Oh dzejn kakve sad to veze ima
Tebi ima veze pa da ti odgovorim sta ja mislim.
da li postoje APSOLUTNO dobro/zlo?
Da, apsolutno dobro postoji, a to je Bog, On je jedini apsolutno dobar i od njega potice dobro. Zlo samo po sebi ne postoji, samo je odsustvo dobra, potpuno odsustvo dobra je "absolutno" zlo. Kao sto mrak ne postoji, nego odsustvo svetla, tako verujem da je zlo samo odsustvo dobra.
da li je moral armiranobetonski monolit? nesto univerzalno i nepromenljivo, imanentno svim ljudima igde i ikad?
Pa zar smo toliko "zabetonirani" ili ti se bar tako cinimo?
Ne, moral nije univerzalan i nepromenjiv, mada mislim da jeste svojstven svakom coveku. Moral ako definisemo kao skup nepisanih pravila i obicaja koji utvrdjuju medjuljudske odnose, kao zahtev drustva za odredjenim ponasanjem, sistem obicaja i sta ti ja znam sve ne je itekako relativan, zavisi od drustva, od vremena i jos iks stvari.
Moral vidim kao "ljudsku" tvorevinu, kao pokusaj coveka da regulise odnose u drustvu i licno mislim da jeste zasnovan na necemu "visem" tj da hajde da banalizujem, jeste pokusaj coveka da ono sto oseca duboko u sebi, ono sto je svakom od nas dato od Boga kao apsolutnog dobra i opise.
Ne mislim da je moral "apsolutan", niti "savrsen", ali moram primetiti da je u svim drustvima, u svim religijama pojam moralnog tj dobrog slican. Ne vidim da je u nekoj kulturi dobro ubijati, krasti, ciniti preljubu.
Sad se tu preplicu i druga tvoja pitanja, ali recicu ovde, tj pokusacu da samu sebe objasnim. Mislim da je Bog stvorivsi coveka, svakog od nas, usadio nam je jedno malo, malecno, zrno sebe, da sada ne idem u analizu sta i kako mislim da bi bilo kontraproduktivno i da te ne zanima moje "teolosko" vidjenje bilo cega. To sto je dobro u nama, taj delic Bozanskog, ta iskra, nam govori da je ubiti lose, da je krasti lose...al nam je Bog takodje dao slobodu, da li cemo slusati taj delic sebe ili jok i tu slobodu Bog postuje "po svaku cenu".
Licno mislim da je moral nastao od coveka, osetivsi tu iskru u sebi pokusao je da je izrazi, samo sto se pri tom pokusaju, covek kao jelte nesavrseno bice rukovodio i nekim drugim stvarima, obicajima tog drustva, svime sto je "prepoznao" kao bitno na tom mestu, u tom trenutku, okruzen konkretnim ljudima pa iz toga mislim da moral nije "apsolutno" dobar niti da uvek i svagda opisuje na pravi nacin apsolutno dobro. Tim pre sto verujem da covek ne moze da "opise" Boga jer je "samo covek" i njegova predstava o Bogu prosto ne moze da bude potpuna. Mozda moze da bude "tacna", ali ipak mislim da je to samo deo mozaika, posto verujem da je Bog nesaglediv nasim ocima. Mozemo ga osetiti srcem, ali ako um krene da opisuje to sto srce oseca, zapetljace se kao pile u kucine.
da li je hriscansko shvatanje sveta jedino? jedino ispravno? (ili su svi ljudi zapravo hriscani samo to jos ne znaju )
hmmm, mislim da je ocigledno da nije jedino shvatanje
da li je jedino ispravno?
Kome postavljas to pitanje?
Ne postoji univerzalnost u tom smislu, Bog je dao slobodu svakom od nas, tako da ako neko veruje da je nastao od majmuna, da su ga donele rode ili sta god nekom padne na pamet i pozeli da veruje u to, ima tu slobodu. Za njega je to ispravno, a za druge?Pa ko ih pita? Nemam ja pravo govoriti u tudje ime niti donositi vrednosne sudove!
