BOTULIZAM
Botulizam je nekontagiozna, alimentarna intoksikacija čovjeka i različitih vrsta domaćih i divljih životinja toksinima bakterije Clostridium botulinum. Čovjek ne oboljeva izravno od životinja, pa tako botulizam ne ubrajamo u zoonoze.
Uzročnik botulizma je bakterija Clostridium botulinum, anaerobna bakterija, koja tvori spore i jedan od najtoksičnijih toksina. Vrlo male količine njezina toksina su smrtonosne. C. botulinum stvara 7 antigenski različitih tipova neurotoksina, od kojih 4 djeluju na ljude – tipovi A, B E, te rjeđe tip F. Tipovi A i B su vrlo otrovni proteini, otporni na razgradnju gastrointestinalnim enzimima.
Botulizam se pojavljuje u 3 oblika: botulizam prenešen hranom, botulizam unešen kroz ranu i dojenački botulizam. Botulizam prenešen hranom nastaje nakon jedenja zagađene hrane u kojoj je proizveden toksin; kod druga dva oblika, C. botulinum stvara neurotoksin in vivo, u inficiranom tkivu, odnosno u debelom crijevu. Nakon apsorpcije, toksin ometa oslobađanje acetilkolina na završecima perifernih živaca.
Spore C. botulinuma vrlo su otporne na toplinu, pa mogu nekoliko sati preživjeti kuhanje na 100°C. Ubija ih, ipak, izlaganje vlažnoj toplini, na temperaturi od 120°C, kroz 30 minuta. Toksini se, naprotiv, lako uništavaju toplinom, pa kuhanje hrane na 80°C kroz 30 minuta štiti od botulizma. Stvaranje toksina (osobito tipa E) moguće je i na nižim temperaturama, pa i na 3°C, tj. na temperaturi kakva je unutar hladnjaka – a osim toga ne zahtijeva striktne anaerobne uvjete. Najčešći izvor je hrana konzervirana u domaćinstvu, ali je i komercijalno pripremljena hrana bila implicirana u oko 10% slučajeva. Povrće, riba, voće i začini najčešći su prijenosnici, ali to mogu biti i govedina, mliječni proizvodi, svinjetina, perad i druge vrste hrane. Kod slučajeva izazvanih morskom hranom, tip E je uzrok u otprilike 50%; ostalo uzrokuju tipovi A i B. Posljednjih godina registrirani su slučajevi izazvani nekonzerviranom hranom, pripremljenom u restoranima (npr. pečeni krumpiri zamotani u foliju, sjeckani češnjak u ulju, sendviči s hamburgerom i sirom). Spore C. botulinuma česte su u okolišu, pa mnogi slučajevi bolesti mogu biti uzrokovani gutanjem ili udisanjem prašine, ili apsorpcijom preko očiju ili preko oštećene kože. Dojenački botulizam najčešće se pojavljuje kod dojenčadi mlađe od 6 mjeseci. Najmlađi opisani bolesnik bio je star 2 tjedna, a najstariji 12 mjeseci. Dojenački botulizam posljedica je gutanja spora C. botulinuma i njihove kolonizacije debelog crijeva, u kojemu proizvode toksin in vivo. Za razliku od botulizma prenešenog hranom, dojenački botulizam nije uzrokovan ingestijom prethodno stvorenog toksina. Većina su slučajeva idiopatski, a neki su bili povezani s konzumacijom meda.
COPY/PASTE SVAŠTARA
Moderatori: mr ph. Silvio, moderato, admin, vlada99
-
sludjena mama
- Stalni član
- Postovi: 1893
- Pridružio se: Čet Avg 28, 2008 10:24 pm
- Koliki je zbir brojeva cetiri i pet: 5
-
sludjena mama
- Stalni član
- Postovi: 1893
- Pridružio se: Čet Avg 28, 2008 10:24 pm
- Koliki je zbir brojeva cetiri i pet: 5
Bakterija je vrlo raširena u prirodi, pa se nalazi u zemlji i u probavnom sustavu životinja, poglavito miševa, štakora i mačaka. Toksin se stvara u truloj hrani koja je onečišćena uzročnikom ili izmetom te leševima spomenutih životinja. Za ljude najčešći izvor zaraze su konzerve i kobasice. Bolest nije kontagiozna, već je to trovanje toksinom koji se razvio izvan životinje. Botulizam nastupa eksplozivno, pa oboljevaju svi koji su putem hrane ili vode primili dovoljnu količinu toksina. Toksin ulazi kroz usta hranom ili vodom. Na toksin je najosjetljiviji čovjek.
Botulizam prenesen hranom počinje naglo, obično 18 do 36 sati nakon unošenja toksina, iako inkubacija može varirati od 4 sata do 8 dana. Mučnina, povraćanje, grčevi u trbuhu i proljev, često prethode neurološkim simptomima. Neurološki su simptomi karakteristično obostrani i simetrični, počinju s kranijalnim živcima, nakon čega slijedi descendentna slabost ili paraliza. Uobičajeni početni simptomi i znakovi su suhoća usta, dvoslike, ptoza, gubitak akomodacije i smanjenje ili potpuni gubitak pupilarnog refleksa na svjetlo. Razvijaju se bulbarni simptomi (disartrija, disfagija, disfonija, gubitak mimike). Zbog disfagije može nastati aspiracijska pneumonija. Nastaje progresivna slabost respiracijskih mišića, te mišića ekstremiteta i trupa, u smjeru odozgo prema dolje. Nema poremećaja osjeta, a svijest obično ostaje bistra. Nema vrućice, a puls je normalan ili usporen, osim ako ne dođe do interkurentne infekcije. Opstipacija je česta nakon pojave neuroloških poremećaja. Glavna komplikacija je respiracijska insuficijencija koja nastaje zbog paralize dijafragme ili zbog plućnih infekcija. Botulizam rane očituje se neurološkim simptomima, kao i botulizam prenešen hranom, samo bez gastrointestinalnih simptoma i bez podataka koji bi ukazivali na hranu kao mogući uzrok. Anamnestički podatak o ozljedi ili o dubokoj ubodnoj rani u prethodna 2 tjedna, može ukazati na dijagnozu. Na koži treba pomno potražiti moguća oštećenja i apscese uzrokovane intravenskim injiciranjem narkotika. Kod dojenačkog botulizma, opstipacija je u početku prisutna u 90% slučajeva, a slijedi ju neuromuskularna paraliza, koja počinje s kranijalnim živcima i širi se do periferne i respiratorne muskulature. Tipični simptomi zahvaćanja kranijalnih živaca su ptoza, klijenuti vanjskih očnih mišića, tihi plač, slabo sisanje, oslabljen refleks povraćanja, nakupljanje sekreta u ustima i bezizražajan izgled lica. Težina bolesti varira od blage letargije i usporenog hranjenja, do teške hipotonije i respiratorne insuficijencije.
Botulizam prenesen hranom počinje naglo, obično 18 do 36 sati nakon unošenja toksina, iako inkubacija može varirati od 4 sata do 8 dana. Mučnina, povraćanje, grčevi u trbuhu i proljev, često prethode neurološkim simptomima. Neurološki su simptomi karakteristično obostrani i simetrični, počinju s kranijalnim živcima, nakon čega slijedi descendentna slabost ili paraliza. Uobičajeni početni simptomi i znakovi su suhoća usta, dvoslike, ptoza, gubitak akomodacije i smanjenje ili potpuni gubitak pupilarnog refleksa na svjetlo. Razvijaju se bulbarni simptomi (disartrija, disfagija, disfonija, gubitak mimike). Zbog disfagije može nastati aspiracijska pneumonija. Nastaje progresivna slabost respiracijskih mišića, te mišića ekstremiteta i trupa, u smjeru odozgo prema dolje. Nema poremećaja osjeta, a svijest obično ostaje bistra. Nema vrućice, a puls je normalan ili usporen, osim ako ne dođe do interkurentne infekcije. Opstipacija je česta nakon pojave neuroloških poremećaja. Glavna komplikacija je respiracijska insuficijencija koja nastaje zbog paralize dijafragme ili zbog plućnih infekcija. Botulizam rane očituje se neurološkim simptomima, kao i botulizam prenešen hranom, samo bez gastrointestinalnih simptoma i bez podataka koji bi ukazivali na hranu kao mogući uzrok. Anamnestički podatak o ozljedi ili o dubokoj ubodnoj rani u prethodna 2 tjedna, može ukazati na dijagnozu. Na koži treba pomno potražiti moguća oštećenja i apscese uzrokovane intravenskim injiciranjem narkotika. Kod dojenačkog botulizma, opstipacija je u početku prisutna u 90% slučajeva, a slijedi ju neuromuskularna paraliza, koja počinje s kranijalnim živcima i širi se do periferne i respiratorne muskulature. Tipični simptomi zahvaćanja kranijalnih živaca su ptoza, klijenuti vanjskih očnih mišića, tihi plač, slabo sisanje, oslabljen refleks povraćanja, nakupljanje sekreta u ustima i bezizražajan izgled lica. Težina bolesti varira od blage letargije i usporenog hranjenja, do teške hipotonije i respiratorne insuficijencije.
Ko ne zna, a misli da zna, budala je, ignorishi ga!!!
-
sludjena mama
- Stalni član
- Postovi: 1893
- Pridružio se: Čet Avg 28, 2008 10:24 pm
- Koliki je zbir brojeva cetiri i pet: 5
BAKTERIJE
Bakterije su najbrojnija skupina organizama. Većina je ovih jednostaničara nužna za održavanje života ostalih makroorganizama na Zemlji. Te su bakterije bile bitne u biološkoj evoluciji, a i danas su osnova svakog hranidbenog lanca u prirodi. Prisutni su u tlu i vodi. Ostale su bakterije pripadnici fiziološke flore ljudi i životinja (obitavaju na koži, u usnoj i nosnoj sluznici, crijevima, donjem dijelu ženskog spolnog sustava), obavljaju poželjne kemijske procese te se primjenuju u raznim gospodarskim djelatnostima. Od 1500 opisanih vrsta bakterija, samo su stotinjak vrsta ljudski patogeni.
Morfološka i uzgojna svojstva bakterija, njihov rast, metabolizam i genetiku proučava dio mikrobiologije koji se zove bakteriologija. Medicinska bakteriologija proučava rikecije, klamidije i patogene bakterije koje oštećuju organizam proizvodima svojeg metabolizma (toksini).
Prve veće bakterije je promatrao Antoni van Leeuwenhoek 1683. koristeći prvi mikroskop iz vlastite izrade. Dugo nakon njegova otkrića se istraživala samo morfologija tih mikroorganizama, ali ne i njihovo djelovanje u živoj prirodi. Naziv bakterija znatno kasnije (1828.) izvodi Christian Gottfried Ehrenberg, od grč. bakterion što znači "štapić, palica". Osnivači znanstvene i eksperimentalne bakteriologije su Louis Pasteur (1822-1895) i Robert Koch (1843-1910). Oni su u laboratorijskom radu počeli upotrebljavati neke postupke, poput bojenja i uzgajanja bakterija. Radili su na utvrđivanju etiologije mnogih zaraznih bolesti i opisali ulogu bakterija kao uzročnika i prijenosnika bolesti ili patogena. Francuski mikrobiolog i imunolog Emile Roux je znatno pridonio spoznajama o bakterijskim otrovima. Na osnovi novih pronalazaka i spoznaja, kojima su osnova bila prijašnja otrkića, može se tvrditi da su 19. i 20. stoljeće "zlatno doba" bakteriologije. Za taj se napredak mora naglasiti značenje dostupnosti i uporabe novih tehničkih pomagala i metoda bojenja bakterija. U novije se vrijeme istražuju vrlo sitne bakterijske strukture, njihove biokemijske aktivnosti i genetika.
Rast bakterija podrazumjeva povećanje veličine njihovih stanica, ali i povećanje njihova broja nakon razmnožavanja, što rezultira stvaranjem kolonija. Postoje vrsne i metaboličke razlike vezane za rast i razmnožavanje bakterija. Na te procese utječu nasljedni činitelji. Bakterije se počinju razmnožavati kada njihove stanice narastu do veličine svojstvene određenoj vrsti. To se zbiva povoljnim hranidbenim, energijskim, atmosferskim i temperaturnim uvjetima. Najveći broj bakterijskih vrsta razmnožava se jednostavnom, binarnom diobom, pri kojoj od jedne bakterijske stanice nespolnim načinom nastaju dvije nove stanice. Plazimidi se najčešće prenose konjugacijom koja nastaje doticanjem dviju bakterija preko spolne pili. Ostali oblici genskoga prijenosa kod bakterija uključuju transformaciju, transdukciju i transpoziciju koji se najčešće vrše umjetnim postupcima u genetičkom inženjerstvu.
Bakterije su najbrojnija skupina organizama. Većina je ovih jednostaničara nužna za održavanje života ostalih makroorganizama na Zemlji. Te su bakterije bile bitne u biološkoj evoluciji, a i danas su osnova svakog hranidbenog lanca u prirodi. Prisutni su u tlu i vodi. Ostale su bakterije pripadnici fiziološke flore ljudi i životinja (obitavaju na koži, u usnoj i nosnoj sluznici, crijevima, donjem dijelu ženskog spolnog sustava), obavljaju poželjne kemijske procese te se primjenuju u raznim gospodarskim djelatnostima. Od 1500 opisanih vrsta bakterija, samo su stotinjak vrsta ljudski patogeni.
Morfološka i uzgojna svojstva bakterija, njihov rast, metabolizam i genetiku proučava dio mikrobiologije koji se zove bakteriologija. Medicinska bakteriologija proučava rikecije, klamidije i patogene bakterije koje oštećuju organizam proizvodima svojeg metabolizma (toksini).
Prve veće bakterije je promatrao Antoni van Leeuwenhoek 1683. koristeći prvi mikroskop iz vlastite izrade. Dugo nakon njegova otkrića se istraživala samo morfologija tih mikroorganizama, ali ne i njihovo djelovanje u živoj prirodi. Naziv bakterija znatno kasnije (1828.) izvodi Christian Gottfried Ehrenberg, od grč. bakterion što znači "štapić, palica". Osnivači znanstvene i eksperimentalne bakteriologije su Louis Pasteur (1822-1895) i Robert Koch (1843-1910). Oni su u laboratorijskom radu počeli upotrebljavati neke postupke, poput bojenja i uzgajanja bakterija. Radili su na utvrđivanju etiologije mnogih zaraznih bolesti i opisali ulogu bakterija kao uzročnika i prijenosnika bolesti ili patogena. Francuski mikrobiolog i imunolog Emile Roux je znatno pridonio spoznajama o bakterijskim otrovima. Na osnovi novih pronalazaka i spoznaja, kojima su osnova bila prijašnja otrkića, može se tvrditi da su 19. i 20. stoljeće "zlatno doba" bakteriologije. Za taj se napredak mora naglasiti značenje dostupnosti i uporabe novih tehničkih pomagala i metoda bojenja bakterija. U novije se vrijeme istražuju vrlo sitne bakterijske strukture, njihove biokemijske aktivnosti i genetika.
Rast bakterija podrazumjeva povećanje veličine njihovih stanica, ali i povećanje njihova broja nakon razmnožavanja, što rezultira stvaranjem kolonija. Postoje vrsne i metaboličke razlike vezane za rast i razmnožavanje bakterija. Na te procese utječu nasljedni činitelji. Bakterije se počinju razmnožavati kada njihove stanice narastu do veličine svojstvene određenoj vrsti. To se zbiva povoljnim hranidbenim, energijskim, atmosferskim i temperaturnim uvjetima. Najveći broj bakterijskih vrsta razmnožava se jednostavnom, binarnom diobom, pri kojoj od jedne bakterijske stanice nespolnim načinom nastaju dvije nove stanice. Plazimidi se najčešće prenose konjugacijom koja nastaje doticanjem dviju bakterija preko spolne pili. Ostali oblici genskoga prijenosa kod bakterija uključuju transformaciju, transdukciju i transpoziciju koji se najčešće vrše umjetnim postupcima u genetičkom inženjerstvu.
