COPY/PASTE SVAŠTARA

[Dj.Olivera]

Bravo Jesy

[jesy]

benigni-dobrocudni tumori dojke

Ljudsko je tijelo građeno od stanica različitih tipova koje se dijele kada je to organizmu potrebno, što omogućuje normalno funkcioniranje organizma kao cjeline i održavanja zdravlja. Kad se stanice iz nekog razloga počnu nekontrolirano dijeliti i gomilati formirajući nakupine istovrsnih stanica, nastaju tumori. Tumori mogu biti dobroćudni (benigni) i zloćudni (maligni, rak). Glavna je karakteristika zloćudnog tumora širenje u okolna tkiva i metastaziranje, tj. širenje tumorskih stanica iz jednog dijela tijela u drugi putem krvi ili limfe. Benigni tumori se ne šire i obično ne predstavljaju opasnost po život. Najčešći benigni tumor dojke je Fibroadenom, koji se javlja kod žena mlađe životne dobi, do 40 god. To je čvrst, oštro ograničen čvor u dojci. Često su multipli i obostrani. Tumor je različite veličine do 3 cm, ali su poznati i gigantski fibroadenomi veličine 10- 15 cm. Tumor je dobro pomičan i nije srastao uz kožu. Liječenje je kiruško, a sastoji se u operacijskom odstranjenju tumora i patohistološkom pregledu. Filodes ( phyllodes ) tumor je rijedak tumor dojke , a pojavljuje se u starijih žena, kao velik čvor u dojci promjera 5-10 cm. Najčešće raste brzo, ali ne infiltrira u okolinu. Benigni filodes tumor zahtijeva lokalnu ekstirpaciju, s otprilike 1 cm okolnog tkiva dojke. Intraduktalni papilom pojavljuje se pojedinačno, a ako se pojavi veći broj papiloma, govorimo o papilomatozi. Većinom se pojavljuje u mlađih žena, koje navode da su primjetile krvav iscjedak iz dojke (tzv. krvareća dojka ). Palpacijom se katkada nalazi eliptična tvorba pod kožom uz bradavicu, a pri pritisku na to mjesto izlazi krvavo - sukrvav iscjedak. Liječenje se provodi operacijski incizijom malog segmenta žlijezdanog parenhima onog dijela dojke gdje se na pritisak dobiva iscjedak.

[jesy]

benigni Tumori glave i vrata



Ne postoji deo ljudskog tela sa toliko funkcionalnih razlika kao što su glava i vrat, ali sve regije glave i vrata su anatomski i funkcionalno povezane u obavljanju funkcija govora, disanja, gutanja. Kada se govori o tumorima glave i vrata, misli se na tumore gornjih disajnih i digestivnih puteva, ograne vida, sluha, bazu lobanje, meka tkiva glave i vrata (usne, usna šupljina, jezik, ždrelo, pljuvačne žlezde, nos, nosna šupljina, sinusi, grkljan, štitasta žlezda, oko, uvo, koža lica i poglavine i dr). Tumor je abnormalni, nekontrolisani novi rast tkiva. Tumori glave i vrata se dele na benigne i maligne. Benigni tumori rastu sporo i potiskuju normalno tkvo, jasno su ograničeni, dok maligni tumori prodiru u okolno zdravo tkivo, razaraju hrskavicu i kost, maligne ćelije ulaze u limfne i krvne sudove i metastaziraju u najbliže limfne čvorove i u druge delove tela, odnosno rastu i u drugim, udaljenim organima od primarnog tumorskog rasta.

Incidenca i epidemiologija

Zloćudni tumori glave i vrata čine oko 4%-6% svih malignih tumora kod muškaraca i oko 2% malignih tumora kod žena. Tumori glave i vrata javljauju se većinom u dobi od 50 do 70 godina. Najčešće se pojavljuje rak usne šupljine i ždrela, zatim rak grkljana, usana, kože poglavine i lica, sinusa, epifarinksa, pljuvačnih žlezda, štitaste žlezde i dr.

Na žalost i pored savremene dijagnostike u oko 65%-75% slučajeva maligni tumori glave i vrata se dijagnostikuju u III ili IV stadijumu (uznapredovali operabilni ili inoperabilni stadijum bolest, retko metastatski). Pacijenti koji imaju rani stadijum bolesti I ili II u 85-90% se izleče i normalno prožive svoj životni vek.

