aritmija

[ivamatic]

*Hammond nema na cemu da se zahvaljujes,nije to bas nista.Samo da ti jos kazem da jedini pravi odgovor i pomoc ces da dobijes od svog kardologa,ja nisam kardilog,bavim se nekim naucnim radom koji ima veze sa medicinom,ali ne volim bas da pricam sta sam i ko sam, jer znas onu izreku:JEDAN ZNA-DVOJICA SAZNAJU,DVOJICA SAZNAJU-CETVORICA PRICAJU.

Mogu ti pomoci dosta i uputiti kao da se ponasas u skladu sa aritmijom na putu ka izlecenju,ali za dijagnostikovanje svega toga,za terapiju i izlecenje moras da se ogranicis samo na KARDIOLOGA.To je pocetna faza,a mi cemo naravno nastaviti sa ovom temom,dok ne poneste da se osecate bolje svi vi...


Zelim vam svima sve najbolje.Topli pozdrav od mene...

[ivamatic]

Samo da se svima izvinim na cestim greskama u pisanju,brzo pisem,.a i zurim,pa mi se cesto desi...

P.S.Sorry

[ontario]

PRIJATELJI MOJI DRAGI,
Lakse je kada imamo sa kim da podelimo sve sto nas opterecuje i ako ovako kao ja preko okeana mnogo mi znaci ovo nase dopisivanje.Daleko a tako blizu!Ovde je sve ladno,ne mogu reci nekome sa kim radim sta me muci jer oni ne znaju i ne razumeju,mogu samo da im budem "ljubomorna"kada cujem da imaju oca'majku,brata,sestru,svoju rodbinu blizu i tako kada se prica povede ja cutim i GUTAM,a svaka rec me pogodi duboko jer moja deca i mi to nemamo.Imamo svega,a nemamo nista!Danas sam oplakala na poslu kao malo dete,moram da precutim sto mi nije pravo jer sam na ovom poslu"nova"i toliko me nekada sve to tisti da jednostavno suze krenu same.Ne znam dragi moji sta mi je vise,zasto moram pokazati svima svoje osecaje,zasto ne mogu sakriti kao oni ili sam zaista spremna za tablete kojih se bojim jako puno.Sto vreme vise odmice,pocinjem da shvatam da je moj psihoterapeut upravu kada kaze:ti imas ogromnu depresiju koja se mora leciti.Koliko god to odbijala da priznam uvidam da je upravu i tesko mi se pomiriti sa cinjenicom da samnom nesto nije uredu.Raspolozenje mi varira u toku dana,ili me uhvati veliki bes i mrzovolja ili mi se place.Juce sam bila toliko ljuta da sam zeni koja je bila na kasi,bacavsi moje stvari na traci rekla iz sva glasa:ruznu psovku(na engleskom).Nikada prije nisam to napravila i ako je uzasno reci osecala sam se dobro jer sam se ispucala i nisam "ostala duzna".Kao da sam natempirana bomba samo sto ne puknem pa eto onda razlog svim drugim simptomima koje imam.Brate moj e kada bi mogli smiriti 'zivce"i nas stav promeniti,promeniti nas same e onda bi ozdravili i bili bi puno sretniji u zivotu.Kako da se promenimo nemam pojma,draga Iva ce verujem pronaci prave reci kao uvek za nas.
Mozda nam je resenje ispred nosa ali ga ne vidimo,neko treba na nam otvori oci i "nauci"nas kako da zivimo i radujemo se svakom novom danu.
Kazu ovde poremecaj u mozgu,kemiski imbalanc.....ili je jednostavno(moja teorija)zivotna prica prozeta sa mnogo stresa,bola i rana u proslosti.Draga Iva,kazes bolje je pricati o tome a ja ti sada pisem istinu da se bojim jer ne znam kako cu to sve podneti da ne poludiim.Oni to ne mogu razumeti jer nisu osetili i nemaju predstavu jer imaju samo LEKOVE kojima zalecuju vanjski izgled,a unurtasnji ostaje prikriven.Ne znam kada idem cekam da me zovu,sve cu vam javljati i pisati,a svaki uspeh nadam se prepisacu vama daleko preko okeana,vasoj dobroti.Niko me ne moze bolje razumeti nego vi!Moj otac me pokojni savetovao da pocnem sa tabletama 2004 godine kada sam ga zadnji puta videla ,mozda cu ga i poslusati konacno jer ova moja tvrdoglavost me vodi u lavirint gde nema izlaza niti izlecenja.
Drusto moje mogu roman da vam pricam ali cu zavrsiti sa recima
DA VAS PUNO VOLIM!

