Bas je sve to tesko... Mini, citam sta pises, a pretpostavljam kakvi se neispisani romani kriju iza svake tvoje napisane recenice....

Ne znam... Meni svi kazu ono sto i tebi Nabla savetuje - pomeri teziste...
I ja verujem da u tome ima velike istine, ali ne mogu, a i da mogu - ne zelim... Osecam da postoji pravo vreme za sve, za borbu, za donaciju , usvajanje ili za odustajanje i mirenje sa sudbinom...
Vrlo je verovatno da nisam u pravu, kad vec toliko ljudi gleda na to drugacije, ali tako me srce vuce....Ako promenim pravac - paticu mnogo vise...
Imam poznanicu, koleginicu, nastupila je menopauza, ona nije sigurna kako se desilo da se nije na vreme angazovala punom snagom...i sad su ona i njen muz sami...Isto tako se nisu angazovali - i ne verujem da ce se ikad angazovati da razmisle o usvajanju... Meni se nekako cini da su u toj prici ONI odlucili... A pate za decom, znam...Vidi se kroz svadje, cutanje, bes i ogorcenost...
Ne zelim to, niko to ne zeli, SAD mi je vreme da se borim za rodim, malo kasnije ce mi biti vreme da pokusam donacijom, a zatim usvajanje... Ako Bog ne da- znacu da je to Njegova odluka i da sam dala sve od sebe...meni je svaki korak postao molitva da dobijem dete...zdravo dete, i, DA, podredila sam svoj zivot tome ali to mogu SAD, kasnije nece imati smisla ni razloga...
Mozda sam suvise mracna, ne zamerite, ali ako se ja sama zatvorim prema nekim mogucnostima onda ja stvaram granice - niko drugi... Verujem da je sve to mnogo teze od ovog sto ja sad pisem, ali ja sam jako dugo bila sama, sve moje sestre i braca su dobili decu, da me samo vidite na slikama sa slava, novih godina...Tuzno! Cini mi se da sam jos tad patila od steriliteta na neki nacin... I sad,kad je moja srecica dosla, imamo problem da to krunisemo na najlepsi moguci nacin...I osecam po nekad neku lavinu u sebi koja bi razbila sve ono sto joj se nadje na putu do deteta...A ljudi me dozivljavaju kao sitnu, mirnu i tihu mrsavicu....

Mini, pokusaj sve sto ti srce kaze, ako ne mozes dalje, - pa i to je za ljude, i te kako je za ljude!!!! Najteze je, cini mi se , dok se ne donese doluka....Kasnije ide zivot svojim tokom koji je ta odluka prokrcila...

A nekako mi se cini, da si u velikom stresu i napetosti usled svega sto ti se za kratko vreme izdesavalo, i da ce se mozda novi putevi otvoriti - cak i neki ko u najludjim snovima, ako preseces ovaj Gordijev cvor u kom si se nasla...

Ljubim te, i zelim ti sve najbolje!

Vec nekoliko meseci citam vase postanje, vase hrabre lucidne tople poruke koje jedna drugoj dajete kao okrepljenje. Moja sestra blizanaka je rodila sa 47g, pored visokog fsh, pored tvrdnji lekara da je nastupila menopauza (fsh 160). Taman je pocela da razmiz=slja o donaciji j.c. kad je pocela sa tesicevim caqjevima (ali ne njegovih vec jeftinija varijanta sama je nabavljala po preporusi sa sajta Serbiancafe ili nekog drugog, ne secam se vec). Isto je uzimala cikloproginova i suve smokve u maslinovom ulju, ne zbog smanjivanja fsh vec zbog popravljanja zdravstvenog stanja uopste kako bi uspela donacija. Vec je bio dogovoren prijem na klinici u Solunu, jer tamo nije biloliste cekanja, a cena oko 3000 eur-a. I ne znajuci otisla kod doc i kad trudna . Zato verujte da se cudadogadjaju. Pozdravljam vas sve i pisite se. Moram vam reci da vas citan ne iz radoznalosti ili sl. vec zbog divnog tona ljudskosti koji provejava ovde. Jos uvek ima nade za ljude na zemlji!

