Može li neko da mi protumači sledeće:

http://img338.imageshack.us/img338/1834 ... xg2.th.jpg


http://img253.imageshack.us/my.php?imag ... oviuf1.jpg


P.S. Nadam se da sam uspela da ubacim snimak.
Izvinjavam se zbog zamućenosti fotografije, to je najbolje što je Mustek mogao da "izvuče".

Oba zgloba kuka su vrlo ostecena, ali se na osnovu samog snimka ne moze odrediti sta je uzrok ostecenja (reumatoidnio artritis, posledica traume, infekcija itd).
Bojim se da ovde nema mogucnosti za bilo kakvo drugo lecenje, osim za ugradnju vestackog kuka (ogradjujem se jer je to misljenje samo na osnovu snimka). Mislim da je najbolje da se osoba, ciji je snimak, javi ortopedu radi pregleda i odluke o lecenju.

Ovako. Sa otprilike godinu dana utvrđeno je da imam obostrano iščašenje kukova (mojoj majci je i ranije bilo sumnjivo, ali pedijatri su govorili da je sve u redu sve do trenutka kada je trebalo da prohodam i kada je hramanje bilo izraženo; desni kuk je i tada bio u znatno lošijem stanju). Lečena sam u Tiršovoj, prvo aparati i tegovi, a na kraju i operacije (prva, kada sam imala 2 godine), banje („Sokobanja“, RH centar u BG). Majka mi je pričala kako su mi u bolnici (ili banji, ne sećam se tačno gde) davali nekakve injekcije (vakcine) i dok god bih ih primala sa kukovima bi bilo sve OK, formirala bi se čašica, da bi po prestanku dobijanja tih injekcija dolazilo do razgradnje čašice.
Ne zna čemu su služile niti kako su se zvale te injekcije. Dokumentacija iz tog perioda je oskudna. Uglavnom, po njima, lečenje je bilo uspešno završeno. Sećam se da sam tada bila znatno pokretnija, npr. mogla sam da čučnem sa stopalima potpuno oslonjenim na pod (sada samo na prstima, otprilike od 9-te godine života), znatno brži refleksi (mogla sam da uhvatim zeca u trku: samo se savijem i „gotov je“ i sl. Sada o tome nema govora, i plišani zec može da mi pobegne).
Još sa 7 godina bilo je vidljivo da je kičma počela da se krivi (ni na jednoj kontroli ni jedan ortoped nije obraćao pažnju na to, niti je upućivao kod nekog drugog svog kolege). Sada, mislim da je „zauzela“ neki svoj položaj i da se više ne krivi. Uzrok: 2,5 – 3 cm kraća desna noga je povukla, to se neko setio da kaže posle skoro 20 godina i više (to je nešto što sam nagađala), i to više kao komentar.
Onda, negde u pubertetu krenuli su problemi: Češći bolovi u kukovima, problemi sa kolenima – pri nezgodnom pokretu (npr. pri okretanju) povremeno bi se desilo da koleno zahvati jak sevajući bol, sa privremenom potpunom ukočenošću kolena, pri čemu ako ne bih imala za šta da se pridržim pala bih i to usporen pad (kao na usporenom snimku, očevidcima je uvek taj deo bio smešan – mislili bi da nešto izvodim), posle čega bih imala bolove u kolenu i otežan hod narednih nedelju-dve najmanje.
Mirovanje mi nikada nije bilo jača strana. I pored svih onih silnih zabrana: nema trčanja, skakanja, dužeg hodanja i stajanja, bila sam prilično fizički aktivna (jedino se nisam penjala na drveće – to nikada nisam mogla), računajući i igranje i rad (odrasla sam na selu: Da ne bude zabune, nisam radila baš sve poljoprivredne poslove). Zbog povećanih bolova i problema sa kukovima, uspela sam nekako da se primirim: sada više i ne umem (ne mogu) da trčim, više ne znam ni da skočim.
Negde oko 18-te godine došlo je do naglog smanjenja obima pokretljivosti kukova, a gore pomenuti problem sa kolenima je gotovo nestao (možda i zbog toga što sam se „smirila“).
Sada imam 32 godine i situacija je uglavnom više-manje ista: Povremeno imam duže periode (po par meseci, nekad i godinu-dve) jakih bolova (koje ni jedan antireumatik ne može u potpunosti da zaustavi) i izrazito otežano kretanje, kada me hvata panika da to ne bude za stalno, pa mi neko vreme bude dobro, gotovo da nemam bolova i problema pri svakodnevnom kretanju. Dosta mi pomaže vožnja bicikla: Čim par dana ne vozim, odmah se javljaju jaki bolovi, ukočenost, smanjena pokretljivost. Interesantno je da vežbe mi gotovo ne pomažu: Radim vežbe koje je fizijatar prepisao, povremeno sam prinuđena da prestanem sa vežbanjem: posle dužeg vežbanja češće mi se javlja škripanje u zglobovima, osećam kako se zglob pokreće (odvratan osećaj, sestra me zavitlava da popijem mašinsko ulje, da podmažem zglob). To povezujem sa ojačanim mišićima – oni „vuku“ zglob, a on ne može da se pokrene dovoljno. Napominjem, da mi vežbanje ne smanjuje bolove niti povećava pokretljivost.
Postoje tu i neke druge okolnosti, o kojima ne bih sada. I ne samo što mi ovakvo stanje fizički smeta, već i psihički.
Što se tiče pregleda kod doktora sportske medicine – fizijatra: Nikada nije rađen onako detaljan pregled kao što je Tamara navela. Vežbe su davali uvek iste i uglavnom su identične za sve. Odeš za kukove – dobiješ samo vežbe za kukove i ništa više, briga ih da li možeš da ih izvodiš pravilno.