Za MENE jeste jedino ispravno, i za mene Pravoslavlje jeste jedina Istina, a za druge moz' da bidne ne mora da znaci. Sto bi rekli "svoje ne dam, tudje necu" ili ti postujem svacije pravo da veruje u sta hoce ali isto tako svog verovanja se ne odricem. Ne mogu reci da postoji "apsolutna" ispravnost. Opet kazem, za mene jeste jedino ispravno, u mom "svetu" i mom "referentnom sistemu" gde je alfa i omega svega Bog.
Da li smo svi Hriscani? Pa nismo, ali nismo po svojoj slobodnoj volji. Ali svi mozemo biti ako tako odlucimo, svako od nas ponaosob.
Biti Hriscanin ne znaci biti "divan, krasan, dobar i posten covek", a sad svi "drugi" jelte su "pokvareni, losi, slepi" i ne znam kakvi. To dobar, los, posten...opet su ako se slazes "ljudski" epiteti,vise spadaju pod kategoriju morala, Hriscanstvo je nesto mnogo vece i mnogo dublje, jer dolazi, opet u mom referentnom sistemu od Boga.
da li je medju svim zivim stvorenjima LJUDSKI zivot najvredniji i zasto?
Mislim da uopste nije pitanje u tome da li je nesto vrednije ili nije.
Moj referentni sistem kaze ovako: Bog je stvorio i coveka i zivotinje i biljke, samo sto je dao "moc" coveku da bude "gospodar" biljakama i zivotinjama i da ih koristi za svoje potrebe.Covek je zloupotrebio mnogo stosta, pa zloupotrebljava i to svoje "pravo" pa se izivljava nad svima vrlo cesto, a najvise nad samim sobom i svesno ili nesvesno se unizava i pravi od sebe ponekad "oblik zivota" gori od zivotinje. U tom smislu mislim da jeste "vredniji" covek od zivotinje, ali ja to ne mogu apsolutno tvrditi, tj nisam ja ta koja ce reci "ti vredis ti ne vredis", pa to prosudjivanje prepustam Bogu. Ja se trudim da "ispostujem" sva ziva bica i da ih volim kao Bozija stvorenja. Trudim se da ne zloupotrebljavam ono sto mi je Bog dao, ako mi je Bog rekao da koristim zivotinje i biljke za jelo, nije mi rekao da ih mucim, izgladnjujem, proganjam, ali mi je rekao i da ih pazim, da ih negujem, cuvam, jer bar ja mislim ako je nesto "vrednije" ono drugo nije "nevredno", samo bih rekla da imamo drugaciju ulogu, drugaciju funkciju.
da li je greh oduzeti sam SEBI zivot i zasto? ko je time povredjen i cija sloboda uskracena?
Oh Dzejn, otkako dodjoh na ovu temu osecam se kao advokat, ljudi ja biti ekonomista na interferonskoj terapiji
Prvo moras da definises pojam greha?
Kad bih pocela sa traktatom zavrsila bih sutra, mozda
Pokusacu 'vako. Najprostije, ja definisem greh kao moje licno delovanje, tj mojom slobodnom voljom ponasanje koje se kosi sa onim apsolutnim dobrom, kao moje odbijanje da budem sa Bogom i moje odbijanje Njegove ljubavi.Ako me je Bog koji jeste ljubav stvorio i rekao mi iz ljubavi nemoj da cinis neke stvari, slusaj mene...a ja to po datoj mi slobodi odbijem i kazem "ma ko te sisa, ja valjda znam sta hocu i bas hocu drugacije" onda sam "zgresila".Greh u tom smislu sto svoju volju stavljam ispred Bozije volje. Ako sam u prethodnom pitanju rekla da je Bog alfa i omega, znaci da Bozija volja i postovanje Bozije volje bi trebalo da ima "prioritet". Onda kada kazem da to ne zelim, da hocu da ja imam prioritet onda nit sam vise "hriscanin" niti sam sa Bogom i zato "gresim". One price "kazni za greh", opet su potpuno suprotne Hriscanstvu. Ne postoji Bog koji kaznjava. Mi smo ti koji se odlucujemo, ili cemo biti s Bogom ili necemo, ako necemo "kazna" je upravo to, ali to je posledica nase volje i nase slobode. Ne kaznjava Bog nego mi odlucujemo da ne budemo sa Njim pa to dozivljavamo kao kaznu.
