pripadnost, socijalni i ekonomski status. Osobe sa autizmom su deo porodica, što znači da se autizam najdublje tiče više od 1% svetskog stanovništva.
Broj evidentiranih osoba u Srbiji je znatno manji od navedenog procenta, jer većina osoba sa problemima iz autističnog spektra nije prepoznata, odnosno dijagnostikovana.
Vi niste krivi
Svaki roditelj, kod čijeg deteta je konstatovan autizam, postavlja pitanje uzroka. Nažalost, na ovo pitanje još uvek nema odgovora. Međutim, pouzdano se zna da faktori sredine nisu uzrok.
Vi niste krivi. Ni na koji način niste mogli da utičete na pojavu autističnog poremećaja kod vašeg deteta. Roditelji dece sa autizmom se nipočemu ne razlikuju od roditelja druge dece.
Postoje pokazatelji koji ukazuju na organske uzročnike i sva savremena istraživanja se vode u tom pravcu.
Šta možemo da učinimo?
Autizam se ne leči, ali se na probleme iz autističnog spektra može uticati.
Pravovremenim postavljanjem dijagnoze, tretmanom zasnovanim na potrebama deteta, primerenim postupcima i metodama i uključivanjem deteta u prirodno okruženje vršnjaka (obrazovno vaspitni sistem), postižu se ohrabrujući rezultati. Ako se ponašanje deteta ne posmatra kao neprimereno i neadekvatno, već se sagleda kao pokušaj deteta da razume i kontroliše svet oko sebe koji je za njega nepredvidiv, zbunjujući i odbacujući, može mu se postepeno pomoći da poboljša svoje razumevanje i prilagodi ponašanje spoljašnjim okolnostima i očekivanjima.
Obrazovanje
Sva deca sa autizmom mogu da uče. Roditelji su prvi prirodni učitelji svom detetu. Učenje samopomoći i sticanje osnovnih navika je od velike važnosti za razvoj deteta sa autizmom. Kroz ovo učenje može mu se pomoći da postane samostalnije i time se može učiniti lakšim život i njemu i celoj porodici. Program edukacije mora da bude individualno prilagođen kako bi dete optimalno razvijalo svoje komunikativne, socijalne, saznajne i druge veštine.
Upoznajmo okolinu sa specifičnostima autizma
Deca sa autizmom se izgledom, i na prvi pogled ne razlikuju od druge dece. Zato je potrebno da roditelji drugim ljudima ukažu na njihovu posebnost - različitost. Ponekad i stručnjacima kao što su lekari, učitelji, medicinske sestre i socijalni radnici treba objasniti koje su specifičnosti osoba sa autizmom.
Promene u društvu prema osobama sa autizmom
U našem društvu ne postoje celovita sistemska rešenja koja pružaju mogućnost osobama sa autizmom i njihovim porodicama da ostvare svoja prava.
Ohrabrujuće je da su pozitivni pristupi autizmu u sve većoj meri prihvaćeni od struktura vlasti u našoj zemlji i da su učinjeni pomaci u ostvarivanju prava osoba sa autizmom. Sve je veći broj institucija koje omogućavaju osobama sa autizmom da se u skladu sa svojim potrebama, interesovanjima i mogućnostima obrazuju, rade, stanuju.
Pozitivan odnos sredine, podrška u ostvarivanju potreba i prava omogućavaju najpovoljniji i celovit razvoj osoba sa autizmom.
Uključivanje u vršnjačku grupu
Podsticanje rada kroz učenje u vršnjačkoj grupi neophodno je kao i kod sve druge dece. Socijalna razmena, saradnja, usvajanje čitavog niza pravila ponašanja ne mogu se nikako drugačije učiti sem kroz prirodne socijalne situacije i socijalni kontakt.
Porodica
Braća i sestre deteta sa autizmom imaju jednaku potrebu za pažnjom i brigom svojih roditelja
Uključivanjem deteta sa autizmom u vršnjačku grupu omogućava se i ostalim članovima porodice da zadovolje svoje potrebe i učestvuju u društvenom životu kao i sve druge porodice.
COPY/PASTE SVAŠTARA
Moderatori: mr ph. Silvio, moderato, admin, vlada99
-
Dj.Olivera
- Stalni član
- Postovi: 2917
- Pridružio se: Ned Jul 20, 2008 12:47 pm
Anksioznost
Šta je anksioznost?
Anksioznost je stanje koje se karakteriše osećajem unutrašnje uznemirenosti, uplašenosti, straha da će se nešto strašno dogoditi, uz psihomotornu napetost i unutrašnji nemir. Osoba često ima osećaj da će "eksplodirati", da će izgubiti kontrolu nad sobom, da će joj se desiti nešto "strašno". Anksioznost nije vezana za konkretan objekat ili osobu.
Anksiozna osoba je stalno u stanju "pripravnosti", stalno je na oprezu, misli da joj se sprema neka opasnost. Kod ovakvih osoba autonomni nervni sistem se lakše aktivira nego kod ostalih ljudi, pa nije čudo da se anksiozna osoba uplaši na neki iznenadni zvuk, što joj izazove niz raznih simptoma (brzo lupanje srca, znojenje, itd...).
Anksioznost jeste ništa drugo nego opiranje struji života. Ljudi koji su anksiozni imaju pogrešno uverenje da je život opasan, i da trebaju da se zaštite od neke opasnosti (koja ne postoji), da trebaju da se zaštite fizički (spremanje na borbu - anksioznost -> gomila telesnih simptoma) ili emotivno da se povuku (depresija -> tuga, praznina itd). Život nije opasan, život je dobar i lep.