Sada ponovo navodim neke dijagnoze:
2001. (VMA):
"Displasio coxae congenita bil.
Na RTG snimicmima obostrano displastični kukovi sa izraženim degenerativnim promenima i defektom glavice na desnom kuku. Upoređivanjem sa snimcima u periodu pre 5 i 10 godina, nema značajnijih promena.
Klinički pregled: Fleksija oba kuka do 90 stepeni, rotatorni pokreti svedeni na minimum bolni."

i 2002. godine ("Banjica"):
"Obj: hoda lako hramajući na d. stranu. Fl. u desnim kuku do 90 st. ABD/ADO 20/10. Rotatorni pokreti se praktično ne izvode.
Pokretri u levom kuku nešto većih amplituda. Trendelenburg desno pozitivan.
RTG donet: posledice osteohondrita na oba kuka, desno izraženije (kratak vrat, nadrastao trohonter, aplitirana glava, sužen zgl.prostor)".

Napomena: Par godina kasnije (2006. godina) obojica su imali potpuno iste RTG snimke (iz 2001. godine), i odjednom „menjaju“ priču i „zakazuju“ ugradnju veštačkih kukova, dok je do tada to stajalo samo kao izvesna opcija tamo negde posle 30.te – 40.te (verovatno, pretpostavljam, da je u pitanju bilo to što sam 2006. godine imala 30 godina).
I šta je to trendelenburg? Trohonter?

Jedna fizijaterapeutkinja je na osnovu dijagnoza (nerazumni latinski deo) rekla da imam (ili da sam imala) omekšavanje kostiju, dok mi je pre toga govoreno da imam problema sa okoštavanjem i gubitkom hrskavice.
Šta je istina?

Ovo je sada RTG snimak kukova iz 1989. godine (najstariji koji imam).

http://img139.imageshack.us/my.php?imag ... oviyk1.jpg
http://img139.imageshack.us/img139/48/1 ... yk1.th.jpg

Interesuje me da li ima razlike između tog i RTG snimka od ove godine.
(Ja ne vidim nikakvu razliku, sve mi je isto. Doduše, ne znam baš gde da gledam.)
Da li je moguće da koksatroza u jednom trenutku napreduje, a onda da najmanje 20-tak godina miruje?

A ovo su RTG snimci kolena. Da li ima promena/oštećenja i u kom stepenu?

http://img528.imageshack.us/my.php?imag ... enalf0.jpg
http://img528.imageshack.us/img528/5467 ... lf0.th.jpg

http://img143.imageshack.us/my.php?imag ... obayo2.jpg
http://img143.imageshack.us/img143/1927 ... yo2.th.jpg


Izvinjavam se što sam previše dosadna.
Da odem kod ortopeda: Gnjavaža oko uputa, čekanje u red, zbog pregleda koji traje maksimalno 5 minuta i skoro iste dijagnoze (znam ja i sama koje pokrete mogu da uradim), možda dobijem koji bod više, preporuku za banju (a ovi ovde bi me garant ponovo odbili, kao i do sada – posle kada odem na kontrolu, lekar se obavezno čudi što me odbijaju). Stvarno se izvinjavam, ali sa godinama sam naučila da je najbolje postupati prema sopstvenom nahođenju – radim ono što mi odgovara, prija, a ne bi trebalo. Razumem da su gužve i da ima previše posla. Ali, nije mi jasno, da li sam ja jedino baš toliki baksuz da uvek naletim na nekog ko ne voli da objašnjava?! (jedan, iz KCS, čak obožava da viče na pacijente, pa čak i da preti, trebalo bi da je do sada otišao u penziju) Više sam dobila informacija sa ovog foruma, nego od silnih poseta ortopedima i fizioterapeutima.

Još jednom, izvinjavam se.

