Predlažem da se svi lepo informišu o matičnim ćelijama i proceduri za stvaranje i diferenciranje ovih ćelija, pa da onda diskutujemo.
Diabeta može, pošto je odavno upućena, da na svom sajtu pojasni celu proceduru
Da li je ovo moralno i normalno i po cenu izlecenja?
Moderatori: moderato, admin, vlada99, Diabeta
-
mary
- Aktivan član
- Postovi: 374
- Pridružio se: Čet Okt 07, 2004 1:07 pm
- Koliki je zbir brojeva cetiri i pet: 5
- Lokacija: Beograd
I mene ovde zanima kakve veze ima odobravanje ili neodobravanje abortusa sa lečenjem šećerne bolesti.
Predlažem da se svi lepo informišu o matičnim ćelijama i proceduri za stvaranje i diferenciranje ovih ćelija, pa da onda diskutujemo.
Diabeta može, pošto je odavno upućena, da na svom sajtu pojasni celu proceduru
Predlažem da se svi lepo informišu o matičnim ćelijama i proceduri za stvaranje i diferenciranje ovih ćelija, pa da onda diskutujemo.
Diabeta može, pošto je odavno upućena, da na svom sajtu pojasni celu proceduru
-
Ramona
- Novi član
- Postovi: 4
- Pridružio se: Pon Maj 26, 2008 11:47 am
- Koliki je zbir brojeva cetiri i pet: 5
- Lokacija: Bgd
Evo dugo sam kibicer na ovom forumu, prvenstveno iz razloga što sam ovdje navraćala po informacije, i to mi je puno pomoglo, da bih i ja mogla da pomognem.
Nisam dijabetičar, ali moje voljeno biće jeste.
I stoga, ova tema me ponukala da se oglasim.
Vjerujte mi, ja sam šampion u moralisanju, tješenju, hrabrenju.... A da li ja svaki put vjerujem u to što pričam? Ne...., nažalost, ne...
Evo, priznajem da nisam tako savršeno biće, da nisam uvjerena u to da život može biti jednako kvalitetan sa insulinom i režimom, kao i bez...
Kad izbrojim na tanjir 20 trešanja ( i kažem “izvoli”, sa najblažim mogućim smješkom, a u vazduhu ostaje ono neizgovoreno “to ti je dovoljno, ne bi trebalo više”) , a onda se zaklonim u kuhinju, pa te trešnje jedem direktno iz kese, šakom... možda ni ja ne pojedem više, ali ne moram da ih brojim, ne razmišljam kako će se one u određenom broju minuta raspasti u mom želucu, kako će se molekule ugljikohidrata sresti sa insulinom u krvnim sudovima, i da li će svaki naći svog para, ili će ovih prvih ostati viška...
I tako svaki dan, svaki sat, svaki zalogaj.
Naravno, da me ne shvatite pogrešno, i ja sam za to da se stanje shvati i prihvati, i zaista vjerujem da se pravilnom regulacijom postiže normalan život bez komplikacija.
Ali koja je cijena te pravilne regulacije, to čak ni ja ne mogu spoznati, tek naslutiti.
Zaista se divim svakom ko je postigne, ili se barem približi, ali istovremeno se obraćam svima koji nisu dijabetičari, a žele da ih ohrabre i savjetuju, da budu jako oprezni.
Da, istina je sve to, da nije sve u hrani i piću, da se kvalitet života ne mjeri onim što pojedeš i popiješ, da je uživanje u hrani čist hedonizam...istina je, a sa druge strane, i komična je i tragična ta priča, jer je broj onih koji to zaista misle i tako žive na svijetu puno manji od broja dijabetičara...i razlika je u tome da su oni odabrali da tako žive, svjesno donijeli tu odluku, a nisu dovedeni u tu situaciju bez mogućnosti izbora.