Ko ne zna, a misli da zna, budala je, ignorishi ga!!!
-
sludjena mama
- Stalni član
- Postovi: 1893
- Pridružio se: Čet Avg 28, 2008 10:24 pm
- Koliki je zbir brojeva cetiri i pet: 5
Identifikacija
Najčešći oblici bakterija
Identifikacija (lat. prepoznavanje) bakterija se obavlja na osnovi
* morfoloških svojstava (podjela prema obliku stanice)
o Kuglaste bakterije ili koki (grč. kókkos – zrno) imaju oblik kugle. Kada nakon diobe stanice ostanu zajedno, tada nastaju diplokoki (dvije jedinke), streptokoki (lanac), stafilokoki (grozd), tetrakoki (dva para) ili sarcine (osam jedinki).
o Štapićaste bakterije ili bacili (lat. bacillus – štapić) mogu biti različite duljine i promjera. Ako se nakon diobe štapići ne razdvajaju, zovu se diplobacili (u paru), streptobacili (lanac) ili palisade (poredani usporedno).
o Zavojite bakterije ili spirili su u osnovi štapićaste bakterije jedanput ili više puta zavijene oko svoje zamišljene osi. Mogu biti vibrioni (u obliku zareza) ili spirohete (više zavoja).
Bakterije Bacillus subtilis obojane po Gramu
*
o L-oblici bakterija (otkrivene na Listerovu institutu) nemaju stanične stijenke, pa se pojavljuju u različitim oblicima (polimorfizam).
* bojenja po Gramu (metoda danskog biologa Christina Grama koja uključuje plavoljubičasti kristal-violet i crveni karbol-fuksin)
o gram-pozitivne se oboje plavoljubičasto i nakon čišćenja alkoholom. Imaju deblju staničnu stijenku s teikoičnom kiselinom i više mureina.
o gram-negativne ne zadržavaju boju, nego se oboje crveno. Stijenka im sadrži lipoproteine i lipopolisaharide; posjeduju dodatnu vanjsku membranu.
Najčešći oblici bakterija
Identifikacija (lat. prepoznavanje) bakterija se obavlja na osnovi
* morfoloških svojstava (podjela prema obliku stanice)
o Kuglaste bakterije ili koki (grč. kókkos – zrno) imaju oblik kugle. Kada nakon diobe stanice ostanu zajedno, tada nastaju diplokoki (dvije jedinke), streptokoki (lanac), stafilokoki (grozd), tetrakoki (dva para) ili sarcine (osam jedinki).
o Štapićaste bakterije ili bacili (lat. bacillus – štapić) mogu biti različite duljine i promjera. Ako se nakon diobe štapići ne razdvajaju, zovu se diplobacili (u paru), streptobacili (lanac) ili palisade (poredani usporedno).
o Zavojite bakterije ili spirili su u osnovi štapićaste bakterije jedanput ili više puta zavijene oko svoje zamišljene osi. Mogu biti vibrioni (u obliku zareza) ili spirohete (više zavoja).
Bakterije Bacillus subtilis obojane po Gramu
*
o L-oblici bakterija (otkrivene na Listerovu institutu) nemaju stanične stijenke, pa se pojavljuju u različitim oblicima (polimorfizam).
* bojenja po Gramu (metoda danskog biologa Christina Grama koja uključuje plavoljubičasti kristal-violet i crveni karbol-fuksin)
o gram-pozitivne se oboje plavoljubičasto i nakon čišćenja alkoholom. Imaju deblju staničnu stijenku s teikoičnom kiselinom i više mureina.
o gram-negativne ne zadržavaju boju, nego se oboje crveno. Stijenka im sadrži lipoproteine i lipopolisaharide; posjeduju dodatnu vanjsku membranu.
Ko ne zna, a misli da zna, budala je, ignorishi ga!!!
-
sludjena mama
- Stalni član
- Postovi: 1893
- Pridružio se: Čet Avg 28, 2008 10:24 pm
- Koliki je zbir brojeva cetiri i pet: 5
BUDIZAM
Šta je budizam?
"Ne verujte mojim rečima samo zato što ih je Buda izgovorio,
već ih dobro preispitajte. Budite sami sebi svetlo."
Buda Šakjamuni
Ove Budine reči jasno izdvajaju budizam od onog što uobičajeno nazivamo religijom i pokazuju da je budizam praktičan pristup, namenjen stvarnom životu. Upitan zbog čega i čemu podučava druge, Buda je odgovorio:
"Prenosim Učenje jer vi i sva ostala bića tragate za srećom, pokušavajući da izbegnete patnju. Ja vam otkrivam stvari kakve jesu".
Budino Učenje je tokom prvih 1500 godina postojalo u Indiji i nazivano Darma, a u narednih 1000 godina na Tibetu, ime mu je bilo Ćo. I jedno i drugo znači "stvari kakve jesu". Razumevanje "stvari kakve jesu" predstavlja ključ ostvarenja svekolike sreće. Sam Buda je ujedno učitelj, primer, zaštitnik i prijatelj. On svakome otvara mogućnost da izbegne patnju i uplovi u stanje narastajućeg blaženstva i da pri tom ka oslobodjenju i prosvetljenju usmerava i druge.
Buda je pre više od 2500 godina imao jedinstvene uslove da prenosi svoje Učenje: rodio se u visoko razvijenoj kulturi, živeo okružen izuzetno nadarenim ljudima i nakon prosvetljenja imao pred sobom punih 45 godina da pokazuje metode koje vode spoznaji uma. To objašnjava bogatstvo i širinu Učenja (Darme): Kandjur, Budina originalna kazivanja, sastoji se od 108 tomova sa 84000 korisnih predavanja, dok su kasnije nastali komentari Kandjura -Tendjur, uobličeni u još 254 isto tako obimne knjige.
Zato je Buda, osvrnuvši se na svoj celokupni život, mirno zaključio:
"Mogu srećan da umrem. Ni jedno jedino učenje nije ostalo skriveno u mojoj ruci. Uspeo sam da vam prenesem sve što vam može pomoći."
BUDA
"Duboki uvidi i mnogobrojni metodi koje donosi budizam fasciniraju i nadahnjuju sve veći broj ljudi Zapadnih kultura - za njih, Buda je oličenje vanvremenog ogledala sveprožimajucih potencijala uma."
Lama Ole Nidal
Buda je rođen u severnoj Indiji sredinom VI veka p.n.e. u kraljevskoj porodici. Mladi princ je do svoje 29. godine, uživajući izuzetne privilegije, znao samo za radost - da bi, kada je po prvi put napustio palatu, njegov svet bio "iz temelja" uzdrman. Tokom tri dana, naišao je, prvo na bolesnog čoveka, zatim na starca i na mrtvaca, na kraju. Shvatanje o neizbežnosti starosti, bolesti i smrti duboko ga je potreslo: video je samo prolazne stvari - ničeg trajnog nigde nije bilo. Sledećeg jutra prošao je pored jogija uronjenog u meditaciju ... i umovi su im se sreli. Nadahnut ovim princ je napustio dom i porodicu - lutao je zemljom u potrazi za učenjima koji omogućavaju prevazilaženje smrti i patnje. Najbolji učitelji tog vremena su mu prenosili učenja, ali ga nijedno od njih nije moglo dovesti do konačnog ostvarenja.
Nakon šest godina meditacije, on je, na mestu koje se i danas zove Bodgaja, seo ispod drveta čvrsto odlučivši da se neće pomeriti dok ne postigne svoj cilj ... i nakon nedelju dana, na svoj 35-ti rodjendan, spoznao je pravu prirodu uma: postao je Buda - Probuđeni. Prosvetljenje je rastopilo poslednje velove koje zaklanjaju um - prostor i energija, u njemu i izvan njega, slili su se u jedno - i postao je vanvremena, sveznajuća svesnost. Svakim atomom svoga tela sve je znao i bio je sve.
Narednih 45 godina Buda je hiljade nadarenih učenika podučavao metodama za postizanje prosvetljenja.
DARMA
"Sve u svemu, Budino učenje nije ništa drugo do zdrav razum."
Lama Ole Nidal
Ukazujući šta postoji apsolutno a šta je uslovljeno, Buda je podučavao metode pomoću kojih je moguće ostvariti puno prosvetljenje. Pokazivao je svojim učenicima kako da sve životne situacije koriste kao korake ka prosvetljenju i davao učenja koje vode ka trajnoj, najvišoj radosti. Podsticao je učenike da budu nezavisni i kritični, da sami pažljivo ispitaju da li su učenja sputana dogmama i slepom verom ili su istinski oslobađajuća.
Budistički metodi meditacije mogu pokrenuti moćne unutrašnje promene - kroz iskustvo prostora radjaju se neustrašivost, spontana radost i aktivno saosećanje a život poprima narastajuće bogatstvo i smisao.
Nivo svesnosti ostvaren meditacijom moguće je učvrstiti tako da se nikad više ne izgubi. Najviša učenja, Mahamudra i Dzogćen, omogućavaju spoznaju jedinstva subjekta, objekta i akcije.
"Sve u svemu, Budino učenje nije ništa drugo do zdrav razum."
Lama Ole Nidal
Ukazujući šta postoji apsolutno a šta je uslovljeno, Buda je podučavao metode pomoću kojih je moguće ostvariti puno prosvetljenje. Pokazivao je svojim učenicima kako da sve životne situacije koriste kao korake ka prosvetljenju i davao učenja koje vode ka trajnoj, najvišoj radosti. Podsticao je učenike da budu nezavisni i kritični, da sami pažljivo ispitaju da li su učenja sputana dogmama i slepom verom ili su istinski oslobađajuća.
Budistički metodi meditacije mogu pokrenuti moćne unutrašnje promene - kroz iskustvo prostora radjaju se neustrašivost, spontana radost i aktivno saosećanje a život poprima narastajuće bogatstvo i smisao.
Nivo svesnosti ostvaren meditacijom moguće je učvrstiti tako da se nikad više ne izgubi. Najviša učenja, Mahamudra i Dzogćen, omogućavaju spoznaju jedinstva subjekta, objekta i akcije.
KARMA
"Kao što naše pređašnje misli, reči i dela tvore naše sadašnje stanje - mi upravo ovoga trena sejemo seme svoje budućnosti."
Lama Ole Nidal
U budizmu reč karma ne znači "sudbina" već "delo" ili "uzrok i posledica". Najjednostavnije rečeno, svaka aktivnost, pozitivna ili negativna, ostavlja utiske u umu. Pošto sadržaji uma uslovljavaju način na koji doživljavamo svet, negativni utisci neizbežno vode budućoj patnji. Tako svojim mislima, rečima i delima sejemo seme budućih iskustava. Prema tome, u našim je rukama moć da primenjujući ovo shvatanje, promenimo svoje živote.
Upotrebljeno na pravi način, razumevanje karme donosi slobodu oblikovanja sopstvene budućnosti. Dijamanski put koristi veoma delotvorne metode kojima se utisci štetnih dela uklanjaju iz uma. Njihovom primenom možemo se osloboditi svega što bi u budućnosti dozrelo u vidu teških stanja i neprijatnih situacija. Meditacijom je moguće čak i prevazići celokupan proces uzroka i posledice.
Ako, ipak ne izaberemo da radimo sa svojim umom, nećemo imati nikakvu kontrolu i jednostavno ćemo biti žrtve sopstvenih dela.
Šta je budizam?
"Ne verujte mojim rečima samo zato što ih je Buda izgovorio,
već ih dobro preispitajte. Budite sami sebi svetlo."
Buda Šakjamuni
Ove Budine reči jasno izdvajaju budizam od onog što uobičajeno nazivamo religijom i pokazuju da je budizam praktičan pristup, namenjen stvarnom životu. Upitan zbog čega i čemu podučava druge, Buda je odgovorio:
"Prenosim Učenje jer vi i sva ostala bića tragate za srećom, pokušavajući da izbegnete patnju. Ja vam otkrivam stvari kakve jesu".
Budino Učenje je tokom prvih 1500 godina postojalo u Indiji i nazivano Darma, a u narednih 1000 godina na Tibetu, ime mu je bilo Ćo. I jedno i drugo znači "stvari kakve jesu". Razumevanje "stvari kakve jesu" predstavlja ključ ostvarenja svekolike sreće. Sam Buda je ujedno učitelj, primer, zaštitnik i prijatelj. On svakome otvara mogućnost da izbegne patnju i uplovi u stanje narastajućeg blaženstva i da pri tom ka oslobodjenju i prosvetljenju usmerava i druge.
Buda je pre više od 2500 godina imao jedinstvene uslove da prenosi svoje Učenje: rodio se u visoko razvijenoj kulturi, živeo okružen izuzetno nadarenim ljudima i nakon prosvetljenja imao pred sobom punih 45 godina da pokazuje metode koje vode spoznaji uma. To objašnjava bogatstvo i širinu Učenja (Darme): Kandjur, Budina originalna kazivanja, sastoji se od 108 tomova sa 84000 korisnih predavanja, dok su kasnije nastali komentari Kandjura -Tendjur, uobličeni u još 254 isto tako obimne knjige.
Zato je Buda, osvrnuvši se na svoj celokupni život, mirno zaključio:
"Mogu srećan da umrem. Ni jedno jedino učenje nije ostalo skriveno u mojoj ruci. Uspeo sam da vam prenesem sve što vam može pomoći."
BUDA
"Duboki uvidi i mnogobrojni metodi koje donosi budizam fasciniraju i nadahnjuju sve veći broj ljudi Zapadnih kultura - za njih, Buda je oličenje vanvremenog ogledala sveprožimajucih potencijala uma."
Lama Ole Nidal
Buda je rođen u severnoj Indiji sredinom VI veka p.n.e. u kraljevskoj porodici. Mladi princ je do svoje 29. godine, uživajući izuzetne privilegije, znao samo za radost - da bi, kada je po prvi put napustio palatu, njegov svet bio "iz temelja" uzdrman. Tokom tri dana, naišao je, prvo na bolesnog čoveka, zatim na starca i na mrtvaca, na kraju. Shvatanje o neizbežnosti starosti, bolesti i smrti duboko ga je potreslo: video je samo prolazne stvari - ničeg trajnog nigde nije bilo. Sledećeg jutra prošao je pored jogija uronjenog u meditaciju ... i umovi su im se sreli. Nadahnut ovim princ je napustio dom i porodicu - lutao je zemljom u potrazi za učenjima koji omogućavaju prevazilaženje smrti i patnje. Najbolji učitelji tog vremena su mu prenosili učenja, ali ga nijedno od njih nije moglo dovesti do konačnog ostvarenja.
Nakon šest godina meditacije, on je, na mestu koje se i danas zove Bodgaja, seo ispod drveta čvrsto odlučivši da se neće pomeriti dok ne postigne svoj cilj ... i nakon nedelju dana, na svoj 35-ti rodjendan, spoznao je pravu prirodu uma: postao je Buda - Probuđeni. Prosvetljenje je rastopilo poslednje velove koje zaklanjaju um - prostor i energija, u njemu i izvan njega, slili su se u jedno - i postao je vanvremena, sveznajuća svesnost. Svakim atomom svoga tela sve je znao i bio je sve.
Narednih 45 godina Buda je hiljade nadarenih učenika podučavao metodama za postizanje prosvetljenja.
DARMA
"Sve u svemu, Budino učenje nije ništa drugo do zdrav razum."
Lama Ole Nidal
Ukazujući šta postoji apsolutno a šta je uslovljeno, Buda je podučavao metode pomoću kojih je moguće ostvariti puno prosvetljenje. Pokazivao je svojim učenicima kako da sve životne situacije koriste kao korake ka prosvetljenju i davao učenja koje vode ka trajnoj, najvišoj radosti. Podsticao je učenike da budu nezavisni i kritični, da sami pažljivo ispitaju da li su učenja sputana dogmama i slepom verom ili su istinski oslobađajuća.