Hoćete li da mi protumačite (uporedite) snimke i date okvirnu procenu (ne)stabilnosti stanja (brzina napredovanja bolesti/oštećenja i sl. ako je moguće)?

http://img205.imageshack.us/img205/7159 ... rtgmy9.jpg

http://img522.imageshack.us/img522/8040 ... 008qt1.jpg


P.S. Nije u pitanju nikakvo igranje, zamena snimaka, fotomontaža i sl. RTG snimci su originalni, jedino što su upakovani u jednu „sliku“ radi lakšeg (mislim) vizuelnog poređenja.

Pokusacu da odgovorim na sve sto ste pitali... Ako nesto preskocim, molim da me podsetite. Zao mi je sto ste cekali na odgovor, ali pitanja je bilo dosta pa ne moze na sve da se odgovori za nekoliko minuta kucanja po tastaturi.

Opet moram da se ogradim da je problematicno davati misljenje samo na osnovu snimaka, posebno sto su reprodukcije dosta loseg kvaliteta. Nacelno je bolje radiografiju postaviti na prozor, ili naspram sijalice, pa fotografisati digitalcem i potom prebaciti sliku u kompjuter. Vecina skenera ne moze dobro da skenira rentgenski snimak.

Sto se tice snimaka kukova, postoji ostecenje veceg stepena na oba kuka. Izgleda da nema napredovanja procesa na desnom kuku poredeci snimke iz 2001. i 2008. na levom kuku ostecenje napreduje i dalje, tj. snimak iz 2008. je losiji nego onaj iz 2001.
Izgleda da je suzen unutrasnji zglobni prostor oba kolena, mada je taj deo snimka dosta taman.

Trohanter je deo butne kosti na kome se pripaja vecina misica grupe sedalnog predela. Trendelenburgov znak ukazuje da postoji deformacija u predelu kuka koja je dovela do toga da ti misici postanu labaviji od uobicajenog; zbog toga je stajanje na jednoj nozi otezano (mislim da nema potrebe da vas gnjavim biomehanickim detaljima).

Sto se tice izmena predlozenog nacina lecenja (ugradnja vestackog kuka), 2001. i 2002. je osiguranje izdvajalo mnogo manje novca za tu operaciju pa su pacijenti uglavnom morali da to placaju sami, ili da cekaju godinama. Nisam sasvim siguran, ali mislim da bescementna proteza kuka kosta oko 2500 evra tako da i to moze da bude razlog zasto vam to nije ranije predlagano. Sad je situacija znatno bolja i cekanje na operaciju se skratilo. Za druge bolnice ne znam tacno, ali na “Banjici” se godisnje sad uradi oko 2500 proteza kuka ili kolena.

Sasvim je moguce da degenerativni proces napreduje vremenom pa da se onda “smiri” i da godinama nema promena.

Na zalost, nije moguce dati prognozu brzine napredovanja degenerativnog ostecenja. Na to utice mnogo cinilaca – osnovni uzrok ostecenja, kvalitet kostiju, telesna tezina,. stepen fizicke aktivnosti, snaga/kvalitet misica u predelu kuka…

Hvala na odgovoru.

Još nešto: Ako možete da pogledate snimke i da mi kažete da li ima neke bitnije razlike između snimaka iz 2006. i 2008. godine (pre i posle porođaja)?
Čudi me to kako nema promena na desnom kuku (mislim, dobro je što miruje) jer osećam znatno više tegoba nego pre (možda je u pitanju samo promenjena fizička aktivnost - nema više jurcanja bajkom od par sati, nego za bebom).

Hvala na odgovoru.

Još nešto: Ako možete da pogledate snimke i da mi kažete da li ima neke bitnije razlike između snimaka iz 2006. i 2008. godine (pre i posle porođaja)?
Čudi me to kako nema promena na desnom kuku (mislim, dobro je što miruje) jer osećam znatno više tegoba nego pre (možda je u pitanju samo promenjena fizička aktivnost - nema više jurcanja bajkom od par sati, nego za bebom), a ima promena na levom kuku - ne primećujem neko znatno pogoršanje pokretljivosti: Sve je to subjektivni osećaj.

Mirovanje? Treba li da mirujem, uz vežbe (koje se nisu do sada pokazale delotvornima) ili da nastavim po starom (vožnja bicikla, max izbegavanje direktnog opterećenja i sl.; da plivam ne znam niti imam u blizini zatvoren bazen na raspolaganju).

Uticaj hladnoće na zglobove?

Hvala!

Ne uspevam da vidim neku razliku izmedju 2006 i 2008.- me godine, mada je snimak levog kuka iz 2008. poprilicno "pregoreo" pa se ne vidi bas najbolje.
Sto se tice aktivnosti, izbegavajte aktivnosti koje Vam provociraju bol. I svakako izbegavajte dobitak u tezini.