Roso nasa draga, ljubimo i mi teba, i mogu ti reci da si nas BAS isprepadala!!!!!!!!
Al dobro, vazno je da si tu, i da nastavljamo nase druzenje....... Posto vise ne znam ni gde sam stala, ni sta sam pisala, evo, probacu ukratko......
Konacno nakon svih gluposti koje smo preziveli (gubljenja epruveta od strane bolnicara i svega ostalog), sto se bas oteglo na doooobra 2 meseca, konacno smo sakupili sve papire.....Zavrsen je PCR, ima isti genotip kao i ti, 1b, prema tome sve znas, ne moram nista da ti kazem.......Takodje ima i mnogo visoku koncentraciju virusa u krvi (1.500.000!!!!), pa nam je DR rekla da ni u kom slucaju ne bi trebalo, pre eventualne terapije, da bilo sta radimo po pitanju bebe, jer je on toliko zarazan, da bi sigurno zarazio mene
,
E sad, stvari po pitanju besplatne terapije su se malko promenile (jer je DR na osnovu biopsije rakla da mu je jetra u lakoj fibrozi i da nema sanse da dobije besplatno, osim, ako eventualno nema najgori genotip i mnogo virusa (sto na zalost ima, ili na srecu, zavisi sa koje se strane gleda
), sada su mu sanse 99% da je dobije preko budzeta, samo se ceka Komisija koja ce biti tokom aprila!! Tako da sada cekamo......
Sta se jos u medjuvremenu desavalo.......? Vodili smo njegovu cerku (4 god) i z prvog braka na testiranje, i hvala Bogu, ona je ok. Nema HCV!!!!
Al veruj mi, bilo je jako stresno....... On se trudi da drzi stvari pod kontrolom, mozda ce zvucati smesno, al u pojedinim momentima on mora mene da tesi, jer sam ja odlepila od straha..... Svukla sam kilazu od stresa i svega, na ravno 39 kg, nista ne jedem (ja ti spadam u one osobe koje pod stresom ne mogu da jedu), a pusiiiiiim kao smuk.
Znam da mi to nije dobro, i evo, sad se trudim, pa navijam sat na svaka 2 sata da bih se setila da nesto pojedem, i tako ti ja sada jedem na silu!!!! Bas mi nedostaje fizicke snage, a o psihi da i ne govorim.....naoruzala sam se literaturom na tu temu, a i trazim dobrog psihica, jer vidim da mi stvarno treba!! U velikoj sam frci od stvarnih problema koji su prisutni i koji bi se tek mogli pojaviti, a o buducnosti i neizvesnosti kad pomislim.......cela se tresem.
On je isto dosta oslabio, sto od dijete i zdrave hrane, ali i od stresa. Tek se sada osvestio, i mislim da tek sada preradjuje sve u glavi, do sada je jos bio u shoku i paralisan od istog da o bilo cemu razmislja. Puno radi, valjda mu je tako lakse, ali i to mu je mac sa dve ostrice, jer i na poslu ima strasno mnogo stresova...ja mu govorim, al ne vredi....to stvarno mora sam (ne mogu ga pratiti na poslu i cukati u glavu svaki put kad dobije ubrzanje!!!
)
Evo tebi brojimo triiiiiiiiiiiiiiiiiii, i iskreno se nadamo da ce sve biti ok.
Pisi nam, pisacemo ti,verovatno cemo imati pitanja za tebe ako krenemo sa terapijom, i MOLIM TE VISE NEMOJ DA NAS PLASIS. Ako nemas vremena, kucni nam bar samo po slovce da znamo da si ok....
Salim se, ako te opterecuje - nemoj, al ni nemoj vise tako duuuugo da te nema da se javnes!!!!
Veliki poljubac i tebi od nas, pa se kuc kuc (i pre Uskrsa, naravno!!)