[pavlov]

Draga Ontario ja potpisujem sve sto si rekla ,i sama sam u istoj situaciji kao i ti
Evo 3 dana placem toliko sam se svojih pozeljela , i znam da su sad svi dole a ja sama
Muza boli briga on ima drustvo radi izlazi a ja i mala uvjek same, a valjda me uhvatila panika posto mi sestra na putu kuci u Canadu dolazi u ponedjeljak i bice opet par dana , samo kad pomislim da se opet necemo vidjeti dugo srce lupa ko ludo
I ja se bojim tableta , aviona , ma svega
3 dana placem, tako da mi je za to sinoc dosao racun. dobila takvu glavobolju, povracanje da u tom momentu i govno bi popila , brzo sam stavila tabletu usta i u sebi ponavljala nikad vise necu sebe dovest u ovu situaciju ,
Jutrost ko prebijena , aritmije non stop bolovi izmedju plecki u grudima od tolikog jecanja dobila sam upalu misica ne mogu ruke podici koliko boli
I sad se pitam sto mi je sve to trebalo , onako sam sjebana
Moj muz koji je uzrok svega ,jutrost usto pjeva a meni kaze ko te jebe kad sama sebe dovedes u to
E ZNATE STA LJUDI SAMO DA SE SAD IZVUCEM NIKO ME VISE NECE DOVESTI U OVO STANJE; NI SAMOCA NI MOJ MUZ
GLEDAM OVO DJETE JOS JE MALO PA STA AKO MENI STA BUDE KO CE NJU VODITI KROZ ZIVOT I OD DANAS
MISLIM SAMO NA SEB
iva matic hvala ti sto od svoga silnog posla nadjes vremena da i nama das koji savjet
puno to znaci

[ivamatic]

*Pavlov.....lepo si rekla ramo,imala si strasno puno nerviranja i posle ti stigao 'RACUN" za sve to.Mislim da je i tvoj muz u pravu kada je rekao da sami sebe nekada dovedemo u to stanje,jer veoma cesto se desi da bez obzira sto znamo da ce nam nesto skoditi mi upravo radimo sve to.Posmatraj to ovako:"KAKVE SU NAM MISLI,TAKAV NAM JE I ZIVOT".Ako stalno budes mislila crno,crno se i desava,ali kad pocnes da mislis pozitivno pozitivno ce ti se desavati u zivotu.To je ona izreka:Svako je kovac svoje srece i nesrece...Znam da prva i osnovna borba treba da se desi u vama samima,ali pokusaj bar 5 dana da nateras sebe da razmisljas pozitivno i nijednu crnu misao da ne ubacis i posle toga,se osvrni i pogledaj kako ti je tada bilo,da li su ti ti dani bili lepsi ili ne.Tvoj muz nije u pravu u smislu sto on misli da ti mozes da promenis psiholoski sklop jer ne mozes,ti si rodjenja "osetljiva" i to je tako.Mozes samo to da korigujes i da ti u zivotu bude lepo sa tom tvojom izrazenom emotivnocu...

*Ontario,nemoj da brines da ces da poludis od toga sto ces svoju bolnu proslost izneti,jer od toga se ne ludi,cak naprotiv,sto ti bude bolnije tada kad budes razgovarala sa njima,to ce ti posle biti bolje.Samo se ti drzi onoga kako nalaze psihoterapija i dobro je sto radis u timu.I molim te da se drzis toga,jer to je jediniput ka ozdravljenju.Shvatam da je stvarno tamo tesko za zivot u Americi i Canadi,mislim svim ljudima to deluje primamljivo,ali zivot tamo nije uopste jednostavan kako izgleda.Tamo je zadnji tip otudjenja medju ljudima,niko nikog ne uvazava i td...Nemoj puno da se osvrces ako neko histerise bez potrebe kao zena za kasom.Ljudi su puni negativne energije koju ne kanalisu pravilno i zato si ti ispala tu zrtva,ima nas raznih..

Pozdrav za ostalo drustvo koje mi je mnogo drago...

[jesensky]

ontario,ti si mi nekako najbliza pa ti mogu reci da je ipak neki uspjeh kod tebe kad si vec pocela da sama sebi priznajes da imas vrst depresije i dobro bi je bilo lijeciti,posto sam ja slucaj vrlo slican tvome mislim i da mene to ceka,s tim da bih trebao naci neku kompetetnu osobu (lijecnika naravno) koji je i zainteresiran za moj slucaj,a to nije bas ni lako,a u potpunosti dijelim tvoj stav da je negdje kod nas doslo da kakvog hemijskog disbalansa,u mozgu,vegetattivnom nervnom sistemu i sl.,i da tu se samo svojom voljom ne moze mnogo uciniti,

iva,tebi mnogo hvala na vremenu i volji da nam asistiras u iznalazenju rjesenja za nase probleme,inace prosto da covjek na povjeruje koliko ima divnih ljudi na ovome forumu,i da cak i bolest spaja ljude,puno pozdrava svima!

