Operacija kuka (ograničenja, proteze)

[terapeut]

Da,nazalost obicno tako biva,jer to i nije posao hirurga vec fizioterapeuta,ali to je vec druga prica u nasem zdravstvu.
http://www.youtube.com/watch?v=_hZRMbEq ... re=related

pogledajte samo pocetak klipa i primeticete kako ova zena hoda sa stapom ,prilicno nesigurno i koliko se naginje na stranu stapa,a zatim kada uzme stake pogledajte kako joj stoji karlica i celo telo.
Ovo jesu nijanse ,ali kod ljudi sa operisanim kukom ne retko je operisana noga duza od druge pa sa jednom stakom se stvaraju dodatne mikrotraume kicmenih prsljenova i diskusa sto dugorocno dovodi do diskus hernija i akutnih epizoda isijasa.

Naravno da se pacijenti sa ovim ne mogu nositi sami kad vec nema protokola u zdravstvu,ali bar da imaju informaciju ,pa ce mozda uciniti nesto na korekciji hoda i ispravljanju tela.

Za pocetak stanite ispred ogledala , nemojte se namestati i uradite analizu vasih ramena(da li su u istoj ravni ili ne),karlica da li je pomerena na stranu noge koja nije operisana,da li se vise oslanjate na neoperisanu ili operisanu nogu i da li istom tezinom osecate podlogu i na levom i desnom stopalu.

Ako ima odstupanja izmedju operisane i zdrave strane,potrebno je da se uradi posturalna korekcije,a ako nema razlike ura! Pozdrav

_________________________
I added cool smileys to this message... if you don't see them go to: http://s.exps.me

[sladjana2702]

lepo je uvek procitati nesto poucno,samo sve zavisi koliko su s terapeuti bavili nama ,a sa nama maltene i da nisu,meni licno prvi dan je samo pokazao vezbe u banji i nista vise,tako da sam ja podlaktnu staku nosila skoro mesec dana,najvise zato jer mi je noga ostala duza dva cm,a i zato jer mi karlica ne stoji kao treba.e pitam se ja ima li sanse da ta karlica dodddje na svoje mesto,jer mi jako smeta ,pogotovu kad stojim duze,a na momj poslu ima dosta stajanja,a kolege ..pa oni vide da je spolja u redu i nemaju pojma kako mi je ,pa se i ne trude da mi olaksju .al dobro,takvi su ljudi na zalost.sada me mnogo vise brine sto osecam bolove u drugom kuku,ja ne mogu jos ici na operaciju ,ne mogu opet da prolazim toooo...sad cu uskoro(cim mi zakazu termin) na terapiju,bas me zanima hoce li bar malo olaksati.
vlado,kazes tebi je super ,bas super? ja jos osecam neku cudnu nelagoddnost povremeno,cak ponekad imam osecaj kao da me ustipi nesto..:O ti nisi imao takve osecaje?
pitanje za terapeuta,sta mislite ima li sanse da posle druge operacije noge se izjednace?????
pozzdrav svima

[terapeut]

Uglavnom ortopedi ako znaju da je u planu druga operacija ostave duzu nogu da bi imali prostora za manevrisanje i da bi ih lakse izjednacili.Prema tome odgovor je da ,sasvim je izvesno da ce posle duge operacije biti jednake.

[svlada]

vlado,kazes tebi je super ,bas super? ja jos osecam neku cudnu nelagoddnost povremeno,cak ponekad imam osecaj kao da me ustipi nesto..:O ti nisi imao takve osecaje?

Nelagodnost i neki bezvezni osecaj blizak laganom bolu (ovo ni Tolstoj ne bi bolje napisao) osetio sam samo nakon sto sam prerano seo u kola. Ne pripremljen, bez dodatnog jastuka. To je bilo par dana. Sad ne osecam ništa, baš ništa.
Poz.

[sladjana2702]

o pa vlado onda je tebi bas dobro...kazi mi jel vezbas ista ?? ja nekako nemam snage ,sem sto vozim biciklo skoro 4 km ,jer mi je posao daleko .a ne znam jel to dovoljno ??

[svlada]

Dovoljno je sigurno.
Ja ne vezbam uopste, cak sam se ugojio 10+kg sto ne preporucujem nikom.

[remi]

Ćao, društvo. Tu sam ja. Samo malo ređe svraćam. Računam da je manje-više sve rečeno.

Sve je individualno. Dužina oporavka je ekponencionalna u odnosu na dužinu "propadanja".