Nina, hvala ti na ovom postu! Mnogo znaci!!!!

Hvala svima na lepim recima...

Kikice - samo se bori... Ti imas dobre sanse... Ne mogu tacno da se setim tvojih godina ali rezultati nisu izgledali losi... Samo ne gubi vreme...
Da... gadno to kad svi u porodici imaju klince a ti nesto budes prolupan bar po balkanskim rezonima...npr ni kuceta ni maceta sto se veli narodski...

Ja nikad nisam mislila da ce ovo ovoliko da me pukne po glavi... Secam se kako sam naivno razmisljala da cu da radim doktorat ako mi ne krene s decom... A sad mi sve to ne znaci bas nista....

VAga - da li ides u Prag na ivf ili donaciju... Jel zivis kod nas ili vani?
Dobro je sto si optimista... Samo tako... Ne trazim ja da neko narice s mnom... Daleko od toga.... Imamo kako vidim i nekih paralela... Ja i muz smo zajedno 14 godina a poceli smo sa tretmanima intenzivno sa mojih 39... Provere i testove sa 36... I isto tako nam receno sve je ok...
Uvek vise volim da vidim optimizam...cak i kad nisam i sama optimista....
Na koju kliniku ides i kad?

Nabla - kako napreduje sa prestajanjem pusenja?
Nadam se da ces da probas hipnozu... Mozda pomogne... Pusenje je defo lose za kvalittet jajca....


Nina - prica o tvojoj sestri je inpirativna.. Nazalost ne desava se svima.. Moja mama i sestra su obe ostale trudne sa 44 i obe su abortirale a eto meni ne polazi za rukom vec skoro 6 godina otkad sam pocela...pa se otud bijem po usima sto nisam pocela pre 35....No ne vredi o proslosti...

Cao drage moje...

Pozdrav Mini, ja zivim u BGD, 'prinudni' sam optimista, pa sta mi drugo preostaje , sve drugo je teze, zar ne? Danas sam se lepo isplakala, a sad vec, evo pisem i bolje mi je.
Naime bila sam kod dr Vujovic, ona kod nas vazi za najboljeg reproduktivnog imunologa, mada moj gin nije imao primedbe na nalaze hormona, k'o velim da cujem i sa druge strane. Nije mi nista lose rekla, nasla mi je puno manjih cisti na dojkama i malo sumnja na endometriozu, posto ja nisam radila laparoskopiju jer nije bilo indicija. Ali sam od nje otisla pod utiskom da se problem produbljuje do mozda (opet) nepoznatihi sfera i nekako mi se sve skupilo.
Za Prag sam se odlucila jer poznajem zenu koja je tamo uspela iz prve u 46-oj, pre toga ovde 6 puta bez uspeha, pa mi je taj Prag uvek bio 'svetla tacka'. Za sad nisam razmisljala o donaciji, FSH mi je jos uvek dobar, ali to nije i pokazatelj kvaliteta j.c.? Videcemo, oni rade i PGD. To je Sanatorium Pronatal, jos uvek nisam usla u program, cekam na pozivno pismo.
Pozdrav svima.

