Jao ljudi, nadam se da barem neko od vas cita ovaj topic, posto vidim da je poslednja poruka iz septembra.
Imam skoro identican problem! Nisam ni ziva ni mrtva vec tri meseca!
Dakle, poslednje 4 menstruacije, sledecih dobrih 7 ili 10 dana - braon iscedak.
Ali pocetak price je pre toga. U julu i avgustu sam bih tacno pred menstruaciju imala uzasne bolove (jednom sam se probudila u sred noci, grozan bol), mada na srecu kratkotrajne - pola sata-sat i onda odmah dobijem.
Onda u septembru bezbolna menstruacija - kao i obicno. Oktobar, par dana pred m. temperatura i bolovi, da ne duzim, dospem u urgentni. Radili su mi laparoskopiju i otkrili upalu jajovoda. Da spomenem da su usput videli i ciste na jajnicima sa kojima se druzim vec od tinejdzerskih dana
a strucno se zove endometrioza, to sam saznala. Jajovode su isprali, nisu nasli nikakve bakterije, ali preventivno sam pila 3 nedelje antibiotike. E sad, od tada je poceo ovaj braon iscedak. Nisam se nesto brinula, mislila sam, mozda je to nesto normalno posle operacije, ali poslednja menstruacija (4. posle operacije) je bila katastrofalno bolna. Bukvalno mi je bilo lose dva cela dana (jedan pred i jedan dan menstruacije). I onda posle, naravno, taj iscedak. Sada je 15. dan od prvog dana mesntruacije, i dalje imam iscedak a juce su grudi pocele da me bole kao da cu sutra da dobijem. Inace dobijam na svakih approx. 28 dana.
Inace, Vesnicai, i ja sam radila Ca125, bio je malo povisen, i receno mi je da je to normalno kod endometrioze. Papa, II grupa, itd.
Kao sto rece, pravi atak na psihu! I jos ta operacija, tj. laparoskopija, jos uvek se psihicki oporavljam...
Eto, ja oduzih, izvinjavam se, ali znate kako je kad vas nesto muci vec par meseci.
Nadam se da ste sve dobro i nadam se da ce neko videti moj post i odgovoriti!
Draga Dobrice,procitala sam tvoj post,mogu ti reci da saosecam sa svima koje muci ova podmukla bolest,tj.endometrioza.Borim se vec dvanaest godina sa njom.Imam 34 godine.tri klasicne operacije,jednu laparaskopiju,pila sam gomilu hormona,pocev od kontraceptiva,progesterona,Zoladexa koji sam primala sest meseci,jedva ga prezivela....i nije mi pomogao.Hvala Bogu,izmedju dve operacije sam rodila jedno dete.Ova bolest iscrpljuje kako fizicki,tako i psihicki...ZATO SAMO HRABRO,NE ODUSTAJ I MISLI POZITIVNO.Inace lecili su me najiskusniji lekari u Narodnom Frontu,ali ovo je individualna bolest,nekome teska,a neko je lako podnosi.Ja imam hronican,najtezi oblik.Drago mi je ako mogu sa nekim da podelim ovo ne bas lepo iskustvo,znam da nisam sama,a ako imas neko pitanje ili bilo ko zna nesto novo u lecenju ove bolesti,volela bih da se javi.Pozdrav.