Nisam sjajno, kao Vlada, ali je super u odnosu na ono kako je bilo. 99,99% bude na mom sadašnjem nivou posle samo 6 meseci a meni je bilo potrebno 1,5 (odnosno 2,5) godina. Oborih "teoriju" da se maksimum postiže sa godinu dana od operacije i to je to.

Interesantno je da nelagodnost mi pravi desni kuk, koji je prvi operisan. Mada, pretpostavljam, da i za to imam odgovor: bio je u MNOGO gorem stanju. A tek mišići? - to je tek bilo upokojeno. Eto, ja sam vam živi dokaz da se bicikl može voziti i sa atrofiranim mišićima i to vrlo uspešno. Tek sada vidim u kakvom sam stanju bila.

Kičma mi je sva izuvijana kao da me je neko (ili nešto) pošteno cedio (ovo je od pre, rezultat nepravilnog hoda /pokušali da me nauče da hodam pravilno, ali ukapirali da onda neću moći uopšte da hodam/, karlica je /"visinski"/ bila prava). Karlica se još nije izjednačila: realna razlika između dužine nogu je oko 1cm a karlica dodaje još oko 2cm, tako da sam na starom (od pre operacija): 3cm u korist leve noge. Primetila sam da mi karlica kriva i horizontalno: kada ležim na leđima leva noga (natkolenica) je vidljivo niža u odnosu na desnu i jači pritisak osećam na levoj strani. E, sada da li je od pre ili je nova situacija, nisam sigurna.
Ne verujem da je kriva jedna štaka: posle prve operacije (desni kuk) jesam jedno 6 meseci koristila jednu štaku (stalno, samo nekih 1,5 - 2 meseca, ostali period samo kada je trebalo da duže pešačim) ali sam je držala kao štap (štaka kad padne, nju sam mogla da dohvatim ali štap nikako); posle druge operacije nisam je aktivno koristila ni mesec dana. Sada vadim štap kada mi se na putu nađe neko duže brdo i to zbog načetih kolena i psihičke sigurnosti, a i lakše je.
Teoretski, koliko mi je poznato, sve to može u dobroj meri da se ispravi, ali ne u "kućnoj radinosti" (koja mi je jedino dostupna).

Chef: ne obraćaj pažnju na listu na sajtu RFZO, nije uopšte tačna. Najsigurnije ti je da pozoveš ustanovu gde ćeš biti operisan.

Pozdrav.

[svlada]

Pozdrav

[zaki99]

Pozdrav svima,
danas sam prvi put na ovom forumu i sa velikim interesovanjem sam procitao vecinu poruka, obzirom da i ja imam slicnih problema.
Naime, ja sam u periodu od 07.12.2010. do 23.12.2010. bio pacijent Klinike za ortopedsku hirurgiju i traumatologiju KCS-a, na odeljenju prof. dr Voje Sudjica, gde mi je ugradjena totalna bezcementna proteza desnog kuka. U vremenu kada mediji i javnost bruje o korumpiranosti, nestrucnosti I neljubaznosti medicinskog osoblja u Srbiji ja sam, na ovoj klinici, naisao na nesto sasvim drugo. Operaciju je, na najbolji moguci nacin, izveo tim lekara na cijem je celu bio dr Voja Sudjic. Postoperativni tok je,zahvaljujuci adekvatnoj terapiji, profesionalizmu i ljubaznosti lekara (na celu sa dr Sudjucem) i sestara (na celu sa glavnom sestrom Irenom) protekao u najboljem redu. Petnaesti dan sam otpusten na kucno lecenje i na svojim nogama, bez problema, otisao kuci.
Za sedamnaest dana boravka na ovoj klinici nisam primetio nijedno namrsteno i nezadovoljno lice nekog od osoblja. Krvi i lekova je bilo u dovoljnim kolicinama za sve pacijente a terapije su deljene strogo na vreme, kako u dnevnim tako i u nocnim smenama. Higijena je bila na visokom nivou a hrana sasvim solidna i, sto je najvaznije, prilagodjena potrebama svakog pacijenta posebno.
Moram da naglasim da ne zelim da situaciju na ovoj klinici predstavim kao idealnu. Ima tu jos dosta prostora za razna poboljsanja u svim segmentima ali cinjenica je da su visoka strucnost, profesionalizam, ljubaznost i NEKORUMPIRANOST odlike ove klinike KCS-a.
Zbog svega ovoga zelim da sto veci broj osoba sa ovakvim ili slicnim problemima koji sa raznoraznim predrasudama dolaze u KCS na lecenje procita ovo pismo, a osoblju klinike za ortopedsku hirurgiju i trauamatologiju KCS-a zelim puno uspeha kako u poslovnom tako i u privatnom zivotu.
Danas je 20-i dan od operacije i ja sam zaista zadovoljan dosadasnjim tokom oporavka, jer posle strahovitih bolova i stotinak primljenih injekcija u toku poslednjih godinu i po dana sama cinjenica da bola vise nema deluje nestvarno. Naravno pridrzavam se svih uputstava lekara (svakodnevno odradjivanje vezbi, minimalno opterecivanje operisane noge, obavezno koriscenje staka sve dok lekar ne dozvoli suprotno, spavanje sa jastukom medju nogama itd) i nadam se da ce sve to biti jos mnogo bolje nakon rehabilitacije u nekom banjskom centru.
Ja i sad imam utisak da mogu totalno da se oslonim na operisanu nogu i da mi je operisana noga vec sada jaca od leve kod koje je, takodje, kuk propao, da mogu da sednem u auto i da vozim ali znam da je to u suprotnosti sa svim pravilima pa zato i ne pokusavam. Problem mi predstavlja obuvanje cipela i carapa i to za sad obavljaju moji ukucani ali se nadam da to nece dugo trajati.
Zbog svega ovoga sam optimista i mislim da ce se do jeseni operisana desna noga oporaviti do te mere da mogu da operisem i levu jer je to neophodno.
Ukoliko nekome mogu da pomognem savetom ili necim slicnim neka mi se javi.