Budistički metodi meditacije mogu pokrenuti moćne unutrašnje promene - kroz iskustvo prostora radjaju se neustrašivost, spontana radost i aktivno saosećanje a život poprima narastajuće bogatstvo i smisao.
Nivo svesnosti ostvaren meditacijom moguće je učvrstiti tako da se nikad više ne izgubi. Najviša učenja, Mahamudra i Dzogćen, omogućavaju spoznaju jedinstva subjekta, objekta i akcije.
"Sve u svemu, Budino učenje nije ništa drugo do zdrav razum."
Lama Ole Nidal
Ukazujući šta postoji apsolutno a šta je uslovljeno, Buda je podučavao metode pomoću kojih je moguće ostvariti puno prosvetljenje. Pokazivao je svojim učenicima kako da sve životne situacije koriste kao korake ka prosvetljenju i davao učenja koje vode ka trajnoj, najvišoj radosti. Podsticao je učenike da budu nezavisni i kritični, da sami pažljivo ispitaju da li su učenja sputana dogmama i slepom verom ili su istinski oslobađajuća.
Budistički metodi meditacije mogu pokrenuti moćne unutrašnje promene - kroz iskustvo prostora radjaju se neustrašivost, spontana radost i aktivno saosećanje a život poprima narastajuće bogatstvo i smisao.
Nivo svesnosti ostvaren meditacijom moguće je učvrstiti tako da se nikad više ne izgubi. Najviša učenja, Mahamudra i Dzogćen, omogućavaju spoznaju jedinstva subjekta, objekta i akcije.
KARMA
"Kao što naše pređašnje misli, reči i dela tvore naše sadašnje stanje - mi upravo ovoga trena sejemo seme svoje budućnosti."
Lama Ole Nidal
U budizmu reč karma ne znači "sudbina" već "delo" ili "uzrok i posledica". Najjednostavnije rečeno, svaka aktivnost, pozitivna ili negativna, ostavlja utiske u umu. Pošto sadržaji uma uslovljavaju način na koji doživljavamo svet, negativni utisci neizbežno vode budućoj patnji. Tako svojim mislima, rečima i delima sejemo seme budućih iskustava. Prema tome, u našim je rukama moć da primenjujući ovo shvatanje, promenimo svoje živote.
Upotrebljeno na pravi način, razumevanje karme donosi slobodu oblikovanja sopstvene budućnosti. Dijamanski put koristi veoma delotvorne metode kojima se utisci štetnih dela uklanjaju iz uma. Njihovom primenom možemo se osloboditi svega što bi u budućnosti dozrelo u vidu teških stanja i neprijatnih situacija. Meditacijom je moguće čak i prevazići celokupan proces uzroka i posledice.
Ako, ipak ne izaberemo da radimo sa svojim umom, nećemo imati nikakvu kontrolu i jednostavno ćemo biti žrtve sopstvenih dela.
Ko ne zna, a misli da zna, budala je, ignorishi ga!!!
-
sludjena mama
- Stalni član
- Postovi: 1893
- Pridružio se: Čet Avg 28, 2008 10:24 pm
- Koliki je zbir brojeva cetiri i pet: 5
-
Dj.Olivera
- Stalni član
- Postovi: 2917
- Pridružio se: Ned Jul 20, 2008 12:47 pm
BAŠ SAM TI ZAHVALNA NA OVOME !!!!!sludjena mama napisao:BAS MORAM DA PONOVIM
"Kao što naše pređašnje misli, reči i dela tvore naše sadašnje stanje - mi upravo ovoga trena sejemo seme svoje budućnosti."
Lama Ole Nidal
http://www.youtube.com/watch?v=Sdf3GdWklE0
-
Dj.Olivera
- Stalni član
- Postovi: 2917
- Pridružio se: Ned Jul 20, 2008 12:47 pm
BRADAVICE
Lecenje: .Treba razlikovati mladeže od bradavica !
Za uklanjanje bradavica koriste se mnoge biljke koje izlucuju sok nadražujuci kožu.
Medu najdelotvornijima je Sempervivum tectorum L. – poznata u narodu kao cuvarkuca ili eševerija. Biljka raste po krovovima, stenama i zidovima, a mnogi je drže i u loncima po krovovima.
Samim sveže istisnutim sokom mažu se bradavice i kurje oci radi odstranjivanja.
Bradavice takoder nestaju ako se duže vreme namažu obolela mjesta sokom od obicnog luka (Allium cepa L.)
Bradavice je dobro svaki dan namazati svežim sokom od rosopasa žutog (Chelidonium majus L.), ili se pripremi tinktura pomešana s medom.
Za lecenje se koristio sok rosulje ( Drosera rotundifolia).
Smokvin mlecni sveži sok podstice varenje i tera crevne gliste, a bradavice namazane time sokom nestaju.
U vinu kuvana kora ili pepeo od vrbove kore lek je protiv bradavica i kurjih ociju, a pranje lugom od pepela bele vrbe lece se razni osipi i prištevi na koži.
U grupu biljaka koje nadražuju kožu treba pre svega ubrojati one biljke koje sadrže etericna ulja, jer upravo ona nadražuju kožu. Ipak, valja napomenuti da nakon dužeg delovanja i oštecuju kožu ( izazivaju crvenilo kože, upalu, plikove pa i samo raspadanje kože) ukoliko se ne apliciraju direktno na bradavicu. Još intenzivnije deluje na kožu smola raznih crnogoricnih biljaka; a smola se dobiva tako da se zarezivanjem u stablo dobiva sok. Tu spada bor, odnosno njegovo terpentinsko ulje koje nadražuje, pali, ali i uništava kožu. Takodje se može koristiti i ulje od lažnih boba obicne borovice ( Juniperus communis), te gorušicino ulje.
Mlecike vrste roda Euphorbia su pretežno zeljaste biljke, redje polugrmovi, a sve se vecinom odlikuju što njihov mlecni sok namazan po bradavici( ili bradavicama), narocito na prstima, uklanja ih, ali i druge izrasline na koži. Sok je štetan za oci i otrovan za ribe.
Za lecenje kožnih bolesti i bradavica koriste se i paskvica (Solanum dulcamara) kao sok koji se nanosi na bradavice ili kao preparat kojim se poboljsava razmena materija u organizmu, ali je potreban oprez zbog otrovnosti kod unutrašnje pripreme.
U lecenju bradavica preporucujem da se koristi i propolis, koji daje vrlo dobre rezultate
LECENJE BRADAVICA 2
Pokušali ste sve moguce nacine da se rešite bradavica, i ako vam ništa nije pomoglo, probajte sa urinom !
U svoju jutarnju mokracu umocite komadic vate i njime nekoliko puta premažite bradavice. Nakon nekoliko minuta isperite bradavice vodom. Postupak ponavljajte dok bradavice u potpunosti ne nestanu. Ako vam se ideja s urinom ne svidja, pokušajte s oblogom od zdrobljenog luka. U borbi protiv bradavica trebali bi pomoci i oblozi natopljeni u mleku maslacka
MLADEŽI I BRADAVICE – KOJA JE RAZLIKA?
Za bradavice i mladeže se katkada misli da su srodna stanja, a u nekim slucajevima su i slicni.
Medjutim, UOPSTE NISU SRODNI !
BRADAVICE su mala podrucja dugotrajne infekcije koju uzrokuje vrsta virusa.
MLADEŽI su lokalizovana podrucja kože koja je vrlo pigmentirana melaninom - materije koja koži daje boju.
Bradavice su raznovrsnog izgleda, a ni bradavice ni mladeži nisu opasni, ukoliko se ne diraju ili iz nekih razloga se pocnu menjati.
U retkim slucajevima maligni melanom može se zameniti mladežom.
MLADENACKE BRADAVICE su malo uzdignuti, smedjkasti cvorici obicno glatke površine. Najcešce se javljaju u grupama, ponekad i duž ogrebotina. Ta je vrsta bradavica najcešce kod dece. Cesta lokacija im je i iznad gornje usne.
Vrsta koja lici na bradavice (Molluscum contaginosum) nije bradavica, to su sitni belkasti cvorici ispunjeni sirastom tekucinom. Uzrok im je isti kao kod bradavica - lokalizirana virusna infekcija. Javljaju se u grupama, narocito kod dece.
OBICNE BRADAVICE su vrsta koja obicno raste na šakama ili na stopalima, u tom slucaju ih medicina naziva veruke . Tipicna obicna bradavica je tvrda kvržica s hrapavom površinom nalik na karfiol. Unutar te kvržice mogu se videti sitne crne mrljice.
LOJNE CISTE se ponekad zamenjuju s bradavicama, iako nisu srodne. Lojna cista se tipicno javlja kao meka, glatka, žuckasta kvržica odmah ispod površine kože. Katkada se na koži vidi tamna tacka iznad središta ciste. Ove se bezopasne izrasline javljaju cesto na vlasištu.
SEBOROICNE BRADAVICE su tamne kvržice katkada hrapave površine, koje se cesto javljaju u velikom broju u kasnijoj životnoj dobi. Poput svih bradavica, ni ove nisu opasne, no zbog slicnosti s malignim melanomom valja se obratiti lekaru.
MLADEŽI se mogu javiti bilo gde na telu. To su mala, okrugla mesta na koži koja su mnogo tamnija od okolne kože. Iz velikih mladeža mogu rasti oštre dlake, ali to nije znacajno, no, vecina mladeža postoji na telu od rodjenja; kod nekih ljudi razvijaju se u detinjstvu.
Svaka površina kože promenjene boje koja je prisutna od rodjenja ili koja se javlja ubrzo nakon rodjenja – to je mladež. Postoje dvije glavne vrste : masa sitnih krvnih žilica u koži (nevus) i mrlja kože bez boje, tzv. pigmentni madež.
Mladeži nisu štetni, ali mogu potrajati godinama, a neki mogu biti i ružni.
KAVEROZNI ANGIOM je uzdignuta jarkocrvena mrlja na koži koja raste u prvih nekoliko meseci, a nakon otprilike šest meseci mjadež se pocne skupljati i nestajati, te u vecini slucajeva postaje beznacajan.
NEVUS FLAMMEUS ili vatreni mladež obicno se sastoji od plosnatih ili malo uzdignutih mrlja grimizne boje, prekriva prilicno veliku površinu i pojavljuje se pojedinacno, najcešce na licu ili udovima. Ovaj mladež obicno ostaje nepromenjen u toku života, iako se ponekad može malo povuci. Ako vas takav mladež nagrdjuje, primena tekuceg pudera je jedan od nacina prikrivanja mladeža, a u nekim slucajevima se savetuje i plasticna operacija.
PIGMENTIRANI MLADEŽ poznat pod nazivom «bela kava» zbog boje – obicno se javlja u obliku plosnatih pega potamnele, smedjkaste kože, koji je najcešce nepravilnog oblika.
Pigmentni mladeži su obicno vrlo mali i pojavljuju se pojedinacno, ali retko mogu biti i veliki i u grupama. Obicno se ne menjaju u toku života, stoga primena tekuceg pudera boje kože može biti jedno od rešenja za prikrivanje te pege iz estetskih razloga. U retkim slucajevima može se primeniti plasticna operacija.
Mladeže treba uvek imati «na oku», jer se lako zamene s rakom kože; postoje najmanje tri glavne vrste malignih izraslina na koži: to su bazaliom, spinaliom i maligni melanom. Vrste raka kože se prilicno ( u vecini slucajeva) razlikuju po izgledu. Kao i kod vecine drugih tumora, rano otkrivanje i hirurško odstranjenje raka daje dobre izglede za preživljavanje i izlecenje.
STOGA VALJA UVEK LEKARU POKAZATI SVAKU SUMNJIVU KVRGU, RANICU ILI CIR NA KOŽI, UKOLIKO NE NESTANU ZA NEDELJU DANA!
ULCUS RODENS BAZALIOM je vrsta raka koji obicno raste vrlo polako, te se retko ili nikada ne širi na druge delove tela. Raznovrstan je po izgledu. Najcešce lokacije su skoro uvek na licu, cesto blizu oka ili uz nos. Postoji i krastavi tip ovoga raka, kada se krasta skine, ulkus se ponovno otkriva. Cisticni tip bazalioma javlja se kao razmerno meka kvržica boje kože koja se postepeno povecava; u kvržici se ponekad naziru male krvne žile.
SPINALIOM se tipicno javlja na licu, narocito na usnama ili pokraj ušiju, te na šakama. Ulcerozni oblik spinalioma je trajna otvorena ranica koja polako raste.
BRADAVICASTI oblik spinalioma se katkad iskazuje kao tvrdi cvoric koji postepeno prelazi u bradavicastu kvržicu i poput ulcerativnog oblika ni bradavicasti tip ovog raka obicno ne izaziva bolove
Lecenje: .Treba razlikovati mladeže od bradavica !
Za uklanjanje bradavica koriste se mnoge biljke koje izlucuju sok nadražujuci kožu.
Medu najdelotvornijima je Sempervivum tectorum L. – poznata u narodu kao cuvarkuca ili eševerija. Biljka raste po krovovima, stenama i zidovima, a mnogi je drže i u loncima po krovovima.
Samim sveže istisnutim sokom mažu se bradavice i kurje oci radi odstranjivanja.
Bradavice takoder nestaju ako se duže vreme namažu obolela mjesta sokom od obicnog luka (Allium cepa L.)
Bradavice je dobro svaki dan namazati svežim sokom od rosopasa žutog (Chelidonium majus L.), ili se pripremi tinktura pomešana s medom.
Za lecenje se koristio sok rosulje ( Drosera rotundifolia).
Smokvin mlecni sveži sok podstice varenje i tera crevne gliste, a bradavice namazane time sokom nestaju.
U vinu kuvana kora ili pepeo od vrbove kore lek je protiv bradavica i kurjih ociju, a pranje lugom od pepela bele vrbe lece se razni osipi i prištevi na koži.
U grupu biljaka koje nadražuju kožu treba pre svega ubrojati one biljke koje sadrže etericna ulja, jer upravo ona nadražuju kožu. Ipak, valja napomenuti da nakon dužeg delovanja i oštecuju kožu ( izazivaju crvenilo kože, upalu, plikove pa i samo raspadanje kože) ukoliko se ne apliciraju direktno na bradavicu. Još intenzivnije deluje na kožu smola raznih crnogoricnih biljaka; a smola se dobiva tako da se zarezivanjem u stablo dobiva sok. Tu spada bor, odnosno njegovo terpentinsko ulje koje nadražuje, pali, ali i uništava kožu. Takodje se može koristiti i ulje od lažnih boba obicne borovice ( Juniperus communis), te gorušicino ulje.
Mlecike vrste roda Euphorbia su pretežno zeljaste biljke, redje polugrmovi, a sve se vecinom odlikuju što njihov mlecni sok namazan po bradavici( ili bradavicama), narocito na prstima, uklanja ih, ali i druge izrasline na koži. Sok je štetan za oci i otrovan za ribe.
Za lecenje kožnih bolesti i bradavica koriste se i paskvica (Solanum dulcamara) kao sok koji se nanosi na bradavice ili kao preparat kojim se poboljsava razmena materija u organizmu, ali je potreban oprez zbog otrovnosti kod unutrašnje pripreme.
U lecenju bradavica preporucujem da se koristi i propolis, koji daje vrlo dobre rezultate
LECENJE BRADAVICA 2
Pokušali ste sve moguce nacine da se rešite bradavica, i ako vam ništa nije pomoglo, probajte sa urinom !
U svoju jutarnju mokracu umocite komadic vate i njime nekoliko puta premažite bradavice. Nakon nekoliko minuta isperite bradavice vodom. Postupak ponavljajte dok bradavice u potpunosti ne nestanu. Ako vam se ideja s urinom ne svidja, pokušajte s oblogom od zdrobljenog luka. U borbi protiv bradavica trebali bi pomoci i oblozi natopljeni u mleku maslacka
MLADEŽI I BRADAVICE – KOJA JE RAZLIKA?