[ontario]

Draga Pavlov,
nemoj da places i da se sekiras ja sam to sve prosla i znam kako je tesko kada te NIKO ne razume i ne trudi se da te cuje i da podrsku,lepu rec i njeznost jer nam samo to treba.Sit gladnom ne veruje to je istina i uvek je tako bilo i bice!Mene je izjedalo 2 godine zasto nemam nikoga ko ce se 'staviti"u moju poziciju i ko ce me razumet i sve sam vise bila upadala u ponor i depresiju.Prijatelje sam izgubila jedne jedine koji su me ponekad znali obici jer nisam mogla zbog straha otici kod njih 70km daleko od mog mesta.Pravdala sam im se skali puta kada dodu kod mene,dovodila se u situaciju da kada bi otisli ja bih plakala citavu noc i dobijala panicne napade,gusilo me itd.Kritikovali su me preko telefona,govorili da cu tako poludeti,da moram da se druzim,da moram da izlazim i niko se nije zapitao:pa kako je njoj i kako joj mozemo pomoci?Kritikovana sam bila na svakom koraku,osecala sam se da sam bespotrebna i da me niko ne voli i odjednom osetila jos veci strah jer sam shvatila da sam sama u svom problemu.Govorili su mi da nikada necu poceti raditi(to je bilo prolsle godine),da cu u ludnici zavrsiti i svaka njihova rec bolela me.Onda,nesto se desilo u meni Bogu Dragom Hvala,javio se veliki revolt i snaga za koju nisam znala da imam.Nisam odustajala tragajuci za poslom,muz je radio i nikada nije bio kuci,a dok su deca bila u skoli ja sam danima i satima sedela na kompjuteru i trazila posao,plakala,drzala telefon u ruci jer me stalno gusilo i nikada nisam znala da li cu ujutro osvanuti ziva.Na moje veliko iznenadenje dobila sam poziv telefonom da se javim na razgovor za posao prosle godine u 10 mesecu ali je JEDNA VELIKA PREPREKA stajala mi na putu.Kako da putujem autom dalje od kuce?Strah je bila toliki da nisam mogla spavati,ali sam resila uz Boziju pomoc sescu u auto pa ili "preziveti"ili "umreti".Mobilni pored mene,voda,zvake,cd-ovi i ja sam krenula u nepoznato.Nisam znala niti taj grad,niti ulice,niti ljude a nisam imala nikoga da bude pored mene u autu.Gusilo me kada sam ugedala cistinu,nema auta,nema kuca ali sam stisnula volan od straha,zube od besa u uz Boziju pomoc dosla sam na razgovor.Dobila sam posao i pocela raditi 1 Novembra prosle godine i dokazala sam drugima,a najvise sebi da sam uspela pomeriti se sa mesta i da necu usprkos drugima zavrsiti u ludnici.USPEH CU PREPISATI SAMO SEBI I NIKOME VISE!
Mozda su mi bivsi "prijatelji"otvorili oci i mozda im trebam zahvaliti,a ne osudivati za njihove postupke.Oprostila sam ali im zaboraviti necu nikada jer mi je tada trebala "ruka spasa"i neko ke ce me RAZUMETI.Prestali su kontakt sa nama jer nisam mogla otici i odvesti nas autom u Manastir gde su proslavljali krstenje prijatelja.Ja se necu osudivati jer znam da Bog zna da nisam mogla i nisam bila spremna za put.Vidis prijateljice ja imam samo majku u nasoj zemlji samu i bolesnu i nemam pored nje nikakve familije.Ja ne mogu sesti na avion od straha i sto je problem ona je jako bolesna i ne moze mi doci.To znaci da je mozda nikada vise necu videti.Kako to da joj kazem?Kako kada place svaki puta kada me cuje na telefon?Kako da joj srce ranim jos vise?Znam i razumem te 100% jer si SAMA U SVEMU ALI te molim da ne places i da skupis svu snagu jer imas za koga da zivis,svoje dete kao i ja za moju decu.Nemozemo dozvoliti vrtlogu zivota dan nas PROGUTA!Pristacu sada na sve terapije od lekara jer zelim da nekome donesem radost u zivotu,a to su moja deca(da ih mogu odvesti da vide prelepa mesta)i moja majka da je mogu zagrliti bar jos jedanput u zivotu.To mi je sada cilj i nastojacu da idem tim putem jer niko mi ne moze i nece pomoci ako ja to ne uradim sama.Nema te osobe koja ce me razumeti jedino moja majcica koja ne zna kakvih problema imam i sta me boli.Ne posustaj,ne gubi nadu,dokazi tvom muzu da ces i bez njegove pomoci "ozdraviti"i da ces sama izaci iz depresije uz Boziju pomoc.Poljubac iz daleke,daleke Kanade
p.s.
mozda ti sestra zivi negde blizu mene

