Evo užasnog iskustva jedne mame od 12. jula koja se porodila u GRADSKOJ BOLNICI, koja je čak i platila doktora pa se ipak pošteno namučila i doživela strašno iskustvo koje će verujem čitavog života pamtiti. Pitam se šta bi se dogodilo da nije platila, šta bi usledilo dalje pošto su je golu postavili na onaj sto pre no što je došla doktorka-kučka koju je platila?
Da li postoji mogućnost da se i meni to isto dogodi. Ježim se jer vidim mogući nastavak priče koja mi se može dogoditi od momenta kada me golu postave na taj sto a niko plaćen ne dolazi. A anestezčiolog? Čini mi se da bih ga kolenom šutnula u smrdljivu facu, da bih skočila sa stola i zadavila ga golim rukama...
Evo priče:
Preuzeto sa:
http://www.roditeljinfo.com/tag/carski-rez
12. jul
The Business of Being Born
Moje dve trudnoce i dva carska reza kostala se nas oko 4000 evra. Minimum. Trudnoce sam vodila privatno, kontrole su isle na svakih 6 nedelja, radila genetske testove (iako nisam presla 35 godinu) i testove na sve za trudnocu i plod potencijalno opasne viruse (iako ne spadam ni u kakvu rizicnu grupu), nebrojeno puta sam proveravala krvnu sliku i urinokulturu (u privatnim laboratorijama po preporuci mog ginekologa “jer su one pouzdanije”), iako su obe trudnoce proticale normalne, bez ikakvih problema i rodila sam zdravu decu. Prvi put sam mislila da tako treba, nekako su sve moje prijateljice trudnoce vodile privatno, kupovale najskuplje vitamine, placale privatne casove pripreme za porodjaj i na kraju debelo platile ginekologu, babici i anesteziologu “da bi sve proslo kako treba”. Prva trudnoca je morala da se zavrsi carskim rezom jer je beba bila u karlicnom polozaju, prevelika za moju konstituciju ( sto bas i nije indikacija za carski) i imala je obmotanu pupcanu vrpcu oko vrata. Posto doktorka koja mi je vodila trudnocu nije vise zaposlena u porodilistu-od privatne prakse zivi kao bubreg u loju-preporucila mi je njenu koleginicu zaposlenu u porodilistu pri
Gradskoj bolnici. Naravno, podrazumevalo se da se to placa. Kod nje sam onda otisla jos dva-tri puta na pregled i odredila mi je datum kada ce izvrsiti carski rez. Ali beba je imala nesto drugaciji plan, koji se nije podudarao sa doktorkinim! Porodjaj je krenuo dan ranije, tacnije u vecernjim satima sto mojoj doktorki nikako nije odgovaralo jer je, boze moj, planirala da se naspava. Rekla mi je da kontrakcije mogu da traju i danima i da se ne zurimo nego da je dodjem sutradan kad smo se i dogovorile.
I tako sam ja nekoliko sati trpela bolove i kad su kontrakcije pocele da se javljaju na svakih minut-dva ponovo sam je pozvala i rekla da beba ne moze da saceka da se ona naspava! Stigla sam u porodiliste gde me je docekala mrzovoljna prijemna sestra jer sam i njen san prekinula, pregledala me i izderala se na mene sto nisam dosla ranije jer sam vec 6 prstiju otvorena, ako je vec neophodan carski rez. A onda mi je drsko saopstila da nijedna operativna sala nije spremna, da dezurni lekar upravo poradja svoju rodjaku, da cu morati da cekam u sobi za porodjaje dok ne dodje moja doktorka jer oni nemaju nikakve veze sa mnom (sta cu, nisam joj platila da me doceka sa osmehom). Stres i napetost koje sam tada dozivela ne daju se recima opisati. Poslali su me na drugi sprat- stepenicama, sa sve torbom koja mi se zbog kontrakcija i uzasnih bolova cinila da ima bar 30 kg iako sam ponela minimum stvari. Tj povela me je neka mlada sestra koja je klaj klaj lupkala klompicama ispred mene i pozurivala me jer sam je valjda prekinula usred lakiranja noktica! A ja jedva vucem onu torbekanju dok od bolova nemam snage da je lepo i milo zamolim da mi pomogne. Dobro, razumem, nije cura htela da joj unistim remek delo na kandzama. E onda me je golu privezala sa onim kaisevima za CTG za sto u porodjajnoj sali tik do rodjake dezurnog doktora koja je bila u sred porodjaja i urlala je kao razjarena zver. Stvarno, nisam bila sigurna da li ju je zaposeo demon - jer su je razapetu za krevet prikovale cetiri sestre- ili radja djavolovog naslednika. Cisto da mi malo podignu nivo stresa. Cula sam da je to odlican stimulans za dobar postoperativni tok. I tako sam ja tu cekala moju doktorku da se ona rasani, umije, obuce , nasminka i pooolako stigne u porodiliste. Nije mi bilo dosadno, naprotiv. Kontrakcije su postajale nepodnosljive ( sto sam ja hrabro podnosila moram priznati), urlanje i zapomaganje “rodjake” je pojacavalo bol, a imala sam i direktan prenos radjanja Semovog sina. Posle jedno dva sata cekanja stize moja doktorka i prvo sto mi je rekla je bilo:
“e mogla si da sacekas do sutra kad smo se i dogovorili”. Nice to see you too. Odvezala me sa stola i kaze “uzmi torbu i prati me”. Samo da se zna da sam inace daleko od “mutave” i nesnalazljive, ali me valjda u tom trenutku savladao strah od nepoznatog ( jer sve to sto se desavalo je daleko od onog kako sam ja zamisljala da ce biti) a sigurno i nesvesni osecaj da sam ih sve vec strasno deranzirala i da ce se ako zatrazim da mi neko pomogne oko torbe doktorka sa zakrvavljenim ocima iskeziti meni u facu i oterati me da se porodim na ulici!