Za bradavice i mladeže se katkada misli da su srodna stanja, a u nekim slucajevima su i slicni.
Medjutim, UOPSTE NISU SRODNI !
BRADAVICE su mala podrucja dugotrajne infekcije koju uzrokuje vrsta virusa.
MLADEŽI su lokalizovana podrucja kože koja je vrlo pigmentirana melaninom - materije koja koži daje boju.
Bradavice su raznovrsnog izgleda, a ni bradavice ni mladeži nisu opasni, ukoliko se ne diraju ili iz nekih razloga se pocnu menjati.
U retkim slucajevima maligni melanom može se zameniti mladežom.
MLADENACKE BRADAVICE su malo uzdignuti, smedjkasti cvorici obicno glatke površine. Najcešce se javljaju u grupama, ponekad i duž ogrebotina. Ta je vrsta bradavica najcešce kod dece. Cesta lokacija im je i iznad gornje usne.
Vrsta koja lici na bradavice (Molluscum contaginosum) nije bradavica, to su sitni belkasti cvorici ispunjeni sirastom tekucinom. Uzrok im je isti kao kod bradavica - lokalizirana virusna infekcija. Javljaju se u grupama, narocito kod dece.
OBICNE BRADAVICE su vrsta koja obicno raste na šakama ili na stopalima, u tom slucaju ih medicina naziva veruke . Tipicna obicna bradavica je tvrda kvržica s hrapavom površinom nalik na karfiol. Unutar te kvržice mogu se videti sitne crne mrljice.
LOJNE CISTE se ponekad zamenjuju s bradavicama, iako nisu srodne. Lojna cista se tipicno javlja kao meka, glatka, žuckasta kvržica odmah ispod površine kože. Katkada se na koži vidi tamna tacka iznad središta ciste. Ove se bezopasne izrasline javljaju cesto na vlasištu.
SEBOROICNE BRADAVICE su tamne kvržice katkada hrapave površine, koje se cesto javljaju u velikom broju u kasnijoj životnoj dobi. Poput svih bradavica, ni ove nisu opasne, no zbog slicnosti s malignim melanomom valja se obratiti lekaru.
MLADEŽI se mogu javiti bilo gde na telu. To su mala, okrugla mesta na koži koja su mnogo tamnija od okolne kože. Iz velikih mladeža mogu rasti oštre dlake, ali to nije znacajno, no, vecina mladeža postoji na telu od rodjenja; kod nekih ljudi razvijaju se u detinjstvu.
Svaka površina kože promenjene boje koja je prisutna od rodjenja ili koja se javlja ubrzo nakon rodjenja – to je mladež. Postoje dvije glavne vrste : masa sitnih krvnih žilica u koži (nevus) i mrlja kože bez boje, tzv. pigmentni madež.
Mladeži nisu štetni, ali mogu potrajati godinama, a neki mogu biti i ružni.
KAVEROZNI ANGIOM je uzdignuta jarkocrvena mrlja na koži koja raste u prvih nekoliko meseci, a nakon otprilike šest meseci mjadež se pocne skupljati i nestajati, te u vecini slucajeva postaje beznacajan.
NEVUS FLAMMEUS ili vatreni mladež obicno se sastoji od plosnatih ili malo uzdignutih mrlja grimizne boje, prekriva prilicno veliku površinu i pojavljuje se pojedinacno, najcešce na licu ili udovima. Ovaj mladež obicno ostaje nepromenjen u toku života, iako se ponekad može malo povuci. Ako vas takav mladež nagrdjuje, primena tekuceg pudera je jedan od nacina prikrivanja mladeža, a u nekim slucajevima se savetuje i plasticna operacija.
PIGMENTIRANI MLADEŽ poznat pod nazivom «bela kava» zbog boje – obicno se javlja u obliku plosnatih pega potamnele, smedjkaste kože, koji je najcešce nepravilnog oblika.
Pigmentni mladeži su obicno vrlo mali i pojavljuju se pojedinacno, ali retko mogu biti i veliki i u grupama. Obicno se ne menjaju u toku života, stoga primena tekuceg pudera boje kože može biti jedno od rešenja za prikrivanje te pege iz estetskih razloga. U retkim slucajevima može se primeniti plasticna operacija.
Mladeže treba uvek imati «na oku», jer se lako zamene s rakom kože; postoje najmanje tri glavne vrste malignih izraslina na koži: to su bazaliom, spinaliom i maligni melanom. Vrste raka kože se prilicno ( u vecini slucajeva) razlikuju po izgledu. Kao i kod vecine drugih tumora, rano otkrivanje i hirurško odstranjenje raka daje dobre izglede za preživljavanje i izlecenje.
STOGA VALJA UVEK LEKARU POKAZATI SVAKU SUMNJIVU KVRGU, RANICU ILI CIR NA KOŽI, UKOLIKO NE NESTANU ZA NEDELJU DANA!
ULCUS RODENS BAZALIOM je vrsta raka koji obicno raste vrlo polako, te se retko ili nikada ne širi na druge delove tela. Raznovrstan je po izgledu. Najcešce lokacije su skoro uvek na licu, cesto blizu oka ili uz nos. Postoji i krastavi tip ovoga raka, kada se krasta skine, ulkus se ponovno otkriva. Cisticni tip bazalioma javlja se kao razmerno meka kvržica boje kože koja se postepeno povecava; u kvržici se ponekad naziru male krvne žile.
SPINALIOM se tipicno javlja na licu, narocito na usnama ili pokraj ušiju, te na šakama. Ulcerozni oblik spinalioma je trajna otvorena ranica koja polako raste.
BRADAVICASTI oblik spinalioma se katkad iskazuje kao tvrdi cvoric koji postepeno prelazi u bradavicastu kvržicu i poput ulcerativnog oblika ni bradavicasti tip ovog raka obicno ne izaziva bolove
-
Dj.Olivera
- Stalni član
- Postovi: 2917
- Pridružio se: Ned Jul 20, 2008 12:47 pm
Bronhitis hronicni
Nadovezuje se na akutni katar, ili na bolesti koje dovode do jakog zastoja krvnog protoka. Gotovo uvek javlja se kod srcanih grešaka. U lakim slucajevima primecuje se u jutamjem kašljanju i izbacivanju rastezljive, lepljive sluzi. uz koju se kadšto pojavljuju pomešane male kolicine krvi. Pred vece kašalj se pojacava. Uko-liko bolest traje veoma dugo, ponekad se dogadja da se zbog promene vremena katar naglo pogorša, što izazivaponestajanje daha i gušenje, zbog cega bolesnici moraju po celu noc prosediti u krevetu. Izbacivanje sluzi cas je neznatno cas obilno. Kod iskašljavanja pojavljuju se dva sloja - donji je gnojan, a gomji sluzasi i penast.
Lecenje: . .
Saslav Caja::
* 40 g komoraca
* 40 g stabljike majcine dušice
* 40 g stabljike prilipa
* 40 g stabljike piskavice
* 30 g listova plucnjaka
* 30 g korena zecjeg trna
* 20 g listova i cvetova kunice
* 20 g korena belog sleza
* 20 g listova kadulje
* 20 g žila i podanka pirevine
* 10 g stabljike ive trave
* 10 g listova pelina
Trave jako usitniti i smiešati. U 1 litru prokuvane i ohladjene vode uvece staviti 10 g mešavine trava i pustiti da se namoci do jutra. Ujutro staviti na laganu vatru da provri i da poklopljeno kuha 1 minut. Hladiti poklopljeno. Hladan caj procediti u tamnu bocu koju je potrebno držati na tamnom i hladnom mjestu. U jednakim vremenskim razmacima piti 6 puta dnevno po 1 dcl. Pre tih napitaka pojesti 5 do 6 cesana beloga luka s medom. Beli luk ocistiti, jako stucati i dodati srednjukasiku meda - za svaki obrok posebno se priprema. Sve ostalo, tj. ishrana i zabrane, isto je kao kod lecenja akutnog bronhitisa. Lek (caj) uzima se otprilike 40 dana, a u težim slucajevima i 2 do 3 meseca. . Preporucuje se umereno utopljen šetati se što više po cistoin zraku. Pušiti je potpuno zabranjeno. Ukoliko je bolesnik ujedno i dijabeticar, zabranjuje se jelo sladiti medom
Nadovezuje se na akutni katar, ili na bolesti koje dovode do jakog zastoja krvnog protoka. Gotovo uvek javlja se kod srcanih grešaka. U lakim slucajevima primecuje se u jutamjem kašljanju i izbacivanju rastezljive, lepljive sluzi. uz koju se kadšto pojavljuju pomešane male kolicine krvi. Pred vece kašalj se pojacava. Uko-liko bolest traje veoma dugo, ponekad se dogadja da se zbog promene vremena katar naglo pogorša, što izazivaponestajanje daha i gušenje, zbog cega bolesnici moraju po celu noc prosediti u krevetu. Izbacivanje sluzi cas je neznatno cas obilno. Kod iskašljavanja pojavljuju se dva sloja - donji je gnojan, a gomji sluzasi i penast.
Lecenje: . .
Saslav Caja::
* 40 g komoraca
* 40 g stabljike majcine dušice
* 40 g stabljike prilipa
* 40 g stabljike piskavice
* 30 g listova plucnjaka
* 30 g korena zecjeg trna
* 20 g listova i cvetova kunice
* 20 g korena belog sleza
* 20 g listova kadulje
* 20 g žila i podanka pirevine
* 10 g stabljike ive trave
* 10 g listova pelina
Trave jako usitniti i smiešati. U 1 litru prokuvane i ohladjene vode uvece staviti 10 g mešavine trava i pustiti da se namoci do jutra. Ujutro staviti na laganu vatru da provri i da poklopljeno kuha 1 minut. Hladiti poklopljeno. Hladan caj procediti u tamnu bocu koju je potrebno držati na tamnom i hladnom mjestu. U jednakim vremenskim razmacima piti 6 puta dnevno po 1 dcl. Pre tih napitaka pojesti 5 do 6 cesana beloga luka s medom. Beli luk ocistiti, jako stucati i dodati srednjukasiku meda - za svaki obrok posebno se priprema. Sve ostalo, tj. ishrana i zabrane, isto je kao kod lecenja akutnog bronhitisa. Lek (caj) uzima se otprilike 40 dana, a u težim slucajevima i 2 do 3 meseca. . Preporucuje se umereno utopljen šetati se što više po cistoin zraku. Pušiti je potpuno zabranjeno. Ukoliko je bolesnik ujedno i dijabeticar, zabranjuje se jelo sladiti medom
-
Dj.Olivera
- Stalni član
- Postovi: 2917
- Pridružio se: Ned Jul 20, 2008 12:47 pm
Bubrezni kamenci
Bubrezni kamenci stvaraju se iz otpadnih materija i soli što se nalaze u mokraci. Sto je manje mokrace, to je u njoj više otpadnih materija i soli. U našim krajevima bubrežni kamenci dosta su cesta pojava. Kamenci uglavnom nastaju u jednom bubregu. Isto tako, najcešce se javlja jedan kamenac, dok su retki slucajevi kad istodobno u bubregu postoji nekoliko kamenaca. Bolest pogadja najviše muškarce u dobi od 25 do 45 godina. U dece i Ijudi u dobi iznad 45 godina kamenci nastaju uglavnom u mokracnom mehuru. Toj su bolesti skloni Ijudi koji se pri radu mnogo znoje i gube mnogo tecnosti, zatim oni koji veoma malo mokre - a malo mokre jer ne uzimaju vece kolicine tecnosti. Glavni znak bolesti je jaka bol u predelu bubrega, koja se širi uzduž odvodne mokracne cevi do prepone. Uz bol oseca se mucnina i povracanje. Bol nastupa u vidu napada koji postupno popušta pa se opet ponavlja. To su tzv. bubrežne kolike. Nastaju iznenada, a izazivaju ih vožnja po neravnom putu, kad covek skace ili trci i sl. Do tada je kamenac mirovao u svojem ležištu; medjutim, vanjskim utjecajem pokrece se i zatvara otecanje mokrace. Jakim stezanjem bubrežne zdelice ili mokracovoda organizam pokušava istisnuti kamenac, a to uzrokuje žestoke bolove. Posle svakog napada pri kraju mokrenja primecuje se nešto malo krvi, a kadšto je sva mokraca krvava. Krv dolazi otuda što je kamenac oštetio odvodni kanal. .
LECENJE: . .
Saslav Caja:
* 40 g kilavice
* 40 g medvedjeg grozdja (uva)
* 40 g zecjeg trna
* 30 g šipurike
* 30 g listova breze
* 30 g hajducke trave
* 20 g koprive
Trave jako usitniti i smešati. U 2 litre vode preko noci namociti 15 g mešavine trava. Ujutro staviti na tihu vatru i kad prokuva držati na vatri 1 minut. Ohladiti poklopljeno, procediti u boce i dodati sveži limunov sok (iz 1 limuna). Caj piti umesto vode, s tirne da se dnevno popije najrnanje 1 1/2 litra. Osim toga, za vrijeme jela 3 puta dnevno popiti po 1/2 dcl slabijeg caja pripremlje-nog od žila i stabljike ježovine (bodljikave veprovine). Hranu pripremati sa što manje soli, corbastu, jako raskuhanu i jesti mlaku. Ne piti svežu vodu. Vodu najprije prokuhati i ohladiti, i tek onda piti. Isto tako, zabranjeno je piti mineralne vode, jesti masniju hranu i konzervirane preradjevine. Umesto navedenog caja, u lecenju peska u bubrezima može poslužiti caj od sledecih trava:
Sastav caja:
* 60 g listova breze
* 60 g pirevine
* 40 g preslice
* 40 g šipurike
* 20 g timijana
Caj se priprema i uzima kao u prvoj recepturi.
Bubrezni kamenci stvaraju se iz otpadnih materija i soli što se nalaze u mokraci. Sto je manje mokrace, to je u njoj više otpadnih materija i soli. U našim krajevima bubrežni kamenci dosta su cesta pojava. Kamenci uglavnom nastaju u jednom bubregu. Isto tako, najcešce se javlja jedan kamenac, dok su retki slucajevi kad istodobno u bubregu postoji nekoliko kamenaca. Bolest pogadja najviše muškarce u dobi od 25 do 45 godina. U dece i Ijudi u dobi iznad 45 godina kamenci nastaju uglavnom u mokracnom mehuru. Toj su bolesti skloni Ijudi koji se pri radu mnogo znoje i gube mnogo tecnosti, zatim oni koji veoma malo mokre - a malo mokre jer ne uzimaju vece kolicine tecnosti. Glavni znak bolesti je jaka bol u predelu bubrega, koja se širi uzduž odvodne mokracne cevi do prepone. Uz bol oseca se mucnina i povracanje. Bol nastupa u vidu napada koji postupno popušta pa se opet ponavlja. To su tzv. bubrežne kolike. Nastaju iznenada, a izazivaju ih vožnja po neravnom putu, kad covek skace ili trci i sl. Do tada je kamenac mirovao u svojem ležištu; medjutim, vanjskim utjecajem pokrece se i zatvara otecanje mokrace. Jakim stezanjem bubrežne zdelice ili mokracovoda organizam pokušava istisnuti kamenac, a to uzrokuje žestoke bolove. Posle svakog napada pri kraju mokrenja primecuje se nešto malo krvi, a kadšto je sva mokraca krvava. Krv dolazi otuda što je kamenac oštetio odvodni kanal. .
LECENJE: . .