Draga Iva cvrsto sam odlucila da ne skrenem sa puta ka izlecenju jer ovako vise ne mogu.Sto dalje godine prolaze ovde sve mi je teze i teze.Deset godina sam ovde i u ovom novom gradu nemam prijatelja,ne znam nikoga pa vam hvala na svakom vasem pismu i lepoj reci.Lepa rec je sto nam treba,posebno u stanju u kakvom smo ii mogu ti reci da sam sretna jer nemas tih problema ali nam pruzas podrsku i razumevenja i
"Rame za plakanje".Uvek si tu za nas i uvek se mozemo osloniti na tebe zbog tvoje prevelike dobrote.Sretna sam jer si sa nama na forumu i jer sam te upoznala!Ljubim te
Dragi brate nije me sramota nicega vise i bas me briga sta ce ko reci jer kao sto znas i sam sem nas ovde i nase male grupice sami smo u svemu ovome.Vreme je da "progledamo" i da pocnemo sa zivotom jer godine lete nismo vise mladi pa ne bih volela da svi pevamo "PITACE STAROST GDE TI JE MLADOST"!Doktori koji se bave sa nasim problemima su specijalizirali u tome i kao sto elektricar zna sta nije u redu tako i oni jer su im godine studitanja i prakse pruzile znanje.Nas je problem jer NE VERUJEMO LJUDIMA iz nekih razloga,a naravno osobe smo koje NE RACUNAMO NI NA KOGA u zivotu.Za sve smo odgovorni i sve moramo sami resavati.Moramo biti PERFEKTNI bez gresaka jer drugacije ne znamo u zivotu.Kada smo skrenuli sa puta tesko nam se vratiti na isti,Moramo se PROMENITI,a to ne zelimo jer nam je BITI U KONTROLI odgovaralo.Takvog smo temperamenta,osetljivi,PRE OSETLJIVI i sve primamo srcu.Drugi "upravljaju nama"a tako ne bi smelo biti.Mi smo ti koji trebamo nekim stvarima reci NE i dokle god to ne uradimo nema izlecenja.Ne radi kako drugi hoce,nego kako ti.....ne zivi kako drugi zapovedaju nego kako ti hoces!Ako mi se ne ide negde kazem muzu NE,ma koliko mu bilo pravo ili ne ne zanima me.Njegov problem!Ako sam umorna idem leci kao danas posle posala,a sto sude treba oprati i stoji NE ZANIMAM ME.Ima vremena za sve da uradim posle,a ne kao prije zuri,zuri sve mora biti pod CRTOM.Sve mora biti PERFEKTNO!E necu vise da budem PERFEKTNA jer me to i dovelo do problema kojih imam vec 2 godine.Sve moram ovo,moram ono,ne zaboravi ono ili ovo e necu vise nego hocu kao sada da provedem na kompjuteru sat vremena da vam pisem jer sam ZASLUZILA i ja odmor i MOZAK NA ISPASU".Idem sutra raditi citav dan,pa sto ne bih odmarala veceras.Deca imaju sta da jedu,u sudoperu su mu 2 tanjira pa neka stoje dok zavrsim ovo pismo.E brate prije ja sam skakala i stalno imala osecaj da ako nesto ne uradim odma nisam "dobra"zena niti majka.Ha........pa i ja sam zivo bice sa osecajima!I ja imam pravo biti lenja,umorna i reci NE!
Poljubac od tvoje sestre
Sve vas VOLIMMMMMMMMMMMM!

[ontario]