Anksioznost i panični napadi jesu rezultat nagomilanog, akumuliranog stresa u životu pojedinca. Zato je važno da u toku rada na sebi naša najbitnija stavka bude izbegavanje stresnih situacija. U toku perioda jakog stresa, um želi da se izbori i izađe na kraj sa tim stresom, dok moguće fizičke i psihičke posledice dolaze tek kasnije kad se "smiri bura". Zato je važno da ostajemo mirni i staloženi u svakom trenutku. Ako nam to postane navika, lakše i mirnije ćemo izlaziti na kraj sa stresnim situacijama u budućnosti. Kad smo smireni, naše samopouzdanje raste, jer je to jedino moguće kad smo mirni i čvrsti. Uopšte nije slučajno to da ljudima naglo padne samopouzdanje kad im se dese panični napadi. Rad na podizanju samopouzdanja je neprocenjiv.
Šta je anksioznost?
Anksioznost je stanje koje se karakteriše osećajem unutrašnje uznemirenosti, uplašenosti, straha da će se nešto strašno dogoditi, uz psihomotornu napetost i unutrašnji nemir. Osoba često ima osećaj da će "eksplodirati", da će izgubiti kontrolu nad sobom, da će joj se desiti nešto "strašno". Anksioznost nije vezana za konkretan objekat ili osobu.
Anksiozna osoba je stalno u stanju "pripravnosti", stalno je na oprezu, misli da joj se sprema neka opasnost. Kod ovakvih osoba autonomni nervni sistem se lakše aktivira nego kod ostalih ljudi, pa nije čudo da se anksiozna osoba uplaši na neki iznenadni zvuk, što joj izazove niz raznih simptoma (brzo lupanje srca, znojenje, itd...).
Anksioznost jeste ništa drugo nego opiranje struji života. Ljudi koji su anksiozni imaju pogrešno uverenje da je život opasan, i da trebaju da se zaštite od neke opasnosti (koja ne postoji), da trebaju da se zaštite fizički (spremanje na borbu - anksioznost -> gomila telesnih simptoma) ili emotivno da se povuku (depresija -> tuga, praznina itd). Život nije opasan, život je dobar i lep.
Anksioznost i panični napadi jesu rezultat nagomilanog, akumuliranog stresa u životu pojedinca. Zato je važno da u toku rada na sebi naša najbitnija stavka bude izbegavanje stresnih situacija. U toku perioda jakog stresa, um želi da se izbori i izađe na kraj sa tim stresom, dok moguće fizičke i psihičke posledice dolaze tek kasnije kad se "smiri bura". Zato je važno da ostajemo mirni i staloženi u svakom trenutku. Ako nam to postane navika, lakše i mirnije ćemo izlaziti na kraj sa stresnim situacijama u budućnosti. Kad smo smireni, naše samopouzdanje raste, jer je to jedino moguće kad smo mirni i čvrsti. Uopšte nije slučajno to da ljudima naglo padne samopouzdanje kad im se dese panični napadi. Rad na podizanju samopouzdanja je neprocenjiv.
-
Dj.Olivera
- Stalni član
- Postovi: 2917
- Pridružio se: Ned Jul 20, 2008 12:47 pm
ANKSIOZNOST
Simptomi
Ovi simptomi su predstavljeni ne kao konačni, već kao priručnik mogućih simptoma koje osoba s anksioznošću ili depresijom može iskusiti.
Simptomi su tipični za bilo koji anksiozni poremećaj. Možda ste patili od mnoštva njih a možda neki koje ste osetili nisu ovde spomenuti. Priroda anksioznosti je takva da se simptomi mogu menjati i manifestovati na mnogo različitih načina. Simptomi koje vi osećate mogu biti drukčiji, više ili manje intenzivni nego kod drugih. To ne znači ništa, svi smo načinjeni od drukčijeg materijala.
Ako patite od anksioznosti, velika je verovatnoća da simptomi koje osećate uzrokuje baš ona.
Imajte na umu da nije važno da razumete fiziologiju ljudskog tela, važno je da zapamtite da se svaki simptom koji osećate može objasniti. Ne mozgajte nad onim što osećate, pretvorite se u nekoga korisnijeg, učinite nešto konstruktivno, vežbajte, učite nove veštine i bežite iz telesnih zamki u kojima ste se našli zarobljeni.
Biće vam bolje, potrebno je samo vremena i truda.
Simptomi
Ovi simptomi su predstavljeni ne kao konačni, već kao priručnik mogućih simptoma koje osoba s anksioznošću ili depresijom može iskusiti.
Simptomi su tipični za bilo koji anksiozni poremećaj. Možda ste patili od mnoštva njih a možda neki koje ste osetili nisu ovde spomenuti. Priroda anksioznosti je takva da se simptomi mogu menjati i manifestovati na mnogo različitih načina. Simptomi koje vi osećate mogu biti drukčiji, više ili manje intenzivni nego kod drugih. To ne znači ništa, svi smo načinjeni od drukčijeg materijala.
Ako patite od anksioznosti, velika je verovatnoća da simptomi koje osećate uzrokuje baš ona.
Imajte na umu da nije važno da razumete fiziologiju ljudskog tela, važno je da zapamtite da se svaki simptom koji osećate može objasniti. Ne mozgajte nad onim što osećate, pretvorite se u nekoga korisnijeg, učinite nešto konstruktivno, vežbajte, učite nove veštine i bežite iz telesnih zamki u kojima ste se našli zarobljeni.
Biće vam bolje, potrebno je samo vremena i truda.
-
Dj.Olivera
- Stalni član
- Postovi: 2917
- Pridružio se: Ned Jul 20, 2008 12:47 pm
Anksioznost
Da li ste anksiozni?
Napomena: sledeći test ne može i ne treba da bude zamena za odlazak kod lekara koji vam može dati pravu dijagnozu.