Elem, da se osvrnem i na hrišćanski pogled. Gospod nam je dao život. I to da budemo gospodari svega živog i neživog, da imamo slobodu da biramo i da razlikujemo dobro i zlo. Sa druge strane, dao je i probleme i iskušenja, i to prvenstveno zato da bi čovječanstvo išlo naprijed, prevazilazeći ih i rješavajući. Naša bi vrsta davno izumrla da nije bilo bolesti, ratova, prirodnih katastrofa. Sve to uzrokovalo je da čovjek upotrebi razum i razvija svijet po svojim potrebama. Bog je dozvolio bolest, a čovjeku dao razum da pronadje lijek. Svi otkloni u tome su posao onog drugog. Tako je i sa nuklearnom energijom. Ne treba kritikovati dobre strane dostignuća, treba se boriti protiv njihovih zloupotreba. ja čvrsto vjerujem da Bog ne bi dozvolio pozitivan rezultat genetskog inženjeringa da nije imao u vidu upravo to.
Ne želim da budem vjerski mistik, samo da upozorim na drugo moguće tumačenje. Ako je život od Boga, a ja vjerujem da jeste, onda je i sva logistika oko njega od Boga. Dosta mi je moralista koji kažu „Bog je zamislio da...“ Šta mi znamo o tome šta je univerzalni um zamislio? Sramota je i pomisliti da nešto znaš.
U jednom talasu civilizacije čovjek je otišao dalje nego što je tijelo pratilo taj razvoj, pa je tijelo počelo da se kvari. Onda se nauka okreće tome da naše organizme prilagodi današnjem svijetu, da ih učini otpornijim, da ih krpi i opravlja. Šta tu ima loše?
Ah, da, embrion... Malo biće. A da li je biće?
Ja kao hrišćanka, poprilično školovana, mislim da nije. Tajna začeća je jedno, a niz hemijskih reakcija nešto sasvim drugo. Čak i kad je rezultat donekle sličan. Sličan nam je onoliko koliko smo skučeni u poimanju svijeta . Sličan nam je ako smo odlučili da budemo maliciozni i da svoje nerazumijevanje maskiramo predrasudom. Suštinski, to je jako, jako različito...
Genetski inženjering je rješenje jednačine. Uvijek je bilo tu, u nama, u svemu živom, samo ga je trebalo otkriti. Bog nam je upravo dao zadatak da pronađemo kod kako se život obnavlja. I primjenimo ga. I na cjelinu i na dijelove.
I raduje me to. I vjerujem u to.
Prvi put sam mojoj ljubavi, poslije gomile utješnih rečenica koje sam ponavljala mehanički, mogla reći nešto u što zaista vjerujem: „Budi strpljiv još malo, popravićemo to“
Veliki pozdrav svima!
Nisam dijabetičar, ali moje voljeno biće jeste.
I stoga, ova tema me ponukala da se oglasim.
Vjerujte mi, ja sam šampion u moralisanju, tješenju, hrabrenju.... A da li ja svaki put vjerujem u to što pričam? Ne...., nažalost, ne...
Evo, priznajem da nisam tako savršeno biće, da nisam uvjerena u to da život može biti jednako kvalitetan sa insulinom i režimom, kao i bez...
Kad izbrojim na tanjir 20 trešanja ( i kažem “izvoli”, sa najblažim mogućim smješkom, a u vazduhu ostaje ono neizgovoreno “to ti je dovoljno, ne bi trebalo više”) , a onda se zaklonim u kuhinju, pa te trešnje jedem direktno iz kese, šakom... možda ni ja ne pojedem više, ali ne moram da ih brojim, ne razmišljam kako će se one u određenom broju minuta raspasti u mom želucu, kako će se molekule ugljikohidrata sresti sa insulinom u krvnim sudovima, i da li će svaki naći svog para, ili će ovih prvih ostati viška...
I tako svaki dan, svaki sat, svaki zalogaj.
Naravno, da me ne shvatite pogrešno, i ja sam za to da se stanje shvati i prihvati, i zaista vjerujem da se pravilnom regulacijom postiže normalan život bez komplikacija.