Draga Pavlov,
nemoj da places i da se sekiras ja sam to sve prosla i znam kako je tesko kada te NIKO ne razume i ne trudi se da te cuje i da podrsku,lepu rec i njeznost jer nam samo to treba.Sit gladnom ne veruje to je istina i uvek je tako bilo i bice!Mene je izjedalo 2 godine zasto nemam nikoga ko ce se 'staviti"u moju poziciju i ko ce me razumet i sve sam vise bila upadala u ponor i depresiju.Prijatelje sam izgubila jedne jedine koji su me ponekad znali obici jer nisam mogla zbog straha otici kod njih 70km daleko od mog mesta.Pravdala sam im se skali puta kada dodu kod mene,dovodila se u situaciju da kada bi otisli ja bih plakala citavu noc i dobijala panicne napade,gusilo me itd.Kritikovali su me preko telefona,govorili da cu tako poludeti,da moram da se druzim,da moram da izlazim i niko se nije zapitao:pa kako je njoj i kako joj mozemo pomoci?Kritikovana sam bila na svakom koraku,osecala sam se da sam bespotrebna i da me niko ne voli i odjednom osetila jos veci strah jer sam shvatila da sam sama u svom problemu.Govorili su mi da nikada necu poceti raditi(to je bilo prolsle godine),da cu u ludnici zavrsiti i svaka njihova rec bolela me.Onda,nesto se desilo u meni Bogu Dragom Hvala,javio se veliki revolt i snaga za koju nisam znala da imam.Nisam odustajala tragajuci za poslom,muz je radio i nikada nije bio kuci,a dok su deca bila u skoli ja sam danima i satima sedela na kompjuteru i trazila posao,plakala,drzala telefon u ruci jer me stalno gusilo i nikada nisam znala da li cu ujutro osvanuti ziva.Na moje veliko iznenadenje dobila sam poziv telefonom da se javim na razgovor za posao prosle godine u 10 mesecu ali je JEDNA VELIKA PREPREKA stajala mi na putu.Kako da putujem autom dalje od kuce?Strah je bila toliki da nisam mogla spavati,ali sam resila uz Boziju pomoc sescu u auto pa ili "preziveti"ili "umreti".Mobilni pored mene,voda,zvake,cd-ovi i ja sam krenula u nepoznato.Nisam znala niti taj grad,niti ulice,niti ljude a nisam imala nikoga da bude pored mene u autu.Gusilo me kada sam ugedala cistinu,nema auta,nema kuca ali sam stisnula volan od straha,zube od besa u uz Boziju pomoc dosla sam na razgovor.Dobila sam posao i pocela raditi 1 Novembra prosle godine i dokazala sam drugima,a najvise sebi da sam uspela pomeriti se sa mesta i da necu usprkos drugima zavrsiti u ludnici.USPEH CU PREPISATI SAMO SEBI I NIKOME VISE!
Mozda su mi bivsi "prijatelji"otvorili oci i mozda im trebam zahvaliti,a ne osudivati za njihove postupke.Oprostila sam ali im zaboraviti necu nikada jer mi je tada trebala "ruka spasa"i neko ke ce me RAZUMETI.Prestali su kontakt sa nama jer nisam mogla otici i odvesti nas autom u Manastir gde su proslavljali krstenje prijatelja.Ja se necu osudivati jer znam da Bog zna da nisam mogla i nisam bila spremna za put.Vidis prijateljice ja imam samo majku u nasoj zemlji samu i bolesnu i nemam pored nje nikakve familije.Ja ne mogu sesti na avion od straha i sto je problem ona je jako bolesna i ne moze mi doci.To znaci da je mozda nikada vise necu videti.Kako to da joj kazem?Kako kada place svaki puta kada me cuje na telefon?Kako da joj srce ranim jos vise?Znam i razumem te 100% jer si SAMA U SVEMU ALI te molim da ne places i da skupis svu snagu jer imas za koga da zivis,svoje dete kao i ja za moju decu.Nemozemo dozvoliti vrtlogu zivota dan nas PROGUTA!Pristacu sada na sve terapije od lekara jer zelim da nekome donesem radost u zivotu,a to su moja deca(da ih mogu odvesti da vide prelepa mesta)i moja majka da je mogu zagrliti bar jos jedanput u zivotu.To mi je sada cilj i nastojacu da idem tim putem jer niko mi ne moze i nece pomoci ako ja to ne uradim sama.Nema te osobe koja ce me razumeti jedino moja majcica koja ne zna kakvih problema imam i sta me boli.Ne posustaj,ne gubi nadu,dokazi tvom muzu da ces i bez njegove pomoci "ozdraviti"i da ces sama izaci iz depresije uz Boziju pomoc.Poljubac iz daleke,daleke Kanade
p.s.
mozda ti sestra zivi negde blizu mene

