Hvala Dakon.
Kako si ti?
anksioznost posle virusa!!!
-
majja
- Stalni član
- Postovi: 3256
- Pridružio se: Čet Jan 26, 2006 10:57 pm
- Koliki je zbir brojeva cetiri i pet: 5
- Lokacija: Beograd
Ah, sve i da je tako, ne verujem da ću ikada više moći da se radujem u potpunosti, punim srcem šta god da se desi. Stvarno ne verujem.judith napisao:Draga , ako postoji neka zivotna ravnoteza - onda ti sledi urnebesno dobar period u zivotu. Navijam da bude tako! Bio bi red!
Hvala dr Ivice. Idemo dalje........samo......gde?!
-
kataklinger
- Stalni član
- Postovi: 50
- Pridružio se: Čet Feb 22, 2007 12:44 am
majjo moje iskreno saucesce
Ova godina bas se surovo ponela prema tebi. Za nepunih pet meseci oduzela ti je oba roditelja. Da je tesko, mnogo je tesko. Tesko je, i da postoje reci utehe koje mogu da ublaze bol i tugu. Pokusaj da pronadjes u sebi onaj atom snage, iskru zivota koji ce ti pomoci da izdrzis. Taj atom, ta iskra je tu, u tebi. Izgubila borbu sa nepredvidivim neprijateljom (bolescu roditelja), ali ne smes izgubiti veru u sebe, ne smes dozvoliti da … ne verujem da ću ikada više moći da se radujem u potpunosti, punim srcem … Najmanje sto bi tata i mama hteli da vide to je da si izgubila veru u sebe. Moras biti jaka, da nastavis dalje kroz zivot, a to podrazumeva nema stajanja, nema u nazad. Samo napred, nemoj izneveriti sebe.
Ti to mozes
Imas snage
I nisi sama, svi smo uz tebe
Ova godina bas se surovo ponela prema tebi. Za nepunih pet meseci oduzela ti je oba roditelja. Da je tesko, mnogo je tesko. Tesko je, i da postoje reci utehe koje mogu da ublaze bol i tugu. Pokusaj da pronadjes u sebi onaj atom snage, iskru zivota koji ce ti pomoci da izdrzis. Taj atom, ta iskra je tu, u tebi. Izgubila borbu sa nepredvidivim neprijateljom (bolescu roditelja), ali ne smes izgubiti veru u sebe, ne smes dozvoliti da … ne verujem da ću ikada više moći da se radujem u potpunosti, punim srcem … Najmanje sto bi tata i mama hteli da vide to je da si izgubila veru u sebe. Moras biti jaka, da nastavis dalje kroz zivot, a to podrazumeva nema stajanja, nema u nazad. Samo napred, nemoj izneveriti sebe.
Ti to mozes
Imas snage
I nisi sama, svi smo uz tebe
-
majja
- Stalni član
- Postovi: 3256
- Pridružio se: Čet Jan 26, 2006 10:57 pm
- Koliki je zbir brojeva cetiri i pet: 5
- Lokacija: Beograd
Hvala kataklinger, hvala i svima ostalima.kataklinger napisao:majjo moje iskreno saucesce
Ova godina bas se surovo ponela prema tebi. Za nepunih pet meseci oduzela ti je oba roditelja. Da je tesko, mnogo je tesko. Tesko je, i da postoje reci utehe koje mogu da ublaze bol i tugu. Pokusaj da pronadjes u sebi onaj atom snage, iskru zivota koji ce ti pomoci da izdrzis. Taj atom, ta iskra je tu, u tebi. Izgubila borbu sa nepredvidivim neprijateljom (bolescu roditelja), ali ne smes izgubiti veru u sebe, ne smes dozvoliti da … ne verujem da ću ikada više moći da se radujem u potpunosti, punim srcem … Najmanje sto bi tata i mama hteli da vide to je da si izgubila veru u sebe. Moras biti jaka, da nastavis dalje kroz zivot, a to podrazumeva nema stajanja, nema u nazad. Samo napred, nemoj izneveriti sebe.
Ti to mozes
Imas snage
I nisi sama, svi smo uz tebe
AAaaaaaaa, mogo se borim sa samom sobom i pokušavam da pronadjem taj atom, ali njega jednostavno nema.
