nabla napisao:Sta vam je svima za ovo izvinjavanje o offtopikovanju?
To je posledica moje kritike na ultra dugacko prepucavanje - objasnjavanje Lady i one prve osobe koja je krenula sa kopiranjem njenog posta sa SC. To je sada razjasnjeno, svako je rekao sta je imao da kaze i idemo dalje
nabla napisao:Kaze meni Goca, "nemojte muzu pricati kad je ovulacija i kad treba ciljani odnos, oni nisu satkani da nose probleme koje mi mozemo izneti". Isto mi je i PedjaDj rekao ali mi tada bese krivo zasto ja moram da budem ta koja ce da nosi ceo teret na ledjima. Nije dugo trebalo da shvatim da je bio u pravu....nastupile su svadje a bogami i povremena impotencija!
Samo, pitanje je ko ce mene da sacuva od slona kojeg vucem
Vec vidjeno (impotencija, nezainteresovanost za seks i tome sl. .. samo sto ja od mm vise te "prave dane" nisam mogla da sakrijem jer je on u jednom trenutku znao bolje od mene kada treba
Posle idu inseminacije, ma klasicni postupak ali ne mislim da je pogresan, inace bi svi pravo isli na ivf a to je ipak mmnogo teze i skuplje!
MM je u pocetku (pricam sada o proslom periodu, o pokusajima ivf-a sa sopstvenim celijama) imao reakcije nereagovanja: znaci o tome se ne prica, detalje ne zeli da cuje i odmah prelazi na drugu temu, preznojava se svaki put kada odemo kod lekara i jedva ceka da pobegne iz bolnice..Ja sam inace ranije imala uzasan psihicki problem sa vadjenjem krvi iz vene i iglom a on nije znao da me podrzi i ohrabri nego je sve to dozivljavao kao sopstvenu krivicu sto ja samo patim a ne i on i sto je dugo verovao (a to mi je tek skoro priznao) da je kod njega problem a ja moram da se mucim
Problemi su nastali iz tog "programiranog seksa", mislim da je to najbolji nacin da ubijes odnos izmedju dvoje ljudi, pogotovu kod parova koji su se spojili u velikoj ljubavi i strasti. Sto rece neko "pa ko u danasnje doba jos vodi ljubav da bi pravio decu?"
mm nije mogao da se pomiri sa cinjenicama koje su nas zadesile pa je cak poceo i cudno da se ponasa, mislim da je petljao sa jednom zenskom osobom ali on je do kraja to negirao i kleo se da niceg nije bilo (nisam nikad u tu pricu 100% poverovala).. Ja sam tokom godinu dana prosto izgradila neki paralelni zivot i iskljucila ga iz njega (drugi ljudi, izlasci bez njega, nova karijera, malo zajednjickih trenutaka), pocela sam da verujem da ga vise ne volim (iskreno receno nisam mogla da ga gledam) i da treba da se razidjemo On se pravio da nista ne primecuje a u sebi je patio (sto mi je naknadno srucio)..sledilo le mukotrpno suocavanje, izrekli smo jedno drugome mnogo toga nagomilanog tokom 4 "idilicne godine pod tretmanima", neprospavane noci u smirenim razgovorima ali i u svadjama i raspravama, u trazenju izlaza, bila sam premorena od posla + ceo teret nase nevolje = psihicki nikad gore, isli smo zajedno kod lekara da trazimo pomoc (ja u nervnom rastrojstvu, on u nekom polustanju sa ogrebotinama od mojih noktiju po vratu.. idila, primer)... da ne duzim sa detaljima kinjenja, provociranja, odlazaka, optuzivanja..... eto sve je to rezultiralo u nesto sto se na pocetku nije naziralo: spoznaju da se ipak i dalje volimo i da ne mozemo jedno bez drugoga. To je bila neka prekretnica (nakon 10 godina zajednickog zivota) kada smo odlucili da otvorimo karte i realno sagledamo da li mozemo, da li zelimo dalje "u dobru i u zlu" ili mi nismo "sudjeni" jedno drugom, nemamo imovine niti dece da bi ostali "zbog neceg drugog" zajedno ako carolije vise nema. Eto ispalo je dobro, danas smo jos jaci i blizi nego ikada, i cini mi se da je mm shvatio da ne mora da bude uvek najbolji i da se pravi najjaci cak i onda kada se ne oseca tako, ne libi se da prica o nasem problemu, da razgovara sa ljudima o toj temi i ne oseca nikakvu krivicu. Sto je (po meni) najpozitivnije, postao je tolerantniji prema sebi i umanjio taj pateticni srpsko-crnogorski kompleks vise vrednosti
Mîni, ti najbolje poznajes svoga muza da bi znala kako da postupis. Nemoj samo da ga pritiskas nego probaj razgovorom da razumes sta misli. Mozda on ne zeli decu ili se plasi ponovnog neuspeha a u svovoj glavi nije jos uvek prelomio sta zeli i dokle je spreman da ide ako zeli isto sto i ti?
Ako sam dobro razumela, vas sledeci pokusaj bi bio sa doniranom s? A da li ste razmisljali o usvajanju?
Nije sada momenat da se skroz poremetis zbog prve nepovoljne okolnosti koja se nametnula, to ne smes sebi da dozvolis! Znas, ovaj ivf je pravi rolecaster, jedan dan imas dobar rezultat hormona a drugi put los, pa onda se jednom prave super embrioni a ni jedan se ne primi itd, itd, one koje su prosle kroz te tretmane znaju o cemu govorim. Znaci moras nekom autosugestijom da se pristedis i da pristedite svoj zivot kako bi isli dalje ka izlazu iz tunela. NEMA MESTA PANICI zbog pis... vize, ok??
