Da li kod psihickih poremecaja kao sizofrenije pacijent u pocetku ima uvid u bolesno stanje ili samo okolina? Koji su osnovni simptomi na pocetku?
Da li je moguce da hipohondricna osoba razvije strah od ludila i umisli da je psihicki nestabilna?

- Moj problem je u tome sto ne znam da li imam neki psihicki poremecaj ili sam umislio. Vec sam imao jedan hipohondricni slucaj pre godinu i po dana ali se on nije odnosio na psihoze vec na telesno oboljenje. Sada vec 2,3 dana imam neodredjene simptome poput straha (kada se i aktivira ''bol/mucnina'' u abdomenu/ispod grudnog kosa), glavobolje, nesanice kao i uvrnute misli (najcesce se pitam da li ludim, gubim kontakt sa stvarnoscu)... Moji su prvi put mislili da umisljam i bili su u pravu pa necu ni da im kazem za ovu situaciju. Pitam se da li umisljam tj da li je u pitanju neki panicni poremecaj ili je stvarno u pitanju neka ozbiljna psihoza. Ako i jesam umislio, zeleo bih da se resim toga, jer je osecaj straha i strepnje nesto najgore sto me je snaslo, jednostavno ne mogu da se koncentrisem ni na sta drugo, stalno brinem, citam na netu tekstove o ovome, sve signale iz okoline uvrcem tj vrv ih tumacim na svoj neki nacin. Da rezimiram: svestan sam da postoji velika mogucnost da umisljam ali i uprkos tome i dalje imam taj strah od ludila.

Bio sam pre nedelju dana kod neuropsihijatra, zvanicno je upitanju depresija/anksioznost, i prepisao mi je lek Elicea koji povecava serotonin. Izgleda da imam i simptome napada panike, mada sam to tek od skoro primetio...

Način na koji opisuješ vrlo me podseća na stanje u kome sam i sam bio. Za utehu, da se rešiti. Predpostavljam da brineš oko svega i svačega, stalno imaš tu nervozu u stomaku i taj osecaj te ubija. Hipohondrija u tom smislu je samo nastavak ne te neke crne misli. Ovo umnogome podseca na generalni aksiozni poremecaj od koga boluje ogroman broj ljudi u moderno vreme...

Nema druge do da porazgovaraš s nekim stručnim. Ovako, ja ti kažem kako se meni čini, ali na kraju ja sam samo neki lik sa neta koji misli da je imao sličan problem Raspitaj se koji je doktor dobar i veruj mi posle prvog razgovora već će biti bolje samim tim kad čuješ da nisi jedini, da nisi poseban, i da je sve to već viđeno. Žrtvuj tih 30-40 evra za sat vremena sa nekim ozbiljnim i napravite neki plan za dalje. Da li su to neki antidepresivi ili neka druga terapija nije ni bitno, bitno je da napraviš plan i već to saznanje olakšaće ti život.



Pozdrav i sve najbolje.

Hvala na savetu, mislim da je to najbolja opcija za sada. Ne mogu da negiram postojanje problema, jer vec vise nedelja traje ovakvo moje stanje ali najbolje ce biti, kao sto ti kazes, da popricam sa nekim strucnim, pa da vidim sta cu dalje.

i jos jedna stvar je veoma bitna---
ni jedan strucnjak ti ne moze pomoci ako mu ne otkrijes bas sve karte iz svog zivota--nazalost mnogi od nas nisu ni svesni da im neki detalj iz zivota diriguje kompletan tok zivljenja-znaci-pokusaj i sam da pronadjes sve sto te muci i prenesi strucnjaku-mada nije lose i ovde da pises s obzirom da pises nama koji te ne poznaju -pa cak i na pwt-olaksaces sebi svakako.
POKUSAJ DA STO VISE RADIS_DA NADJES NEKI POSAO ILI HOBI KOJI TE ISPUNJAVA-osobu koja te razume i sa kojom mozes da se osecas opusteno i da ne moras da glumis nista da bi ostavio utisak.
MOJ OSECAJ JE DA TEBE NESTO BAS MUCI a ti to neces da prihvatis????
srecno

Moguce je da stvarno imam neki problem skriven u meni, koji mi ne da mira, ali ne znam sta bi to moglo da bude... U zadnje vreme imam dosta problema i obaveza, npr oko skole i ocena, priprema za upis na fakultet, imao sam nedavno prvi seksualni odnos sa devojkom... Nije bas proslo kako treba a mislim da je to najvise uticalo na ovu anksioznost... To sto se prvi put nisam dobro pokazao (slaba erekcija), i kao da od tada (to je bilo pre skoro mesec dana) i datira ovaj problem... Mada posle smo imali jos par puta seks i bilo je sve u redu sto se tice osobe koja me razume i pred kojom ne moram da se pretvaram, to je devojka. Da nije nje, mislim da bi moje stanje sada bilo jos gore... A sto se tice drustva, vecinu ljudi sa kojima se vidjam svesno izbegavam zato sto ne zelim da primete moju anksioznost/depresiju ili sta vec, mada sam nekima vec rekao...
Pijem antidepresive vec dve nedelje i ima poboljsanja: ne izostaje mi erekcija, bolje spavam, imam manje crnih misli ali se i trudim da pozitivno razmišljam, pomazem matorcima u poslu, opusteniji sam...ali i dalje nije kao pre...
Takodje bih zeleo da napomenem da sam povremeni uzivalac marihuane (pusio sam jako retko, mozda jednom mesecno) pa brinem da mozda to nije jedan od uzroka ovog problema... Cak i u snovima me grize savest sto sam to radio... Vec par puta sam sanjao snove u kojima se pusi trava, a meni to smeta, i osecam se lose od toga, kao da cu da poludim...
Jedna stvar koja me najvise brine a vezana je za anksioznost je jak strah koji me spopadne kad god sam u autobusu ili negde gde ima puno ljudi, a to je strah da ne poludim ili da ne kazem nesvesno naglas nesto... Naravno nikad za ovih pola meseca nisam poludeo u tim trenucima ili nesto slicno ali me taj strah jako iritira, jer mi se desava skoro svakodnevno... Imam i druge simptome koje sam primetio: manjak samopouzdanja i razdrazljivost kada me neko kritikuje a meni nije ni do cega...
Nekako sam navikao na ovo stanje pa mi ne predstavlja toliki problem kao pre mesec dana kad je otprilike pocelo, ali opet nije to to...

Meni se od prilike tako nešto počelo događati u poslednje vreme. Naime imam 22 godine, u poslednje vreme jako puno učim,redovan sam student, stalno sam uznemirena, imam neki strah da će mi se nešto desiti ( da ludim...) to traje oko 10 min. ponekad mi trni šake i stopala ali baš retko, toliko se uspaničim da mi bude još gore, a uspela sam i da kontrolišem to polako se smirujem, tešim da mi se neće desiti ništa itd. Sad me interesuje nečije mišljenje da li je to na nervnoj bazi ili možda je neka bolest u pitanju? Unapred, hvala...

Tvoj slucaj je slican mom... Meni se desava u talasima. Prvo osetim kao da mi je lose, potom krene glavobolja ili onaj ''rolerkoster'' neprijatni osećaj u stomaku a zatim napad straha koji traje otprilike 10-30 minuta, cesto i duze, ali mi pokvari ceo dan, jer se posle tog napada/talasa straha od ludila najcesce osecam umorno, mrzovoljno i lose, te mi se cini kao da traje satima. To je garant i tebi i meni na nervnoj bazi.