Nekako sam se dovukla do operacionalne sale, legla sam na onaj sto, vezali mi ruke i noge, fiksirali mi glavu, polili me dezinfekcionim sredstvom, stavili mi kateter i zabise mi braunilu u venu. E onda su mi dali papir da potpisem da snosim licnu odgovornost za tok operacije - to je bila neka njihova interna sala valjda tako opustaju pacijente na operacionom stolu. Doktorka je kukala medicinskim sestrama kako joj se spava (sto je u meni stvorilo paniku da nece biti dovoljno koncentrisana za operaciju). Kao da joj je prvi put da radi nocu, valjda se sve kulturne zene poradjaju danju pa nikom ne remete san. Onda me je na brzinu pregledala i kad je ustanovila da se beba skroz spustila i da sam otvorena devet prstiju zaprepasteno mi se obratila sa “auuu zeno pa ti si se mogla i priridno poroditi da sam dosla samo par minuta kasnije!”. A sad dolazi slag na torti-anesteziolog. Covek je usao u salu, naravno zaleci se sto su ga probudili zbog mene, nezainteresovano proverio moj krvni pritisak i kad je video da je 150/110 poceo da se dernja zasto ja taj pritisak nisam sredila pre porordjaja (da je proverio moje podatke, video bi da nisam ni imala povisen pritisak i da je ocigledno da mi je od ovog divnog tretmana skocio) i kako on sad meni da da anesteziju. A da , ipak je jedan podatak proverio- ko mi je vodio trudnocu.
Dok mi je stavljao onu masku na lice rekao mi je: ” znala si da platis najboljeg ginekologa u gradu a nisi se raspitala ko ce ti dati anesteziju a od mene ti zivot zavisi”( u prevodu-nisi mi platila). To su bile poslednje reci koje sam cula pre nego sto sam utonula u ne bas tako dubok san. Naime, dao mi je tako slabu anesteziju da sam cula sve sto se desavalo za vreme operacije ali bio je dovoljno “human” da mi da dovoljnu dozu da ne osetim i bol. Rodila sam zdravu cerku tesku 3900g i dugacku 56cm, ciji je Apgar bio 7,5 sto znaci da je bila na granici reanimacije jer je pupcana vrpca jos jace stegla vratic zato sto sam dugo imala intezivne kontrakcije. Sta cu, kad sam morala da cekam doktorku da se rasani. U sok sobi me anesteziolog NIJEDNOM nije obisao iako sam se od posledica anestezije gusila i dva puta su me vodili na snimanje pluca. Jedna mlada sestra se zabrinula za mene pa je otisla u njegovu ordinaciju da ga pozove da dodje i pregleda me, a on joj je samo odbrusio da se najverovatnije gusim jer sam jela i pila neposredno pre operacije! Ako cemo iskreno, niti sam jela niti sam sta pila 12 sati pre operacije, tj. cim su pocele jace i pravilnije kontrakcije i kad je izgleda samo meni bilo jasno da je to to i da nece “trajati danima”. To gusenje koje je najverovatnije posledica lose intubacije me mucilo narednih nekoliko meseci.
Jos dok sam bila u porodilistu doktorka je pozvala mog supruga da ga “podseti” da treba da plati. Posto nismo platili pre, nego smo cekali da sve prodje kako treba pa onda da se raskusuramo, uplasila se da cemo je prevariti. Cena je bila 400 dolara.
Kada sam drugi put ostala u drugom stanju resila sam da mi trudnocu vodi druga doktorka, da me poradja nacelnica carskog reza, da se porodim u drugom porodilistu i da se obavezno raspitam za onog “od koga mi zavisi zivot” i da mu platim da ostanem ziva. Tako je i bilo, sve je proslo bolje, sto je najvaznije nije bilo komplikacija, a beba je dobila Apgar 10. Jedino sto sam i ovoj doktorki pokvarila plan da se naspava jer je opet sve krenulo pre planiranog termina za carski rez. Posto su kontrakcije pocele rano ujutru pomislila sam “hvala Bogu bar se doktorka nece brecati sto joj remetim san”. I stvarno nisam joj remetila san. Ali se brecnula na mene jer je taj dan planirala da ide u soping pa da se dobro posle odmori jer je sutradan cekao jedan vazan rodjendan u Colonian Sun-u. To mi je ponovila jedno dvesta puta dok joj ja, lezeci na operacionom stolu, nisam rekla da nije u redu da mi to govori jer vrlo dobro zna da cemo se oduziti za sve njene “muke”. Kad su me budili iz anestezije doktorka mi je naglasila da dobro “zahvalim” cika anesteziologu jer je on samo zbog mene dosao taj dan. Anesteziologu, koji me je nekoliko puta obisao, platili smo 150 evra a doktorki 400. Po njenom izrazu lica reklo bi se da je ocekivala vise.
Da li je moralo ovako da bude?
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
Naravno, uz mito doktor ce da prihvati i to "izmotavanje", sta reci... Nemas sta da izgubis, pokusaj i u ostalim porodilistima!