Etiologija i patogeneza

Faktori rizika za pojavu malignih tumora glave i vrata su: pušenje, preterano konzumiranje alkohola, loša higijena usne šupljine, profesionalna ekspozicija (nikl, hrom, azbest, rad u drvnoj industriji), zračenje, aero-zagađenje, nepravilna ishrana, Epstein-Barr virus (karcinom epifarinksa), papilloma virusi, genetski faktori i dr.

U većini slučajeva planocelularnih karcinoma glave i vrata u pitanju su bolesnici čija je važna osobina bliska povezanost uznapredovalog tumora sa prekomernim uživanjem duvana i alkohola.

Patologija i simptomatologija

Simptomi i znaci tumora glave i vrata su raznovrsni, u zavisnosti od anatomske lokalizacije i stepena proširenosti tumora. Pacijenti treba da obrate pažnju na promenu boje glasa, posebno na dugotrajnu promuklost, otežano bolno gutanje, osećaj stranog tela u ždrelu, zapušenost jedne strane nosa, unjkav govor, krvarenje iz nosa, zapušenost uha, oslabljen sluh, dvoslike, paralizu kranijalnih nerava, najčešće facijalisa, pojavu bezbolnog čvora na vratu i štitastoj žlezdi, pojavu ranice na koži, usni, jeziku, usnoj duplji, bezbolno povećanje krajnika i sl.

U grupi malignih tumora glave i vrata najučestali je planocelularni karcinom 92-96%, oko 4% pacijenata ima druge patohistološke forme karcinoma (adeno-karcinom, mukoepidermoidni karcinom i dr) l,5% limfome, 0,5% sarkome mekih tkiva i kost i maligni melanom. Najučestalije širenje malignih tumora glave i vrata je u limfne čvorove na vratu, u oko 50% slučajeva na početku lečenja prisutne su metastaze u limfnim čvorovima vrata, a u oko 5% slučajeva i udaljene metastaze u plućima, jetri, kostima ređe u mozgu.

Dijagnostika

Većina tumora glave i vrata se uspešno može lečiti i izlečiti ako se dijagnostikuje u početnom stadijumu bolesti.U dijagnostici tumora glave i vrata je veoma važno pažljivo uzeti detaljnu anamnezu, uzimajući u obzir profesiju pacijenta i simptomatologiju. Fizikalni pregled treba započeti inspekcijom i palpacijom vrata, štitaste žlezde. Indirektni pregled ORL regije (sva tri sprata ždrela, grkljana, nosa i uva) i usne šupljine je prvi pregled koji indikuje sve ostale preglede, pre svega endoskopski pregled u lokalnoj ili opštoj anesteziju sa biopsijom i histiloškom verifikacijom sumnjive promene (fiber-endoksopija, epifaringoskopija, laringomikroskopija i dr.) Pored endoskopskog pregleda dijagnostika se dopunjuje shodno indikacijama CT (kompjuterizovana toomografija) ili MR (magnetna rezonanca) pregled sinusa, baze lobanje, ždrela, grkljana i vrata. U dijagnostici nodusa na vratu i štitastoj žlezdi primenjuje se ultrazvuk, biopsija tankom iglom i citološki pregled. Kada se histolškim pregledom postavi dijagnoza maligne bolesti potrebno je po minimu obrade uraditi RTG pluća i ultrazvuk trbuha, u pojedinim slučajevina i CT toraksa i abdomena, kao i scintigrafiju skeleta. Znači kompletna savremena dijganostika podrazumeva endoskopski, UZ, CT ili MR pregled regije od interesa. Poslednjih godina se primenjuje i najsavremenija dijagnostička metoda PET-CT sken (pozitron emisiona tomografija), posebno u dijagnostici metastaza na vratu nepoznatog primarnog ishodišta

Terapija

U lečenju malignih tumora glave i vrata se primenjuju hirurgija, radioterapija i hemioterapija, samostalno ili kombinovano. Poslednjih nekoliko godina se sve češće i uspešnije primenjuje savremena onkološka terapija monoklonskim antitelima u kombinaciji sa radioterapijom i hemioterapijom.

Svi stadijumi tumora glave i vrata se dele rane i uznapredoval i mogu biti operabilni, inoperabilni ili metastatski. U lečenju operabilnih tumora najčešće se prvo primenjuje hirurško lečenje, isto tako i zračna terapija je pojednako uspešna u terapiji početnih stadijuma planocelularnih karcinoma glave i vrata. Kod operabilnih uznapredovalih tumora operacija se dopunjuje zračenjem i/ili hemioterapijom, a inoperabilni stadijumi se najčešće leče primenom hemio-radioterapije.