Čuo sam da u Ohridu imate nekog doktora koji savršeno uspešno radi operacije kukova. Imaš li kakvih informacija u vezi toga??

[zaki99]

Zdravo svima!
Vidim da svi imate bogato iskustvo sa raznim doktorima, snalazenjem sa i bez proteze!
Posto i mene, sve su prilike uskoro, ceka ta proteza, interesuje me da li neko ovdje ima neki kontakt (telefon, mail) doktora Vladimira Jovanovica iz Nisa?
Unaprijed hvala!

Verovatno da si dosad odradila operaciju ali ako ti jos uvek treba telefon od Dr.Vlade Jovanovica ..javi se na PP

[annn]

Cao svima! e napokon sutra krecem da se malo angazujem oko moje druge operacije! pozdrav svima

[annn]

e izgleda da sam se rano obradovala! sad uspela da dobijem papire za NS a sad nikako da dospem do lekara!

[Perla]

Dobar dan forumaši

ja sam se upravo priključila forumu, mada ovu temu pratim već neko vreme i ono što sam ovde pročitala mnogo mi je pomoglo da shvatim šta me očekuje kod operacije kuka, kako da se za to pripremim i šta mogu posle da očekujem.

Imam 66 godina i duže vreme probleme sa bolnim nogama. Prvo kolena, a od prošle godine i problem sa desnim kukom. Toliki da gotovo nisam uopšte mogla da se oslonim na desnu nogu i da hodam, a bolovi stalni.

Krajem prošle godine sam konačno snimila moje noge i odmah mi je rečeno da je operacija kuka neizbežna, a možda i oba kolena. Užasno sam se uplašila i pomislila da mi predstoje invalidska kolica i da ću ostatak života provest po bolnicama i da je to kraj života. Ipak sam se sabrala posle nekog vremena, shvatila da kukanje ne pomaže i upisala se na listu čekanja u Zemunskoj bolnici za ugradnju kompletne kombinovane proteze kuka. Prema listi čekanja operacija se očekivala bude krajem 2014. godine.

Nakon toga, na preporuku ortopeda, išla sam gotovo dva meseca na fizikalnu terapiju i kao luda vežbala svakog dana kod kuće sve u nadi da će to možda učiniti operaciju nepotrebnom.Bilo mi je bolje, ali nikako dobro i sve sam se tešila da imam skoro dve godine do operacije, pa ću do tada odlučiti šta ću.

Na moje veliko iznenađenje, pre otprilike mesec dana pozvali su me iz bolnice na pregled i dogovor oko eventualne operacije kuka. Na pregledu mi je rečeno da je bolnica dobila izvesnu količinu kukova i da žele da ih ugrade pacijentima sa liste koji to sada prihvataju jer mnogi pacijenti odlažu ovu operaciju što duže mogu, tako da liste čenkanja nisu realne. Rečeno mi je da u slučaju odbijanja, na sledeći poziv mogu da računam tek za godinu, a možda i više dana.