Draga Iva cvrsto sam odlucila da ne skrenem sa puta ka izlecenju jer ovako vise ne mogu.Sto dalje godine prolaze ovde sve mi je teze i teze.Deset godina sam ovde i u ovom novom gradu nemam prijatelja,ne znam nikoga pa vam hvala na svakom vasem pismu i lepoj reci.Lepa rec je sto nam treba,posebno u stanju u kakvom smo ii mogu ti reci da sam sretna jer nemas tih problema ali nam pruzas podrsku i razumevenja i
"Rame za plakanje".Uvek si tu za nas i uvek se mozemo osloniti na tebe zbog tvoje prevelike dobrote.Sretna sam jer si sa nama na forumu i jer sam te upoznala!Ljubim te
Dragi brate nije me sramota nicega vise i bas me briga sta ce ko reci jer kao sto znas i sam sem nas ovde i nase male grupice sami smo u svemu ovome.Vreme je da "progledamo" i da pocnemo sa zivotom jer godine lete nismo vise mladi pa ne bih volela da svi pevamo "PITACE STAROST GDE TI JE MLADOST"!Doktori koji se bave sa nasim problemima su specijalizirali u tome i kao sto elektricar zna sta nije u redu tako i oni jer su im godine studitanja i prakse pruzile znanje.Nas je problem jer NE VERUJEMO LJUDIMA iz nekih razloga,a naravno osobe smo koje NE RACUNAMO NI NA KOGA u zivotu.Za sve smo odgovorni i sve moramo sami resavati.Moramo biti PERFEKTNI bez gresaka jer drugacije ne znamo u zivotu.Kada smo skrenuli sa puta tesko nam se vratiti na isti,Moramo se PROMENITI,a to ne zelimo jer nam je BITI U KONTROLI odgovaralo.Takvog smo temperamenta,osetljivi,PRE OSETLJIVI i sve primamo srcu.Drugi "upravljaju nama"a tako ne bi smelo biti.Mi smo ti koji trebamo nekim stvarima reci NE i dokle god to ne uradimo nema izlecenja.Ne radi kako drugi hoce,nego kako ti.....ne zivi kako drugi zapovedaju nego kako ti hoces!Ako mi se ne ide negde kazem muzu NE,ma koliko mu bilo pravo ili ne ne zanima me.Njegov problem!Ako sam umorna idem leci kao danas posle posala,a sto sude treba oprati i stoji NE ZANIMAM ME.Ima vremena za sve da uradim posle,a ne kao prije zuri,zuri sve mora biti pod CRTOM.Sve mora biti PERFEKTNO!E necu vise da budem PERFEKTNA jer me to i dovelo do problema kojih imam vec 2 godine.Sve moram ovo,moram ono,ne zaboravi ono ili ovo e necu vise nego hocu kao sada da provedem na kompjuteru sat vremena da vam pisem jer sam ZASLUZILA i ja odmor i MOZAK NA ISPASU".Idem sutra raditi citav dan,pa sto ne bih odmarala veceras.Deca imaju sta da jedu,u sudoperu su mu 2 tanjira pa neka stoje dok zavrsim ovo pismo.E brate prije ja sam skakala i stalno imala osecaj da ako nesto ne uradim odma nisam "dobra"zena niti majka.Ha........pa i ja sam zivo bice sa osecajima!I ja imam pravo biti lenja,umorna i reci NE!
Poljubac od tvoje sestre
Sve vas VOLIMMMMMMMMMMMM!

[ivamatic]

Meni je zadovoljstvo sto sam sa vama svima na ovom postu kradilogija i ovde sam se najduze zadrzala,jer sam bila skoro na svim,ali odana sam samo ovoj temi iz razloga sto ste vi svi dobri ljudi.
Problem koji vi imate je sa moje tacke gledista brzo resiv,samo treba da se dodje do prvog i osnovnog koraka koji je kljuc resenja.Taj korak podrzaumeva vase menjanje,a to nije toliko lako i ja to razumem.
Ontario je krenula u dobrom smeru kao i vecina vas,ali to ne moze nisat toliko brzo.Svaki pocetak je spor i tezak.Kasnije ce se smejati koliko je malo trebalo da pocne "normano" da zivi.
Predlazem da svako od vas u redi prvo svoje misli,pa izgled,pa okruzenje,pa odnose sa ljudima i da se trdi da tako kostatno bude.Jer sto vam je veca konfuzija u mozgu,to je veci haos oko vas.Naprimer:Psihijatar kad vidi da je osoba dosla sredjenja naparfemisana nasminkana i td,odmah zna da nije u teskom stadijumu depresije.Zato se trudite da lepo sredite jednostavno zivot i stvari oko vas,kao i odnose sa ljudima,SOCIJALIZACIJA je vrlo bitna u ovakvim stanjima.Najgore je ostati sam u depresiji.Komunikacija pomaze mnogo u ovakvim stanjima i ako ne zelite da sedite sa nekim i da ga slusate bolje to da ipak osatnete u budete sa tom osobom,nego da osanete samo sa svojim mislima.Naravno da niste usamljeni u svojim problemima milioni ljudi imaju isti problem.I kako bi izgledalo kada bi se svi ti isti uvukli u sobe i cekali"Godoa"... Zivot mora da ima puno sadrzaja da bi bio lep i srecan.Dosada cini anksioznost i depresiju i nedostatak rada.


