Lecenje koksartroze

[maja_kv]

Pa da, za jacanje misica. Mada sto se tice pokretljivosti meni to ne znaci mnogo, jer mi je ovakva ogranicenost zadnjih 14 godina i vec sam se srodila s tim.

Sto se tice drugih vezbi nikad ih nisam volela zato sto sam redovno bolovala ostatak dana, nema nista gore kad ti se neko nasloni na nogu pokusavajuci da je savije. Meni bar to ne prija, niti mogu da radim jer sve se nekako desi da terapeuti mnogo prelaze granicu bola.

Ali na kraju bitnije mi je da radim vezbe koje mogu i do granice koja meni odgovara.

[maja_kv]

Pozdrav svima

Da li bi neko mogao da mi preporuci kvalitetan rehabilitacioni centar?Ima li ko kakvo iskustvo sa banjama?

Trenutno sam u jednoj banji o kojoj je suvisno i komentarisati celokupan rad tog centra.

[Veljko Jovanovic]

Npr. Ribarska Banja...

[brancesca]

Npr. Ribarska Banja...

Veljko,
Posto ste trenutno na forumu, molim vas da napisete da li je Banja Koviljaca za preporuku jer je ona dugo bila na glasu za lecenje kostanih oboljenja?

[Omega]

Ako je neko upućeniji, bilo bi dobro da kaže kakav se sveukupno terapeutski tretman u banjama izvodi prema osobama sa oboljenjima zglobova.

[Veljko Jovanovic]

Na zalost, u Banji Koviljaci nisam bio godinama tako da nemam svezih infiormacija.

[zoksula]

Pozdrav svima,
Imam 25 godina,dijagnostikovana mi je koksartroza levog kuka.Porodila sam se pre 4 meseca i bolovi su posatali nepodnosljivi toko celog dana a cesto i nocu.
S obzirom da ne znam mnogo o tome zanima me kakve su metode lecenja i kakvi se rezultati postizu.
Hvala

Ja imam od 18-te godine gonoartrozu i artrozu patele.Sada imam 24 godine.

Svo to vreme me je jako bolelo ... sve vise vise, ali me je vise smatalo sto sam znao da nikada necu moci da se bavim sportom.Sto je za vas zene nebitno.

Ali sada (pre jedno 2 meseca) sam bar resio problem sa bolom - a mozda za par godina budem i kompletno resio problem.

Mada sam se ja povredio ... na kosarci ali je svejedno ima jos uzroka za to.

1)genetski faktor
2)krvna grupa. (to je uvek 0-ta krvna grupa)

Svejedno probao sam jako puno stvari - tj probao sam skoro sve lekove koje postoje i znam da neki od njih deluju i to jako dobro.

Ali bitnije je ponekada kako koristiti nego sta koristiti. Redovno sam uzimao (600 mg glukozamina +400 mg hondroitina) i 1000 mg vitamina c kao i 500 mg MSM (metil-sulfonil - metan).
Bitno je koristiti sve to.

Ali je jos bitnije je da nekon ne znam tacno koliko al meni je pomagalo posle 1+h nakon uzimanja leka.
Zasto?
Zato sto se hrskavica hrani na specifican nacin i nema krvotok hrani se tako sto se tecnost utisne iz zglobne pukotine u hrskavicu prilikom kretanja. Zato je neophodno hodanje znaci najbolje u trenutku kada je koncentracija tih lekova maksimalna u zglobnoj pukotini.

Bilo bi jako korisno kada bi neko znao ovu informaciju - jer je to najefektivniji nacin da se nahrani hrskavica.porobaci da saznam danas.

Odnedavno sam poceo da se lecim sa magnetima kod Dr.Dusanke Mandic.
(http://madumagnet.com) U principu cim sam stavio te magnete bol je prestao.Nosim ih vec oko 2 meseca ...

Sada imam bol samo kada je lose vreme tj naprimer sada kada se sprema kisa - sa druge strane to je bas dobra osobina. Uvek mogu da se zaposlim kao prognosticar ...

Nisam primetio regeneraciju hrskavice ali ono sto je sigurno je da je bol nestao.

Ti magneti ne pomazu svima ali koliko sam video postoje 30 dana garancije. Dakle ako im vratis magnete oni tebi vrate pare i to je to ...