Mini, tesko je razdvojiti emotivnu i profesionalnu stranu sebe. Jedno drugo dize, ali i urusava. Sve ono sam ti napisala jer te potpuno razumem- taj osecaj nekompetentnosti, nesigurnosti...I ja sam izgubila samopouzdanje, kolege su me pretekle, odradjujem nastavu (takodje, ne dao Bog da mi neko upadne na cas ). Imam osecaj kad bih zatrudnela i iznela trudnocu do kraja, da bih profesionalno pomerila svet. Ali u tom cekanju da osatnem trudna ja sam pocela da kaskam za ostalima i sad nit sam trudna nit sam zavrsila zapoceto. Posto su te dve sfere zivota najcesce u simbiozi, deluje jednostavnije napuniti baterije kroz prof. sferu. Pumpanje zivotne energije kroz zadovoljstvo poslom ima nekoliko bitnih tacaka:
naime, neki dan sam napisala da mi je posao najbolja terapija (onda kad se nateram posto iskljucivo zavisi od mene kako cu vreme organizovati). A zasto? Zato sto onda imam malo vremena da razmisljam o sebi i razvijam razne scenarije (i to uglavnom negativne). Radno angazovanje uvek nosi neki uspeh i to dize selfesteem, a kad imas pozitivnu sliku o sebi tad, ko sto Kikica kaze, dobijes osecaj da mozes da zgazis sve prepreke. Da ne spominjem finansijsku stranu koja ti dodatno daje osecaj sigurnosti i mogucnost da izaberes bolju kliniku ili da probas jos nekoliko puta.
Kroz posao se razvijaju i socijalni kontakti- dovoljno da ispuni um nekim drugim sadrzajem.

Upala si u fazu kad ne vidis izlaz i kad se osecas zarobljenom. Poznat mi je taj osecaj, citavu proslu godinu sam izgubila u grcu da je sledeci ciklus taj kad MORAM da zatrudnim i da mi je taj ciklus poslednji voz. Ne ide to tako. Verujem da je to doprinelo upravo suprotnoj situaciji, plus sto sam se s Nablonjom svadjala kad su bili plodni dani i sto je bas tada gubio zelju za sexom a ponekad i potenciju.

Ne mogu da kazem da nisam u strahu i da ponekad ne upadnem u depresiju (sam Bog zna koliko sam tome sklona od malena), al sam uspela taj strah i te minus faze da drzim pod kontrolom. Ne znam recept. Ne znam ni da li cu uspeti u svojoj borbi, cak postoji mogucnost i da ne uspem ni putem donirane celije, ali ne zelim da unapred oplakujem bitku u koju jos nisam usla ili u kojoj nisam isprobala sve opcije. A bitka kod mene ce se zavrsiti s poslednjom celijom.

Trudna mozes ostati sve dok imas menstruaciju, sve dok ne izbacis i poslednje "jajce" iz sebe. Nina je podelila s nama divan primer, i taj primer nije jedinstveni slucaj na svetu. Jeste, postoji samo 1 % sanse u takvim slucajevima, a sto ti ne bi bila "baksuz" pa upala u tih 1%. Ako si bila baksuz do sada pa nije uspevalo, eto mozes da budes od sada "baksuz" koji ce prkositi savremenoj medicini

Zivot i zivljenje je bazirano na teznji ka postizanju ravnoteze. Zato ni jedno preterano angazovanje na jednoj strani ne moze dovesti do "zdravlja" u najsirem smislu reci.
Moja prva trudnoca je dosla onda kad smo teziste prebacili na porodicne probleme, druga trudnoca je dosla onda kad sam zapocela terensko istrazivanje za magistarski rad (i nije mi bas isla tad u prilog iako smo ciljali ali se nisam nadala da cemo maltene iz prve upseti). Otkricem povisenog fsh upala sam u stanje "zivot ili smrt" i svo teziste se prevalilo na stranu reprodukcije. Evo brojim 16 meseci od tad- pucanj u prazno.

Skoro sam napravila neke pomake u poslu i verujte mi osecam se ispunjeno, zadovoljno. Konacno, posle toliko vremena. Iskreno, nemam neke nade u ovom buducem prirodnjaku ali neverovatno, na njega idem rastereceno kao sto bih isla na neki rutinski gin. pregled (mada verujem da ce me smoriti onih 2WW).

