Prvi put sam na nekom forumu...
Izvinjavam se sto postavljam temu...verovatno se vec pisalo o ovome sto cu napisati, ali...oprostite.
Imam 28 godina. Prinudjena sam da Vam se obratim na ovaj nacin jer mi je potrebna pomoc-znam da bi trebalo otici psihijatru ali nisam u prilici… Nalazim se u stanju koje mi deluje nepodnosljivo. Bezvoljna sam. Napor mi je da uradim i najbanalnije stvari -izuzetan napor. Kroz glavu mi prolaze najcrnje misli i strah da ce se nekome iz mog okruzenja nesto desiti. I kada me te misli preplave uhvati me panika. Imam decka koji je jako dobar, koji je uz mene i maximalno se trudi da mi udovolji, pruzi podrsku. A ja, umesto da mi to bude pokretac, padam u sve veci ponor. Imam strasan osecaj krivice i grize savesti jer nista ne preduzimam. Cini mi se da svi imaju pravo reci da sam nezahvalna jer imam sve uslove da se razvijam i napredujem, ali kao da sam u okovima koje ne mogu sa sebe da strgnem. Prejedam se, kao da se nadam da cu, pumpajuci se, osloboditi necega sto me steze. A to me jos vise stavlja u zacaran krug jer sam sebi sve ruznija pa zbog toga ne izlazim iz kuce, pa sebe vidim sve ruznijom i ruznijom. Trebalo bi da ucim, a u meni preovladjuje strah da sam glupa i sputava me…sve mislim da nisam dovoljno pametna da nesto shvatim i milion puta se vracam na ono sto sam odavno naucila…ali sve sam nesigurnija i nesigurnija u sebe. Zivot prolazi pored mene, a ja ne ucestvujem u njemu…apsolutno sam nezadovoljna sobom, cak sta vise gadim se sebe. Zbog toga sto sve cesce dolazim do takvog toka misli po kome pocinjem da gledam na samoubice kao na heroje, prinudjena sam da se nekome obratim za pomoc. A nisam u mogucnosti da odem kod lekara jer niti imam zdravstvenu zastitu, niti imam novca da bih sebi to mogla platiti.
Pre par godina sam bila nekoliko puta kod psihijatra u Studentskoj poliklinici i pila sam Flunirin sa Ksalolom. Ksalol me sasvim umrtvi, a Flunirin…ne znam da li je slucajno-placebo efekat ili hemija, ali posle mozda i manje od mesec dana osetila sam promenu u smislu da ne samo da nisam bila bezvoljna nego sam imala vise energije. Ipak desilo se par puta da sam imala neki cudan napad-otkazu mi misici u nogama i ja padam i gusim se i posle toga sam prestala sa terapijom. Vise nisam odlazila kod doktora. Ali sada ponovo imam potrebu za savetom. Razmisljam o uzimanju lekova…pa mozete li mi preporuciti nesto sa cime bih mogla pokusati …?