Ali koja je cijena te pravilne regulacije, to čak ni ja ne mogu spoznati, tek naslutiti.
Zaista se divim svakom ko je postigne, ili se barem približi, ali istovremeno se obraćam svima koji nisu dijabetičari, a žele da ih ohrabre i savjetuju, da budu jako oprezni.
Da, istina je sve to, da nije sve u hrani i piću, da se kvalitet života ne mjeri onim što pojedeš i popiješ, da je uživanje u hrani čist hedonizam...istina je, a sa druge strane, i komična je i tragična ta priča, jer je broj onih koji to zaista misle i tako žive na svijetu puno manji od broja dijabetičara...i razlika je u tome da su oni odabrali da tako žive, svjesno donijeli tu odluku, a nisu dovedeni u tu situaciju bez mogućnosti izbora.
Elem, da se osvrnem i na hrišćanski pogled. Gospod nam je dao život. I to da budemo gospodari svega živog i neživog, da imamo slobodu da biramo i da razlikujemo dobro i zlo. Sa druge strane, dao je i probleme i iskušenja, i to prvenstveno zato da bi čovječanstvo išlo naprijed, prevazilazeći ih i rješavajući. Naša bi vrsta davno izumrla da nije bilo bolesti, ratova, prirodnih katastrofa. Sve to uzrokovalo je da čovjek upotrebi razum i razvija svijet po svojim potrebama. Bog je dozvolio bolest, a čovjeku dao razum da pronadje lijek. Svi otkloni u tome su posao onog drugog. Tako je i sa nuklearnom energijom. Ne treba kritikovati dobre strane dostignuća, treba se boriti protiv njihovih zloupotreba. ja čvrsto vjerujem da Bog ne bi dozvolio pozitivan rezultat genetskog inženjeringa da nije imao u vidu upravo to.
Ne želim da budem vjerski mistik, samo da upozorim na drugo moguće tumačenje. Ako je život od Boga, a ja vjerujem da jeste, onda je i sva logistika oko njega od Boga. Dosta mi je moralista koji kažu „Bog je zamislio da...“ Šta mi znamo o tome šta je univerzalni um zamislio? Sramota je i pomisliti da nešto znaš.
U jednom talasu civilizacije čovjek je otišao dalje nego što je tijelo pratilo taj razvoj, pa je tijelo počelo da se kvari. Onda se nauka okreće tome da naše organizme prilagodi današnjem svijetu, da ih učini otpornijim, da ih krpi i opravlja. Šta tu ima loše?
Ah, da, embrion... Malo biće. A da li je biće?
Ja kao hrišćanka, poprilično školovana, mislim da nije. Tajna začeća je jedno, a niz hemijskih reakcija nešto sasvim drugo. Čak i kad je rezultat donekle sličan. Sličan nam je onoliko koliko smo skučeni u poimanju svijeta . Sličan nam je ako smo odlučili da budemo maliciozni i da svoje nerazumijevanje maskiramo predrasudom. Suštinski, to je jako, jako različito...
Genetski inženjering je rješenje jednačine. Uvijek je bilo tu, u nama, u svemu živom, samo ga je trebalo otkriti. Bog nam je upravo dao zadatak da pronađemo kod kako se život obnavlja. I primjenimo ga. I na cjelinu i na dijelove.
I raduje me to. I vjerujem u to.
Prvi put sam mojoj ljubavi, poslije gomile utješnih rečenica koje sam ponavljala mehanički, mogla reći nešto u što zaista vjerujem: „Budi strpljiv još malo, popravićemo to“
Veliki pozdrav svima!
Шта вам је, људи? Нема потребе за љутњом и тешким речима.
Не вређам никога, него отварам још једну нову тему и нову перспективу и поглед на проблеме са којима се сви заједно сусрећемо.