Kikice, kad neko kaze da pomeris teziste ne znaci da trebas da zanemaris svoje pokusaje. Probaj da se prema tome odnosis kao na deo svakodnevnice- da gledas na to kao na neku rutinsku stvar. Nemoj me pogresno shvatiti, daleko od toga da to treba da bude rutinska stvar, al kad smo vec u takvoj situaciji trebalo bi maksimalno da se zastitimo od emotivnih padova. A jednog dana cemo uspeti

Elem, bila kod hematologa danas. Cika doca promenio pricu o profilaktickom uzimanju heparina. Ne znam zasto, ali slutim. Naime, kaze ako se ponovi onaj titar anti beta2 glikoprot. at da cemo ici na heparin ali mora sve biti ozbiljno praceno jer s druge strane imam produzeno vreme krvarenja pa je rekao da s tom terapijom nekad moze doci i do smrtnog ishoda. E kako ume sve da se iskomplikuje. Ko sto Vaga rece (cao i dobrodosla Vago ) utisak je da se problem produbljuje. Spominjao je da postoje i opcije s kortikosteroidima i imunoglobulinima ali otom potom, kaze da ce izmuckati nesto sto je za mene najbolje.
Hm, nije mi se svideo termin koji koristi- "maligni" problem. Eto, i zato postoji mogucnost da moj fsh ne predstavlja problem vec taj prokleti imunoloski aspekt koji ce biti prisutan i u slucaju donirane celije.
No, korak po korak

Vago, pretpostavljam da je V. spominjala blaga endometrioticna zarista koja na imunoloskoj osnovi mogu da ubijaju plod. I meni je to spominjala. Al eto sve vise se kristalise uzrok mojih biohemijskih trudnoca- vrlo verovatno imunologija ali ne endometrioza vec antifosfolipidni sindrom.
Znam da je tesko suocavati se svaki dan sa novom preprekom, ali u konacnici, najbitnije je da znamo s cim se borimo. I to je vec pola uspeha u borbi.

Nina, hvala ti na dizanju morala (zamolila bih te ako nije problem da nam tvoja sestra napise malo detaljniju pricu- tu ili na serbiancafeu). Skupljam te price i onda ih izvlacim ko kec iz rukava kad nam ponestane morala. Znam da bi meni mnogo znacilo u onim prvim mesecima kad sam saznala sta znaci povisen fsh, a takvih prica je tad bilo malo.

ps.
Ne, jos uvek nisam izvadila cigaru iz usta!!!!!!! Neko bi mozda i pomislio da ja ustvari ne zelim da budem mama!

Hvala ti Nabla na svim odgovorima, tako si pametna, ali, iskreno to kazem, i sve tacno napises kako se i ja, verujem i druge devojeke, osecam(o). Napisala sam i na Serbian malo opsirnije sta mi je Vujovicka jos rekla.
Uzgred, i ja pusim, na opste zgrazavanje, prosto me sramota da kazem, a mojoj dr nisam smela ni rec.
Veliki pozdrav!

Nabla - znam ja sve je to tacno sto kazes.. Valja naci nacina da covek prevazidje osecanje beznadja... A kod nas dvoje je to self-inflicted....
Mi smo isto imali faze da se svadjamo bas kad su plodni dani ukljucujuci i probleme sa potencijom... Trebalo je da odmah trcimo privatno i da se ne zezamo s prirodnim pokusajima uopste...Mene najvise boli sto je ovo sve moglo da se zaobidje da smo otisli privatno... i da nismo bili tako naivni... A jedan google search bi nas odveo privatno mnogo ranije... Dakle ko dve ovce smo slusali nasu docu na socijalnom i eto...

No... ne vredi o tome...

Moj muz nije siguran da hoce vise da ide na cikluse bilo sa mojim ili doniranim jajima pogotovo... Kaze da je umoran i da mu je svega dosta...

VAga - sve sa srecom... Reprofit u Brnu je vrlo efikasan takodje...
Ja sam tamo na listi za donaciju za August...