Jos jednom pozdrav svima.Nadam se da cete dobiti svi PP ono sto sam vam poslala..... Ljubim vas..

[pavlov]

Pozdrav za sve
Ja sam opet lose evo pet dana nervoza panika ,samo placem sve napadam, da bi jutros vidjela da sam dobola menstruacciju 8 dana ranije
Znaci sve je bilo pms jutrost prave aritmije , nemir strah kad got srce poskoci ja moram kasljati i naravno panika
Sta sad da radim
Ontario tako mi je drago zbog tebe, sto si uspjela, ja nisam ni na pocetku
ljudi sta da radim sa aritmijama pa svako malo poskoci i moram se zakasljati, kako to moze biti nista , bas sam u panici Iva matic hvala na svemu

[ivamatic]

*Pavlov to sto tako neprestano places,moguce da je i od homona i od depresije,ali pre bih rekla depresije.Ovo se prepoznaje kod mnogih vas ovde.Zato sam vam rekla da odete kod psihijatara da vam daju antidepresive.To su lekovi koje moramo da uzimamo desetak dana da bi poceli da deluju,ali kad pocne bude vam mnogo bolje.Oni ne izazivaju nikakvu zavisnost i mozemo ih prekinuti kada zelimo.Problem je sto se u aritmijama obicno daju anksiolitici koji izazivaju zavisnost i veoma tesko je da se takvih lekova "resimo".(bromazepan dijazepam ksalol i td...)
Mozda je dobro bar zbog toga da odete kod psihijatra da bi vam dao sve to,bar da ne osecate stalno tu tugu,potistenost,bezvoljnost i bezciljnost,jer ce ANTIDEPESIVI u tome pomoci....Kombinacija toga i psihoterapije bi vam mnogoooooooooo ulepsala zivot.

Zelim vam svima lep i prijatan dan..

[ana22]

Predlazem da svako od vas u redi prvo svoje misli,pa izgled,pa okruzenje,pa odnose sa ljudima i da se trdi da tako kostatno bude.Jer sto vam je veca konfuzija u mozgu,to je veci haos oko vas

Ivamatić, sa ovim se potpuno slažem. Svi mi koji imamo probleme sa aritmijama smo previše posvećeni poslu i porodici, perfekcionisti smo, a to nekada nije dobro. Preforsiramo se i onda se jave različiti zdravstveni problemi. Mislim da mi se i rad štitnjače poremetio zbog problema i nerviranja. Neki ljudi su tvrdokošci, a mi smo malo tananijih nerava i preosetljivi. Ne znam da li sam to već napisala, ali sam se iznenadila kada sam na TV čula da su domaćice jedna od kategorija koja najviše koristi sredstva za smirenje. A rekao bi čovek, šta im fali sede kod kuće i nemaju nikakvih nerviranja. A to nije tako. Ja nisam domaćica, ali sam na porodiljskom i ceo dan sam u kući sa dva klinca. Dok im ujutro skuvam i nahranim ih, odem u kupatilo da se umijem tek u podne. A ima mama koje se najpre lickaju pola dana, a tek onda posvete pažnju deci. Ali, meni je to neprihvatljivo.
Ontario, što se tiče druženja sa drugim ljudima, verujem da nije lako biti u tuđini, ali evo i ja odkada imam porodicu sve manje se, nažalost, družim sa starim drugaricama. Jednostavno nestignem. Čujemo se povremeno telefonom (koji mi trenutno baš i ne radi kako treba jer ga je beba malo "sredila").
Hammond, proveri štitnjaču. Ja nisam verovala da imam probleme sa njom kada mi je kardiolog predložio da ju prekontrolišem. Štitna žlezda reguliše mnoge procese u organizmu, a lekovi kojima se ona leči nisu baš najefikasniji. Nije to ono, boli te glava, popiješ lek i prestane. Ja zato uz letrox koji pijem za hipotireozu uzimam i selen, ulje žutog noćurka i med sa zelenom orasima. Ako pogledaš temu endokrinologije videćeš da je malo onih koji se od terapije lekovima osećaju dobro.