[remi]

Ćao, Maja_kv! Imam 32 godine i takođe se nalazim na listi čekanja za ugradnju bescementne endoproteze kuka (posledica obostranog urođenog iščašenja kuka, oktriveno u prvoj godini života, dve /neuspešne/ obostrane biološke operacije do četvrte godine života), preko dve godine.
Pre nešto više od godinu dana sam se porodila (carski rez; doktorka samo što mi nije rekla da sam luda što mi je trudnoća uopšte padala na pamet) i od tada mi se pokretljivost kukova, koja je već bila veoma ograničena (rotatorni pokreti gotovo nepostojeći, savijanje prema grudima max 90 stepeni) primetno smanjila, bolovi su češći i u kukovima i u kolenima. Imam RTG snimak (neprotumačen, bez ikakvog izveštaja) i tek treba da idem kod lekara na Banjicu, što stalno nekako odlažem (materijalna situacija, strah...).
Par godina pre trudnoće povremeno sam pila Nodol, a protiv bolova po potrebi brufen, diklofen, naproksen: Prošla sam i kroz užasan period kada sam analgetike pila kao bombone, po nekoliko različitih tableta na dan, što nije pomoglo ali je dovelo do ubrzanog povećanja telesne mase. Iz toga me je "izvukao" bicikl - minimum 20-tak km na dan, sasvim neočekivano jer sam tada mislila da mi nema nikakvog leka: fizikalna terapija i analgetici nisu pomagali.
Doktor sa Banjice i svi pre njega savetovali su mi mirovanje (probala sam, samo se još više kočim, ai bolovi su i dalje prisutni), nikako vožnja bicikla, niti bilo koja veća fizička aktivnost.
Za vreme trudnoće sam redovno vozila bicikl (što nikome ne preporučujem), jer je to bio jedini način da ne pijem nikakve analgetike, i pomagalo je sve do osmog-devetog meseca kada sam morala povremeno da popijem koji diklofen ili brufen.
Ovoga puta bicikl ne pomaže, a ni Nodol. Doduše, obaveze mi više ne dozvoljavaju da vozim redovno, a ni dugo, opet imam neki kg višak.
U suštini, sve što preduzmeš je više-manje privremeno. Možda je svemu glavni uzrok neredovna vožnja bicikla, veće opterećenje (ne bi trebalo da podižem ništa teško, a teško je izbeći ne podići dete i ne nositi ga), višak kg. Uglavnom, ponovo me hvata panika.
Inače, gledano očima slučajnog prolaznika, živim normalno, normalno se krećem, sve dok ne treba preskočiti nešto, popeti se negde i sl.

Zbunjuju me informacije od osoba koje već imaju ugrađen veštački kuk: Neki govore da im je super, rade gotovo sve što i pre, a neki se žale kako im je život totalno uništen.

Imam nekoliko pitanja za doktore:

1. Koji tačno su pokreti zabranjeni: Da li ću smeti da čučnem, da se savijem, da li ću moći da vežem pertle (to je sada "umetnost i muka"), ....?
2. Pošto treba da se operišu oba kuka, a operacija se ne radi istovremeno, da li posle imam prednost na osnovu toga što ću imati jedan veštački kuk? Čula sam da je jedna od terapija šetnja, a trenutno mi šetnja ne odgovara, a posle operacije imaću jedan kuk koji će "voleti" šetnju.
3. Da li ću smeti da vozim bicikl sa veštačkim kukom?
4. Koliko tačno traje oporavak posle operacije: boravak u bolnici, rehabilitacija? Kad god sam ja pitala (VMA, Banjica, neki njihovi pacijenti) govorili su mi da se ostaje najmanje 3 meseca u bolnici + godinu dana sa spavanjem sa jastukom između nogu (što mi je i sada prilično često potrebno), a sada čujem da se izlazi maksimalno posle deset dana iz bolnice, a ceo oporavak je gotov, u većini slučajeva, za dva-tri meseca.
5. Gde da nađem tačnu informaciju u vezi građe kostiju. Primetila sam da mi se u poslednje vreme upale desni, praćeno zuboboljom, posle svake veće vizičke aktivnosti (kao što je, na primer, generalno sređivanje stana, koje uključuje i nošenje težih stvati). Da li to ima veze jedno sa drugim? Takođe, ne mogu da nosim ništa teže (i 1kg mi predstavlja problem), kao da mi ni jedan zglob ne trpi opterećenje i imam utisak da se "sabijam", kao da sam kraća (to mi se sada dešava i posle vožnje bicikla).



Činjenica je da ne znam za šta da se odlučim: da li za ovakav život sa ograničenom pokretljivošću i bolovima, ili za veštački kuk. Najradije bih nemoguće: Čaroban lek od koga bi mi se zglobovi 100% regenerisali (ali, nisam gušter, nažalost). Činjenica je i da ne mogu sasvim da prihvatim da su veštački kukovi neizbežni.