Saslav Caja:
* 40 g kilavice
* 40 g medvedjeg grozdja (uva)
* 40 g zecjeg trna
* 30 g šipurike
* 30 g listova breze
* 30 g hajducke trave
* 20 g koprive
Trave jako usitniti i smešati. U 2 litre vode preko noci namociti 15 g mešavine trava. Ujutro staviti na tihu vatru i kad prokuva držati na vatri 1 minut. Ohladiti poklopljeno, procediti u boce i dodati sveži limunov sok (iz 1 limuna). Caj piti umesto vode, s tirne da se dnevno popije najrnanje 1 1/2 litra. Osim toga, za vrijeme jela 3 puta dnevno popiti po 1/2 dcl slabijeg caja pripremlje-nog od žila i stabljike ježovine (bodljikave veprovine). Hranu pripremati sa što manje soli, corbastu, jako raskuhanu i jesti mlaku. Ne piti svežu vodu. Vodu najprije prokuhati i ohladiti, i tek onda piti. Isto tako, zabranjeno je piti mineralne vode, jesti masniju hranu i konzervirane preradjevine. Umesto navedenog caja, u lecenju peska u bubrezima može poslužiti caj od sledecih trava:
Sastav caja:
* 60 g listova breze
* 60 g pirevine
* 40 g preslice
* 40 g šipurike
* 20 g timijana
Caj se priprema i uzima kao u prvoj recepturi.
-
Dj.Olivera
- Stalni član
- Postovi: 2917
- Pridružio se: Ned Jul 20, 2008 12:47 pm
Bolesti nedovoljnog napajanja srcanog misica
Pod tim bolestima podrazumevamo stanje kronicnog oštecenja koronamih arterija kojega je posledica delimican zastoj u napajanju, odnosno ishrani krvlju pojedinih delova srcanog mišica. Bolest se najcesce pojavljuje na osnovi ateroskleroticnih promena koronarnih arterija. Zapuštena ili neizlecena bolest nedovoljnog i neurednog napajanja srcanog mišica dovodi do srcane kapi (infarkta) i angine pektoris. Poznata je cinjenica da od te bolesti umire velik deo savremenog, covecanstva. Poslednjih godina i u nasoj zemlji te bolesti dolaze sve više do izražaja .
Lecenje: . .
Saslav Caja:
40 g hrastove kore (donje bele)
40 g imele bele
40 g stabljike odoljena
40 g listova maticnjaka
30 g listova kadulje
30 g listova i cvetova kantarije muške
30 g listova pelina
20 g listova i cvetova kantarije ženske
20 g cvetova i listova ruže penjacice
Trave jako usitniti, zajedno smešati i u 1 litru prokljucale vode staviti 5 g mešavine. Zatim kuvati poklopljeno 1/2 minute i hladiti poklopljeno. Hladan caj preliti u bocu i piti 3 puta dnevno po 1 dcl pre jela i 1/2 dcl posle jela. Posle svih napitaka pre jela, uzima se srednja kasika naribanih kiselih jabuka s malo meda. Osim toga, 2 puta dnevno, oko 10 i 16 sati, piti po 1/2 dcl caja od listova maticnjaka. Taj se caj kuva kao obican caj, a to znaci samo da provri. Uz te cajeve potrebno je piti 4 puta dnevno u jednakim vremenskim razmacima po 1 srednju kasiku napitka što se priprema od 2 1/2 g odoljena i 2 kasike meda, na što se doda 2 dcl caja od listova maticnjaka. To sve zajedno provri. ohladi se poklopljeno, i pije. Ne sme se uzimati više nego kako je gore receno, tj. 4 puta dnevno po 1 srednju kasiku. Preporucuje se jednolican med. od bagrema, ili kadulje, ili vreska. Livadski med ne dolazi u obzir. Ishranu je potrebno uskladiti kao za lecenje ateroskleroze. Isto je i sa zabranama, telesnim vežbama i dr:
Sastav Caja: Za tezi oblik bolesti
50 g cvetova kunice
50 g stabljike preslice
30 g listova divlje nane
30 g hrastove kore (donje bele, belohrasta)
30 g vrbove kore (prošlogodišnji prirast)
30 g listova maticnjaka
30 g listova i cvetova kantarije muške
20 g listova ribiza crvenoga
20 g imele bele
20 g odoljena
Trave jako usitniti i smešati. U 1 litru prokljucale vode staviti 10 g mešavine trava i kuvati poklopljeno 1 minut. Poklopljeno hladiti, zatim procediti u bocu i piti 3 puta dnevno po 1 dcl pre jela i po 1/2 dcl posle jela. Posle svih napitaka pre jela, uzima se supena kasika naribanih kiselih jabuka s malo meda od kadulje, vreska ili bagrema. Urnesto vode piti lagani caj od jednakih kolicina listova i cvetova vreska i listova maticnjaka, ili od samog odoljena. Caj se priprema tako da se na 1/2 litre prokljucale vode stavi prstohvat mešavine trava. caj se može piti u neogranicenim kolicinama, a dolazi kao zamena za vodu. Ishrana i sve drugo kao u lecenju bolesti u blažem obliku.
Pod tim bolestima podrazumevamo stanje kronicnog oštecenja koronamih arterija kojega je posledica delimican zastoj u napajanju, odnosno ishrani krvlju pojedinih delova srcanog mišica. Bolest se najcesce pojavljuje na osnovi ateroskleroticnih promena koronarnih arterija. Zapuštena ili neizlecena bolest nedovoljnog i neurednog napajanja srcanog mišica dovodi do srcane kapi (infarkta) i angine pektoris. Poznata je cinjenica da od te bolesti umire velik deo savremenog, covecanstva. Poslednjih godina i u nasoj zemlji te bolesti dolaze sve više do izražaja .
Lecenje: . .
Saslav Caja:
40 g hrastove kore (donje bele)
40 g imele bele
40 g stabljike odoljena
40 g listova maticnjaka
30 g listova kadulje
30 g listova i cvetova kantarije muške
30 g listova pelina
20 g listova i cvetova kantarije ženske
20 g cvetova i listova ruže penjacice
Trave jako usitniti, zajedno smešati i u 1 litru prokljucale vode staviti 5 g mešavine. Zatim kuvati poklopljeno 1/2 minute i hladiti poklopljeno. Hladan caj preliti u bocu i piti 3 puta dnevno po 1 dcl pre jela i 1/2 dcl posle jela. Posle svih napitaka pre jela, uzima se srednja kasika naribanih kiselih jabuka s malo meda. Osim toga, 2 puta dnevno, oko 10 i 16 sati, piti po 1/2 dcl caja od listova maticnjaka. Taj se caj kuva kao obican caj, a to znaci samo da provri. Uz te cajeve potrebno je piti 4 puta dnevno u jednakim vremenskim razmacima po 1 srednju kasiku napitka što se priprema od 2 1/2 g odoljena i 2 kasike meda, na što se doda 2 dcl caja od listova maticnjaka. To sve zajedno provri. ohladi se poklopljeno, i pije. Ne sme se uzimati više nego kako je gore receno, tj. 4 puta dnevno po 1 srednju kasiku. Preporucuje se jednolican med. od bagrema, ili kadulje, ili vreska. Livadski med ne dolazi u obzir. Ishranu je potrebno uskladiti kao za lecenje ateroskleroze. Isto je i sa zabranama, telesnim vežbama i dr:
Sastav Caja: Za tezi oblik bolesti
50 g cvetova kunice
50 g stabljike preslice
30 g listova divlje nane
30 g hrastove kore (donje bele, belohrasta)
30 g vrbove kore (prošlogodišnji prirast)
30 g listova maticnjaka
30 g listova i cvetova kantarije muške
20 g listova ribiza crvenoga
20 g imele bele
20 g odoljena
Trave jako usitniti i smešati. U 1 litru prokljucale vode staviti 10 g mešavine trava i kuvati poklopljeno 1 minut. Poklopljeno hladiti, zatim procediti u bocu i piti 3 puta dnevno po 1 dcl pre jela i po 1/2 dcl posle jela. Posle svih napitaka pre jela, uzima se supena kasika naribanih kiselih jabuka s malo meda od kadulje, vreska ili bagrema. Urnesto vode piti lagani caj od jednakih kolicina listova i cvetova vreska i listova maticnjaka, ili od samog odoljena. Caj se priprema tako da se na 1/2 litre prokljucale vode stavi prstohvat mešavine trava. caj se može piti u neogranicenim kolicinama, a dolazi kao zamena za vodu. Ishrana i sve drugo kao u lecenju bolesti u blažem obliku.
-
Dj.Olivera
- Stalni član
- Postovi: 2917
- Pridružio se: Ned Jul 20, 2008 12:47 pm
BOLESTI OCNIH KAPAKA - BLEPHARITIS
Kao posledica osipa na licu cesto nastupaju bolesti kapaka. Upala okaa brzo se proširi na kapke koje tako oteknu da se ne može gledati ocima. Najucestalija, , bolest kapaka je egzem. kapke su crvene, otecene i pune krasta. Gdekad su tako slepljene, da ih se ne može otvoriti. Zbog toga ih je potrebno prati toplorn vodorn da se lepljive kraste omekšaju i odstrane. S krastom cesto otpadaju trepavice. Kadšto trepavice urastu u cirice, koso se saviju prema oku tako da šiljci trepavica kod svakog micanja podražuju rožnjacu, te cesto izazivaju upalu. Ako se trepavica išcupa, ona ce opet ukrivo izrasti. .
Lecenje: . .
Saslav Caja:
* 30 g cvetova kamilice
* 30 g listova i cvetova kunice
* 20 g cvetova zove
* 10 g stabljike rosopasa
Trave jako usitniti i smešati. U 1 litru prokljucale vode staviti 5 g mešavine trava i kuvati poklopljeno 1 minut. Ohladiti poklopIjeno i procediti u tamnu bocu. Nekoliko puta dnevno mlakirn cajem mociti i brisati ocne kapke, a uvece pre pocinka, staviti obloge na oci. Posle mocenja i brisanja mlakim cajem, ocne kapke namazati kantarion uljem. Isti caj, medom zasladjen, piti 3 puta dnevno pre jela po 1 dcl.
Kao posledica osipa na licu cesto nastupaju bolesti kapaka. Upala okaa brzo se proširi na kapke koje tako oteknu da se ne može gledati ocima. Najucestalija, , bolest kapaka je egzem. kapke su crvene, otecene i pune krasta. Gdekad su tako slepljene, da ih se ne može otvoriti. Zbog toga ih je potrebno prati toplorn vodorn da se lepljive kraste omekšaju i odstrane. S krastom cesto otpadaju trepavice. Kadšto trepavice urastu u cirice, koso se saviju prema oku tako da šiljci trepavica kod svakog micanja podražuju rožnjacu, te cesto izazivaju upalu. Ako se trepavica išcupa, ona ce opet ukrivo izrasti. .
Lecenje: . .
Saslav Caja:
* 30 g cvetova kamilice
* 30 g listova i cvetova kunice
* 20 g cvetova zove
* 10 g stabljike rosopasa
Trave jako usitniti i smešati. U 1 litru prokljucale vode staviti 5 g mešavine trava i kuvati poklopljeno 1 minut. Ohladiti poklopIjeno i procediti u tamnu bocu. Nekoliko puta dnevno mlakirn cajem mociti i brisati ocne kapke, a uvece pre pocinka, staviti obloge na oci. Posle mocenja i brisanja mlakim cajem, ocne kapke namazati kantarion uljem. Isti caj, medom zasladjen, piti 3 puta dnevno pre jela po 1 dcl.
-
Dj.Olivera
- Stalni član
- Postovi: 2917
- Pridružio se: Ned Jul 20, 2008 12:47 pm
BOLNA MENSTRUACIJA
Lecenje: . .
Saslav Caja: 1
* 20 g listova pelina
* 20 g vrbove kore
* 10 g konjogriza
Trave usitniti i smešati. U 1 litru prokljucale vode staviti 10 g mešavine trava i kuvati poklopljeno 2 minute. Kad se caj ohladi, dodati 5 supenih kasika meda i umešati. Procediti i piti po 1 dcl svakih 2 sata
Sastav caja: 2
* 20 g orahovih resica
* 20 g stabljike bele gorcice
* 20 g stabljike bedrenike
* 20 g listova pelina
Caj pripremati i upotrebljavati kao u prvoj recepturi.
Sastav caja: 3
* 20 g cvetova zovine
* 20 g listova ruzmarina
* 20 g stabljike bele gorcice
* 20 g cvetova kunice
* 20 g rusomace
Caj pripremati i upotrebljavati kao u prvoj recepturi. .
Lecenje: . .
Saslav Caja: 1
* 20 g listova pelina
* 20 g vrbove kore
* 10 g konjogriza
Trave usitniti i smešati. U 1 litru prokljucale vode staviti 10 g mešavine trava i kuvati poklopljeno 2 minute. Kad se caj ohladi, dodati 5 supenih kasika meda i umešati. Procediti i piti po 1 dcl svakih 2 sata
Sastav caja: 2
* 20 g orahovih resica
* 20 g stabljike bele gorcice
* 20 g stabljike bedrenike
* 20 g listova pelina
Caj pripremati i upotrebljavati kao u prvoj recepturi.
Sastav caja: 3
* 20 g cvetova zovine
* 20 g listova ruzmarina
* 20 g stabljike bele gorcice
* 20 g cvetova kunice
* 20 g rusomace
Caj pripremati i upotrebljavati kao u prvoj recepturi. .
-
sanyalica
- Stalni član
- Postovi: 2263
- Pridružio se: Pon Mar 31, 2008 1:52 pm
- Koliki je zbir brojeva cetiri i pet: 5
- Lokacija: crno-beli svet
BRE
Recnik (Vujaklija slenga)
bre
1.
bre
51 : 1
Univerzalna srpska uzrečica. Sama za sebe ne znači ništa, ali konverzaciji dodaje izvesnu emotivnu ili intimnu notu.
Nosi se bre majmune!
definisao jablan, 23.01.2007. / Nema komentara
2.
bre
40 : 10
neprevodiva srpska rec
definisala siny, 21.09.2008. / 8 komentara
3.
bre
27 : 1
Бре је честа поштапалица у српском језику.
каже се "Где си, бре, буразеру?!" или "Што си, бре, толико навро?"
Реч "бре" је толико честа да кад друге нације хоће да имитирју српски говор онда после сваких неколико речи убацују "бре"
Може се рећи да је речица "бре" робна марка српског језика.
Постоје неке теорије о пореклу ове речи (које треба потврдити или оповргнути):
1. скраћеница од вокатива једнине именице брат ("брате!");
2. именица турског порекла значења магарац;
3. када су крсташи из католичких земаља у 12-том веку пролазили кроз српске крајеве, онда су бројни Шпанци дозивали један другог са Hombre. Толико су виком еј хомбре! плашили сакривен народ, да је то постала и узречица српског народа. Отуда је и етимолошко слично значење синтагме Хеј бре! и синтагме хеј човече!.
definisao Simke, 18.02.2007. / Nema komentara
4.
bre
21 : 1
Ова узречица се користи само у говорном језику и то у мање формалним ситуацијама. Служи за наглашавање или појачавање говорниковог става, осећања. Многи људи када су баш бесни користе је и у псовкама.
„Додај ми ту лопту." (међу пријатељима си на плажи и замолиш некога од њих да ти дода лопту јер желиш да се играш њоме) „Дај ми ту лопту, бре!" (та особа није хтела из прве да удовољи твом захтеву и још ти се успротивила и онда мораш са „бре" да нагласиш свој став да ти је баш стало до те лопте)
definisao Shin-en, 22.04.2007. / Nema komentara
5.
bre
17 : 0
U grčkom se isto tako cesto koristi bre kada je objekat muškog roda i mori u ženskom rodu i more u srednjem rodu ili u neodređenom obliku. I u Vranju razlikujemo ženski (mori) od muškog roda (bre). Čak zvuci smešno kada ženskoj osobi kažete bre.
Koliko znam i albanci i bugari koriste bre (iako nisam potpuno siguran).
Grčki etimološki rečnik (Fitrakis, Tegopulos) navodi da je rec vokativ epiteta moros (μορός) sto znaci ludo, nerazumno (otuda i vezivanje za tursku rec budala) rec je ista i u starogrčkom i u novogrčkom jeziku. Iz nje potiče i imenica srednjeg roda moro sa značenjem beba ili mil-i/a/o.