Ako niste sigurni da li ste anksiozni, onda sledeća pitanja su tu da vas podstaknu da malo više razmislite o svom stanju:
1. Da li se u poslednje vreme lakše iznervirate nego ranije oko nekih stvari koje vas inače ne nerviraju?
2. Da li previše brinete oko raznih stvari koje se tiču vašeg života?
3. Da li se osećate kao da ne možete da se opustite, čak i kada nemate nikakvu stresnu situaciju?
4. Da li često osećate tenziju, nemir u stomaku, nervozu, ili ne možete da sedite mirno na jednom mestu?
5. Čak i kada shvatite da je nepotrebno brinuti, vi i dalje brinete o nekim nebitnim stvarima?
6. Da li ste bili, ili ste trenutno pod velikim stresom, na poslu ili kod kuće? Ako ste pod veoma velikim stresom, obratite se svom lekaru. Preteran stres je najčešći uzrok anksioznosti i paničnih napada.
7. Jeste li ikada bili suočeni sa nekom velikom životnom promenom, npr neka nesreća ili gubitak neke osobe? Ovo bi takođe moglo biti uzrok anksioznosti i napada panike.
8. Da li ste nedavno bili na nekoj dijeti ili ste menjali svoje navike u ishrani? Ovo takođe može dramatično uticati na vaše fizičko i psihičko zdravlje.
9. Da li ste nedavno uzimali neke lekove koje ranije niste uzimali, na recept ili bez recepta? Nekada lekovi mogu biti pogrešno prepisani ili zloupotrebljavani. Takođe neki lekovi mogu izazvati alergijske reakcije.
10. Jeste li ikada ranije ili skoro bili predmet bilo kog oblika zlostavljanja? Ako se osećate zlostavljano, obavezno potražite pomoć stručnog lica za rešavanje tog problema. Ne dozvolite da budete žrtva zlostavljanja, shvatite vi ne morate da patite zbog toga, i za to postoji rešenje problema!
11. Da li ste često ćutljivi, imate neku ljutnju koju čuvate u sebi? Imate li tajne? Da li vas nešto muči, a da pri tom ni sa kime ne razgovarate o tome? Imajte u vidu da sve to može biti jako zamorno i nezdravo po vašu psihu. Takve stvari mogu ostaviti dugotrajne psihičke i fizičke probleme u vašem životu! Sve što vas iznutra muči morate izbaciti napolje! Popričajte sa nekim o tome što vas muči, biće vam lakše sigurno. Još jednom – ako vas nešto muči, nemojte to držati u sebi.
12. Da li imate iracionalne strahove i misli, poput straha da ćete poludeti, da ćete izgubiti kontrolu nad sobom, da nećete znati šta radite, da ćete napraviti budalu od sebe, da ćete se srušiti, i slične potpuno iracionalne strahove?
13. Ako vam je vaš lekar dao dijagnozu da imate anksioznost, velika je verovatnoća da je u pravu, ali ipak ako sumnjate, uvek možete potražiti drugo mišljenje nekog drugog stručnjaka.
Da li ste anksiozni?
Napomena: sledeći test ne može i ne treba da bude zamena za odlazak kod lekara koji vam može dati pravu dijagnozu.
Ako niste sigurni da li ste anksiozni, onda sledeća pitanja su tu da vas podstaknu da malo više razmislite o svom stanju:
1. Da li se u poslednje vreme lakše iznervirate nego ranije oko nekih stvari koje vas inače ne nerviraju?
2. Da li previše brinete oko raznih stvari koje se tiču vašeg života?
3. Da li se osećate kao da ne možete da se opustite, čak i kada nemate nikakvu stresnu situaciju?
4. Da li često osećate tenziju, nemir u stomaku, nervozu, ili ne možete da sedite mirno na jednom mestu?
5. Čak i kada shvatite da je nepotrebno brinuti, vi i dalje brinete o nekim nebitnim stvarima?
6. Da li ste bili, ili ste trenutno pod velikim stresom, na poslu ili kod kuće? Ako ste pod veoma velikim stresom, obratite se svom lekaru. Preteran stres je najčešći uzrok anksioznosti i paničnih napada.
7. Jeste li ikada bili suočeni sa nekom velikom životnom promenom, npr neka nesreća ili gubitak neke osobe? Ovo bi takođe moglo biti uzrok anksioznosti i napada panike.
8. Da li ste nedavno bili na nekoj dijeti ili ste menjali svoje navike u ishrani? Ovo takođe može dramatično uticati na vaše fizičko i psihičko zdravlje.
9. Da li ste nedavno uzimali neke lekove koje ranije niste uzimali, na recept ili bez recepta? Nekada lekovi mogu biti pogrešno prepisani ili zloupotrebljavani. Takođe neki lekovi mogu izazvati alergijske reakcije.
10. Jeste li ikada ranije ili skoro bili predmet bilo kog oblika zlostavljanja? Ako se osećate zlostavljano, obavezno potražite pomoć stručnog lica za rešavanje tog problema. Ne dozvolite da budete žrtva zlostavljanja, shvatite vi ne morate da patite zbog toga, i za to postoji rešenje problema!
11. Da li ste često ćutljivi, imate neku ljutnju koju čuvate u sebi? Imate li tajne? Da li vas nešto muči, a da pri tom ni sa kime ne razgovarate o tome? Imajte u vidu da sve to može biti jako zamorno i nezdravo po vašu psihu. Takve stvari mogu ostaviti dugotrajne psihičke i fizičke probleme u vašem životu! Sve što vas iznutra muči morate izbaciti napolje! Popričajte sa nekim o tome što vas muči, biće vam lakše sigurno. Još jednom – ako vas nešto muči, nemojte to držati u sebi.
12. Da li imate iracionalne strahove i misli, poput straha da ćete poludeti, da ćete izgubiti kontrolu nad sobom, da nećete znati šta radite, da ćete napraviti budalu od sebe, da ćete se srušiti, i slične potpuno iracionalne strahove?
