COPY/PASTE SVAŠTARA

[sludjena mama]

BOLEST ILI NE - PARANOJA

Prema rečima načelnika Centra za psihoze Instituta za psihijatriju profesora Vladimira Paunovića, paranoja je "ozbiljna bolest koja se u jednom svom obliku manifestuje dubokom promenom sistema mišljenja – oboleli smatra da je žrtva određenih osoba ili organizacija koje ga proganjaju ili pripremaju različite situacije nepovoljne po njega".

Trebalo bi ipak praviti razliku između obolelih osoba i osoba koje su zdrave, ali imaju povišen nivo sumnjičavosti. Te osobe, kako kaže naš sagovornik, imaju sklonost da "sadržaje koji nemaju ugrožavajuća značenja podižu na nivo neprijateljskih pozicija drugih prema njima – svaku stvar koju dožive ili čuju, moraju da proanaliziraju, da vide da li u tome ima neke opasnosti. Potreba da se stvari detaljnije proveravaju i da postoji doza opreza, može da bude i pozitivna karakteristika, jer uvodi čoveka u detaljniju analizu poruka koje dobija – u tom smislu ona može da bude relativno konstruktivna. Kada ta potreba preraste na viši nivo, ona može da ugrožava i čoveka i njegovu okolinu, a da se još ne radi o patologiji. Ukoliko, međutim, pređe u patološki sistem mišljenja koji je ugrožavajući – ako osoba u svom doživljaju opasnosti počne da preduzima neke mere kako bi se zaštitila ili oslobodila od neprijatelja – reč je o paranoji", kaže profesor Paunović.

Ako pretpostavimo da su svi ljudi koji "paze šta pričaju" paranoični, mogli bismo, na osnovu broja takvih ljudi, tvrditi da se na našim prostorima pojavila i neka vrsta "kolektivne paranoje". Međutim, kolektivna paranoja kao medicinski fenomen ne postoji. "U određenim okolnostima, osećaj ugroženosti može se pojaviti kod mnogih ljudi koji pokušavaju da svojim razmišljanjem to sistematizuju i tako dođu na nivo povišene sumnjičavosti", tvrdi naš sagovornik.

Na šta je konkretno usmeren ovaj "povišen nivo sumnjičavosti" ne može se sa sigurnošću utvrditi. Kao u mnogim drugim oblastima života, i u ovoj se sve svodi na čaršijske priče. Priča se tako da ona služba raspolaže specijalnim uređajima koji reaguju na svaku "osetljivu" reč u telefonskom razgovoru, pa se taj razgovor snima. Tako snimljen razgovor dospeva u "lični dosije" – a taj dosije, navodno, ima svako. Ima li istine u svemu tome, verovatno ćemo saznati jednog dana, ali za sada vrlo je bitno pitanje mogu li takve priče stvoriti paranoju kod inače zdravih ljudi. Prema rečima profesora Paunovića, "socijalne tenzije i aktiviranje određenih sistema društvene zaštite mogu da pojačaju sumnjičavost i osećanje ugroženosti, posebno kod osoba koje već imaju jače izražene te osobine".

Postojanje socijalnih tenzija izraženo je vrlo jasno, društvena zaštita svedena na informativne razgovore, hapšenja, prebijanja po ulicama više su nego aktivirani. Dakle, uslovi za pojačanu sumnjičavost postoje, barem kod onih koji su, na ovaj ili onaj način, bili žrtve "sistema društvene zaštite" ili bi to mogli da postanu. Na mestu na kome mi živimo, takvih je zaista mnogo... Za utehu je makar to što pojačana sumnjičavost ipak nije paranoja.

SRBIJA I SVET: Ostaje, međutim, pitanje one Srbije koja zvanično iznosi tvrdnje o ratovima i zaverama. Ta Srbija na prvi pogled izgleda vrlo samouverena, gorda i "moralno superiorna". Ta Srbija pri tom nimalo ne pazi šta priča, iako sudbine svih nas zavise upravo od toga šta će ona reći i uraditi. Ipak, mnogi je smatraju paranoičnom, a čak i oni na koje su bili usmereni "sistemi društvene zaštite" misle da je uplašena... Ako se uzme u obzir da njeni predstavnici ne smeju da pređu granice zemalja Evropske unije, da im preti Haški tribunal, da se nalaze i na poternicama Interpola, da ih mnogi smatraju odgovornim za smrt svoje dece, za spaljivanje i bombardovanje svojih domova – njihova uplašenost je razumljiva. Ukoliko postoje realni razlozi da neko sebe smatra potencijalnom žrtvom "određenih osoba ili organizacija koje ga proganjaju i pripremaju po njega nepovoljne situacije", ne može biti reč o paranoji.