A to, šta bi mama i tata hteli....toliko mi je postalo nebitno, jer njih više na moju veliku žalost, nema. I skroz sam sama. Koliko god neki ljudi bili tu oko mene, ja sam sama. U duši sam sama. Potpuno. Na javi sam sama. Potpuno. U glavi i srcu sam sama. Potpuno. Sada, u ovom trenutku sam sama. Potpuno. Njih više nema.
Tek sam večeras postala svesna da mi je umro i tata. I to tako, odjednom. Samo me je puklo.
Ceo dan sam nešto jurcala, završavala oko papira (jurila po socijalnom zaostale stvari oko mame, vadila izvod koji će mi trebati za ostavinsku, uzela tatin nalaz bronhoskopije (ne znam ni sama zašto, ali eto, htedoh da vidim šta je njega ubilo, možda i nisam normalna zbog toga, ali eto, morala sam to da uradim) i dok sam sa drugaricom večeras sedela, samo me je puklo, iz čista mira.
Taj što nam kroji, meni je izgleda tesno skrojio. Pretesno. Sopstvena koža mi je tesna, puca po svim šavovima. A nemam novo odelo.pavlov napisao:Majjo primi moje iskreno saucesce
Strasno mi je zao sto si sve ovo morala proci ,i sve to u kretkom roku
Ali kad se oporavis od svega za tebe mora da dodje neki novi bolji period u zivotu
ZA TO MORA DA SE POBRINE I ONAJ GORE STO NAM SVE OVO KROJI
molicu se i za tebe
Cuvaj mi se
Uhhhhh udavih ja, ali ovi sitni sati me ubijaju........
Ova tema je otkrovenje za mene, a koliko mi je pomoglo sto sam vas nasao, govori i to sto sam vas nasao u trenutku kad mi je bilo lose, i dosta mi je pomoglo.
Malo cu vas ugnjaviti, ali mi je mnogo potrebno, jer nisam znao da nas ima slicnih, pa sam uglavnom cutao.
Sve je pocelo pre 5 meseci, kad sam uvece posle vezbi trbusnjaka, osecao kao da umirem. Imao sam aritmiju jako dugo, i nisam mogao da dodjem do vazduha. Malo sam se kasnije smirio ali nisam spavao skoro celu noc. Medjutim kad sam otisao to jutro na posao, opet je pocelo nesto slicno. Tad mi je izmeren puls 150, i TA 170/100. Smirili su me sa lekovima, ali ja se nisam skroz smirio, i to je trajalo jako dugo. Osecao sam se slabo, i na bilo koju aktivnost, sam gubio dah, i bio sam tahikardican.Nije mi nadjen koksaki, ali je ostalo na tome da je to neki drugi virus. Sve je islo na bolje, stvarno sam se opravljao, malo po malo. Kad mi se bas danas vratilo. Sinoc sam isao na plivanje, mada se nisam forsirao. Nisam siguran kome da se obraqtim. Dal je to preslo u psihicki problem, ili je kombinacija. Jer sad mi nije toliko ubrzao puls, ali sam se osecao jednako lose. Znam da i panika sigurno ima ulogu.Inace mi pored lekova mnogo pomaze voda. Ima tu dosta stvari, ali ovako ukratko....
Malo cu vas ugnjaviti, ali mi je mnogo potrebno, jer nisam znao da nas ima slicnih, pa sam uglavnom cutao.
Sve je pocelo pre 5 meseci, kad sam uvece posle vezbi trbusnjaka, osecao kao da umirem. Imao sam aritmiju jako dugo, i nisam mogao da dodjem do vazduha. Malo sam se kasnije smirio ali nisam spavao skoro celu noc. Medjutim kad sam otisao to jutro na posao, opet je pocelo nesto slicno. Tad mi je izmeren puls 150, i TA 170/100. Smirili su me sa lekovima, ali ja se nisam skroz smirio, i to je trajalo jako dugo. Osecao sam se slabo, i na bilo koju aktivnost, sam gubio dah, i bio sam tahikardican.Nije mi nadjen koksaki, ali je ostalo na tome da je to neki drugi virus. Sve je islo na bolje, stvarno sam se opravljao, malo po malo. Kad mi se bas danas vratilo. Sinoc sam isao na plivanje, mada se nisam forsirao. Nisam siguran kome da se obraqtim. Dal je to preslo u psihicki problem, ili je kombinacija. Jer sad mi nije toliko ubrzao puls, ali sam se osecao jednako lose. Znam da i panika sigurno ima ulogu.Inace mi pored lekova mnogo pomaze voda. Ima tu dosta stvari, ali ovako ukratko....