13. Ako vam je vaš lekar dao dijagnozu da imate anksioznost, velika je verovatnoća da je u pravu, ali ipak ako sumnjate, uvek možete potražiti drugo mišljenje nekog drugog stručnjaka.
-
Dj.Olivera
- Stalni član
- Postovi: 2917
- Pridružio se: Ned Jul 20, 2008 12:47 pm
Anksioznost
Istine i zablude
Anksioznost, depresija i fobije jesu skup nekih pogrešnih uverenja, predrasuda i misaonih obrazaca koji su se ukorenili u čovekovu podsvest, a kada se nešto ukoreni u podsvest (npr znate da vozite auto - to vam se ukoreni u podsvest posle određenog vremena), to onda predstavlja rutinu, nešto kao vaša druga priroda (second nature)... Vi tada počinjete da se usredsređujete na te misli, da non stop osluškujete sebe kako se osećate (fizički i psihički), da organizujete svoj život u odnosu na vaše "stanje", da izbegavate situacije od kojih vas je navodno "strah", a to su sve stvari koje vam baš čine suprotno - one dodatno osnažuju vaše stanje, npr anksioznost. To su vam sve neprijatelji!
Shvatite da se rešenje problema već nalazi u Vama. DA! Ali je prvo potrebno da zaista, svim svojim Srcem ŽELITE da se izmenite, da izađete iz tog stanja! Nemojte molim vas samo da sedite skrštenih ruku i čekate da lekovi "prorade" ili da vam možda psihijatar otkrije način kako da se izlečite.... Samo Vi sami Sebe možete izvaditi iz svog stanja!
Shvatite da je anksioznost jedan krug, i vi se vrtite u njemu. Vrtite se tako što osluškujete svoje telo, osluškujete kako se osećate, pa se prisećate svojih paničnih napada možda, pa strahujete od toga šta će biti, pa možda imate razna "šta ako?" razmišljanja, pa se plašite nekih situacija i izbegavate sve što vas može dovesti u te situacije.... Sve je to u podsvesti! To nije tamo dospelo preko noći, tako i da bi se izbacilo odatle, potrebno je izvesno vreme.
Da bi izašao iz tog kruga, potrebno je da čovek prestane da razmišlja o svom unutrašnjem stanju, odnosno da prestane da non stop proverava kako se oseća.... To nije dobro! Usredsredite se na spoljašnjost, potrebno je da svaki minut svog vremena ispunite nečim, na taj način svesni um će biti non stop zauzet i neće imati vremena da tumara po podsvesnom umu.
Kako se lljudi oslobađaju neke loše navike? Tako što se maksimalno trude da izbegavaju da rade tu lošu naviku. Anksioznost je samo jedan skup loših navika koje čovek ima... Pa zato prekinite sa tim lošim navikama.... Znači ovo je mnogo bitno, čovek treba da ignoriše fizičke simptome, to bude teško u početku, ali kad sve manje i manje pažnje pridajemo nečemu, to onda počne da se povlači samo od sebe.... i samim tim vi ćete sve manje i manje imati naviku da osluškujete sebe, dok se ta navika potpuno ne iskoreni iz podsvesti. Kad vam je teško, samo se setite da vam se do sada nikad ništa loše nije desilo od anksioznost, niti će vam se desiti!
Dakle prekinite da organizujete svoj svakodnevni život u odnosu na svoje stanje! Ako vas je nečega "strah", baš to treba da uradite! Inače, ako izbegavate nekakvu situaciju, jer vas je strah, taj strah će postajati sve veći... i tako u krug. Prekinite da istražujete svoje simptome, svoju "bolest", to samo podseća vašu podsvest o vašim navikama. Prekinite da zakazujete i odlazite kod lekara na kojekakve preglede... Prestanite da pričate i da se prisećate vaših paničnih napada, jer i to samo dodatno osnažuje podsvest i podseća je o vašem stanju....
Ispunite svaki minut svog vremena nečim. Znači nema sedenja u mraku ili ležanja na krevetu i razmišljanja "o životu" i slično tome. Nema toga više! Ako ne možete da zaspite uveče, ustanite i legnite tek kad vam se stvarno spava. Nikako ne treba ležati i razmišljati, jer, pogađate o čemu ćete razmišljati... Okrenite se pozitivnim stvarima, ispunjavajte podsvest lepim i pozitivnim mislima.... Organizujte svoj dan maksimalno, i to npr: sada ću da čitam knjigu, sada ću da pozovem nekoga telefonom, sada ću da napravim nešto za jelo, sada ću da izađem u grad, sada ću pogledam neki film, sada ću malo da prošetam, sada ću da se odvezem negde kolima ili autobusom gde nikad nisam bio....
Još jednom, ne zaboravite - ne suprotstavljajte se tome što vam se dešava, pokušajte da maksimalno ignorišete simptome. Nemojte im pridavati nikakav značaj, pokažite tom vašem stanju ko je pravi gazda! Samo se prepustite... Ispunjavajte se pozitivnostima, verujte da ćete biti bolje! Radite ono što vam prija, izbegavajte stresne situacije, izbegavajte ljude koji vam ne prijaju. Opuštajte se maksimalno, prihvatite Sebe takve kakvi ste, nemojte bežati i pitati se zašto se baš vama to dešava. Ne oslanjajte se previše na druge ljude i ne očekujte da će neko drugi umesto vas rešiti Vaše probleme. Niko ne treba da posustaje lako. Postanite svesni da ste jači i moćniji od tamo neke anksioznosti ili čega već.