Kikice - drzi se samo.. Lep i dugacak post.... Prosto moras da uspes, ja mislim... Nema razloga zasto ne... Imas dobar fsh i nalaze.. Samo kreni sto pre sa vto...

Nabla - da li rade kod nas IVIG? Isto tako prednisolone se koristi za blaze imunoloske probleme... IVIG pokazuje dobre mere uspeha sa ljudima koji imaju tu vrstu problema... Znam da rade u Turskoj /Jinamed bolnica... Nisam sigurna za Prag ili Brno... Ali to je najpouzdanija terapija za imunoloske probleme...
Drago mi je da cujem da napredujs na poslu...

Moj plan je da vidim da li cu da cikliram jos jednom sa mojim jajima... Ako ne da vidim za donaciju... Mada suprug zaista ne pruza podrsku, jer mislim da se boji svega... A od Aprila cu da definitivno trazim full-time posao... Vreme da se skrasim i zbog godina.. Svejedno mi je sta cu da predajem... Isla sam na jogu veceras, i prijalo mi je...
Pokusavam da se malo izvucem iz kuce...
Kad ovde ne bi Englezi zakerali ja bih usvojila dete... Ne znam kakve su procedure u Srbiji... Uglavnom ovde to traje 2 godine i mnogo je komplikovano pogotovo kad se usvaja iz trece zemlje...

Kad bi nekim cucom mogla da sad budem trudna... 92 god sam abortiarala i uvek razmisljam kako bi mi dete sad negde na prolece imalo 15 godina...

Nabla, pre prve vantelesne pregledala sam dojke kod cuvenog dr Inica i dijagnoza je displasio mamae bill.fibrocistica et fibroadenomatosa. Rekao je da je sve uredu, da vecina ovdasnjih zena ima takvu dijagnozu, mogu na stimulaciju, ali ne sto puta, i da uradim UZ. Nalaz UZ nisam mu nosila jer sam htela da izbegnem eventualnu zabranu stimulacije, pa sam to smisljeno previdela, iako je UZ pokazao vise cisti od 4 do 14 mm u levoj i 7 do 10 mm u desnoj dojci.

Vujovicka je isto to ustvari nasla:
Mamae lat dex: u gornjem lateralnom kvadrantu ciste od 6.4 i 6.0 i 4.8 u sklopu displazionog plaka.
Mamae lat sin: pored areole na spoju medijalnih kvadranata cista od 12.7 mm, a iznad areole cista od 16.3 x 8.2 mm i 5 po 3 mm u gornjem lateralnom kvadrantu.

Eho male karlice: Uterus: 66x48x40, endometrijum 9/2 mm (22 dan ciklusa)
Desni ovarijum: 28x30 mm, mikrocistican.
Levi ovarijum: 33x30 mm, sa 6 mikrocista po 2 mm.

Na UZ pregledu materice V. mi je pokazala neke 2 belicaste crtice unutar materice koje bi mogle odgovarati endometriozi. Da l’ je moguce da dr Goca, koju smatram neprevazidjenim dijagnosticarem i ‘cepidlakom’ nije na svom najsavremenijem aparatu sa vaginalnom sondom, videla naku sumnju na endometriozu? Pa ona svaku zenu salje na laparo, cim ima iole sumnje. Ne znam ni sama.

Uh, izgleda da cu se namuciti dok se ufuram u ovo pretrazivanje sopstvene klinicke slike. Dok sam bila kod dr Goce, svesno i dobrovoljno nisam ‘tela nista da pita ni tragam, bas mi je dusa bila na miru.

Ali posle tri neuspeha, dobila sam gubitnicki osecaj, pa moram da probam nesto novo. Skoro da sam se odlucila za Prag, imam osecaj da bi oni vise uzeli u obzir stav endokrinologa, ipak nedostaje mi moja dr Goca.
Takodje sam poslala i nalaze u Maribor, da zauzmem red.