Nega usne šupljine i ždrela je vrlo važna u toku kao i posle terapije. Najčešća i najdugotrajnija nuspojava zračne terapije ORL regije je suvoća usne šupljine tzv kserostoma.

Redovne kontrole su veoma važne po završenom lečenju, u prvoj godini na svaka dva-tri meseca, a potom šestomesečno

[jesy]

benigni tumori srca

Koji su najčešći benigni tumori srca?
To su miksomi, koji se javljaju u srčanim šupljinama i rabdomiomi, koji zahvaćaju srčani mišić (miokard). Znatno rjeđi su fibromi, lipomi, angiomi, papilomi, teratomi, ciste i leomiomi.

Da li se miksomi javljaju podjednako učestalo u oba pola?
Miksomi se predominantno javljaju kod žena (4 : 1). Po statistikama čine35-50% svih srčanih tumora.

U kojem dijelu srca su najčešće likalizovani?
Lokalizovani su u srčanim šupljinama, jer potiču od endokarda i u 75% slučajeva se nalaze u lijevoj pretkomori. Manje česti su u desnoj pretkomori, a u komorama su sasvim rijetki.

Koji simptomi se javljaju kod tumora srca?
Kada tumor dostigne odrećenu veličinu (3-7 cm u prečniku), počinju se javljati simptomi uslijed ometanja protoka krvi kroz pretkomoru i AV ušće.
U kliničkoj manifestaciji se mogu javiti 3 grupe simptoma:

1. trombo - embolije
2. znaci opstrukcije srčanih šupljina
3. opšti konstitucionalni znaci

Opstruktivni znaci tumora se uglavnom manifestuju u vidu mitralne stenoze (suženje srčanih zalistaka), javljaju se šumovi na srcu, poremećaj svijesti ili omaglice.
U izvjesnom procentu slučajeva javljaju se blago povišena temperatura, gubitak težine, malaksalost, bolovi u zglobovima. Vjerovatan razlog za pojavu ovih znakova je reakcija organizma na raspadne produkte tumora.

Kako se postavlja dijagnoza bolesti?
Postavljanje dijagnoze je relativno lako. Ehokardiogram je veoma tipičan. Angiokardiografija daje potvrdu dijagnoze, naročito kineangiografija lijeve pretkomore pri ubrizgavanju kontrasta u plućnu arteriju. RTG pregledom se ne uočava uvećano srce, ali se često može vidjeti proširena plućna arterija uslijed postojanja povišenog pritiska u lijevoj pretkomori i plućnom krvotoku.

Kako se liječe benigni tumori srca?
Hirurškim putem i u većini slučajeva hirurško odstranjenje tumora je relativno jednostavno.

[jesy]

BENSEDIN


1. šTA JE LEK BENSEDIN I ČEMU JE NAMENJEN?
2. šTA MORA DA SE PROČITA PRE PRIMENE LEKA?
3. KAKO SE LEK BENSEDIN UPOTREBLJAVA?
4. NEŽELJENA DEJSTVA LEKA
5. ČUVANJE I ROK UPOTREBE
Strana 4 od 6
3. KAKO SE LEK BENSEDIN UPOTREBLJAVA?


Lekar propisuje kada, kako i koliko će se BENSEDIN rastvor za injekciju primenjivati.
BENSEDIN rastvor za injekciju može da se da u venu kao spora intravenska injekcija (1 ml u minuti), duboko u mišić (intramuskularno) ili u vidu infuzije. Minimalna brzina infuzije treba da je 4 ml na sat.
Teški oblici anksioznosti i agitiranosti
Uobičajena doza za odrasle je 10 mg intramuskularno ili kao spora intravenska ijnekcija, ponoviti nakon 4 sata ukoliko je potrebno.
Akutni spazam skeletne muskulature
10 mg intramuskularno ili kao spora intravenska injekcija, ponoviti nakon 4 sata ako je potrebno.
Tetanus
0,1-0,3 mg/kg, intravenski, u intervalima od 1 do 4 sata, ili kontinuiranom infuzijom 3 10 mg/kg u toku 24 sata.
Epileptičke i febrilne konvulzije
Odrasli: 10-20 mg; lek se daje u obliku intravenske injekcije brzinom 0,5 ml (2,5 mg) u toku 30 sekundi.
Deca: 0,2-0,3 mg/kg telesne težine (ili 1 mg po godini života); lek se daje u obliku intravenske injekcije.
Status epilepticus: početna doza 0,15-0,25 mg/kg telesne težine, intravenski. Po potrebi doza se može ponoviti posle 30-60 minuta. Ako je neophodno, može se nastaviti infuzijom do maksimalno 3 mg/kg telesne mase, u toku 24 sata.
Priprema za operaciju (premedikacija): 0,1-0,2 mg/kg i.v., prilagođeno odgovoru bolesnika.