I u srpskom postoji korišćenje reci ludo kao poštapalice.
"Hajde ludo jedna, ne pričaj gluposti!"
U ženskom i srednjem rodu su vokativi normalni dok je u muškom rodu vokativ izobličen more (koji se retko koristi, ali ipak se koristi) => mre (μρε) => mpre(μπρε) (mp se cita kao b u grckom, b kao posebno slovo ne postoji) a koriste se i oblici vre (βρε) i skraćeno 're ('ρε).
definisao vranjanac, 31.07.2008. / 4 komentara
6.
bre
18 : 3
лична заменица трећег лица, у петом падежу
користи се за истицање и наглашавање
супротно од: поштовани господине
definisao 8. CEKPETAP CKOJA, 29.04.2007. / Nema komentara
7.
bre
16 : 1
srpski neodredjeni clan
BRE!
definisao Zvone, 03.02.2007. / Nema komentara
8.
bre
15 : 1
Kada nekom hoces da das nesto do znanja
Alo bre!
definisao kosmar, 17.04.2007. / Nema komentara
9.
bre
15 : 1
1. Verbalni znak uzvika.
Očigledna posledica ovoga je da reč "bre" (kao ni znak uzvika) nikada sama ne tvori rečenicu, već je uvek prati barem jedno slovo (npr. E bre ili U bre).
2. U svetu računara reč "bre" se zamenjuje sa "bold"+"underline" primenjenim na celu rečenicu.
Koristi se kod ključnih rečenica u komunikaciji da naglasi značenje, mada ovo neki zloupotrebljavaju, sa ciljem da nepotrebno dugo drže pažnju sagovornika.
Mada je neki smatraju nemuštom, vreme je pokazalo da ona je ona nezamenljiva u verbalnoj komunikaciji i predstavlja pravi biser srpskog jezika.
Jak začin, s kojim ne treba preterivati.
definisao Darko, 24.03.2007. / Nema komentara
10.
bre
10 : 2
brecanje
beži bre tamo šabane,šaban!
definisao qwerty, 20.01.2007. / Nema komentara
«
Recnik (Vujaklija slenga)
bre
1.
bre
51 : 1
Univerzalna srpska uzrečica. Sama za sebe ne znači ništa, ali konverzaciji dodaje izvesnu emotivnu ili intimnu notu.
Nosi se bre majmune!
definisao jablan, 23.01.2007. / Nema komentara
2.
bre
40 : 10
neprevodiva srpska rec
definisala siny, 21.09.2008. / 8 komentara
3.
bre
27 : 1
Бре је честа поштапалица у српском језику.
каже се "Где си, бре, буразеру?!" или "Што си, бре, толико навро?"
Реч "бре" је толико честа да кад друге нације хоће да имитирју српски говор онда после сваких неколико речи убацују "бре"
Може се рећи да је речица "бре" робна марка српског језика.
Постоје неке теорије о пореклу ове речи (које треба потврдити или оповргнути):
1. скраћеница од вокатива једнине именице брат ("брате!");
2. именица турског порекла значења магарац;
3. када су крсташи из католичких земаља у 12-том веку пролазили кроз српске крајеве, онда су бројни Шпанци дозивали један другог са Hombre. Толико су виком еј хомбре! плашили сакривен народ, да је то постала и узречица српског народа. Отуда је и етимолошко слично значење синтагме Хеј бре! и синтагме хеј човече!.
definisao Simke, 18.02.2007. / Nema komentara
4.
bre
21 : 1
Ова узречица се користи само у говорном језику и то у мање формалним ситуацијама. Служи за наглашавање или појачавање говорниковог става, осећања. Многи људи када су баш бесни користе је и у псовкама.
„Додај ми ту лопту." (међу пријатељима си на плажи и замолиш некога од њих да ти дода лопту јер желиш да се играш њоме) „Дај ми ту лопту, бре!" (та особа није хтела из прве да удовољи твом захтеву и још ти се успротивила и онда мораш са „бре" да нагласиш свој став да ти је баш стало до те лопте)
definisao Shin-en, 22.04.2007. / Nema komentara
5.
bre
17 : 0
U grčkom se isto tako cesto koristi bre kada je objekat muškog roda i mori u ženskom rodu i more u srednjem rodu ili u neodređenom obliku. I u Vranju razlikujemo ženski (mori) od muškog roda (bre). Čak zvuci smešno kada ženskoj osobi kažete bre.
Koliko znam i albanci i bugari koriste bre (iako nisam potpuno siguran).
Grčki etimološki rečnik (Fitrakis, Tegopulos) navodi da je rec vokativ epiteta moros (μορός) sto znaci ludo, nerazumno (otuda i vezivanje za tursku rec budala) rec je ista i u starogrčkom i u novogrčkom jeziku. Iz nje potiče i imenica srednjeg roda moro sa značenjem beba ili mil-i/a/o.
I u srpskom postoji korišćenje reci ludo kao poštapalice.
"Hajde ludo jedna, ne pričaj gluposti!"
U ženskom i srednjem rodu su vokativi normalni dok je u muškom rodu vokativ izobličen more (koji se retko koristi, ali ipak se koristi) => mre (μρε) => mpre(μπρε) (mp se cita kao b u grckom, b kao posebno slovo ne postoji) a koriste se i oblici vre (βρε) i skraćeno 're ('ρε).
definisao vranjanac, 31.07.2008. / 4 komentara
6.
bre
18 : 3
лична заменица трећег лица, у петом падежу
користи се за истицање и наглашавање
супротно од: поштовани господине
definisao 8. CEKPETAP CKOJA, 29.04.2007. / Nema komentara
7.
bre
16 : 1
srpski neodredjeni clan
BRE!
definisao Zvone, 03.02.2007. / Nema komentara
8.
bre
15 : 1
Kada nekom hoces da das nesto do znanja
Alo bre!
definisao kosmar, 17.04.2007. / Nema komentara
9.
bre
15 : 1
1. Verbalni znak uzvika.
Očigledna posledica ovoga je da reč "bre" (kao ni znak uzvika) nikada sama ne tvori rečenicu, već je uvek prati barem jedno slovo (npr. E bre ili U bre).
2. U svetu računara reč "bre" se zamenjuje sa "bold"+"underline" primenjenim na celu rečenicu.
Koristi se kod ključnih rečenica u komunikaciji da naglasi značenje, mada ovo neki zloupotrebljavaju, sa ciljem da nepotrebno dugo drže pažnju sagovornika.
Mada je neki smatraju nemuštom, vreme je pokazalo da ona je ona nezamenljiva u verbalnoj komunikaciji i predstavlja pravi biser srpskog jezika.
Jak začin, s kojim ne treba preterivati.
definisao Darko, 24.03.2007. / Nema komentara
10.
bre
10 : 2
brecanje
beži bre tamo šabane,šaban!
definisao qwerty, 20.01.2007. / Nema komentara
«
-
Dj.Olivera
- Stalni član
- Postovi: 2917
- Pridružio se: Ned Jul 20, 2008 12:47 pm
Bolest ili ne ????
Sujeta
Čim težnja za važenjem preotme mah, ona u duševnom životu izaziva pojačanu zategnutost koja čini da čovek razgovetnije uočava cilj moći i nadmoćnosti i sa pojačanim pokretima nastojava da mu se približi. Njegov život postaje kao očekivanje velikog trijumfa. Takav čovek mora da postane nestvaran, jer gubi vezu sa životom, i jer se uvek zanima pitanjem kakav on utisak ostavlja i šta drugi misle o njemu. To u velikoj meri ometa njegovu slobodnu akciju, i na svetlost izbija karakterna crta koju najčešće možemo susresti, a to je sujeta.
Može se reći da sujete ima u svakom čoveku, pa makar i u najmanjoj meri. I kako to ne priliči da neko svoju sujetu iznosi na videlo sasvim otvoreno, ona je ponajviše dobro sakrivena i uzima najrazličitije oblike. Može čovek i pored izvesne skromnosti da bude sujetan. Može neko da bude sujetan tako da mu do suda drugih ili nimalo nije stalo ili da halapljivo žudi za tim sudom i teži da ga okrene u svoju korist.
Kad sujeta pređe izvesnu meru, postaje veoma opasna. Bez obzira na to što ona čoveka primorava na svakojake beskorisne poslove, koji se više odnose na privid negoli na suštinu, i što čovek zbog nje više misli na se, a u najboljem slučaju na sud drugih o sebi, on zbog nje lako gubi dodir sa stvarnošću. On hodi bez razumevanja za ljudske veze, bez dodira sa životom, te zaboravlja šta život zahteva od njega i šta bi on kao čovek imao da da. Kao nijedna druga nevrlina sujeta je kadra da čoveku omete svaki slobodan razvitak, jer on svagda misli na to da li otkud proviruje kakva korist za njegov ugled.
Katkad ljudi pomažu sebi time što umesto reči sujeta ili umesto reči oholost upotrebljavaju reč koja lepše zvuči, a to je častoljublje, i veoma mnogo ima ljudi koji o sebi sa ponosom izjavljuju kako su častoljubivi. Ponekad se takođe upotrebljava samo pojam "trudbeništva". Ukoliko se ono pokazuje kako korisno za stvar koja služi celini, ono se može prihvatiti. Ali, iza tih izraza redovno se krije izvanredna sujeta koja igra na nekorisnoj strani života.
Prva posledica sujete sastoji se u tome što takvi ljudi nikako ne postaju pravi saradnici u igri, oni su više razvrzigre. I kad vide da im je ometeno zadovoljenje njihove sujete, oni često nastojavaju da bar postignu to da drugi pate. Često se u dece u koje sujeta tek raste može videti kako ona u opasnim situacijama veoma ističu svoje važenje i rado traže da slabiji osete njihovu jačinu. Ovamo pripadaju i slučajevi mučenja životinja. Drugi koji su već malo obeshrabreni nastojavaju da svoju sujetu zadovolje nerazumljivim sitnicama i pokušavaju da izvan velikog vežbališta rada, na drugom ratištu, što ga je stvorila njihova ćudljivost, zadovolje svoj nagon za važenjem. Tu će se moći da nađu oni koji se svagda žale kako je život težak, i koji tvrde da im je neko nešto dužan ostao. Da im vaspitanje nije bilo tako loše i da se nije pojavilo kakvo zlo, onda bi oni, kao što tvrde, bili na prvom mestu. Takve i slične žalbe oni uvek iznose. Svagda nalaze izgovore da ne iziđu na front života. I iz svojih snova još uvek crpu zadovoljenje svoje sujete.
Sačovek se pri tom uopšte vrlo rđavo oseća. On je u velikoj meri izložen kritici takvih ljudi. Sujetan čovek obično nastojava da sa svoje ličnosti skine krivicu za kakve omaške. On uvek ima pravo, a drugi nemaju, a u životu, međutim, nije reč o tome da neko ima pravo, nego o tome da svako svoju stvar iznese na vidik i da učini štogod za unapređenje drugih. Mesto toga, iz njegovih usta neprestano se čuju samo žaljenja i izvinjavanja.
Tu imamo posla sa majstorima ljudskog duha, sa pokušajima da sopstvena sujeta ostane zaštićena i nepovređena, kako se osećanje nadmoćnosti ne bi uzdrmalo nego ostalo čitavo.
Često se čuje prigovor da se veliki napori i dela čovečanstva ne bi mogli izvršiti bez častoljublja. Ali, to je lažan privid, lažna perspektiva. Kako nijedan čovek nije slobodan od sujete, to svaki čovek ima nečega od te crte. Ali, ova svakako nije mogla da mu da pravac i da mu ulije onu snagu koja vodi do korisnih poslova. Ovi mogu da proizilaze samo iz osećanja za zajednicu. Jedno genijalno delo nije moguće a da pri tom na neki način ne bude unapređena zajednica. Pretpostavka za tu stvar jeste svagda neka povezanost sa celinom, jeste volja za unapređenje celine. Inače ne bismo ni dolazili do toga da takvom delu pripisujemo vrednost. Ukoliko je pri tome učestvovala sujeta, ona je stvari svakako smetala i ometala je. Njen uticaj ne može da bude veliki.
Ali u našoj današnjoj atmosferi ne može da se izvrši potpuni obračun sa sujetom. Već samo saznanje te činjenice znači jednu korist. Jer time se u isti mah spotičemo o najranjaviju tačku naše kulture, o činjenicu koja sa sobom donosi da tako mnogi ljudi propadaju, ostaju nesrećni kroz ceo svoj život, i svagda se mogu naći samo onde gde se pojavljuje nesreća. To su ljudi koji ne mogu da podnose druge, i koji se u životu ne mogu da snađu, zato što imaju druge zadatke, tj. da se pričinjavaju da su nešto više nego što ustvari jesu. Na taj način oni lako dolaze u sukob sa stvarnošću, jer se ova ne brine za visoko mišljenje što ga neko o sebi ima. Takve ljude njihova sujeta samo obmanjuje. U svima velikim zapletima čovečanstva svagda će moći da se nađe kao najbitniji činilac neuspeo pokušaj da se zadovolji sujeta. Ako hoćemo da dođemo do razumevanja složene ličnosti, važna je majstorija utvrditi dokle se u te ličnosti prostire sujeta, u kome se pravcu ona kreće i kojim se sredstvima služi u tome kretanju. To će nas uvek voditi do otkrića koliko sujeta čini krivdu osećanja za zajednicu; sujeta i osećanje za zajednicu ne mogu da se povežu jedno s drugim, jer sujeta ne može da se podvrgne principu zajednice.
Ali, sujeta u samoj sebi nalazi svoju sudbinu. Jer njen razvitak stalno ugrožavaju logički protivrazlozi koji se u zajedničkom životu sami od sebe razvijaju kao apsolutna istina, kojoj ništa ne može odoleti. Tako nalazimo da je sujeta rano primorana da se krije, da se prerušuje, da mora ići stranputicama, kao što je i njen nosilac svagda ispunjen teškim sumnjanjem da li će se pobedonosno proturati da zadobije toliko sjaja i trijumfa koliko se pokazuje da je potrebno zadovoljenje njegove sujete. I dok on tako snuje i premišlja, vreme protiče. A ako je vreme proteklo, onda se on izgovara da više nema nikakve povoljne prilike da se pokaže na delu. Obično se takav slučaj na ovakav način odigrava: Ovi ljudi svagda će tražiti privilegovan položaj, stajaće malo postrani i posmatraće, biće nepoverljivi i skloni da u čoveku gledaju dušmanina. Zauzimaće stav za neku odbranu, za neku borbu. Često ih čovek nalazi zapletene u sumnje, sa dubokoumnim razmišljanjima, koja zvuče sasvim logički i prema kojima se čini da oni imaju pravo. Ali, u svima tim prilikama oni opet zanemaruju glavnu stvar postojanja: vezivati se za život, za društvo, za svoje zadatke. Kad ih bliže osmotrimo, nalazimo u njih bezdan sujete, čežnju da budu nadmoćniji od svih, i ta čežnja ogleda se u svim mogućim oblicima. Ona se pojavljuje u njihovom ponašanju i odevanju, u načinu kako govore i saobraćaju s ljudima. Ukratko, ma kuda upravili svoje poglede, nailazite na sliku sujetna čoveka koji hoće da sve nadmaši i koji ponajviše nije probirač u svojim sredstvima. Kako spoljne strane te navike ne izgledaju simpatično, i kako sujetni ljudi, ako su pametni, ubrzo primećuju svoju grešku i protivrečnost sa zajednicom, oni teže da stvar izglade. Tada se može dogoditi da se neko pojavljuje izvanredno skromno, da svoju spoljašnost gotovo zanemaruje, samo da pokaže kako nije sujetan. O Sokratu se priča da je jednom rekao nekom besedniku, koji je došao na govornicu u otrcanim haljinama, doviknuo: "O, mladiću atinski, na rupe tvog odela izviruje sujeta!"