Istine i zablude
Anksioznost, depresija i fobije jesu skup nekih pogrešnih uverenja, predrasuda i misaonih obrazaca koji su se ukorenili u čovekovu podsvest, a kada se nešto ukoreni u podsvest (npr znate da vozite auto - to vam se ukoreni u podsvest posle određenog vremena), to onda predstavlja rutinu, nešto kao vaša druga priroda (second nature)... Vi tada počinjete da se usredsređujete na te misli, da non stop osluškujete sebe kako se osećate (fizički i psihički), da organizujete svoj život u odnosu na vaše "stanje", da izbegavate situacije od kojih vas je navodno "strah", a to su sve stvari koje vam baš čine suprotno - one dodatno osnažuju vaše stanje, npr anksioznost. To su vam sve neprijatelji!
Shvatite da se rešenje problema već nalazi u Vama. DA! Ali je prvo potrebno da zaista, svim svojim Srcem ŽELITE da se izmenite, da izađete iz tog stanja! Nemojte molim vas samo da sedite skrštenih ruku i čekate da lekovi "prorade" ili da vam možda psihijatar otkrije način kako da se izlečite.... Samo Vi sami Sebe možete izvaditi iz svog stanja!
Shvatite da je anksioznost jedan krug, i vi se vrtite u njemu. Vrtite se tako što osluškujete svoje telo, osluškujete kako se osećate, pa se prisećate svojih paničnih napada možda, pa strahujete od toga šta će biti, pa možda imate razna "šta ako?" razmišljanja, pa se plašite nekih situacija i izbegavate sve što vas može dovesti u te situacije.... Sve je to u podsvesti! To nije tamo dospelo preko noći, tako i da bi se izbacilo odatle, potrebno je izvesno vreme.
Da bi izašao iz tog kruga, potrebno je da čovek prestane da razmišlja o svom unutrašnjem stanju, odnosno da prestane da non stop proverava kako se oseća.... To nije dobro! Usredsredite se na spoljašnjost, potrebno je da svaki minut svog vremena ispunite nečim, na taj način svesni um će biti non stop zauzet i neće imati vremena da tumara po podsvesnom umu.
Kako se lljudi oslobađaju neke loše navike? Tako što se maksimalno trude da izbegavaju da rade tu lošu naviku. Anksioznost je samo jedan skup loših navika koje čovek ima... Pa zato prekinite sa tim lošim navikama.... Znači ovo je mnogo bitno, čovek treba da ignoriše fizičke simptome, to bude teško u početku, ali kad sve manje i manje pažnje pridajemo nečemu, to onda počne da se povlači samo od sebe.... i samim tim vi ćete sve manje i manje imati naviku da osluškujete sebe, dok se ta navika potpuno ne iskoreni iz podsvesti. Kad vam je teško, samo se setite da vam se do sada nikad ništa loše nije desilo od anksioznost, niti će vam se desiti!
Dakle prekinite da organizujete svoj svakodnevni život u odnosu na svoje stanje! Ako vas je nečega "strah", baš to treba da uradite! Inače, ako izbegavate nekakvu situaciju, jer vas je strah, taj strah će postajati sve veći... i tako u krug. Prekinite da istražujete svoje simptome, svoju "bolest", to samo podseća vašu podsvest o vašim navikama. Prekinite da zakazujete i odlazite kod lekara na kojekakve preglede... Prestanite da pričate i da se prisećate vaših paničnih napada, jer i to samo dodatno osnažuje podsvest i podseća je o vašem stanju....
Ispunite svaki minut svog vremena nečim. Znači nema sedenja u mraku ili ležanja na krevetu i razmišljanja "o životu" i slično tome. Nema toga više! Ako ne možete da zaspite uveče, ustanite i legnite tek kad vam se stvarno spava. Nikako ne treba ležati i razmišljati, jer, pogađate o čemu ćete razmišljati... Okrenite se pozitivnim stvarima, ispunjavajte podsvest lepim i pozitivnim mislima.... Organizujte svoj dan maksimalno, i to npr: sada ću da čitam knjigu, sada ću da pozovem nekoga telefonom, sada ću da napravim nešto za jelo, sada ću da izađem u grad, sada ću pogledam neki film, sada ću malo da prošetam, sada ću da se odvezem negde kolima ili autobusom gde nikad nisam bio....
Još jednom, ne zaboravite - ne suprotstavljajte se tome što vam se dešava, pokušajte da maksimalno ignorišete simptome. Nemojte im pridavati nikakav značaj, pokažite tom vašem stanju ko je pravi gazda! Samo se prepustite... Ispunjavajte se pozitivnostima, verujte da ćete biti bolje! Radite ono što vam prija, izbegavajte stresne situacije, izbegavajte ljude koji vam ne prijaju. Opuštajte se maksimalno, prihvatite Sebe takve kakvi ste, nemojte bežati i pitati se zašto se baš vama to dešava. Ne oslanjajte se previše na druge ljude i ne očekujte da će neko drugi umesto vas rešiti Vaše probleme. Niko ne treba da posustaje lako. Postanite svesni da ste jači i moćniji od tamo neke anksioznosti ili čega već.
-
Dj.Olivera
- Stalni član
- Postovi: 2917
- Pridružio se: Ned Jul 20, 2008 12:47 pm
Agorafobija – strah od otvorenog prostora
Većina ljudi je čula za klaustrofobiju (strah od zatvorenog prostora), ali dosta ljudi nije upoznata sa agorafobijom, koja predstavlja mnogo ozbiljniji problem. Agorafobija jeste reč grčkog porekla, i u bukvalnom prevodu znači strah od velikih trgova, pijaca i slično. Zapravo ona predstavlja strah pojedinca od otvorenih prostora, odnosno strah od izlaska iz kuće, bilo sami ili u pratnji drugih osoba.
Ljudi koji ispoljavaju simptome agorafobije retko imaju hrabrosti da o tome pričaju sa drugima. Oni će uraditi sve samo da bi pronašli izgovore da ne izlaze napolje, da ne idu u posetu prijateljima, u prodavnicu i slično. Mnogi ljudi čak i ne znaju da su agorafobični, ne znaju da postoji naziv za to njihovo stanje.