Poželjno je da tretman bude što kraći. Za starije i iscrpljene osobe, kao i kod bolesnika sa oštećenom funkcijom jetre, preporučuje se polovina uobičajene doze BENSEDINA.

UKOLIKO JE DOšLO DO PREDOZIRANJA LEKA
Simptomi predoziranja benzodiazepinima su različiti stepeni depresije centralnog nervnog sistema, od pospanosti do kome. Predoziranje diazepamom uglavnom ne predstavlja opasnost po život ukoliko se lek ne kombinuje sa drugim depresorima CNS-a i/ili alkoholom.

šTA SE DEšAVA AKO LEK BENSEDIN NAGLO PRESTANE DA SE UZIMA?
Nakon dugotrajne terapije BENSEDINOM, u slučaju naglog prestanka primene leka, mogu da se jave sledeći apstinencijalni simptomi: glavobolja, bol u mišićima, anksioznost, nemir, konfuzija, razdražljivost, promene raspoloženja, a u težim slučajevima halucinacije i konvulzije (naročito kod epileptičara gde je potreban poseban oprez).

[jesy]

Volite li "bensedin"?


Beograd -- Prema zvaničnim podacima Zavoda za zaštitu zdravlja, svaki treći Beograđanin koji uđe u apoteku traži "bensedin".

U poslednje dve godine, zbog povećane potražnje, Galenika je proizvela 3,5 miliona kutija tog leka, za trećinu više nego pre dve godine. "Bensedin" je postao simbol stanja u kom se građani Srbije nalaze poslednjih 15 godina. Ratovi, beda i tranzicija većini ljudi su dovoljni da bi se osećali najblaže rečeno uznemireno.

Psiholog Žarko Trebješanin kaže da neprekidni stresovi, iz dana u dan, iz meseca u mesec, iz godine u godinu, uz teškoće, neprestanu napetost, strah za imovinu, za svoj život, strah od gubitka posla, a sve to u poslednjih petnaestak godina, nagone čoveka da pribegne nečemu da bi umanjio napetost i anksioznost.

Bensedin je lek koji se koristi u mnogim granama medicine i nije, kako se obično misli, vezan samo za psihičke probleme. Najčešće ga prepisuju kardiolozi za razne srčane smetnje, koristi se i za probleme s reumom, protiv grčeva u mišićima, ali i kod epilepsije. Međutim, "bensedin" je ipak najpoznatiji kao lek za smirenje.

Z. Đ, psihijatar, kaže da je "bensedin" benzodiazepinski preparat. "Ta vrsta preparata smanjuje napetost, strah, anksioznost, plašenje, što su razne reči za neprijatna doživljavanja uglavnom u vezi sa strahom", kaže on.

Srpski izum ili...

Zbog masovne zloupotrebe, "bensedin" se od pre nekoliko godina može dobiti samo na recept. Pored toga što je neumereno upotrebljavan bez kontrole lekara, taj lek korišćen je i u kombinaciji sa alkoholom, što je često izazivalo teške posledice. Zoran Đurić kaže da je dobro to što je "bensedin", pošto je jeftin, a zloupotrebe velike i s vrlo teškim posledicama, može dobiti samo na recept.

Masovna upotreba "bensedina" nije specifičnost Srbije. Svuda u svetu se koriste razni lekovi za smirenje, samo što su razlozi za to drugačiji od zemlje do zemlje. Stresan način života i otuđenost među ljudima dovode do potrebe da se pobegne od teške realnosti. Poznati reditelj Vudi Alen jednom je rekao da prezire realnost, ali da je to je jedino mesto gde može da se pojede dobra šnicla.

[sanyalica]

Volite li "bensedin"?