Nabla, po tvom primeru, moram da kazem, krenula sam i ja u istragu, naravno, ti si mi samo inspiracija, ne prozivam te ni na kakvu odgovornost. Uglavnom, pratim te, pa onda i ja, ha, ha.
Hvala za odgovore.
Nadam se da ce dr Miljic naci pravu stvar za resenje tvojih imuno problema, pa jos Vujovickina terapija stimulacije (ili stimulacije nece biti?) i fini, topli dr Ljubic, ma ti ces nas uskoro napustiti i preci u tabor trudnica.

Kikice, podrska za tebe i pozdrav.

Mini, super za jogu, i ja idem vec mesec dana, uz sve druge dobre efekte, o kojima malo nesto znam, pomaze mi da se drzim uspravljenije.
Interesantno, pomenula si abortus '92, moj je bio '86. Znam sve sta ti pada na pamet, nemoj muciti sebe. Ja ti kazem da i pored svega, svih propustenih i lepih stvari, dogadjaja i osecaja, kad bih bila opet u onom vremenu kad se to desilo, opet bih morala uraditi isto. To je nasa sudbina iliti karma, kako hoces.
Ne daj se Mini, puno te pozdravljam. I da, nemoj previse ocekivati od tm, vecinom muskarci ne mogu potpuno nas razumeti. Ja sam, izmedju ostalog, grdno vreme izgubila i zbog prevelikih ocekivanja u podrsku i razumevanje mm.

CAo narode

Nadam se da ste dobro... Ja pokusavam da se koprcam i borim se protiv depresije koja me hvata....

Nadam se da cu jednom opet moci da se nasmejem ko covek...

Cuvajte se...i zelim vam sve naj....

Mini, bitno je da se boris protiv depresije Ume da bude naporno. Evo ja krenula da klizim na dole (hahahahaha). "Dugo" me je drzalo high. Ma nesto se osecam nadutno, podbulo, tromo i tesko- mozda je od ovih kontraceptiva, a i ugojila sam se 5 kg za godinu dana .

Sto se tice podrske muza, pa nemam ju ni ja bas aktivnu, al je bar poslusan i "trpi" otkako se "osvestio" da imamo problem. Doduse kad smo krenuli u pricu IVF-a poceo je cesce da se raspituje dokle smo stigli, kad idemo u akciju, al stalno postavlja ista pitanja na koja sam mu vec hiljadu puta odgovorila. Pretpostavljam da je to njegov nacin podrske, odn. da ne zna bolje. Al i to je dovoljno. Podelili smo uloge- on je zaduzen za optimizam ja za pesimizam (hihihihihi).
Polako sam ga uvukla u price s neta i to uglavnom (ako ne iskljucivo) pozitivne, pa mu onda pokazujem slike beba koje su zene dobile putem IVF-a i mogu ti reci da se "navukao". Bitno mi je da to ne prihvata kao nesto strano. Istom merom se odusevljavam kad neko uspe doniranom celijom i prenosim mu takve vesti tako da na "mala vrata" pokusavam da to dozivi kao neku najnormalniju stvar. Tu bitku sam dobila maltene u startu.
Od skoro pokusavam da provucem i vest da je neka s foruma usvojila dete i zajedno se radujemo takvim pricama. Za sada mu ne spominjem opciju usvajanja ali kroz moje reakcije pokusavam da napravim situaciju u kojoj mu to jednog dana (ako dodjemo do te tacke) nece biti strano.
Mnogi ljudi iz straha od nepoznatog beze od nekih mogucnosti, a ja ne bih zelela da jednog dana upravo zbog tog straha i neupucenosti ne budemo podrska jedno drugom.
No, ako je limitiranje opcija samo na biolosko dete plod dobrog razmisljanja to je OK.