[ivamatic]

Predlazem da svako od vas u redi prvo svoje misli,pa izgled,pa okruzenje,pa odnose sa ljudima i da se trdi da tako kostatno bude.Jer sto vam je veca konfuzija u mozgu,to je veci haos oko vas

Ivamatić, sa ovim se potpuno slažem. Svi mi koji imamo probleme sa aritmijama smo previše posvećeni poslu i porodici, perfekcionisti smo, a to nekada nije dobro. Preforsiramo se i onda se jave različiti zdravstveni problemi. Mislim da mi se i rad štitnjače poremetio zbog problema i nerviranja. Neki ljudi su tvrdokošci, a mi smo malo tananijih nerava i preosetljivi. Ne znam da li sam to već napisala, ali sam se iznenadila kada sam na TV čula da su domaćice jedna od kategorija koja najviše koristi sredstva za smirenje. A rekao bi čovek, šta im fali sede kod kuće i nemaju nikakvih nerviranja. A to nije tako. Ja nisam domaćica, ali sam na porodiljskom i ceo dan sam u kući sa dva klinca. Dok im ujutro skuvam i nahranim ih, odem u kupatilo da se umijem tek u podne. A ima mama koje se najpre lickaju pola dana, a tek onda posvete pažnju deci. Ali, meni je to neprihvatljivo.
Ontario, što se tiče druženja sa drugim ljudima, verujem da nije lako biti u tuđini, ali evo i ja odkada imam porodicu sve manje se, nažalost, družim sa starim drugaricama. Jednostavno nestignem. Čujemo se povremeno telefonom (koji mi trenutno baš i ne radi kako treba jer ga je beba malo "sredila").
Hammond, proveri štitnjaču. Ja nisam verovala da imam probleme sa njom kada mi je kardiolog predložio da ju prekontrolišem. Štitna žlezda reguliše mnoge procese u organizmu, a lekovi kojima se ona leči nisu baš najefikasniji. Nije to ono, boli te glava, popiješ lek i prestane. Ja zato uz letrox koji pijem za hipotireozu uzimam i selen, ulje žutog noćurka i med sa zelenom orasima. Ako pogledaš temu endokrinologije videćeš da je malo onih koji se od terapije lekovima osećaju dobro.

*Trenutci

"Kada bih svoj zivot mogao ponovo da prozivim
pokusao bih u drugom da napravim vise gresaka,
ne bih se trudio da budem savrsen,opustio bih se vise

Bio bih gluplji nego sto bejah,zaista,
vrlo malo stvari bi ozbiljno shvatao.
Bio bih manji cistunac.
Vise bih se izlagao opasnostima,vise putovao,
vise sutona posmatrao,na vise planina popeo,
vise reka preplivao.
Isao bih na jos vise mesta na koja do sad nisam otisao,
jeo manje boba a vise sladoleda,imao vise stvarnih,a manje izmisljenih problema.

Ja sam bio od onih sto razumno i plodno prozive svaki minut svog zivota,imao sam,jasno,i casaka radosti.
Ali kad bih mogao nazad da se vratim,tezio bih samo dobrim trenutcima.
Jer ako ne znate,zivot je od toga sacinjen,od trenova samo,nemoj propustati sada.

Ja sam bio od onih sto nikada nigde nisu isli bez toplomera,tremofora,kisobrana i padobrana,
Kada bih opet mogao da zivim,lakse bih putovao.
S proleca bih poceo bosonog da hodam i taako isao do kraja jeseni.
Vise bih se na vrtesci okretao,vise sutona posmatrao i
sa vise dece igrao,kaada bih zivot ponovo pred sobom imao.

Ali vidite,imam 85 godina i znam da umirem"

(Horhe Luis Borhes)

Zelim svima sve najbolje.....

[jesensky]

ovaj samo da vas pozdravim sviju i da ne mislite da sam vas zaboravio,ovih je dana nesto lakse kad pricamo o aritmiji,mada imam problem sa upalom mjehura,istina od ranije imam nesto pijeska u lijevom bubregu,pa sad,..ali eto to nije tema za ovaj thread,..puno pozdrava svima!

[ana22]

Ivamatić, hvala ti za ove zaista sjane stihove. Kada napišem ovaj post vratiću se da ih ponovo pročitam i zapamtim. Inače, uradila sam 24 satni holter EKG. Saznala sam, što nisam znala, da imam tahikardiju. Imala sam 27 SVES i 1 VES. Dr je rekao da je tahikardija izazvana letroxom i da odem kod endokrinologa radi eventualnog korigovanja doze. Očigledno, ko ima problem sa štitnom žlezdom pacijent je i za endokrinologa i za kardiologa i tako u krug. E već mi je dosta te štitnjače. Ona baš pravi haos u organizmu. Proteklih dana sam imala neke stresove i, što je interesantno, bila sam smirena. Malo sam se isvađala i nekako mi je laknulo. Onda dva dana "laganica", ništa se specijano ne događa, a mene uhvatila neka unutrašnja nervoza. To me očigledno drmala štitna žlezda. Čini mi se da mi koristi med sa zelenim orasima. Potrošila sam ga pre par dana i sutra šaljem mm da mi ga opet kupi. Moram da vidim kako se ta štitnjača može sve prirodno lečiti.