Ako je Bog stvorio coveka, u mom referentnom sistemu, On je taj koji je dao zivot i dao coveku pravo da bude gospodar nad zivotinjama biljkama i stvorenim svetom. Nije mu dao pravo da bude gospodar zivota, ni sopstvenog ni bilo cijeg, tako da ne samo ubistvo coveka nego ubistvo i samog sebe jeste nesto sto mi sami sebi dajemo za pravo. To jeste izraz nase slobodne volje, ali to nije Bozija volja i zato je greh.
Nismo mi stvorili coveka, nismo mi nekom dali zivot da bi imali pravo da ga oduzmemo, u tome je greh.
Samoubistvo jeste najveci greh, jer opet u mom referentnom sistemu, "nema nazad".
Kad slobodnom voljom odlucis da ubijes nekog, da ukrades...da bilo sta uradis "lose", sto nije u skladu sa Bozijom voljom, ti imas slobodu da se "predomislis", da se pokajes odnosno da ponovo po svojoj slobodi odlucis da se vratis Bogu, da ponovo Bozija volja bude "prioritet" i da, Bog bivajuci ljubav ne samo da ce ti "oprostiti" kako mi to ponekad shvatimo ono u smislu "oprosticu ti al ti necu zaboraviti i vecito cu te podsecati na to", nego potpuno suprotno, oprostice ti i nece "zlopamtiti".
Jer to i jeste sustina Boga, koji zeli da "se svi spasu" tj da svi budu sa Njim.
Tako da samoubistvo jeste greh posto ti Bog nije pravo da oduzmes nesto sto ne pripada tebi, ali kao sto rece i kacca, jeste jedan izraz sebicnosti i samozivosti, "ja hocu to i to, ja vise ne mogu, ja ovo ja ono", i samo to nase divno i krasno "velicanstveno" ja...
Gde je tu ljubav?Gde je tu bliznji?
Upravo to odsustvo ljubavi je greh, to stavljanje sebe na neprikosnoveno prvo mesto...
da li vam je zamisliv oblik (zemaljskog, ne vecnog) zivota koji je gori od smrti?
Da, jeste, zivela sam tako i zivim svaki put kada sam bez Boga.
U mom referentnom sistemu, to je mnogo gore od smrti.To je zivot u paklu, zivot pun ocaja, bez ikakvog smisla, bez ikakvog svetla na kraju tunela. Kad ne verujes ni u sta, kada nemas oslonac, kada te "stisnu" patnje u kojima ti ne vidis ni smisao ni poentu, zivot postaje nepodnosljiv, a fizicku smrt cak posmatras kao "izlaz", kao nesto sto ce ti prekratiti muke, sto ce zaustaviti lavinu svega toga. Smrt kako je tad vidis sa cisto fizickog stanovista onda deluje kao olaksanje.
Samo sto olaksanje i resenje nisu bas slicni pojmovi.
To bih ti rekla iz mog "referentnog" sistema, a ovako "kao covek", u smislu potpuno prizemno i "svakodnevno", za mene licno gore od smrti je otudjenost, otudjenost ne samo od Boga nego i od ljudi i od svega oko mene, otudjenost, sebicnost, samozivost...
Samo da se razumemo smrt mi ne smeta, smrt je sasvim normalna i iskrena da budem ne vidim sta je toliko "strasno" u smrti. Toliko ima zivih mrtvaca, ljudi kojima je srce potpuno ledeno, koji su do te mere sebicni, samozivi, hladnokrvni i zli, da se najezim od toga. U mom referentnom sistemu, BEZ SMRTI NEMA VASKRSENJA. Da te ne zamaram, ne samo bez fizicke smrti, nego bez smrti tog svog "ja", bez tog "odricanja" svoje volje kao prioriteta. Bez smrti strasti, bez smrti sebicnosti, samozivosti, gordosti......
Tako da smrt ne definisem kao nesto tragicno niti lose vec mozda i potrebno.
........
Da ne bi doslo do fizicke smrti mojih prstiju, napravicu malu pauzu sa ovim dugim postovima
fetus, kak. god.
)
Ne znam da li sam se ovim uklopila u poentu koju si htela da dokazes.Mislim bez veze mi je uopste da razvrstavam vrednost zivota bilo koga tj.cega...
U Srbiji se svake godine ubije 150.000-200.000 nerođenih beba... To je pravi prenatalni genocid... 
