Moja beba ima 36 dana, i vec treceg dana po rodjenju, utvrdjeno joj je da je levi kuk potpuno van casice. Razlog je sto je lezala u karlicnom polozaju skoro svo vreme trudnoce. Jedna nogica joj je bila pored glave (ta je i iscasena) a druga dole. Odmah je dobila da nosi neki Pavlik bandazer. Medjutim na kontrolama se ne vidi nikako poboljsanje. Lekari su mi rekli da s obzirom da je rodjena tri nedelje pre vremena ima malo vise vremena od druge, normalno rodjene dece, da probamo to da korigujemo sa bandazerom. Ukoliko u naredne 2-3 nedelje ne dodje do poboljsanja, oni predlazu da se uradi rengenski snimak sa kontrastom da se utvrdi da nema slucajno masnih naslaga u samoj casici zbog cega ne moze da se kuk vrati na mesto. Ukoliko ih ne bude bilo, stavice joj nogice u gips. Ukoliko bude operisace. Jako sam uplasena.Pogotovo sto pominju narkozu. Razmisljam da odem kod jos nekog ortopeda, ali se plasim da ce mi isto reci. Dok se premisljam, ima li neko od vas savet?

Mislim da bi pre rentgenskog snimanja sa kontrastom bilo jednostavnije da se uradi pregled ultrazvukom gde bi takodje moglo da se vidi da li je zglobna casica ispunjena necim. Pavlikovim bandazerima ipak treba dati malo vremena da postugnu efekat.

Posve se slazem sa Veljkom, ultrazvuk, kao mnogo manje invazivna metoda pre svega, a jednako dobro se vizualizira. Cak, ako ima mekog tkiva u casici, to ce se videti na USG, a na RTG nece. Ako se utvrdi da je u pitanju neka masa u acetabulumu, bojim se da je operacija neizbezna. U svakom slucaju, treba je sto hitnije uraditi kako bi taj kuk ostao vitalan.

Pa njoj od rodjenja svaki put kontrolu i rade ultrazvukom. Ali oni kazu da se masno tkivo ne moze videti uz pomoc ultrazvuka.

Koliko god bio nepopularan savet, konsultujte jos nekoga ko radi ultrazvuk kukova da pogleda bebu.

Da li mozete da mi preporucite nekog u Beogradu? Dolazim kod mojih u posetu sledece nedelje, pa bih mogla to da iskoristim da odem kod lekara po drugo misljenje....

Na "Banjici" se bebe pregledaju ultrazvukom svakog dana sem ponedeljka, ali nisam siguran kakva je situacija sa slobodnim terminima i ko je od lekara sada na odmoru. Ambulanta za deciju ortopediju radi cetvrtkom i pregledi se zakazuju na 011-3672-921

Hvala, probacu da zakazem.

Jos jedno pitanje, koliko se u proseku nosi Pavlic bandaza? Da li ako za 6 do 8 nedelja nije pokazala nikakav napredak, treba preci na sledeci stupanj u korekciji?

Definitivno. Pavlikovi remeni bi trebalo da pokazu neki napredak za 3-4 nedelje. Ako ni nakon 6 nedelja nema nikakvog napretka, onda se preduzimaju dalji koraci. Ako se vidi neki napredak, onda se i dalje pokusava konzervativno, jer je operacija uvek invazivna metoda, i treba je cuvati kao poslednju stavku.

Bili smo danas na kontroli. Nikakvog pomaka. Ostavili su joj jos Pavlik bandazer jer je kako rekose mnogo mala. Ako tako ostane za jos 3 nedelje, nema svrhe vise nositi ove bandazere. Inace sad pominju neku mogucnost da bebu stacioniraju u bolnicu i stave u neki poseban krevetic gde ce joj biti podignute noge u polozaj gde bi trebalo da se ispravi kuk (tj da udje u casicu). Mislim da mi u odnosu na to, stavljanje gipsa (ali ostajanje kod kuce i mogucnost ipak bar nosenja-setanja) deluje bez obzira na narkozu bolje.
Nadam se da cu u Beogradu imati mogucnost da odem kod ortopeda, pa da cujem jos jedno misljenje i savet....