Имам веома јак утисак да неки уопште нису пажљиво ишчитали шта сам написао, па сам зато нажалост потпуно погрешно схваћен. Нема везе, не љутим се. Само немојмо да ово пређе у лични обрачун
Још једном, не мислим да треба седети скрштених руку и чекати да лек падне с неба. То је потпуно супротно мом виђењу ствари. Само не мислим да треба дозволити да нас мука заслепи и да од људи постанемо дивље звери. Само то...
Мој животни мото и циљ и посао и смисао јесте управо да разумем и саосећам са другим и другачијим људима. Никада ми моралисање нити паметовање није циљ, пошто мислим да је то глупо и дубоко погрешно.
Значи, не стоји да нисам свестан да је лако причати другоме и паметовати. Жао ми је што ме ниси разумела, kaca 33. Штавише, то и јесте смисао мојих постова овде - да се не затварамо у сопствени егоизам и површни начин живота, бринући се само о својим потребама, него да бринемо о другоме, а то "други" укључује и нерођене бебе...
Mary, има везе са тим што постоји више начина и места одакле можемо добити матичне ћелије и успешно их употребити за лечење и шта већ, а неки се опредељују да их узимају из зачетог детета, илити ембриона, што је у суштини исто као да своје дете од 5 година убијеш да би од њега узела панкреас, пошто твој не ради баш најбоље. Да ли ме разумеш сад?
Поздрав!
P.S. Mary, лепши ти је тај смајли испод твог имена него у последњој поруци 
Не вређам никога, него отварам још једну нову тему и нову перспективу и поглед на проблеме са којима се сви заједно сусрећемо.
Имам веома јак утисак да неки уопште нису пажљиво ишчитали шта сам написао, па сам зато нажалост потпуно погрешно схваћен. Нема везе, не љутим се. Само немојмо да ово пређе у лични обрачун
Још једном, не мислим да треба седети скрштених руку и чекати да лек падне с неба. То је потпуно супротно мом виђењу ствари. Само не мислим да треба дозволити да нас мука заслепи и да од људи постанемо дивље звери. Само то...
Мој животни мото и циљ и посао и смисао јесте управо да разумем и саосећам са другим и другачијим људима. Никада ми моралисање нити паметовање није циљ, пошто мислим да је то глупо и дубоко погрешно.
Значи, не стоји да нисам свестан да је лако причати другоме и паметовати. Жао ми је што ме ниси разумела, kaca 33. Штавише, то и јесте смисао мојих постова овде - да се не затварамо у сопствени егоизам и површни начин живота, бринући се само о својим потребама, него да бринемо о другоме, а то "други" укључује и нерођене бебе...
Mary, има везе са тим што постоји више начина и места одакле можемо добити матичне ћелије и успешно их употребити за лечење и шта већ, а неки се опредељују да их узимају из зачетог детета, илити ембриона, што је у суштини исто као да своје дете од 5 година убијеш да би од њега узела панкреас, пошто твој не ради баш најбоље. Да ли ме разумеш сад?
Поздрав!
P.S. Mary, лепши ти је тај смајли испод твог имена него у последњој поруци
-
Diabeta
- Saradnik
- Postovi: 2318
- Pridružio se: Sub Sep 11, 2004 3:51 pm
- Koliki je zbir brojeva cetiri i pet: 5
- Lokacija: Beograd
- Kontakt:
Diabeta krajem aprila skenirala (hvala forumašima na skeneru) i ponovo objavila dr Stojkovićev članak iz našeg časopisa iz 2005. g. Na kraju vesti o otvaranju bolnice u Leskovcu...mary napisao:Diabeta može, pošto je odavno upućena, da na svom sajtu pojasni celu proceduru
http://www.diabeta.net/index.php?option ... 7&Itemid=2
Posetite prvi domaći sajt o dijabetesu: http://www.diabeta.net
-
mikalja
- Stalni član
- Postovi: 3326
- Pridružio se: Sre Jul 18, 2007 1:26 pm
- Koliki je zbir brojeva cetiri i pet: 5
- Lokacija: Svuda i nigde
pezza ,pezza dobro smo mi tebe razumeli .I ne da nisi uvredio nikog,nego i vishe od toga 
.I josh kazesh da se ti ne ljutish na nas 
?I da ne treba da predje u lichni konflikt i obrachun.Ajoj ako li te negde uhvatim bit ce tuche .Ako nisam u pesnitzama jacha?Ja cu u kesu staviti kamen i kad te opletem .To sam videla od jednih baka ,izbila svadja neka izmedju njih i "ljudina"politika naravno .Zezali bake dirali im u Slobu i sad Sheshelja aaaaaaa babe .Stavile u najlon kesu po mesni doruchak jer to im je mesechno primanje pa kad su sa onim kesama oplele po glavama .Bogami beze "face" samo tako 
..E tako pezza nemoj s iznenaditi ako te gde sretnem i kesom pucnem ..