Zašto toliko ljudi pati od agorafobije? To je zato što prvo počinju da budu anksiozni, i kao rezultat dugotrajne tenzije, dugotrajne emocionalne i fizičke iscrpljenosti, napada panike, oni pokušavaju da izbegnu svaku moguću opasnost ili situaciju koja ih može dovesti u neprijatno stanje. Zato ti ljudi misle da im je kod kuće najsigurnije, a da se van kuće nalazi potencijalna opasnost, i zato sve više i više biraju da ostanu tamo gde su najsigurniji, dakle u svojoj kući. Na neki način, oni se povlače tamo gde im je najsigurnije.
Ove osobe se najčešće plaše da će u javnosti napraviti budalu od sebe, da će se momentalno srušiti, plaše se teške bolesti srca, ludila i slično tome....Nije retkost da se osobe plaše da izađu na ulicu jer su gotovo sigurne da će se momentalno srušiti čim izađu na ulicu.
Veoma je bitno da osobe koje imaju agorafobiju prvo nauče šta je prava priroda agorafobije, da su to zapravo pogrešna verovanja, a potom da nauči i praktikuje prevazilaženje agorafobije.
Većina ljudi je čula za klaustrofobiju (strah od zatvorenog prostora), ali dosta ljudi nije upoznata sa agorafobijom, koja predstavlja mnogo ozbiljniji problem. Agorafobija jeste reč grčkog porekla, i u bukvalnom prevodu znači strah od velikih trgova, pijaca i slično. Zapravo ona predstavlja strah pojedinca od otvorenih prostora, odnosno strah od izlaska iz kuće, bilo sami ili u pratnji drugih osoba.
Ljudi koji ispoljavaju simptome agorafobije retko imaju hrabrosti da o tome pričaju sa drugima. Oni će uraditi sve samo da bi pronašli izgovore da ne izlaze napolje, da ne idu u posetu prijateljima, u prodavnicu i slično. Mnogi ljudi čak i ne znaju da su agorafobični, ne znaju da postoji naziv za to njihovo stanje.
Zašto toliko ljudi pati od agorafobije? To je zato što prvo počinju da budu anksiozni, i kao rezultat dugotrajne tenzije, dugotrajne emocionalne i fizičke iscrpljenosti, napada panike, oni pokušavaju da izbegnu svaku moguću opasnost ili situaciju koja ih može dovesti u neprijatno stanje. Zato ti ljudi misle da im je kod kuće najsigurnije, a da se van kuće nalazi potencijalna opasnost, i zato sve više i više biraju da ostanu tamo gde su najsigurniji, dakle u svojoj kući. Na neki način, oni se povlače tamo gde im je najsigurnije.
Ove osobe se najčešće plaše da će u javnosti napraviti budalu od sebe, da će se momentalno srušiti, plaše se teške bolesti srca, ludila i slično tome....Nije retkost da se osobe plaše da izađu na ulicu jer su gotovo sigurne da će se momentalno srušiti čim izađu na ulicu.
Veoma je bitno da osobe koje imaju agorafobiju prvo nauče šta je prava priroda agorafobije, da su to zapravo pogrešna verovanja, a potom da nauči i praktikuje prevazilaženje agorafobije.
-
Dj.Olivera
- Stalni član
- Postovi: 2917
- Pridružio se: Ned Jul 20, 2008 12:47 pm
Agresija
Kad se osećate umorno, bolesno, kad vam je svega dosta i kad vam vaše stanje ne da napred, naravno da ćete biti ljuti.
Promislite malo o situaciji koja vas je naljutila. Ako taj događaj pomno proučite, shvatćete da je pravi razlog vašoj ljutnji zapravo tuga.
Agresija je i normalna reakcija na strah, stanje 'beži ili bori se' priprema nas baš na to, da bežimo ili da se borimo, a ponekad se čini da je borba najbolji odgovor. U ovom slučaju, fizički se maknite iz te situacije, u drugu sobu ako je moguće, duboko udahnite, čekajte pet minuta i ponovno promislite.
Kad se osećate umorno, bolesno, kad vam je svega dosta i kad vam vaše stanje ne da napred, naravno da ćete biti ljuti.
Promislite malo o situaciji koja vas je naljutila. Ako taj događaj pomno proučite, shvatćete da je pravi razlog vašoj ljutnji zapravo tuga.
Agresija je i normalna reakcija na strah, stanje 'beži ili bori se' priprema nas baš na to, da bežimo ili da se borimo, a ponekad se čini da je borba najbolji odgovor. U ovom slučaju, fizički se maknite iz te situacije, u drugu sobu ako je moguće, duboko udahnite, čekajte pet minuta i ponovno promislite.
-
jesy
- Stalni član
- Postovi: 2010
- Pridružio se: Uto Apr 01, 2008 6:10 pm
- Koliki je zbir brojeva cetiri i pet: 5
- Lokacija: tu u vashoj blizini
- Kontakt:
LEKOVITO DEJSTVO AMINO-KISELINA
Još od 1998. godine u Medicinskoj rehabilitacionoj ustanovi u Pragu pacijenti sa nervnim oboljenjima leče se preparatima na bazi amino-kiselina klinike „Primavera medika"
Kada se govori o amino-kiselinama, obično vlada mišljenje da su one predviđene samo za zaljubljenike u bodi-bilding i često se povezuju sa anabolicima. Zbog takvih zabluda, čovek bi pomislio da kroz njegov organizam cirkuliše mnoštvo ovih opasnih materija. Bavite se sportom koji „ne napumpava" mišiće, pa vas zanima da li su i vama potrebne amino-kiseline? Šta su, zapravo, aminokiseline?