Često su ljudi duboko uvereni u to da nisu sujetni. Oni obraćaju pažnju samo na spoljnu stranu i ne razumeju da je sujeta mnogo dublje usađena. Ona, naprimer, može da se ispoljava na taj način što neko u društvu uvek vodi glavnu reč, neprestano govori, i ponekad društvo ocenjuje baš prema tome da li je on u njemu došao do reči ili nije. Drugi ljudi te vrste uopšte se ne pojavljuju, a možda i ne idu u društvo i klone ga se. I to bežanje od društva može da dobije različite oblike. Neko, naprimer, ne dolazi kad je pozvan, moraju ga naročito moliti, ili dolazi suviše dockan. Drugi pak dolaze u društvo samo pod izvesnim uslovima, pokazuju se u svojoj oholosti veoma "ekskluzivni", što oni katkad sa ponosom o sebi tvrde. Drugi opet ispoljavaju svoje častoljublje na taj način što hoće da su prisutni u svim društvima.
Takve pojave ne smeju da se shvate kao beznačajne sitnice. One su duboko zasnovane. Ustvari, takav čovek nema mnogo smisla za društveni život, i on je više sklon da ga ometa negoli da ga unapređuje. Potrebna je već pesnička snaga naših velikih pisaca da se svi ti tipovi zaokruženo predstave.
U sujeti se jasno raspoznaje ona linija koja vodi u visini i koja pokazuje da je čovek u osećanju svoje nedovoljnosti postavio sebi suviše visok cilj te hoće da važi više nego drugi. Smemo naslućivati da čovek čija se sujeta naročito primećuje ima slabo samoocenjivanje, o kome on ponajviše sam ništa ne zna. Istina, ima ljudi koji su i svesni toga osećanja kao ishodišta svoje sujete. Ali, to saznanje za njih je još suviše nepotpuno da bi mogli korisno da ga upotrebe.
Sujeta se već rano razvija u duševnom životu čovekovom. Ona upravo i ima svagda u sebi nečega detinjskog; sujetni bezmalo uvek pojavljuju nam se kao deca. U jednom slučaju dete misli da je zapostavljeno zato što svoju maloću zbog nepotpunog vaspitanja oseća kao nešto što ga naročito pritiska. U drugim slučajevima ta crta oholosti usađena je deci nekom vrstom porodične tradicije. Često se može čuti o takvim ljudima da su već njihovi roditelji imali takvu "aristokratsku" crtu, kojom je trebalo da se oni razlikuju i odlikuju od drugih. Ali, iza toga praznog teženja ne krije se ništa drugo nego pokušaj osećanja sebe kao naročito ekskluzivna čoveka, koji je nešto drugo nego ostali, koji pripada sasvim osobitoj "boljoj" porodici, te ima bolje zahteve i viša osećanja, i otuda je veoma predestinovan da bi on upravo morao da ima neku privilegiju. Zahtevanje privilegije daje mu takođe pravac, upravlja načinom njegovog delanja i određuje njegove izrazne oblike. Ali, kako je život malo sklon da ide na ruku razvitku takvih tipova, jer te ljude ili omrznu ili ismejavaju, mnogi od njih ubrzo se bojažljivo povuku i žive čudačkim životom. Dokle god sede u sopstvenoj kući, gde nikome ne moraju da polažu račun, mogu oni da ostanu u svome pijanstvu i da se u svome držanju osećaju ojačani možda zamišljanjem šta su oni sve mogli postići da su prilike bile drukčije. Među tim tipovima nalaze se često ugledni, sposobni ljudi, čije obrazovanje ide sve do najviših vrhova. Kad bi oni bacili na vagu ono što mogu, već bi to imalo težinu. Ali, oni tu okolnost zloupotrebljavaju samo da se opijaju. Uslovi što ih oni stavljaju za aktivnu saradnju nisu maleni. Jednom se oni odnose na neispunljiva zahtevanja od vremena (naprimer, da su jednom pre nešto uradili, naučili ili znali ili da su drugi nešto uradili ili da nisu uradili i sl.) ili su neispunljivi iz nekog drugog razloga (naprimer: kad muškarci ili žene ne bi bili takvi). To su prazna zahtevanja koja se ni sa najboljom voljom ne mogu ispuniti, tako da se otuda mora zaključiti da je tu reč samo o praznim izgovorima, koji su dovoljno prikladni da neko od njih napravi sebi piće za uspavljivanje da ne mora misliti na ono što je propustio u dangubljenju.
Tako se u tim ljudima krije mnogo neprijateljskog osećanja, i oni su rado skloni da olako uzimaju bolove drugih i da se ne osvrću na njih, kao što jednom veliki poznavalac ljudi La Rošfuko primećuje o velikom broju ljudi: oni lako mogu da podnesu bolove drugih. Često se njihovo neprijateljsko osećanje ispoljava na oštar, kritičan način. Oni svakoj stvari nalaze manu, svagda su spremni na porugu i pokudu, u svemu hoće da imaju pravo i sve osuđuju. Pri tome mi svagda moramo sebi reći da je to suviše mala stvar ako zlo samo poznajemo i osuđujemo ga: moramo svagda i da pitamo šta smo sami uradili da prilike popravimo. Sujetnoj prirodi svakako je dovoljno to da se jednim zamahom izdigne iznad drugoga i da ga izjeda oštrom ceđi kritike. Pri tom često tim ljudima ide na ruku to što u tome imaju neverovatnu veštinu. Tu se nalaze tipovi puni najfinijih dosetki i sa izvanrednom pripravnošću da daju odgovor. Kao od svega, tako i od dosetki i od pripravnosti za odgovor može da se vrši zloupotreba i da se u isti mah napravi zla navada i veština, kao što je to slučaj u velikih satiričara. Način na koji takvi ljudi sve odbacuju i unižavaju, tako da se u tome ne mogu dovoljno zadovoljiti, jeste izrazna forma jedne, u te karakterne crte veoma česte, pojave koju mi zovemo tendencijom obezvređivanja. Ona pokazuje šta je upravo za sujetnog čoveka predmet napadanja: to je vrednost i važenje drugoga. To je pokušaj da čovek u sebi stvori osećanje nadmoćnosti na taj način što obara važenje drugih. Priznanje neke vrednosti dejstvuje na sujetne ljude kao lična uvreda. I otuda može da se izvede zaključak o osećanju slabosti koje je duboko u njima usađeno.
Kako niko od nas nije slobodan od takvih pojava, možemo ova raspravljanja vrlo dobro upotrebiti na to da na same sebe primenimo jedno merilo. Ako i nismo kadri da za kratko vreme iskorenimo sve što je u nas ubacila hiljade i hiljade godina stara kultura, ipak će se napredak pokazati već u tome ako sami sebe ne zaslepljujemo i ne vezujemo se sudovima koji se već u najbližem trenutku pokazuju kao štetni. Nije naša čežnja da budemo drukčiji ljudi ili da nalazimo takve, nego nam važi kao zakon, pod kojim stojimo, da jedni drugima ruke pružamo, da ih sastavljamo i da zajedno radimo. U vremenu kao što je današnje, koje taj rad naročito iziskuje, za lična sujetna teženja nema više mesta. Baš u ovakvim vremenima, protivrečnosti u koje nas zamršuje takav stav iskaču naročito oštro, jer ljudi s takvim shvatanjima veoma lako doživljavaju neuspeh, i, naposletku, čovek ih mora ili pobijati ili žaliti. Čini se da je upravo naše vreme naročito nesklono sujeti, tako da se moraju naći bar bolji oblici takvog sadržaja, te da čovek potraži zadovoljenje svoje sujete onde gde donosi neku korist opštoj stvari.
Na koji se način ispoljava sujeta, neka pokaže ovaj slučaj. Neka mlada žena, najmlađa u porodici, gde je bilo više braće i sestara, bila je razmažena od ranog detinjstva. Naročito njena mati svagda joj je veoma bila na usluzi i ispunjavala joj svaku želju. To je učinilo da su zahtevanja te mezimice, koja je i telesno bila slaba, postala bezgranična. Jednog dana ona je otkrila da njena moć nad okolinom poraste naročito onda kad se slučajno razboli. I uskoro joj se bolest pokazala kao veoma dobra i značajna stvar. Ona je izgubila odvratnost koju inače zdravi ljudi osećaju prema bolesti, i više joj uopšte nije bilo neprijatno da se od vremena do vremena rđavo oseća. Uskoro se u tome toliko uvežbala da joj je pošlo za rukom da u svako doba bude bolesna, naročito onda kad je htela nešto da izvede. Ali, kako je ona svagda htela nešto da izvede, to je zapravo za druge bila uvek bolesna. Ovi oblici osećanja bolesti kod dece i odraslih koji osećaju da im time moć raste te se na taj način penju porodici na glavu da bi zadobili neograničenu vlast nad drugima, jesu veoma česti. Ako je pri tom reč o nežnim, slabim ljudima, onda ta mogućnost dobija velike razmere, i razume se da se poznavanju toga puta nauče baš onakvi ljudi koji su već okusili brigu drugih za njihovo zdravlje. U tome čovek može sebi i malo pripomoći, počinje, naprimer, rđavo da jede, i time može više stvari da postigne: izgleda rđavo, te se drugi moraju da vežbaju u veštini kuvanja. U takvih ljudi razvija se čežnja da im se svagda neko nalazi pri ruci. Oni ne podnose da budu sami ostavljeni. Takvo stanje mogu oni lako da postignu ako izjave da su bolesni ili na koji drugi način ugroženi, a to im opet ne ide drukčije nego ako se prenesu u opasnu situaciju, i to uživljavanjem u bolest ili u koju drugu teškoću. Koliko je čovek sposoban za to uživljavanje pokazuje san u kome čovek ima utiske kao da stvarno postoji neka određena situacija.
Takvim ljudima polazi za rukom da izazivaju po volji to osećanje bolesti, i to na način da ne može biti ni reči o laži, pretvaranju ili uobražavanju. Mi već znamo da uživljavanje u neku situaciju može imati dejstvo koje odgovara stvarnim prilikama te situacije. Ti ljudi mogu, na primer, stvarno povraćati, kao da im se odista smučilo, ili stvarno imati strah, kao da odista postoji neka opasnost. Obično oni i odaju kako to čine. Tako je ta žena izjavila da je ponekad imala strah "kao da će je u najbližem trenutku udariti kaplja". Ima ljudi koji to sebi tako tačno mogu pretstaviti da stvarno gube ravnotežu a da se ne može govoriti o uobražavanju ili preterivanju. Pođe li kome čoveku za rukomda na taj način drugi primete u njega znakove neke bolesti ili bar nervozne simptome, onda oni moraju da ostanu kod njega, da paze na njega i da se za njega zauzimaju. To, naime, iziskuje njihovo osećanje za zajednicu. I time je zasnovan položaj moći takvog bolesnika, jer on nastojava da se oslobodi osećanja za zajednicu.
U takvim okolnostima mora izaći na videlo protivrečnost sa zakonom zajednice, koji iziskuje širok obzir prema sačoveku. U tih ljudi redovno ćemo naći da oni ne mogu lako da osete razumevanje za jade i dobro svoga bližnjega, da ga ostave nepovređena, a kamoli da ga unaprede. Doduše, možda će to oni moći da učine s ulaganjem svih svojih snaga, svoje celokupne kulture i svog celokupnog vaspitanja, ili, kao što je to ponajviše slučaj, bar izazvati prividnost kao da su oni naročito zabrinuti za nekog sačoveka. Ali ipak, osnova njihovu ponašanju nije ništa drugo do samoljublje i sujeta.
Sujeta
Čim težnja za važenjem preotme mah, ona u duševnom životu izaziva pojačanu zategnutost koja čini da čovek razgovetnije uočava cilj moći i nadmoćnosti i sa pojačanim pokretima nastojava da mu se približi. Njegov život postaje kao očekivanje velikog trijumfa. Takav čovek mora da postane nestvaran, jer gubi vezu sa životom, i jer se uvek zanima pitanjem kakav on utisak ostavlja i šta drugi misle o njemu. To u velikoj meri ometa njegovu slobodnu akciju, i na svetlost izbija karakterna crta koju najčešće možemo susresti, a to je sujeta.
Može se reći da sujete ima u svakom čoveku, pa makar i u najmanjoj meri. I kako to ne priliči da neko svoju sujetu iznosi na videlo sasvim otvoreno, ona je ponajviše dobro sakrivena i uzima najrazličitije oblike. Može čovek i pored izvesne skromnosti da bude sujetan. Može neko da bude sujetan tako da mu do suda drugih ili nimalo nije stalo ili da halapljivo žudi za tim sudom i teži da ga okrene u svoju korist.
Kad sujeta pređe izvesnu meru, postaje veoma opasna. Bez obzira na to što ona čoveka primorava na svakojake beskorisne poslove, koji se više odnose na privid negoli na suštinu, i što čovek zbog nje više misli na se, a u najboljem slučaju na sud drugih o sebi, on zbog nje lako gubi dodir sa stvarnošću. On hodi bez razumevanja za ljudske veze, bez dodira sa životom, te zaboravlja šta život zahteva od njega i šta bi on kao čovek imao da da. Kao nijedna druga nevrlina sujeta je kadra da čoveku omete svaki slobodan razvitak, jer on svagda misli na to da li otkud proviruje kakva korist za njegov ugled.
Katkad ljudi pomažu sebi time što umesto reči sujeta ili umesto reči oholost upotrebljavaju reč koja lepše zvuči, a to je častoljublje, i veoma mnogo ima ljudi koji o sebi sa ponosom izjavljuju kako su častoljubivi. Ponekad se takođe upotrebljava samo pojam "trudbeništva". Ukoliko se ono pokazuje kako korisno za stvar koja služi celini, ono se može prihvatiti. Ali, iza tih izraza redovno se krije izvanredna sujeta koja igra na nekorisnoj strani života.
Prva posledica sujete sastoji se u tome što takvi ljudi nikako ne postaju pravi saradnici u igri, oni su više razvrzigre. I kad vide da im je ometeno zadovoljenje njihove sujete, oni često nastojavaju da bar postignu to da drugi pate. Često se u dece u koje sujeta tek raste može videti kako ona u opasnim situacijama veoma ističu svoje važenje i rado traže da slabiji osete njihovu jačinu. Ovamo pripadaju i slučajevi mučenja životinja. Drugi koji su već malo obeshrabreni nastojavaju da svoju sujetu zadovolje nerazumljivim sitnicama i pokušavaju da izvan velikog vežbališta rada, na drugom ratištu, što ga je stvorila njihova ćudljivost, zadovolje svoj nagon za važenjem. Tu će se moći da nađu oni koji se svagda žale kako je život težak, i koji tvrde da im je neko nešto dužan ostao. Da im vaspitanje nije bilo tako loše i da se nije pojavilo kakvo zlo, onda bi oni, kao što tvrde, bili na prvom mestu. Takve i slične žalbe oni uvek iznose. Svagda nalaze izgovore da ne iziđu na front života. I iz svojih snova još uvek crpu zadovoljenje svoje sujete.
Sačovek se pri tom uopšte vrlo rđavo oseća. On je u velikoj meri izložen kritici takvih ljudi. Sujetan čovek obično nastojava da sa svoje ličnosti skine krivicu za kakve omaške. On uvek ima pravo, a drugi nemaju, a u životu, međutim, nije reč o tome da neko ima pravo, nego o tome da svako svoju stvar iznese na vidik i da učini štogod za unapređenje drugih. Mesto toga, iz njegovih usta neprestano se čuju samo žaljenja i izvinjavanja.
Tu imamo posla sa majstorima ljudskog duha, sa pokušajima da sopstvena sujeta ostane zaštićena i nepovređena, kako se osećanje nadmoćnosti ne bi uzdrmalo nego ostalo čitavo.
