Pozdrav svima! Odradio sam operaciju na VMA, pa rekoh da podelim utiske sa vama, jer i sam sam podatke o onome sto me je sacekalo prvobitno nasao na netu.
Meni je bila neophodna septoplastika. Desna strana nosa je bila prilicno zacepljena tako da sam disao na usta dok sam spavao ili pri manjem naporu, da ne pominjem vece. Dok sam bio na VMA iz price sa ljudima shvatio sam da postoje teze i lakse devijacije, a moju bih komotno svrstao u onu laksu. Ali ko je patio zna da je i takva uzasno podmukla.
Imao sam lose iskustvo sa ranijim posetama doktorima. Ja, pametnjakovic, cenio sam da je bolje da idem kod privatnih lekara, a rezultat je bio bacanje novca i nikakav rezultat. To jest, spricanje raznim sprejevima za nos koji nisu imali nikakvog rezultata. Iz tog razloga sam mislio da moj problem ne moze da ima uocljivije poboljsanje. A onda mi je bilo svega preko glave te sam odlucio da pokusam sa VMA. Vec posle par sekundi na kontroli, doktor Baletic (koji me je kasnije i operisao) je video da sam slucaj za operaciju. Bem mu misa, kad mi je to rekao, osetio sam nalet srece, jer se ipak ispostavilo da moj problem moze u korenu da se sasece.
Na VMA sam stigao dan pred operaciju. Taj dan je najgori jer ceo prodje u iscekivanju onog narednog dana (ne same operacije, nego bukvalno jutra kada cete otvoriti oci u danu kojeg cete ceo zivot pamtiti). To iscekivanje utice na san pa su retki oni koji se lepo naspavaju pred operaciju. Ja sam bio toliko umoran kad su me odneli u salu, da mi se cinilo kako mi ne treba anestezija, vec da mogu da se uspavam da ni noz ne moze da me probudi.. I to nije samo moj slucaj. Elem, najbolniji deo pred operaciju je primanje injekcije bensedina. Koci, pece... pa sam se rasplakao kao mala beba zbog bola.. Salim se naravno. Elem, o samoj operaciji uopste nisam razmisljao i nisam osecao nikakav strah ili napetost, ali kada su me stavili na operacioni sto i nakacili na aparate, puls je bio na 90-95. S obzirom da mi je prosek 50-55, bice da covek i ne moze da bude svestan koliko ludi iznutra kada ga ocekuje klanje.
Probudio sam se sa maskom na licu. I sad mi je misterija cemu sluzi ta maska, a retko ko ju je imao u trenutku budjenja. Ono sto je najvaznije ni u trenutku budjenja nisam imao bolove. Cak ni narocito neprijatan osecaj u nosu zbog tampona. Jedino osecaj kao da sam se probudio iz malo dubljeg sna.
Bolova nije bilo ni narednih dana, bukvalno ni najmanjih. Malo me je grlo peckalo zbog krvi koja se slivala, ali i to je prestalo posle 2-3 dana. Medjutim, postojala je jedna druga neprijatnost, a to je pojacano lucenje sekreta iz nosa i usta (pluca), koji je svakim danom postojao sve gusci. Zafrknuta stvar do besvesti kada vam je nos tamponiran. Ali ziv covek svasta izdrzi, pa i to. Vadjenje tampona traje otprilike ukupno 1 sekunda za obe nozdrve. Ne boli, dodje mu kao cudan osecaj koji odmah nestane. Desilo se da je dan pre mog vadjenja tampone izvadio covek kojem se slosilo (delovao je kao da mu je dosao sudnji cas) par minuta posle vadjenja. Bio mi je sve vreme na pameti, pa sam zazirao da se i meni ne desi nesto slicno. Ali sve je proslo ok.
Citajuci utiske ljudi koji su imali istu operaciju, procitah kako neki ne osecaju razliku od pre operacije. Moguce, ali zato cu ja prvi udah kroz nos nakon vadjenja tampona pamtiti celog zivota. Ocekivao sam da cu lakse disati, ali onakav nalet vazduha nisam ni sanjao. Tesko je to opisati recima, jednostavno osecate da vazduh klizi kroz ogromne tunele. Celog zivota sam patio od devijacije, ali decko sa kojim sam operisao nos je poceo otezano da dise pre dve godine nakon sto se udario po nosu. Po njegovim recima, neposredno nakon skidanja tampona, disao je mnogo bolje nego kad nije imao problem sa nosom. Toliko o efikasnosti operacije.
Jos da pomenem fenomenalne doktore na VMA. Neka imena se na ovom forumu pominju vise, neka manje - no to ne znaci da su neki bolji, jer su svi izvrsni profesionalci i prijatni ljudi. Na mene je jak utisak ostavio doktor Baletic jos od prve posete na VMA i zato sam odlucio da cu svoje muke samo sa njim da podelim. I nemam reci odusevljenja za tog coveka. + bih pomenuo anesteziologa kojem sam zaboravio ime. Bio sam sesti na listi cekanja za operaciju, te kad sam dosao jos sa vrata je poceo ozbiljno da govori kako je ponestalo anestezije te ce morati na zivo da me operisu. Bem ga, to sto me je iskreno nasmejao meni je u tom trenutku mnogo znacilo.
Elem, niko ne voli da cita ogromne postove, ali cenim da ce biti koristan onima kojima ce se raditi septoplastika. Jos samo da napomenem kako mi je nos trenutno zapusen od raznih sekreta, ali i tako zapusen mnogo mi je prohodniji za disanje nego kad je bio zacepljen devijacijom. Toliko!
i iako ni jednu tabletu ili injekciju protiv bolova nisam uzeo - nista ne osetim (jedino me malo boli ruka gde mi je bila igla, ali nos - uopste) 
)