Suočena sa ovim, a i sa svakodnevnim pogoršanjem i bolovima, odlućila sam se za operaciju. Brzo sam obavila sve pripreme, otišla u bolnicu 10. aprila, operisana sam 11. aprila, a iz bolnice puštena nakon sedam dana. Odmah sam u bolnici prohodala na štakama, a drugog dana mi je moj doktor rekao da odbacim drugu štaku i da hodam samo sa jednom što sam i prihvatila.

Evo me sada kod kuće, opravljam se i psihički i fizički. Dobro sam, bez ikakvih bolova i hodam po kući samo sa jednom štakom! Sledeće nedelje je kontrola i skidanje konaca, a nadam se uskoro i odlasku u banju. Ako sve i dalje bude kao do sada, verovatno mi posle banje ni štap neće trebati.

Mada je moje iskustvo jako sveže, poželela sam da ga podelim sa vama koji ste prošli kroz sve ovo, a posebno sa onima koji čekaju na operaciju i odlažu je. Operacija je teška, ali efikasna i nemojte je odlagati. Čekanjem ništa ne dobijate. Naprotiv, ugrožavate i drugi kuk! Strah od operacije, bol i druge neprijatnosti brzo prođu, a vi dobijate mogućnost da živite normalno i bez bola. Samo hrabro

[terapeut]

jedna staka je omiljena kategorija kod ortopeda,a da ih covek pita zasto ne verujem da bi i jedan umeo da objasni.Sa vasih 66 godina ,jedna staka moze da izazove krivljenje kicme i nepravilan hod koji ce vas pratiti tokom celog zivota i izazivati raznorazne probleme.Prema tome ili dve stake ili stap treceg nema

[Perla]

Znam i od ranije da postoje pristalice hoda sa jednom štakom i onih koji zagovaraju obe štake i to izaziva priličnu konfuziju kod nas pacijenata kao laika.

Ja sam, konkretno, drugog dana nakon operacije uz pomoć terapeuta u bolnici prohodala na obe štake i odmah napravila krug od jedno desetak metara. Nije mi bilo teško ni bolno jer moja proteza dozvoljava oslonac na operisanu nogu, pa sam imala potpun osećaj stabilnosti i ravnoteže. Štake su, naravno, preuzele na sebe deo telesne težine, pa je zbog toga oslanjanje na operisanu nogu bilo nešto lakše. Zahvaljujući fizikalnoj terapiji pre operacije, mišići na obe noge su bili ojačani i pokretni, tako da je hod sa štakama bio skoro normalan. Fizioterapeut je bio toliko oduševljen mojim hodom da je to javio ortopedu koji me je operisao i on se uskoro pojavio u bolničkoj sobi. Pogledao me je kako hodam i rekao da bacim jednu štaku i da dođem do njega sa jednom štakom što sam ja uradila bez problema. Videla sam da terapeut to ne odobrava i da mi savetuje veći oprez i korišćenje obe štake.

Ne želeći da stvaram konfliktnu situaciju, sačekala sam da sutradan moj ortoped ponovo dođe i onda ga pitala šta da radim: jedna ili obe štake? On me je pogledao i pitao: "ko te je operisao?". Odgovorila sam: "Pa ti, naravno" iz čega je proisteklo da on to valjda najbolje zna. Rekao mi je "Zaboravi nogu, ona je u redu. Hodaj glavom i biće dobro".

Stvarno ne znam zašto mi je on to rekao, ali ne verujem da je to rekao reda radi. Verovatno da on ima neke svoje razloge za ovakav savet.

Sa druge strane, vaš savet da hodam sa obe štake ili sa štapom, takođe ima svoje objašnjenje koje ne bi trebalo zanemariti.

Za sada to i nije neki veliki problem jer se vrlo malo krećem po stanu, ali postaće uskoro problem kada počnem više da hodam, posebno kada odem na rehabilitaciju.

Kroz koji dan idem na kontrolu, pa ću pokušati da sa njim razjasnim ovu dilemu i da ga zamolim da mi objasni na čemu zasniva svoju preporuku za hodanje sa jednom štakom, tim pre što na otpusnoj listi piše "hod sa štakama" (množina).

Videćemo šta će reći, a vama mnogo hvala na savetu.