Naravno ovo zadnje dole ne bi ja ,gde bi ja ..A opet ko to zna 
....?
.I josh kazesh da se ti ne ljutish na nas ?I da ne treba da predje u lichni konflikt i obrachun.Ajoj ako li te negde uhvatim bit ce tuche .Ako nisam u pesnitzama jacha?Ja cu u kesu staviti kamen i kad te opletem .To sam videla od jednih baka ,izbila svadja neka izmedju njih i "ljudina"politika naravno .Zezali bake dirali im u Slobu i sad Sheshelja aaaaaaa babe .Stavile u najlon kesu po mesni doruchak jer to im je mesechno primanje pa kad su sa onim kesama oplele po glavama .Bogami beze "face" samo tako ..E tako pezza nemoj s iznenaditi ako te gde sretnem i kesom pucnem ..Naravno ovo zadnje dole ne bi ja ,gde bi ja
..A opet ko to zna ....?
Bravo mikalja,nedaj da nas pezza zeza hahaha,nego veliki pozdrav za tebe posto se nismo dugo,dugo culi,kako si sada i staje sa secerkom,jel bolje,kod mene ponekad bolje ponekad katastrofa,al u sustini je ok.
Stomak se smirijo al ne skroz pa sam malo dobio na kilazi ne previse al nekolike kilice,borim se samo jos sa ovim secerom i kao sto rekoh kada se negdje zeznem pa mi secer bude poslije jela 2h veci nego prije onda se pogubim i ceo dan nemogu da ga smirim,onda nocni insulin kada uzmem obicno mi ujutro bude opet 11-12,a kada uzmem malo vise bojim se hipo,a da zaboravio sam ti si 2-ca,hehehehehe.
Ovo moze da mi odgovore moji pravi doktori Diabeta i Bojjo,pa izvolite male savete uvijek rado prihvatam i pozdrav za vas naravno i sve secerke..
Stomak se smirijo al ne skroz pa sam malo dobio na kilazi ne previse al nekolike kilice,borim se samo jos sa ovim secerom i kao sto rekoh kada se negdje zeznem pa mi secer bude poslije jela 2h veci nego prije onda se pogubim i ceo dan nemogu da ga smirim,onda nocni insulin kada uzmem obicno mi ujutro bude opet 11-12,a kada uzmem malo vise bojim se hipo,a da zaboravio sam ti si 2-ca,hehehehehe.
Ovo moze da mi odgovore moji pravi doktori Diabeta i Bojjo,pa izvolite male savete uvijek rado prihvatam i pozdrav za vas naravno i sve secerke..
Postao sam *sladak*...
.Gde bi ja to?Prvo ih skinem pa skochim na nji h -
mikalja
- Stalni član
- Postovi: 3326
- Pridružio se: Sre Jul 18, 2007 1:26 pm
- Koliki je zbir brojeva cetiri i pet: 5
- Lokacija: Svuda i nigde
Pozdrav 20072007 napisao:Bravo mikalja,nedaj da nas pezza zeza hahaha,nego veliki pozdrav za tebe posto se nismo dugo,dugo culi,kako si sada i staje sa secerkom,jel bolje,kod mene ponekad bolje ponekad katastrofa,al u sustini je ok.
