ankcioznost

[milos451]

neznam da li sam lepo otvorio temu izvinjavam se.moj problem je majka me je ostavila kad sam imao 7 godina.mozda je to uticalo sto sam pvucen miran tih.imam problem s nekim da pricam kog nepoznajem dugo nisam dovoljno opusten ,neki put se osecam kao da drhtim ,da sam nesiguran,posto sam citao po drugim forumima.sad nisam bas siguran da li je ovo akcioznost.imma problem I da pridjem devojci neznam da ne sto ne zezem stvar da se ne obrukam,bolje recenmo mnogo sam stegnut,moze se reci I drven.nesto od ovoga se meni desava http://www.anksioznost.net/osecaj-nerea ... veta.voleo bih da se promenim ako je to moguce .da li moze neki savet ili bi trebalo da potrazim strucnu pomoc,unapred zahvalan

[Jelisej]

Najbolji nacin da se resis tih problema jeste da se resis sadasnjih obrazaca razmisljanja, sto opet nije bas lako i treba vremena, evo ti par linkova:

http://www.mandarina.rs/upload/document ... rapija.pdf

http://www.iza-ogledala.com/tekstovi/5- ... a-terapija

http://www.psiholoskikutak.com/kbt/

[milos451]

hvala ti puno

[milos451]

ovo sto sam vec napisao samo bih dodao da li moze jos neki savet jer najverovatnije treba da pocnem da radim I sad me neki strah uhvatio da nesto ne pokvarim zezenm obrukam sebe zbog ankcioznosti ako je ovo ankciznost sto se meni desava,mozda sam trebao pre da posetim psihologa,strucno lice.jer nemam cilje uzibo tu jos nisam sto mi kaze jedna profesorka da nisam pronaso sebe.ponekad se kajem sto nemam fejs jer mpozda bi bilo lakse mozda bih se tako opustio mada nisam siguran.upoznao neke prijatelje,,gubim volju za zivot,mozda sam flipnuo

[Jelisej]

Nisi flipnuo, zapravo treba da "radis na sebi" jer situacija ne moze sama da se sredi od sebe- ako budes lenj onda tesko da ces napredovati.
Sto se same anksioznosti tice- tvoj nacin razmisljanja je taj sto je "hrani" tj "sta ako pogresim" razmisljanje uglavnom vodi do greske, jednostano se opusti, razmisljaj pozitivno i trudi se.
otici kod psihologa je sigurno dobra ideja, jer ne moze odmoci a uz pomoc strucnog lica mozes puno bolje napredovati.

[milos451]

hvala ti puno,ali mene brine sledeca stavka da ne zavrsim kao moja majka koja me je ostavila jer bukvalno to nebi uradila normalna osoba sto je ona meni uradila,poneki put sam mislio za sebe da sam izgubljen slucaj da sam poremecena osoba,jer mi se sve cini da se oko mene sve brzo desava ,zvim od secanja preispitivanja samog sebe ,kako da mi vreme stoji dasam sam na svetu da da lebdim da nisam prisutan osecaj kao da sam mortus pijan.kako ce dugi da me private da lisam lud.neakd ssam smotan mucam kda pricam.neke nebuloze mi padaju ,ali kad treba da nesto ovakvo napisem pola se nesecam,da li je sve to ankcizoznost ili neka druga bolest I da li mi ima pomoci

[vasa]

Ti svakako treba da odes kod psihologa---moras ojacati--ojacati samopostovanje--biti sigurniji u sebe i ZNAJ DA NISI SAM i da nemas samo ti takve probleme--a covek se menja dok je ziv pa ces tako i ti.
Samo javljanje na ovom forumu nije losa ideja--zapocni komunikaciju ovako ako ti je tesko uzivo.
NAJVREDNIJE OD SVEGA JE SAMO SVEST DA SI DOBAR COVEK-da nikome ne zelis zlo i na to budi ponosan.
Mozda ces se malo i razocarati kad dublje pomislis o ovoj temi-jer svi mi imamo u sebi nekad i zavist--zasto ja ovako muku mucim a drugi srecno zive (veruj to i najzdraviji i najbogatiji ponekad pomisle). Ne obracaj paznju na to i veruj u sebe-jos jednom--najbitnije --nikad nikom ne zeli i ne cini zlo i bices mnogo jaci kad to shvatis i prihvatis kao vrednost--najbitniju.
ODAGNAJ LOSE MISLI-jednostavno kad pocnes da razmisljas o losim stvarima--prekidaj na silu--pocni nesto da radis-najbolje da pomognes nekome nesto-to ce ti ojacati samopostovanje-budi dobar prema drugima bez obzira sto mozda i ne zasluzuju-cini to zbog sebe vise nego zbog njih i bice bolje--
SVAKO DOBRO TI ZELIM