Vago, meni je endo "spansko selo". Stvarno ne znam koje su mogucnosti da se ona vidi na UZ. I mene cudi da ako to postoji da to Goca nije videla. I ja verujem da je ona odlican lekar.
Ne znam da li sam ti vec napisala, al kad je meni V. spmenula mogucnost postojanja endo zarista i njegovog imuno delovanja pitala sam je da li treba da uradim laparo. Ona je rekla da u slucaju tih malih zarista nema potrebe za laparo jer je ionako (ko sto ti je Jabo rekla) protvnik uzimanja zoladeksa (isti stav je imao i dr. Radoncic iz Zgb.). Ona smatra da imuno uticaj moze da se premosti odredjenom hormonskom terapijom.
Evo sta je Jabo napisala na jednom postu gde se dopisujemo:

" Što se imunologije tiče objašnjavala mi je da endmetrioza ima više polja delovanja jedan je imuno prepreka za implantaciju ali da postoji 60 načina kako ona imunološki može da bude prepreka za implataciju tako da ispitivanje samo citokina i nk ćelija ne bi puno reklo jer ostaje onih 58 ali da je poenta promeniti moj imunološki odgovor i da se to postiže sa cikloproginovom i određenom vrstom kontraceptive jer se njima menja moj hormonski status a opet on menja moj imunološki odgovor(mislim da sam dobro shvatila)..."

Za grudi, vidim da nam je ista dgn, s tim sto meni gin. nije rekla da imam ciste, al mi je slike narezala na CD pa mogu da pokazem Vujovicki ili Ljubicu da vide kako bi stimulacija delovala na njih.
Sto se tice lekara kod nas... da nemam ovaj problem s fsh, da je bilo koji drugi problem kod nas (osim visokih godina) isla bih kod Goce. Ja sam odabrala Ljubica jedino iz razloga sto je on bio spreman da saradjuje s V. Gocu nisam upoznala, ali kako sam stekla utisak da je po malo "iskljuciva" i da ume da bude nezgodna (iz tih razloga plasila sam se da odem da joj uopste predlozim ideju saradnje s V.) tako sam stekla utisak i da je predanija poslu od Ljubica. Ja volim da "davim" lekare s brojnim pitanjima a Ljubic hvala Bogu nije arogantan pa da me poklopi. No i dalje sam ambivalentna prema njemu, ne znam zasto.
Kad ne bih imala opciju V., otisla bih u Prag, Segedin ili u Istambul. Ali mozda gresim, vecina mog stava je formirana na osnovu procitanog s foruma.

Cela ova prica me podseti, Mini a sto ti ne bi dosla vamo i pokusala s nekim od nasih lekara. Rekoh ti, Lunalej s SC-a je posle klinike u Belgiji dosla kod nas da pokusa. Pretpostavljam da je kod nas cena IVF niza nego u Engleskoj. Ako hoces mogu da ti ovde budem logisticka podrska

Uh, Nabla, citam tvoj post, ko da sam ja pisala onaj deo o "pripremama muza na eventualne ishode"... Nekako mi bude uvek lakse kad vidim da u nekim takvim "tajnim" borbama nisam sama...Tesko je podeliti ih i sa bliskom osobom ako ona nema taj problem...Ostane samo zagrebano po povrsini...I neki osecaj nerazumevanja visi u vazduhu...
A ovako, sa vama ovde, potpuno druga prica....Imam osecaj kao da se - posle duge prehlade, disajni putevi najzad otvaraju.....

Mini, nije losa ideja....da dodjes u Srbiju...A znam slucaj da je Goca pomerila sve svoje termine kad su je zamolili da primi devojku iz Italije. Pregledala je nju, rezultate koje joj je telefonom trazila, i sad devojka uzima terapiju u Italiji (PCOS i secer) i doci ce kad se Goca vrati sa odmora....
Ne daj se toj depresiji...Zamisljam te kao divnu zenu, borca, pametnu pre svega, ...... ZENU!!! Ljubim te!