Beograd -- Prema zvaniènim podacima Zavoda za zaštitu zdravlja, svaki treæi Beograðanin koji uðe u apoteku traži "bensedin".

U poslednje dve godine, zbog poveæane potražnje, Galenika je proizvela 3,5 miliona kutija tog leka, za treæinu više nego pre dve godine. "Bensedin" je postao simbol stanja u kom se graðani Srbije nalaze poslednjih 15 godina. Ratovi, beda i tranzicija veæini ljudi su dovoljni da bi se oseæali najblaže reèeno uznemireno.

Psiholog Žarko Trebješanin kaže da neprekidni stresovi, iz dana u dan, iz meseca u mesec, iz godine u godinu, uz teškoæe, neprestanu napetost, strah za imovinu, za svoj život, strah od gubitka posla, a sve to u poslednjih petnaestak godina, nagone èoveka da pribegne neèemu da bi umanjio napetost i anksioznost.

Bensedin je lek koji se koristi u mnogim granama medicine i nije, kako se obièno misli, vezan samo za psihièke probleme. Najèešæe ga prepisuju kardiolozi za razne srèane smetnje, koristi se i za probleme s reumom, protiv grèeva u mišiæima, ali i kod epilepsije. Meðutim, "bensedin" je ipak najpoznatiji kao lek za smirenje.

Z. Ð, psihijatar, kaže da je "bensedin" benzodiazepinski preparat. "Ta vrsta preparata smanjuje napetost, strah, anksioznost, plašenje, što su razne reèi za neprijatna doživljavanja uglavnom u vezi sa strahom", kaže on.

Srpski izum ili...

Zbog masovne zloupotrebe, "bensedin" se od pre nekoliko godina može dobiti samo na recept. Pored toga što je neumereno upotrebljavan bez kontrole lekara, taj lek korišæen je i u kombinaciji sa alkoholom, što je èesto izazivalo teške posledice. Zoran Ðuriæ kaže da je dobro to što je "bensedin", pošto je jeftin, a zloupotrebe velike i s vrlo teškim posledicama, može dobiti samo na recept.

Masovna upotreba "bensedina" nije specifiènost Srbije. Svuda u svetu se koriste razni lekovi za smirenje, samo što su razlozi za to drugaèiji od zemlje do zemlje. Stresan naèin života i otuðenost meðu ljudima dovode do potrebe da se pobegne od teške realnosti. Poznati reditelj Vudi Alen jednom je rekao da prezire realnost, ali da je to je jedino mesto gde može da se pojede dobra šnicla.

Mene pitash?
Obozavam!

[mislimsvojimmozgom]

http://www.prijatno.net/index.php?optio ... &Itemid=26
ISHRANA PO KRVNIM GRUPAMA …procitah a nisam copy/paste jer je bas dugackooooooo hahaha
poz.R.
PS: DjOlivera bwe ,mlogo ima ispisanog u ovoj temi -za ovo kratko vreme od kako sam na Forumu... citam...citam...al nikao ne procitah do kraj...te ako ima ovaj naslov -mlogo se izvinjavamo...))R.

[Dj.Olivera]

Sanjalice NO STRES http://www.youtube.com/watch?v=7HMKImKWLfA

NO BENSENDIN !!!!!!!!

[jesy]

umesto bensedina....evo u prevodu shta je doping http://www.smesko.net/video/HZpvW26qZE0/doping-je.html

[jesy]

Beli zubi


KORAK 1:
Perite zube bar 2 puta dnevno po 3 min.

KORAK 2 (za pljugere):
Batalite pljugu, velike su sanse da vam 'stoji' jadno.

VAZNA NAPOMENA:
Vazno je RADITI gore navedeno, sama PRICA o tome u drustvu ne daje zeljene rezultate...

[jesy]

Bol u grudima

Uzrok i kako ga leciti: Kofein koji se nalazi u kafi, caju, cokoladi, i nekim napicima na bazi kole, moze prouzrokovati osetljivost i bol u grudima. Da bi se olaksala bol, sve sastojke treba izbaciti. Ali, bilo bi dobro da delujete preventivno: za to je sasvim dovoljno ishranu obogatiti vitaminom B6 kao i vitaminom E koji ima antioksidalno svojstvo i sprecava starenje. Vitamin B6 mozete naci u mesu, ribi, integralnim zitaricama, avokadu i sargarepi. Vitamin E nacicete u bademima, biljnim uljima, lesnicima i krompiru