Često se čuje prigovor da se veliki napori i dela čovečanstva ne bi mogli izvršiti bez častoljublja. Ali, to je lažan privid, lažna perspektiva. Kako nijedan čovek nije slobodan od sujete, to svaki čovek ima nečega od te crte. Ali, ova svakako nije mogla da mu da pravac i da mu ulije onu snagu koja vodi do korisnih poslova. Ovi mogu da proizilaze samo iz osećanja za zajednicu. Jedno genijalno delo nije moguće a da pri tom na neki način ne bude unapređena zajednica. Pretpostavka za tu stvar jeste svagda neka povezanost sa celinom, jeste volja za unapređenje celine. Inače ne bismo ni dolazili do toga da takvom delu pripisujemo vrednost. Ukoliko je pri tome učestvovala sujeta, ona je stvari svakako smetala i ometala je. Njen uticaj ne može da bude veliki.
Ali u našoj današnjoj atmosferi ne može da se izvrši potpuni obračun sa sujetom. Već samo saznanje te činjenice znači jednu korist. Jer time se u isti mah spotičemo o najranjaviju tačku naše kulture, o činjenicu koja sa sobom donosi da tako mnogi ljudi propadaju, ostaju nesrećni kroz ceo svoj život, i svagda se mogu naći samo onde gde se pojavljuje nesreća. To su ljudi koji ne mogu da podnose druge, i koji se u životu ne mogu da snađu, zato što imaju druge zadatke, tj. da se pričinjavaju da su nešto više nego što ustvari jesu. Na taj način oni lako dolaze u sukob sa stvarnošću, jer se ova ne brine za visoko mišljenje što ga neko o sebi ima. Takve ljude njihova sujeta samo obmanjuje. U svima velikim zapletima čovečanstva svagda će moći da se nađe kao najbitniji činilac neuspeo pokušaj da se zadovolji sujeta. Ako hoćemo da dođemo do razumevanja složene ličnosti, važna je majstorija utvrditi dokle se u te ličnosti prostire sujeta, u kome se pravcu ona kreće i kojim se sredstvima služi u tome kretanju. To će nas uvek voditi do otkrića koliko sujeta čini krivdu osećanja za zajednicu; sujeta i osećanje za zajednicu ne mogu da se povežu jedno s drugim, jer sujeta ne može da se podvrgne principu zajednice.
Ali, sujeta u samoj sebi nalazi svoju sudbinu. Jer njen razvitak stalno ugrožavaju logički protivrazlozi koji se u zajedničkom životu sami od sebe razvijaju kao apsolutna istina, kojoj ništa ne može odoleti. Tako nalazimo da je sujeta rano primorana da se krije, da se prerušuje, da mora ići stranputicama, kao što je i njen nosilac svagda ispunjen teškim sumnjanjem da li će se pobedonosno proturati da zadobije toliko sjaja i trijumfa koliko se pokazuje da je potrebno zadovoljenje njegove sujete. I dok on tako snuje i premišlja, vreme protiče. A ako je vreme proteklo, onda se on izgovara da više nema nikakve povoljne prilike da se pokaže na delu. Obično se takav slučaj na ovakav način odigrava: Ovi ljudi svagda će tražiti privilegovan položaj, stajaće malo postrani i posmatraće, biće nepoverljivi i skloni da u čoveku gledaju dušmanina. Zauzimaće stav za neku odbranu, za neku borbu. Često ih čovek nalazi zapletene u sumnje, sa dubokoumnim razmišljanjima, koja zvuče sasvim logički i prema kojima se čini da oni imaju pravo. Ali, u svima tim prilikama oni opet zanemaruju glavnu stvar postojanja: vezivati se za život, za društvo, za svoje zadatke. Kad ih bliže osmotrimo, nalazimo u njih bezdan sujete, čežnju da budu nadmoćniji od svih, i ta čežnja ogleda se u svim mogućim oblicima. Ona se pojavljuje u njihovom ponašanju i odevanju, u načinu kako govore i saobraćaju s ljudima. Ukratko, ma kuda upravili svoje poglede, nailazite na sliku sujetna čoveka koji hoće da sve nadmaši i koji ponajviše nije probirač u svojim sredstvima. Kako spoljne strane te navike ne izgledaju simpatično, i kako sujetni ljudi, ako su pametni, ubrzo primećuju svoju grešku i protivrečnost sa zajednicom, oni teže da stvar izglade. Tada se može dogoditi da se neko pojavljuje izvanredno skromno, da svoju spoljašnost gotovo zanemaruje, samo da pokaže kako nije sujetan. O Sokratu se priča da je jednom rekao nekom besedniku, koji je došao na govornicu u otrcanim haljinama, doviknuo: "O, mladiću atinski, na rupe tvog odela izviruje sujeta!"
Često su ljudi duboko uvereni u to da nisu sujetni. Oni obraćaju pažnju samo na spoljnu stranu i ne razumeju da je sujeta mnogo dublje usađena. Ona, naprimer, može da se ispoljava na taj način što neko u društvu uvek vodi glavnu reč, neprestano govori, i ponekad društvo ocenjuje baš prema tome da li je on u njemu došao do reči ili nije. Drugi ljudi te vrste uopšte se ne pojavljuju, a možda i ne idu u društvo i klone ga se. I to bežanje od društva može da dobije različite oblike. Neko, naprimer, ne dolazi kad je pozvan, moraju ga naročito moliti, ili dolazi suviše dockan. Drugi pak dolaze u društvo samo pod izvesnim uslovima, pokazuju se u svojoj oholosti veoma "ekskluzivni", što oni katkad sa ponosom o sebi tvrde. Drugi opet ispoljavaju svoje častoljublje na taj način što hoće da su prisutni u svim društvima.
Takve pojave ne smeju da se shvate kao beznačajne sitnice. One su duboko zasnovane. Ustvari, takav čovek nema mnogo smisla za društveni život, i on je više sklon da ga ometa negoli da ga unapređuje. Potrebna je već pesnička snaga naših velikih pisaca da se svi ti tipovi zaokruženo predstave.
U sujeti se jasno raspoznaje ona linija koja vodi u visini i koja pokazuje da je čovek u osećanju svoje nedovoljnosti postavio sebi suviše visok cilj te hoće da važi više nego drugi. Smemo naslućivati da čovek čija se sujeta naročito primećuje ima slabo samoocenjivanje, o kome on ponajviše sam ništa ne zna. Istina, ima ljudi koji su i svesni toga osećanja kao ishodišta svoje sujete. Ali, to saznanje za njih je još suviše nepotpuno da bi mogli korisno da ga upotrebe.
Sujeta se već rano razvija u duševnom životu čovekovom. Ona upravo i ima svagda u sebi nečega detinjskog; sujetni bezmalo uvek pojavljuju nam se kao deca. U jednom slučaju dete misli da je zapostavljeno zato što svoju maloću zbog nepotpunog vaspitanja oseća kao nešto što ga naročito pritiska. U drugim slučajevima ta crta oholosti usađena je deci nekom vrstom porodične tradicije. Često se može čuti o takvim ljudima da su već njihovi roditelji imali takvu "aristokratsku" crtu, kojom je trebalo da se oni razlikuju i odlikuju od drugih. Ali, iza toga praznog teženja ne krije se ništa drugo nego pokušaj osećanja sebe kao naročito ekskluzivna čoveka, koji je nešto drugo nego ostali, koji pripada sasvim osobitoj "boljoj" porodici, te ima bolje zahteve i viša osećanja, i otuda je veoma predestinovan da bi on upravo morao da ima neku privilegiju. Zahtevanje privilegije daje mu takođe pravac, upravlja načinom njegovog delanja i određuje njegove izrazne oblike. Ali, kako je život malo sklon da ide na ruku razvitku takvih tipova, jer te ljude ili omrznu ili ismejavaju, mnogi od njih ubrzo se bojažljivo povuku i žive čudačkim životom. Dokle god sede u sopstvenoj kući, gde nikome ne moraju da polažu račun, mogu oni da ostanu u svome pijanstvu i da se u svome držanju osećaju ojačani možda zamišljanjem šta su oni sve mogli postići da su prilike bile drukčije. Među tim tipovima nalaze se često ugledni, sposobni ljudi, čije obrazovanje ide sve do najviših vrhova. Kad bi oni bacili na vagu ono što mogu, već bi to imalo težinu. Ali, oni tu okolnost zloupotrebljavaju samo da se opijaju. Uslovi što ih oni stavljaju za aktivnu saradnju nisu maleni. Jednom se oni odnose na neispunljiva zahtevanja od vremena (naprimer, da su jednom pre nešto uradili, naučili ili znali ili da su drugi nešto uradili ili da nisu uradili i sl.) ili su neispunljivi iz nekog drugog razloga (naprimer: kad muškarci ili žene ne bi bili takvi). To su prazna zahtevanja koja se ni sa najboljom voljom ne mogu ispuniti, tako da se otuda mora zaključiti da je tu reč samo o praznim izgovorima, koji su dovoljno prikladni da neko od njih napravi sebi piće za uspavljivanje da ne mora misliti na ono što je propustio u dangubljenju.
Tako se u tim ljudima krije mnogo neprijateljskog osećanja, i oni su rado skloni da olako uzimaju bolove drugih i da se ne osvrću na njih, kao što jednom veliki poznavalac ljudi La Rošfuko primećuje o velikom broju ljudi: oni lako mogu da podnesu bolove drugih. Često se njihovo neprijateljsko osećanje ispoljava na oštar, kritičan način. Oni svakoj stvari nalaze manu, svagda su spremni na porugu i pokudu, u svemu hoće da imaju pravo i sve osuđuju. Pri tome mi svagda moramo sebi reći da je to suviše mala stvar ako zlo samo poznajemo i osuđujemo ga: moramo svagda i da pitamo šta smo sami uradili da prilike popravimo. Sujetnoj prirodi svakako je dovoljno to da se jednim zamahom izdigne iznad drugoga i da ga izjeda oštrom ceđi kritike. Pri tom često tim ljudima ide na ruku to što u tome imaju neverovatnu veštinu. Tu se nalaze tipovi puni najfinijih dosetki i sa izvanrednom pripravnošću da daju odgovor. Kao od svega, tako i od dosetki i od pripravnosti za odgovor može da se vrši zloupotreba i da se u isti mah napravi zla navada i veština, kao što je to slučaj u velikih satiričara. Način na koji takvi ljudi sve odbacuju i unižavaju, tako da se u tome ne mogu dovoljno zadovoljiti, jeste izrazna forma jedne, u te karakterne crte veoma česte, pojave koju mi zovemo tendencijom obezvređivanja. Ona pokazuje šta je upravo za sujetnog čoveka predmet napadanja: to je vrednost i važenje drugoga. To je pokušaj da čovek u sebi stvori osećanje nadmoćnosti na taj način što obara važenje drugih. Priznanje neke vrednosti dejstvuje na sujetne ljude kao lična uvreda. I otuda može da se izvede zaključak o osećanju slabosti koje je duboko u njima usađeno.
Kako niko od nas nije slobodan od takvih pojava, možemo ova raspravljanja vrlo dobro upotrebiti na to da na same sebe primenimo jedno merilo. Ako i nismo kadri da za kratko vreme iskorenimo sve što je u nas ubacila hiljade i hiljade godina stara kultura, ipak će se napredak pokazati već u tome ako sami sebe ne zaslepljujemo i ne vezujemo se sudovima koji se već u najbližem trenutku pokazuju kao štetni. Nije naša čežnja da budemo drukčiji ljudi ili da nalazimo takve, nego nam važi kao zakon, pod kojim stojimo, da jedni drugima ruke pružamo, da ih sastavljamo i da zajedno radimo. U vremenu kao što je današnje, koje taj rad naročito iziskuje, za lična sujetna teženja nema više mesta. Baš u ovakvim vremenima, protivrečnosti u koje nas zamršuje takav stav iskaču naročito oštro, jer ljudi s takvim shvatanjima veoma lako doživljavaju neuspeh, i, naposletku, čovek ih mora ili pobijati ili žaliti. Čini se da je upravo naše vreme naročito nesklono sujeti, tako da se moraju naći bar bolji oblici takvog sadržaja, te da čovek potraži zadovoljenje svoje sujete onde gde donosi neku korist opštoj stvari.
Na koji se način ispoljava sujeta, neka pokaže ovaj slučaj. Neka mlada žena, najmlađa u porodici, gde je bilo više braće i sestara, bila je razmažena od ranog detinjstva. Naročito njena mati svagda joj je veoma bila na usluzi i ispunjavala joj svaku želju. To je učinilo da su zahtevanja te mezimice, koja je i telesno bila slaba, postala bezgranična. Jednog dana ona je otkrila da njena moć nad okolinom poraste naročito onda kad se slučajno razboli. I uskoro joj se bolest pokazala kao veoma dobra i značajna stvar. Ona je izgubila odvratnost koju inače zdravi ljudi osećaju prema bolesti, i više joj uopšte nije bilo neprijatno da se od vremena do vremena rđavo oseća. Uskoro se u tome toliko uvežbala da joj je pošlo za rukom da u svako doba bude bolesna, naročito onda kad je htela nešto da izvede. Ali, kako je ona svagda htela nešto da izvede, to je zapravo za druge bila uvek bolesna. Ovi oblici osećanja bolesti kod dece i odraslih koji osećaju da im time moć raste te se na taj način penju porodici na glavu da bi zadobili neograničenu vlast nad drugima, jesu veoma česti. Ako je pri tom reč o nežnim, slabim ljudima, onda ta mogućnost dobija velike razmere, i razume se da se poznavanju toga puta nauče baš onakvi ljudi koji su već okusili brigu drugih za njihovo zdravlje. U tome čovek može sebi i malo pripomoći, počinje, naprimer, rđavo da jede, i time može više stvari da postigne: izgleda rđavo, te se drugi moraju da vežbaju u veštini kuvanja. U takvih ljudi razvija se čežnja da im se svagda neko nalazi pri ruci. Oni ne podnose da budu sami ostavljeni. Takvo stanje mogu oni lako da postignu ako izjave da su bolesni ili na koji drugi način ugroženi, a to im opet ne ide drukčije nego ako se prenesu u opasnu situaciju, i to uživljavanjem u bolest ili u koju drugu teškoću. Koliko je čovek sposoban za to uživljavanje pokazuje san u kome čovek ima utiske kao da stvarno postoji neka određena situacija.
Takvim ljudima polazi za rukom da izazivaju po volji to osećanje bolesti, i to na način da ne može biti ni reči o laži, pretvaranju ili uobražavanju. Mi već znamo da uživljavanje u neku situaciju može imati dejstvo koje odgovara stvarnim prilikama te situacije. Ti ljudi mogu, na primer, stvarno povraćati, kao da im se odista smučilo, ili stvarno imati strah, kao da odista postoji neka opasnost. Obično oni i odaju kako to čine. Tako je ta žena izjavila da je ponekad imala strah "kao da će je u najbližem trenutku udariti kaplja". Ima ljudi koji to sebi tako tačno mogu pretstaviti da stvarno gube ravnotežu a da se ne može govoriti o uobražavanju ili preterivanju. Pođe li kome čoveku za rukomda na taj način drugi primete u njega znakove neke bolesti ili bar nervozne simptome, onda oni moraju da ostanu kod njega, da paze na njega i da se za njega zauzimaju. To, naime, iziskuje njihovo osećanje za zajednicu. I time je zasnovan položaj moći takvog bolesnika, jer on nastojava da se oslobodi osećanja za zajednicu.
U takvim okolnostima mora izaći na videlo protivrečnost sa zakonom zajednice, koji iziskuje širok obzir prema sačoveku. U tih ljudi redovno ćemo naći da oni ne mogu lako da osete razumevanje za jade i dobro svoga bližnjega, da ga ostave nepovređena, a kamoli da ga unaprede. Doduše, možda će to oni moći da učine s ulaganjem svih svojih snaga, svoje celokupne kulture i svog celokupnog vaspitanja, ili, kao što je to ponajviše slučaj, bar izazvati prividnost kao da su oni naročito zabrinuti za nekog sačoveka. Ali ipak, osnova njihovu ponašanju nije ništa drugo do samoljublje i sujeta.