Pa narkoza koju toliko spominjete ide samo dok postave bebu u polozaj, nije stalno sedirana pobogu. Kad je postave, postave je tako da su joj noge gore, a truo dole, te se nogice povlace na gore, kako bi se naterala glavica femura da uleti u acetabulum. Mislim da je to dobra solucija za pocetak, a ako ne daj Boze ne urodi plodom, operisace i to je to.

Bili smo kod decijeg ortopeda na Institutu za majku i dete i on nam je rekao da s obzirom da je levi kuk potpuno van casice, Pavlik bandazer nije trebao da se nosi i da moze da izazove cak i ostecenje. Sad sam vrlo zabrinuta jer ga je moja devojcica nosila 8 nedelja.

To su razlicita misljenja lekara, koja ce uvek da postoje. Jedni su za sto je moguce konzervativnije lecenje, drugi su za najradikalniji moguci pristup. Pravilan pristup je naravno razlicit od pacijenta do pacijenta. S obzirom da tu nema poboljsanja, Vasha cerkica ce sad vec sigurno morati na operaciju.

Evo moja prica sa kukovima se zahuhtava, ali kako ce sigurno jos nekog muciti ovaj problem da napisem do svega sam sve stigla u prethodnih mesec i po dana.

DAKLE imala sam srecu u BGD (hvala mojim skolskim drugaricama!!!) da budem primljena kod dva vrlo dobra decija ortopeda i hirurga.
Iako iz suprotnih kuca (Institut za majku i dete i Tirsova) oba lekara dala su mi gotovo identicne smernice. Ali da pocnem lepo ispocetka.

Dakle sto se tice iscasenja kukova ona postoje u tri razlicita stepena. Moja beba na zalost ima najdrasticniji, tj. kuk je potpuno iscasen, ( kost je skroz van casice).

Ovakva vrsta iscasenja uglavnom nastaje pre 20 nedelje trudnoce. Oba lekara su mi rekla da prosto ne mogu da veruju da nemacki lekari ovo nisu konstatovali i da su lecenje otpoceli Pavlik bandazerom, koji se u principu ne moze koristiti za ispravljanje ovakvog iscasenja. Ostaje mi samo da se nadam s obzirom da je beba ovaj bandazer nosila 7 nedelja, da nije doslo jos i do nekog ostecenja (jer tako mi rekose da je moguce ako se nesto na silu gura tamo gde ne treba!)

Dakle opcije koje trenutno imam pred sobom:
hospitalizacija u trajanju od 21 dan, gde ce beba biti smestena u poseban krevetic. Tu ce joj tegovima biti polako pomerana kost dok ne bude dosla do nivoa casice. Onda je treba gurnuti unutra. Naravno, postoji mogucnost da u samoj casici postoji neka prepreka i da ni u ovom slucaju ne dodje do rezultata.
Ukoliko se to desi preostaje mi operacija.

U oba slucaja kada dodje do toga da je sve u kuku leglo normalno, beba ce nositi gips u trajanju od 4-6 nedelja, pa tek posle toga Pavlikov bandazer. Kako mi rekose ceo proces ispravljanja kuka trebalo bi da traje oko 3 meseca.
Pri tom oba lekara tvrde da operaciju treba ostaviti kao poslednju opciju ako sve ostalo ne da odgovarajuce rezultate.


Jos jedna stepenica u ovom nizu je pravljenje rengenskog snimka sa kontrastom da bi se videlo da li je casica prazna i da li ima smisla provesti ovih tri nedelje u bolnici sa bebom. Naravno, tu je ipak opasnost od zracenja, pa su ostavili meni da vidim da li bih ovo uradila ili ne.
Iskreno plasim se zracenja, ali kada pomislim da ce beba morati da lezi u tom kreveticu 24h 21 dan, bez toga da mogu da je uzmem u narucje i to sa mogucnoscu da i to ne da rezultate, mozda se i opredelim za ovakvo snimanje.
Rekose mi i da je procenat izlecenja ovakvog iscasenja 90%. Ja zaboravih da ih pitam sta je sa onih 10% da li to znaci da postoji mogucnost i da dete nikad ne prohoda....?

Eto toliko, ostaje samo da mi pozelite puno srece u narednim nedeljama....