Bolovi u zglobovima

Uzroci i kako ih leciti: Radi se o uobicajenoj smetnji, koja se moze izleciti prehranom bogatom kalcijumom. Element koji se nalazi u mleku i njegovim derivatima pomaze obnavljanju kostiju. Treba izbegavati suhomesante proizvode, svinjsku mast i salame. Ne bi se smelo uzimati previse alkoholnih napitaka koji smanjuju imunitet. Da biste se bolje osecali, uzimajte mnogo omega 3 masnih kiselina, prisutnih u znacajnijim kolicinama u nekim ribama poput lososa, tunjevine i haringe. I, na samom kraju, potrebno je da s vremena na vreme kontrolisete svoju telesnu tezinu.

[Dj.Olivera]

Bulimija

Bulimija nervosa je prvi put ozvaničena kao poremećaj 1987. godine. U bulimičnim krizama se u kratkom vremenskom periodu unese velika količina hrane koja je posle praćena osećajem krivice, depresivnim raspoloženjem i strahom od gojaznosti.

Poremećaj je psihosomatskog porekla. Obično počinje naizgled bezazlenom dijetom. U većini slučajeva javlja se kod žena od 15. do 35. godina. Sam ne/svesni osećaj praznine, straha, dosade, usamljenosti, želi da se ispuni hranom. Kao kontrateža prejedanju nastupa izgladnjivanje, samoizazivanjem povraćanja do samopovređivanja. Skoro u svakom slučaju, pribegava se pilulama za mršavljenje, zloupotrebi laksativa i diuretika. Česte su sklonosti ka impulsivnom ponašanju, korišćenju alkohola, drogi i pokušaja suicida.

Mnogi psihjatri se slažu da se bulimija obično javlja kod osoba koja su živela u nesređenim porodicama čak i u okruženju alkoholičara, narkomana ili neke druge bolesti zavisnosti. Osoba sa ovim poremećajem često teži savršenstvu koje je sama zacrtala ili su joj roditelji nametnuli.

Za bulimiju se tvrdi da je mnogo opasnija od prejedanja i anoreksije jer je često teško uočiti. Osoba ne mora biti previse gojazna kao u BED-u, niti premršava kao u anoreksiji, mada često variraju u telesnoj težini. Uglavnom ceo čaroban krug drže u tajnosti - osećaja sramote. Zbog ovoga se ne moze odmah reagovati na osobu koja ima ovaj problem pa samim tim poremećaj duže traje.

Lečenje je dugotrajno i mukotrpno zbog toga što se bulimija teško otkriva pa samim tim tok lečenja kasnije kreće. Potreban je čitav tim profesionalaca, jer se uz psihologa trebaju prikljuciti i lekari drugih specijalnosti zbog neretko velikog telesnog oštećenja.

[jesy]

BAKTERIJSKI TEST


Upoređujući je sa gastroskopijom koja je neugodna i neprijatna, UBT metoda je bezbolna, brza i 99 odsto efikasna zbog čega je nazivaju "zlatnim standardom" • Reč je o tableti koja se popije, raspada se i rastura u roku od dva minuta od dospevanja u stomak Za "Vesti piše profesor Medicinskog fakulteta u Stokholmu dr Per Helstrom i hemičar Instituta Karolinska

Zabluda i u naučnim krugovima je bilo, moguće da će ih biti i ubuduće. Zabluda i krivo postavljenih teorija ima i u savremenoj medicini. Jedna, koju je pre mnogo godina svetska zdravstvena zajednica prihvatila trajala je sve do današnjih dana. Reč je o tradicionalnom shvatanju da su stvoreni želudačni i dvanaestopalačni ulkusi, poznatiji u narodu kao čirevi ili grizlice, isključivo psihosomatske prirode. Povezivani su sa izrazitim karakteristikama ličnosti, načinom života i stresom. Verovalo se da su ovim oboljenjima ipak najpodložnije osobe emotivne naglašenosti, osetljive osobe, pa zbog toga čireve nije bilo moguće izlečiti.