Kad se ima u vidu šta sve preti predstavnicima ovdašnjeg establišmenta, donekle se mogu razumeti tvrdnje koje oni iznose. Mogu se razumeti bar u onoj meri u kojoj se može razumeti bulažnjenje pijanog čoveka koga su ostavili žena i deca, koga su se odrekli roditelji, kome je kuća izgorela i koji je upravo izgubio poslednju paru kockajući se. Nevolja je doduše u tome što se, kao i pijani čovek, ni establišment ne zaustavlja na pukim rečima – posle njih na red dolaze pesnice. Ali, to je već tema za neku drugu priču...

[sludjena mama]

Osim standardne paranoje, "postoje poremećaji čija je karakteristika da obolela osoba smatra da poseduje izuzetne kvalitete – da, na primer, ima sposobnost da ljudima prikaže nove sisteme viđenja stvarnosti"

Dešava se u poslednje vreme da vas, kada u telefonskom razgovoru pomenete neko od "osetljivih" imena ili pojmova, osoba sa kojom razgovarate opomene da "o tome nije baš pametno pričati" – bar ne telefonom. Dešava se, takođe, da se u ličnom kontaktu, vaš sagovornik bojažljivo osvrće motreći na "sumnjive likove" koji su "sasvim sigurno iz one službe". Priče o tome kako "neko nekoga prati" već su postale deo folklora. Na sve to, neko ko nije te sreće da živi na mestu na kome mi živimo, rekao bi verovatno – paranoja...

[sludjena mama]

I DA PONOVIM ZA SVE NEUPUCENE

Osim standardne paranoje, "postoje poremećaji čija je karakteristika da obolela osoba smatra da poseduje izuzetne kvalitete – da, na primer, ima sposobnost da ljudima prikaže nove sisteme viđenja stvarnosti"

Dešava se u poslednje vreme da vas, kada u telefonskom razgovoru pomenete neko od "osetljivih" imena ili pojmova, osoba sa kojom razgovarate opomene da "o tome nije baš pametno pričati" – bar ne telefonom. Dešava se, takođe, da se u ličnom kontaktu, vaš sagovornik bojažljivo osvrće motreći na "sumnjive likove" koji su "sasvim sigurno iz one službe". Priče o tome kako "neko nekoga prati" već su postale deo folklora. Na sve to, neko ko nije te sreće da živi na mestu na kome mi živimo, rekao bi verovatno – paranoja...

[sanyalica]

Zar i toga ima????

[Dj.Olivera]

Bre Sanja gde ti živiš? Naravno da ima

[sanyalica]

Bona, Andjolina, zivim u oblacima i snovima, a tamo toga NEMAAA!!!

[Dj.Olivera]

Bona sad sam skontala onaj kružić iznad tvoje glave iiiiii peruškice...

[sanyalica]

Osh da kazesh da sam kokoshka???!!!

[Dj.Olivera]

Baš ništa ne kapiraš
Kokoške nemaju oreol...doduše, imaju krila...ali ne, nisam mislila da si koka

[sludjena mama]

B as i ovo da napisem

-Dupe ima celicne živce- zamisli da na tebi neko sedi celoga života.

[jesy]

Bubamara


Ekologija taksona
Bubamare (Coccinellidae) obuhvataju brojne i raznolike vrste insekata (ima ih preko 5.000 opisanih) koje pripadaju redu tvrdokrilaca i porodici Coccinellidae. Nisu opasne za ljude i nisu velike — većina je u odraslom dobu duga između 1 i 10 mm. Smatraju se čak korisnima, jer se hrane biljnim vašima. Poseduju standardnu morfologiju tvrdokrilaca i kao adulti sposobne su za letenje, mada poput drugih tvrdokrilaca nisu naročito spretni letač


Izgled
Kod većine vrsta telo je ovalnog oblika i kao kod svih tvrdokrilaca, pokrilca su tvrda i štite nežna krila kojih ima dva, a koja su spakovana ispod pokrilaca kada buba miruje. Pokrilca su jarko obojena. Uobičajena predstava o bubamari je poznata: mala crvena buba sa crnim tačkicama i crnom glavom. Međutim, bubamare mogu biti raznih boja: žute, narandžaste, skerletnocrvene ili crne sa tačkicama; veliki broj vrsta su jednobojne: crne, sive ili braon i laici ih vrlo teško mogu razlikovati od drugih buba. Njihova jarka upozoravajuća obojenost (aposematska obojenost) uglavnom služi da bi odbila grabljivce. Ovakva odbrana uspeva uglavnom zato što svi grabljivci povezuju jarke boje (naročito crveno-crnu i žuto-crnu kombinaciju) sa otrovnošću ili gadnim ukusom. Ta obojenost nije bezrazložna, jer su bubamare zaista i otrovne za manje grabljivce, poput guštera ili ptica, dok bi čoveku bilo potrebno da pojede mnogo bubamara da bi se otrovao.