Zvuči neverovatno, ali one predstavljaju gradivni materijal svih tkiva u našem telu. Proteini su u osnovi mišićnog tkiva, kao i drugih unutrašnjih organa, a oni se sastoje od mnogobrojnih amino-kiselina. Pošto su molekuli proteina preveliki, razgrađuju se na amino-kiseline i tako transportuju kroz krvotok do mesta njihovog korišćenja. Za organizam odraslog čoveka veoma su važne 22 amino-kiseline. Osam esencijalnih se mora unositi hranom. Ukoliko se ne unese dovoljna količina, nije moguće postići potrebnu strukturu proteina. Suprotno tome, povećanim unosom određenih amino-kiselina stimuliše se lučenje prirodnog hormona rasta. Tako se efikasnije povećava mišićna masa i intenzivnije sagorevaju telesne masti. Treba znati da amino-kiseline igraju izuzetno važnu ulogu za očuvanje centralnog nervnog sistema. Svetski zdravstveni stručnjaci proglasili su preparate sa amino-kiselinama otkrićem 21. veka. Prirodne materije kao amino-kiseline stimulišu spajanje nerava i tako povećavaju učinak centralnog nervnog sistema, ubrzavaju obnavljanje oštećenja i usporavaju starenje mozga.
Šta sve leče amino-kiseline
Još od 1998. godine u Medicinskoj rehabilitacionoj ustanovi u Pragu pacijenti sa nervnim oboljenjima leče se preparatima klinike „Primavera medika". Docent doktorka Olga Blinikova svojim pacijentima prepisuje terapiju upravo ovim preparatima.
- Radimo na osnovu metode profesora Ćohlova, koja je bazirana na korišćenju amino-kiselina. Pomoću ovih preparata možemo da poboljšamo koncentraciju i memoriju kao i da osobu oslobodimo emocionalnih nemira. Efekat terapije zavisi od stepena i starosti bolesti, u kojem se životnom dobu nalazi pacijent, kao i od imunosistema svakog pojedinca. Tako, na primer, kod pacijenata koji su nedavno doživeli moždani udar po početku terapije već dolazi do normalizacije mišićnog tonusa, poboljšanja aktivnosti i koordinacije pokreta i blage motorike, intelekta i govora - kaže doktorka Blinikova.
Doktorka ističe da su amino-kiseline posebno preporučljive osobama sa dijagnozom perinatalne encefalopatije, dečje moždane paralize, poremećaja psihomotoričkog razvoja i oligofrenija, autizma, epilepsije, naslednih nervnih oboljenja, posttrauma mozga, posledica moždanog udara, depresije...
Još od 1998. godine u Medicinskoj rehabilitacionoj ustanovi u Pragu pacijenti sa nervnim oboljenjima leče se preparatima na bazi amino-kiselina klinike „Primavera medika"
Kada se govori o amino-kiselinama, obično vlada mišljenje da su one predviđene samo za zaljubljenike u bodi-bilding i često se povezuju sa anabolicima. Zbog takvih zabluda, čovek bi pomislio da kroz njegov organizam cirkuliše mnoštvo ovih opasnih materija. Bavite se sportom koji „ne napumpava" mišiće, pa vas zanima da li su i vama potrebne amino-kiseline? Šta su, zapravo, aminokiseline?
Zvuči neverovatno, ali one predstavljaju gradivni materijal svih tkiva u našem telu. Proteini su u osnovi mišićnog tkiva, kao i drugih unutrašnjih organa, a oni se sastoje od mnogobrojnih amino-kiselina. Pošto su molekuli proteina preveliki, razgrađuju se na amino-kiseline i tako transportuju kroz krvotok do mesta njihovog korišćenja. Za organizam odraslog čoveka veoma su važne 22 amino-kiseline. Osam esencijalnih se mora unositi hranom. Ukoliko se ne unese dovoljna količina, nije moguće postići potrebnu strukturu proteina. Suprotno tome, povećanim unosom određenih amino-kiselina stimuliše se lučenje prirodnog hormona rasta. Tako se efikasnije povećava mišićna masa i intenzivnije sagorevaju telesne masti. Treba znati da amino-kiseline igraju izuzetno važnu ulogu za očuvanje centralnog nervnog sistema. Svetski zdravstveni stručnjaci proglasili su preparate sa amino-kiselinama otkrićem 21. veka. Prirodne materije kao amino-kiseline stimulišu spajanje nerava i tako povećavaju učinak centralnog nervnog sistema, ubrzavaju obnavljanje oštećenja i usporavaju starenje mozga.
Šta sve leče amino-kiseline
Još od 1998. godine u Medicinskoj rehabilitacionoj ustanovi u Pragu pacijenti sa nervnim oboljenjima leče se preparatima klinike „Primavera medika". Docent doktorka Olga Blinikova svojim pacijentima prepisuje terapiju upravo ovim preparatima.
- Radimo na osnovu metode profesora Ćohlova, koja je bazirana na korišćenju amino-kiselina. Pomoću ovih preparata možemo da poboljšamo koncentraciju i memoriju kao i da osobu oslobodimo emocionalnih nemira. Efekat terapije zavisi od stepena i starosti bolesti, u kojem se životnom dobu nalazi pacijent, kao i od imunosistema svakog pojedinca. Tako, na primer, kod pacijenata koji su nedavno doživeli moždani udar po početku terapije već dolazi do normalizacije mišićnog tonusa, poboljšanja aktivnosti i koordinacije pokreta i blage motorike, intelekta i govora - kaže doktorka Blinikova.
Doktorka ističe da su amino-kiseline posebno preporučljive osobama sa dijagnozom perinatalne encefalopatije, dečje moždane paralize, poremećaja psihomotoričkog razvoja i oligofrenija, autizma, epilepsije, naslednih nervnih oboljenja, posttrauma mozga, posledica moždanog udara, depresije...