Kako je i kada to tradicionalno medicinsko shvatanje odbačeno?
Zahvaljujući dvojici švedskih naučnika, Beriju Maršalu i Robinu Vorenu, svetska medicina odbacila je dosadašnju tvrdnju lekara da su čirevi na dvanaestopalačnom crevu i želucu u stvari psihosomatska tvorevina. Dvojica pomenutih stručnjaka, posle 20 godina istraživanja, dokazala su da čireve na tim lokacijama izaziva bacil, nazvavši ga helikobakter pilori, a potom su otišli i dalje. Stvorili su jednostavnu neinvazivnu i bezbolnu metodu otkrivanja te bakterije, a zatim odredili antibiotike pomoću kojih se ona uništava. I otkriće bakterije i stvaranje nove dijagnostičke metode Svetska zdrvstvena organizacija nazvala je revolucionarnim i odmah ih kandidovala za Nobelovu nagradu. Prošle godine Maršalu i Vorenu dodeljena je Nobelova nagrada.

U čemu se sastoji to njihovo revolucionarno dijagnostičko otkriće?
U jednostavnosti, u lakoći korišćenja i rukovanja, u vremenskoj uštedi, ali i u jednostavnosti lečenja. Ta metoda se naziva UBT (Urea Breath Test), inače bezbedan test na bacil helikobakter pilori. UBT koristi za dijagnozu ureu označenu neradioaktivnim izotopom (13C). U stvari, reč je o tableti koja se popije, raspada i razlaže u roku od dva minuta od dospevanja u stomak. Dakle, reč je o vrlo efikasnom testu, jer višestruko skraćuje vreme postavljanja dijagnoze. Ova test metoda u otkrivanju helikobakter pilori u gastrointestinalnom traktu UBT zasniva se na činjenici da je ta bakterija metabolički aktivna. Bakterija koristi ureu iz tablete koja se (urea) metaboliše u amonijum i ugljendioksid koji se izdiše. E, ta količina izdahnutog ugljendioksida daje meru prisustva bacila helikobakter pilori u gastrointestinalnom traktu. Ukoliko je označena vrednost izdahnutog ugljendioksida mala, ovog bacila nema u organizmu, u suprotnom ima ga.
Da li je metoda UBT skupa?
Upoređujući je sa gastroskopijom koja je veoma neugodna i veoma neprijatna, UBT metoda je jeftina i 99 odsto efikasna i zbog toga je u zapadnoj medicini nazvana "zlatnim standardom", jer između ostalog određuje prisustvo žive i metabolički aktivne bakterije u organizmu čoveka.

Kako se upotrebljava UBT metoda u dijagnostikovanju bacila helikobakter pilori?
Proces uzimanja uzorka ima tri jednostavna koraka. Prvo, koristeći plastičnu cevčicu, pacijent izdahne uzorak vazduha u dve epruvete sa plavim zatvaračem. Zatim proguta tabletu, a posle deset minuta pauze pacijent izdahne uzorak vazduha u druge dve epruvete sa crvenim zatvaračima. Epruvete se sa kartonom pacijenta odmah šalju u određene laboratorije. Ukoliko se laboratorije nalaze u drugim mestima, epruvete se mogu slati i poštom, a rezultati se dobijaju za nekoliko dana.

Kako helikobakteri pilori dospevaju u pluća, a zatim u epruvetu?
Treba znati da se uzorak izdahnutog vazduha uzima na prazan stomak, a pre davanja UBT tablete od pedeset miligrama koja se odmah raspadne, a urea se razlaže. Ta urea iz tablete, u prisustvu helikobakter pilori posredstvom enzima ureaze, koji proizvodi helikobakter pilori, razlaže se na ugljendioksid i amonijak. Preko izotopa pilori se putem krvi dovode do pluća, a izdahom stižu do epruveta. I kada se utvrdi prisustvo bacila helikobakter pilori, lekar pristupa određivanju terapije, pacijentu određuje antibiotike koji u roku od šest meseci u potpunosti eliminišu prisustvo pilori bakterije, a time i izlečenje od čira na dvanaestopalačnom crevu i želucu.

[jesy]

BOLESTI KOJE NEKADA OSTANU BEZ DIJAGNOZE

Neke bolesti češće ostaju bez prave dijagnoze nego druge. Ne dijagnostikovanje nekih bolesti je često kod onih koje se javljaju bez simptoma ili ih prate blagi, netipični simptomi. Drugi razlog je nedovoljno razumevanje nekog oboljenja ili stanja kako u društvu tako i među medicinskim radnicima. Razlog za propuštanje dijagnoze neke bolesti može da bude i kod takvih bolesti koja su ređe od drugih pa se prilikom postavljanja dijagnoze ne razmatra kao mogućnost od strane lekara i samog pacijenta.