Otrovnost
Odrasle jedinke su u stanju da luče hemolimfu iz svojih zglobova na nogama, zajedno sa svojim otrovom žućkaste boje. Otrov je uljast i neprijatnog mirisa, a buba će ga izlučiti ako je napadnuta.


Ishrana
Bubamare su uglavnom grabljivci (hrane se biljnim i štitastim vašima), iako postoje neke vrste (npr. Meksička pasuljka) koje su poljoprivredne štetočine. Sve bubamare mogu se hraniti i biljnom hranom, u slučaju da nema dovoljno lovine. Često se koriste kao prirodni borci protiv štetočina, ali se dešava da uvezene vrste bubamara nadjačaju i zamene autohtone vrste (slučaj sa Harmonia axyridis ili Coccinella septempunctata u Severnoj Americi) i da poremete ekološku ravnotežu.

Razmnožavanje i razvoj
Većina bubamara se pari u rano proleće ili leto, a ženke polažu leglo koje broji od par komada do par stotina jaja, u zavisnosti od vrste. Leglo se postavlja što je moguće bliže koloniji biljnih vaši. Kod većine vrsta, jaja se izlegu za oko nedelju dana u larve. Stadijum larve traje 10-15 dana. Larve su obično čeličnoplave boje i veoma su proždrljive. Jedna larva može da pojede više stotina biljnih vaši u toku svog razvoja. Potom se događa prelaz u lutku. Ona ima izgled smežurane larve zakačene za list sa par svilenkastih niti. Čitav životni ciklus bubamare traje od 4-7 nedelja.

U leglu pored oplođenih jaja ima i neoplođenih, a ona služe kao dodatni izvor hrane za izlegle larve. Odnos oplođenih i neoplođenih jaja zavisi od dostupnosti hrane za larve.

Bubamare su uglavnom univoltne (rađaju jedan naraštaj godišnje), mada ima i bivoltnih (rađaju dva naraštaja).


[uredi] Aktivnost u toku godine
Odrasle jedinke često spavaju zimski san i to tako što se više jedinki skupi u zbijenu masu na nekom skrivenom mestu. Zanimljivo je da ista mesta koristi svaka nova generacija bubamara.

Zanimljiv je primer vrste koja je crvena sa dve crne tačke, kod koje postoji i melaninski oblik kod koga su boje obrnute; pokrilca su crna sa dve crvene tačke. Ako se jedinke oba tipa tokom trideset minuta izlože temperaturi od 5°C i prati njihova aktivnost, pokazaće se da je melaninski oblik aktivniji. I zaista, u prirodi, učestalost oblika u populaciji ove vrste je takva da na terenima koji su tamniji i hladniji preovlađuje melaninski oblik.



Osnovna anatomija bubamare

Bubamare se pare na suvom listu vinove loze

Bubamara iz SAD

Harmonia axyridis širi krila


Jaja

Larve koje su se upravo izlegle iz jaja

Srednji stupanj larvenog stadijuma

Bubamara u stadijumu lutke


Propylea quatuordecimpunctata jede graškovu biljnu vaš

Larva bubamare jede biljnu vaš

Coccinella septempunctata (Kanada)



[uredi] Simbolika i verovanje
Bubamara se u Srbiji smatra srećnom bubom; deca se raduju kada je nađu ili kada im sleti na ruku ili odelo, pa pevaju: „Bubamaro, let, let, dovedi nam goste.“

I u drugim delovim sveta se bubamara posmatra na sličan način, a zbog svoje lepe boje i šara veoma je čest motiv na igračkama, tkaninama i drugde. Postojala je čak i video-igra Lady Bug (Universal Games, 1981) u kojoj je bubamara bila u glavnoj ulozi.

[sludjena mama]

B as i ovo da napisem

-Dupe ima celicne živce- zamisli da na tebi neko sedi celoga života.

dj.olivera,izvini,sad sam tek videla !ovo je trebalo da ide na jednu drugu temu,na ovom PF!!!

[Dj.Olivera]

Bez izvinjenja draga moja Komentar na ovo ćeš dobiti kada stignemo do slova M

[jesy]

BOSANSKA LJUBAVNA POEZIJA

Vjetar duva,
šljive otpadaju
trule šljive muve spopadaju.

Krmci jedu da ne propadaju,
tvoje mi se oči dopadaju.

Tvoje oči ko farovi od FIćE
ti si moje omiljeno biće.

Sunce je raspizdilo svoje zrake,
vrapci se deru ko konji,
mene piči depresija,
u duši mi opsesija,
**** mater ako te ne volim!

[sanyalica]

Joj Jesy, na chemu si ti ovih dana?