-
Dj.Olivera
- Stalni član
- Postovi: 2917
- Pridružio se: Ned Jul 20, 2008 12:47 pm
Alkohol i masna hrana štete jetri
Jednolična ishrana, žestoka pića, često uzimanje lekova i fizička neaktivnost usporavaju rad ovog organa, koji ima važan zadatak odstranjivanja toksina iz organizma
Loše za jetru
Neredovan život, neumerena i jednolična ishrana, alkohol, nedovoljno kretanja, suviše često uzimanje lekova mogu da ugroze pravilan rad jetre, organa koji poput laboratorije prerađuje sve što se pojede, kako bi organizam dobio sve potrebne supstance i iskoristio ih na najbolji mogući način.
Kad se rad jetre uspori, a do toga dolazi zbog poremećaja ravnoteže u ishrani i načinu života, ceo organizam oseća posledice. Prvi znak je umor, koji traje i naizgled je bezrazložan. U stvari, umorna je vaša jetra, a uzroka ima više.
Jednolična ishrana - iz želje da se smrša ili iz lenjosti ponekad se u dužem periodu ishrana svede na mali broj namirnica. To za jetru nije dobro, jer usporava njen rad, kažu gastroenterolozi. Raznovrsni jelovnici, naročito mnogo voća i povrća, doprinose da jetra ispuni svoju funkciju.
Jaka, začinjena hrana - pržene namirnice, jela koja se dugo pripremaju, mnogo začina, sosovi, u svemu tome uživajte povremeno i umereno. Masti se u organizmu dugo razlažu, a ako se masno jede i za ručak i za večeru, jetra će biti preopterećena. Rezultat: masnoća ne može potpuno da se razloži, višak se taloži u vidu naslaga.
Alkohol - čaša vina ili piva, ponekad i koja više, ne mora da vas zabrine. Žestoka pića su opasna za jetru, jer sa preteranom količinom unetog alkohola organizam luči supstance koje na jetru deluju kao otrov.
Lenstvovanje - mnogo je razloga zbog kojih se preporučuju svakodnevne fizičke aktivnosti, a jedan od njih je i rad jetre. Ako se ne krećete dovoljno, jetra će imati više posla oko prerade jela i pića koje organizam dobije svakog dana. Zato, ako ništa drugo, prošetajte barem pola sata.
Lekovi - medikamenti zamaraju jetru, a procesi kroz koje prolaze u organizmu isti su kao kad je reč o alkoholu. Zato lekari upozoravaju da se uz terapiju lekovima ne uzima ništa od alkoholnih pića.
Ako uveče popijete čašu više, a ujutro se probudite sa glavoboljom - budite oprezni. Od poslednje ispijene čaše alkoholnog pića do uzimanja sredstava protiv bolova trebalo bi da prođe najmanje 12 sati.
Jednolična ishrana, žestoka pića, često uzimanje lekova i fizička neaktivnost usporavaju rad ovog organa, koji ima važan zadatak odstranjivanja toksina iz organizma
Loše za jetru
Neredovan život, neumerena i jednolična ishrana, alkohol, nedovoljno kretanja, suviše često uzimanje lekova mogu da ugroze pravilan rad jetre, organa koji poput laboratorije prerađuje sve što se pojede, kako bi organizam dobio sve potrebne supstance i iskoristio ih na najbolji mogući način.
Kad se rad jetre uspori, a do toga dolazi zbog poremećaja ravnoteže u ishrani i načinu života, ceo organizam oseća posledice. Prvi znak je umor, koji traje i naizgled je bezrazložan. U stvari, umorna je vaša jetra, a uzroka ima više.
Jednolična ishrana - iz želje da se smrša ili iz lenjosti ponekad se u dužem periodu ishrana svede na mali broj namirnica. To za jetru nije dobro, jer usporava njen rad, kažu gastroenterolozi. Raznovrsni jelovnici, naročito mnogo voća i povrća, doprinose da jetra ispuni svoju funkciju.
Jaka, začinjena hrana - pržene namirnice, jela koja se dugo pripremaju, mnogo začina, sosovi, u svemu tome uživajte povremeno i umereno. Masti se u organizmu dugo razlažu, a ako se masno jede i za ručak i za večeru, jetra će biti preopterećena. Rezultat: masnoća ne može potpuno da se razloži, višak se taloži u vidu naslaga.
Alkohol - čaša vina ili piva, ponekad i koja više, ne mora da vas zabrine. Žestoka pića su opasna za jetru, jer sa preteranom količinom unetog alkohola organizam luči supstance koje na jetru deluju kao otrov.
Lenstvovanje - mnogo je razloga zbog kojih se preporučuju svakodnevne fizičke aktivnosti, a jedan od njih je i rad jetre. Ako se ne krećete dovoljno, jetra će imati više posla oko prerade jela i pića koje organizam dobije svakog dana. Zato, ako ništa drugo, prošetajte barem pola sata.
Lekovi - medikamenti zamaraju jetru, a procesi kroz koje prolaze u organizmu isti su kao kad je reč o alkoholu. Zato lekari upozoravaju da se uz terapiju lekovima ne uzima ništa od alkoholnih pića.
Ako uveče popijete čašu više, a ujutro se probudite sa glavoboljom - budite oprezni. Od poslednje ispijene čaše alkoholnog pića do uzimanja sredstava protiv bolova trebalo bi da prođe najmanje 12 sati.
-
Dj.Olivera
- Stalni član
- Postovi: 2917
- Pridružio se: Ned Jul 20, 2008 12:47 pm
-
Dj.Olivera
- Stalni član
- Postovi: 2917
- Pridružio se: Ned Jul 20, 2008 12:47 pm
-
Dj.Olivera
- Stalni član
- Postovi: 2917
- Pridružio se: Ned Jul 20, 2008 12:47 pm