[tamaraft]

Koštano tkivo je specijalizovano vezivno tkivo, koje se sastoji iz ćelija i vanćelijskog matriksa. Izrazitu čvrstinu i tvrdoću koštanom tkivu daje specifična struktura vanćelijskog matriksa koji sadrži visok procenat minerala.
Kosti predstavljaju organe skeletnog sistema i u njihovoj izgradnji, pored koštanog tkiva, u manjoj meri učestvuju i druga vezivna tkiva, epitelno tkivo, glatke mišićne ćelije i nervno tkivo.
Skelet čoveka izgrađen je najvećim delom od koštanog tkiva i zajedno sa mišićima čine muskulo-skeletni sistem. Pojava skeleta tokom evuolucije omogućila je značajno uvećanje mase organizama, a u sprezi sa mišićima, i pokretljivost.
Glavna uloga kosti je u izgradnji skeleta koji pruža potporu i omogućava održavanje telesnog oblika i kretanje, štiti vitalne organe u kranijumu i grudnoj duplji i koštanu srž smeštenu
u kostima.
Takođe, kosti su važne u metabolizmu minerala, posebno kalcijuma koji je
uskladišten u kostima (99% od ukupne količine kalcijuma u telu).


Klasifikacija koštanog tkiva


Pre svega, koštano tkivo se deli na zrelo (lamelarna ili sekundarna kost) i nezrelo (fibrozna ili primarna kost).

Kod lamelarne kosti, koja predstavlja normalan zreo oblik koštanog tkiva, mineralizovani matriks se sastoji iz koštanih listića (lamela), u kojima su kolagena vlakna pravilno raspoređena u vidu paralelnih snopova. Specifičan raspored lamela pruža najveći otpor dejstvu fizičkih sila.
Kod nezrele ili fibrozne kosti, vanćelijksi matriks je nepravilnog izgleda pošto su kolagena vlakna međusobno isprepletana. Ovaj tip koštanog tkiva sadrži 4 puta više nasumično raspoređenih osteocita, brže se stvara i ima viši stepen obnove.
Normalno se sreće u toku osteogeneze kao primarna kost, a zamenjuje ga lamelarna kost tokom 4. i 5. godine uzrasta deteta.

Kod odraslih, ovaj tip koštanog tkiva se zadržava u alveolarnim nastavcima viličnih kostiju, na mestima pripoja tetiva i ligamenata, slušnim koščicama i u predelu epifiznih ploča tokom rasta. Takođe, pojavljuje se u toku zarastanja preloma ili u patološkim stanjima koja stimulišu stvaranje koštanog tkiva, kao što su različite metaboličke
bolesti, neoplazme ili zapaljenja.
Fibrozna kost je znatno slabija od lamelarne i ispoljava izotropne mehaničke karakteristike, tj. mehaničko ponašanje je slično bez obzira na pravac dejstva sile.
Nasuprot njoj, lamelarna kost ispoljava najveću snagu paralelnu sa pravcem pružanja kolagenih vlakana.
S druge strane, tkivo zrele, lamelarne kosti pojavljuje se u dva osnovna oblika: kompakta ili kortikalna kost i spongioza ili trabekularna kost, koje se mogu razlikovati golim okom na preseku kosti i na radiografijama. Kompakta se nalazi na površini kostiju i predstavlja gusto, solidno koštano tkivo prožeto mikroskopski vidljivim kanalićima.
Meko-tkivni elementi (krvni kapilari, ćelije) zauzimaju svega 10% ukupnog volumena kompakte.
Spongioza se sastoji od koštanih gredica i pločica raspoređenih u vidu sunđeraste mase sa brojnim šupljinama u kojima je smeštena koštana srž ili druga meka tkiva, koja čine 75% volumena
spongioze.
Najveći deo koštanog tkiva (80%) čini kompakta, dok trabekularna kost učestvuje sa svega 20% u ukupnoj masi tvrde supstance čitavog skeleta.
Kompakta i spongioza su različito zastupljene u zavisnosti od vrste kosti. Sve kosti se na osnovu oblika dele na duge, kratke, pljosnate i nepravilne. Kod dugih kostiju, kao što su tibia, femur ili metakarpalne kosti, jedan
od dijametara (dužina) znatno nadmašuje ostala dva. Kod svake duge kosti razlikuju se centralna osovina, dijafiza i
dva proširena okrajka, epifize, koje su sa dijafizom povezani pomoću metafiza.
U središnjem delu dijafize nalazi se centralna šupljina. Spolja je kost prekrivena specifičnim fibroznim omotačem, periostom, izuzev u predelima pripoja tetiva i ligamenata, ili na zglobnim površinama gde je prekrivena artikularnom hrskavicom (bez
perihondrijuma).
Prema medularnom kanalu i šupljinama u spongioznoj kosti, koštane površine su prekrivene endostom. Najveći deo dijafize čini kompakta, dok se tanka spongioza proteže prema medularnom kanalu. U
epifizama i metafizama je obrnut raspored, centralni delovi ispunjeni su spongiozom, dok se na periferiji nalazi tanka kompakata.