Pozdrav devojke,
zna li koja od vas je l' se antralni folikuli, koji kako shvatam pokazuju potencijalni broj j.c, odnose samo na taj odredjeni ciklus? Ako u narednom cilklusu krenem sa suprefaktom (dugi protokol), da li se broji gledanje antralnih fol. u tom ciklusu, ili u sledecem u kome ce biti i stimulacija. Ustvari pitanje je: smeta li krenuti sa suprefaktom bez gledanja antralnih?

Kako sam ovo napisala, deluje zapetljano.

Nabla, ti sigurno znas!

Naime, pricala sa Pragom, pa mi rekose da cim dobijem poz. pismo, mogu u proceduru, a ja zelim da se isplaniram i pripremim.

Veliki pozdrav Nabli, Mini, Kikici i ostalim devojkama koje svrate.

VAgo - antralne folikule se menjaju od ciklusa do ciklusa al ne mnogo. Ali ako nisi dobar responder razlika je ogromna da li se ubode dobar mesec ili ne... Koliko imas antralnih u datom ciklusu ce otprilike da ti pokaze koliko folikula mozes da ocekujes. Broj antralnih je jedan od najboljih pokazatelja uspeha...

long protocol moze da potisne kako jajnici reaguju tako da je moguce da ces imati nesto manji broj antralnih. ovaj protokol nije tako dobar za zene koji ne reaguju dobro na medicinu. Kvalitet jaja je bolji s ovim protokolom jer ti se jajnici odmore za stimulaciju...

Koliko antralnih je pokazao tvoj ultrazvuk. Ti imas solidan volumen jajnika kako mi se cini...

Nadam se da moj odgovor nije konfuzan...

Pozdrav Svima... U nekoj sam groznicavoj aktivnosti celi dan a nista ne postizem... Ceka me naporan vikend...

Bas sam razgovarala sa drugaricom koja je resila da nece decu ... Ima 43 god i ovu odluku je donela pre nekoliko god zato sto joj muz nije hteo decu... SAd se rasturaju... Ona cak ni ne zali za klinicima... Bas joj zavidim.. Ne znam da li sam prolupala ja ili ona... Stvarno...


Mozda i ja i muz ne opstanemo posle svega ovoga... tesko je reci...
Cuvajte se sve...

Mini, ja ne znam koliko sam kad antralnih imala, dr mi nije govorila, ali znam da sam imala solidan odgovor na stimulaciju: prvi put 10 j.c. sa 20 Fostimona, drugi put 6 j.c. sa 30 Gonala i treci 8 jc. sa 37 Menopura i uvek dugim protokolom. Predlozicu i pitati dr za kratki. Protokol, da ne bude zabune.

Mini, nisam htela da te prozivam, nekako mi se cinilo da ces malo da se osamis, ali dobro je, evo te.

Tvoj drugarica je donela svoju odluku i to je za postovanje, dobro je donositi odluke, pa makar i pogresne, ali da su nase i da ih se drzimo.
To ne treba da ti bude inspiracija, mislim da velika vecina zena ne prestaje da zali ako nije majka, htela sam da kazem sve dok ima sanse, tj. do klimaksa, a onda sam se setila svoje drugarice, koja nije imala partnera u vreme pocetka svog klimaksa, i njene tuge za nikad, e to je nikad, ostvarenim detetom.

Ja licno, sam u svojim ranim tridesetim takoreci digla ruke, bolesna majka, samo sam nju imala, neshvacena od mm, od raznih doktora, okoline i sl, pa sam pobegla u nezelju za detetom ne bi li mi bilo lakse. Ali stvarnost i zivot dodju po svoje, te tako sad ‘pod stare dane’ kopam i rukama i nogama da dobijem ljubav svog zivota.
Na muci se poznaju junaci, da predjem na epiku, te tako ne dozvoli da se tvom cilju isprecuju jos i emotivne i sl. dileme i prepreke. Bog nam ne salje iskusenja koja ne mozemo preci, i sto procitah na nekom forumu: Bog nam u srce ne stavlja zelju koju ne mozemo ostvariti.

Pa zar se ne spremas za Brno?

Veliki pozdrav.