[milos451]

hvala ti

[milos451]

oticicu ali me strah da ne zavrsim na pshijatriji ili u ludnici.treba da pocnem da radim ali gde da radim ankciozzan ovakav na poso.ponekad me boli glavA mozda ima veze sa ankcioznoscu nosim naocare od 5 razreda,ovo sto mi se desava desava m,i se sigurno 3 godine da sam iso pre kod psihologa mopzd bih bio izlecen,mozda me glava boli zbog ovog a nezbog naocara,izvinjvam se sto smarama ihvala unapred

[Ena'93]

Dobra dan,ako budete imali vremena voljela bih da mi odgovorite.U zadnjih mjesec dana osjecam bol po celom telu,narocita glave,ledja i prsa,gusi me u prsima i srce mi jako ubrzano radi,cesto placem.Stalno sanjam nesto ruzno i budim se preko noci,imam osjecaj uvijek da ce se desiti nesto lose,da imam neku opasnu bolest,da sam kriva za sve lose sto se desava.Zatvorila sam se u sebe nemam vise zelju da izlazim sa drustvom,da se zabavljam.
Uvijek sam na nekom oprezu u nekom strahu.Voljela bi da mi kazete vase misljenje o tome i da li je potrebno da odem ovdje kod nekog psihologa ili psihijatra da mi ukljuci terapiju.Hvala unaprijed. Pozdrav

Read more: http://www.doktor.rs/forum/pitanja-odgo ... z2mKnDtRrK

[milos451]

izvinjavam se sto smaram I uznemirava,samo da kazem da nikad nisam koristio drogue I ostale stvari,cak I ne pijem ako neki misle da mi se ovo desava zbog droge ili alkoho;la nisu upravu.samo da pitam jer mogu ja da resim ovo sto mi se desava bez psihijatra znam da je gupo pitanje izvinjavam se jos jednom

[vasa]

tesko Milose

[milos451]

izvinjavam se sto smaram ja sam oduvek ovakav povucen miran tih neki put sam zbunjen spetlajm se kad treba neki posao da zavrsim mucam kad pricam neki put brzo pricam skoro me niko nerazume jer bi mogo ja da se promenim jer i sa devojkama imam slabu komunikaciju da l je to strah mozda ih se plasim,hvala unapred

[milannnm]

Šta je tebi merilo normalnog ponašanja? Zašto misliš da to tvoje ponašanje ne spada u prosečno?

izvinjavam se sto smaram ja sam oduvek ovakav povucen miran tih neki put sam zbunjen spetlajm se kad treba neki posao da zavrsim mucam kad pricam neki put brzo pricam skoro me niko nerazume jer bi mogo ja da se promenim jer i sa devojkama imam slabu komunikaciju da l je to strah mozda ih se plasim,hvala unapred

[vasa]

milose
nemoj odugovlaciti pobogu, svaki dan je ragocen i ne gubi ga uzalud-sto pre kod neuropsihijatra.
NIKAKO MI NIJE JASNO DA TE STRAH OD TOGA STA CE BITI A NISTA NE PREDUZIMAS DA NE DODJE DO TOGA-nas zivot je u nasim rukama a pomoci moze svako ko zeli-i od koga trazis pomoc.
TI imas srecu sto jos uvek nisi u toj fazi da ti nema pomoci osim neuropsihijatrije---a Boze moj sta i da moras tamo--i tamo idu bolesni ljudi--ili ti neces da prihvatis da si bolestan---ma nemoj da si nepravedan bar prema sebi.
I za manje tegobe treba se obratiti strucnjaku-pa ako te posalje na operaciju-moras to prihvatiti-samo karikiram.
Ti dobro rasudjujes o svemu samo ne o svom stanju koje ce biti jos gore ako ne odes kod neuropsihijatra.STO PREEEEEEEE