Bolesti kod kojih se često ne postavi dijagnoza usled toga što nisu praćene izraženim simptomima:

Dijabetes tipa2 i smanjena tolerancija na glukozu: Dijabetes tipa1 retko ostaje ne dijagnostikovan za razliku od dijabetesa tipa2 koji se često javlja u zelim godinama i to veoma postepeno. Godinama ga prate veoma blagi simptomi, često počinje sa smanjenom tolerancijom na glukozu i s obzirom na veoma blage simptome većina pacijenata nije ni svesna da nešto nije uredu sa njihovim zdravljem pa se i ne obrate za lekarsku pomoć. Kada se nađete kod lekara s obzirom da su simptomi dijabetesa veoma dobro proučeni, i požalite na simptome kao npr. sporo zarastanje rana na koži lekar će preduzeti testove za potvrdu dijabetesa, pa se onda retko dešava da ostanete bez prave dijagnoe.

Visok nivo holesterola u krvi: Provlači se u odsustvu bilo kakvih simptoma a predstavlja stanje kome treba obratiti pažnju jer je najčešći uzrok kardiovaskularnih oboljenja. Najčešće biva otkriven analizom krvi tokom sistematskih pregleda.

Povišen krvni pritisak - ne prate ga rani simptomi pa biva otkriven tek tokom sistematskih pregleda.

Osteoporoza - mnoge žene ali i muškarci pate od osteoporoze, zbog toga što je ne prate nikakvi simptomi biva tek dijagnostikovana posle preloma.

Seksualno prenosive bolesti - kod velikog broja ljudi infekcija hlamidijom, HPV infekcija, trihomonijaza, bakterijski vaginitis ili čak gonoreja su praćene veoma blagim simptomima koji takođe mogu da izostanu, iznenađujuće je da i genitalni herpes može da prođe bez ikakvih simptoma. HIV ima dugogodišnju latentnu fazu do pojave pvih ranih simptoma.

Hronična oboljenja bubrega - mnoga hronična oboljenja bubrega mogu dugo da postoje bez primetnih simptoma, pa ih većina pacijenata nije ni svesna.

Hipotiroidoza - početak ove bolesti je sa veoma blagim simptomima kao što je osećaj umora i slabosti pa često ostaje ne dijagnostikovana dok se bolest ne razvije.

Glaukom - postepeno povećanje pritiska u oku koji vodi ka glaukomu dugo ostaje bez ikakvih simptoma pa dugo ostaje bez dijagnoze.

Odsustvo dijagnoze zbog slabe obaveštenosti:

Depresija - iako je veoma česta većina ljudi nije svesna da je zapala u to stanje već se javlja lekaru žaleći se na osećaj zamora, bolove, nesvesni svog stanja ne traže pomoć kod psihologa i psihijatra koji bi mogli jedini da im pruže pravu pomoć.

Infektivna diarea - većina ljudi kada ih spopadnu iznenada stomačni problemi (proliv, povraćanje, mučnina) smatraju da je u pitanju trovanje hranom. Iako ovo može biti ispravno takođe se može raditi o zaraznoj inekciji digestivnog trakta virusima ili parazitima. Zbog ovaoga neke zarazne infekcije digestivnog trakta ostaju ne dijagnostikovane.

Zatvor - ovo stanje je moguće lečiti ali većina ljudi nije toga svesna i izbegava savet od strane lekara.

Ne tolerancija na laktozu - iako stvara jasne simptome većina ljudi nedovoljno zna o ovom stanju pa simptome pripisuje lošem varenju.

Sindrom policističnih jajnika - ovo oboljenje je praćeno brojnim simptomima i predstavlja veoma ozbiljno stanje koje može da dovede do steriliteta ali većina žena nije svesna neophodnosti lečenja ovog oboljenja.

Ravna stopala - ratko ko zatraži pomoć od lekara kako bi otklonio ovaj deformitet.

Nedostatak pažnje i hiperaktivnost - treba dijagnostikovati u detinjstvu, većina ostaje bez dijagnoze.

Hrkanje - javlja se tokom sna pa je većina ljudi nije svesna.

Ređa oboljenja

Veliki kašalj - retko se javlja kod dece zbog redovne vakcinacije ( DTP or DTPa), zaštita nestaje posle desetak godina pa se može javiti u zrelim godinama, ipak retko ko zatraži pomoć, niti se posumlja na ovo oboljenje.