Stomak se smirijo al ne skroz pa sam malo dobio na kilazi ne previse al nekolike kilice,borim se samo jos sa ovim secerom i kao sto rekoh kada se negdje zeznem pa mi secer bude poslije jela 2h veci nego prije onda se pogubim i ceo dan nemogu da ga smirim,onda nocni insulin kada uzmem obicno mi ujutro bude opet 11-12,a kada uzmem malo vise bojim se hipo,a da zaboravio sam ti si 2-ca,hehehehehe.
Ovo moze da mi odgovore moji pravi doktori Diabeta i Bojjo,pa izvolite male savete uvijek rado prihvatam i pozdrav za vas naravno i sve secerke..
.Nedam,nedam da nas pezza zeza .Nego i ja sam se malo nashalila da bih prekinula raspravu tj da se nebi produbili dalje nerazumevanja ili sta vetj.A ujedno i da bude nasha zadnja .A nebih ja njega ,kako i on sam reche ?Nebi tukla choveka sa naocharima .Pa da ja sam 2 ili ti dvojka te ce ti ovi druge bolje odgovotiti.Sa tvojom suprugom sam komunicirala par puta i pitala sam za tebe.Ja sam onako 
.Kao podgrejan lesh ,ali se nadam da ce biti bolje ?Da nema nade ne bi bilo ni nas Secerko zeza li zeza.Ja se trudim da ga odrzavam podalje od mog organizma ali neda se zalepio se sto bih rekli oni iz "moja mala klinika"?Pas mu machku Ja se nadam da ce nas pezza uskoro obradovati sa DOBRIM VESTIMA
..Meni nokat na nozi (palac ) urasta u meso pa podgnoio poludeh od bolova
.Ne mogu stati na nogu i sad ne mogu da vezbam ..INache sam se bacila na ono (emitacija ) nordijskog skijanja i onu traku za setnju .Pa sad moram mirovati .Jer stavljali su mi bokvicu i izvukla onu gnoj i sukrvitzu ali nikako da zaraste rana pa boli 
.Lekar mi samo dao jod i nista vishe .Uh.Ja mazem sa uljem od kantariona samo ublazi bol ali nece da zaraste .Pozdrav za tebe ,maleckog i zenitzu pozdravi puno.Rekla sam joj?Vidish shta je zivot?Muz ti se muchi kako da se ugoi a ti kako da smrshash ?Tako je to.Pozdrav za sve ..Bit ce bolje 
Ocemo li preziveti ove promene qq 
-
mikalja
- Stalni član
- Postovi: 3326
- Pridružio se: Sre Jul 18, 2007 1:26 pm
- Koliki je zbir brojeva cetiri i pet: 5
- Lokacija: Svuda i nigde
Joj koliko ja smem pojesti sladoleda na shtapicu tih Light FRIKOM .Danas nasla sa jagodom i cokoladom za diabeticare i kupim samo jedan.Nisam smela vise .Jer onda samo mi doope viri iz friza gde stavim sladzu .A ovaj sam spucala odma ..Ih shta je to ?Pala muva na slona .Joj ja bi ih sada pojela deset ..Nista na svetu ne volim kao sladoled
A da i meso i voce i testo i povrce i i i i HaHaHaHa
Ali da se zna :Jedno je voleti i zeleti a drugo je ne pojesti to
.Jer onda samo mi doope viri iz friza gde stavim sladzu .A ovaj sam spucala odma ..Ih shta je to ?Pala muva na slona .Joj ja bi ih sada pojela deset ..Nista na svetu ne volim kao sladoled A da i meso i voce i testo i povrce i i i i
HaHaHaHaAli da se zna :Jedno je voleti i zeleti a drugo je ne pojesti to