Kod kratkih kostiju, slično kao i kod epifiza, spolja se nalazi tanka kompakta, dok središnji deo sačinjava spongioza.
Kod pljosnatih kostiju kompakta je predstavljena sa dve relativno debele ploče povezane međusobno spongiozom (diploe), dok se kod nepravilnih kostiju zapažaju kombinacije predhodno navedenih tipova.

[tamaraft]

Bol u desnima pre ima veze sa povlachenjem kalcijuma iz zuba i paradentozom!

Bajs cete moci da vozite.

Shto se tiche pokreta koji ce biti ZABRANJENI to su pokreti maksimalna fleksija u zglobu kuka uz unutrashnju i spoljashnju rotaciju, cirkumdukcija, a to podrazumeva duboku chuchanj, pokrete kad set oslonjeni jednom nogom na podlogu i izvrshite rodaciju u karlici, a vezivanje pertli i svakodnevne aktivnosti cet esavladati polako, chekajte da se sve to sredi i konsoliduje tkivo, posle cete i sami uvideti da je mnogo lakshe i praktichnije da se en sagunjete iz kichme po neki teret ili da vezete pertle, vec cete to da chinite iz sedeceg polozaja...ali otom potom...

Shta ste josh pitali...

A da oporavak, moja omiljena tema


Vash oporavak ce zavisiti od:

Shto se tiche hirurga zavisice od:

toka operacije
od materijala
od reakcije organizma na nove elemente u telu
velichine reza
od zarastanja rana, eventualnih komplikacija (nezarastanja rana, stvaranje veceg oziljnog tkiva itd)

Vi:

zivotno doba
od opshteg stanja vasheg organizma
od prethodnih bolesti
od opshteg stanja i snage mishica
od motivacije i zelje za vezbanjem
od savesnosti i sposobnosti za saradnju sa terapeutima

Terapeut je taj koji ce u saradnji sa ortopedom i vama naci pravi nachin da sa vama saradjuje i da vas pre svega to je osoba kojoj morate da verujete, ona ce vas osloboditi straha, nauchice vas zashtitnim pokretima, olozajima, nauchice vas i kontrolisati vezbe za jachanje mishica, ali ce vam isto tako ukazati na greshke koje pravite tokom obichnih radnji, greshke kojih niste ni svesni!

Tako da se nikada ne zna sto posto koliko ce to vremena trebati za potpunu rehabilitaciju i habilitaciju.


A ovo vezano za prednost nisam razumela?
Na kakvu prednost mislite??
Da ce pre vas da operishu zato shto imate vec jedan kuk ili prednost kod doktora za pregled?? Ili ...ne znam ni ja shta

[Veljko Jovanovic]

1. Zabranjeni su pokreti koji ukljucuju:
a) pregibanje operisanog kuka preko 90 stepeni u odnosu na trup (npr. cucanje ili sedenje na tronoscu)
b) prebacivanje operisane noge preko srednje linije tela (npr. sedenje sa prekrstenim nogama)
c) unutrasnja rotacija operisane noge
Nije obavezno da ce neki od ovih pokreta dovesti do problema, ali ti pokreti olaksavaju "iskakanje" vestackog kuka iz lezista. Ne mogu da budem precizniji u nabrajanju aktivnosti koje su zabranjene jer cu verovatno neku zaboraviti. Morate sami da izanalizirate svoje zivotne aktivnosti (sadasnje i planirane) i procenite da li ukljucuju neki od navedenih pokreta.
2. Ne znam za ostale bolnice, ali na "Banjici" se na ugradnju vestackog kuka ceka oko 6 meseci ukoliko je pri pregledu dodeljen maksimum bodova (62). Ukoliko treba da se operisu oba kuka, pacijent moze da se stavi na listu za operaciju drugopg kuka jos dok je u bolnici posle operacije prvog. Posle operacije je potrebna intenzivna fizikalna terapija koja ukljucuje i setnju (ali ne samo setnju).
3. U literaturi nema jasnih podataka vezanih za voznju bicikla. S obzirom da je direktno mehanicko opterecenje pri voznji bicikla manje nego pri klasicnom hodu (poredeci jedan korak i jedno okretanje pedala), mislim da nema smetnji da nastavite da vozite bicikl.
4. U bolnici se, osim ukoliko ne dodje do nekih komplikacija, ostaje do skidanja konaca (do tri nedelje). Ustajanje sledi dan posle operacije i onda sledi osposobljavanje za hod uz pomoc staka i vezbe za jacanje misica predela kuka i natkolenice (ali i vezbe opste kondicije); postoperativna rehabilitacija je u nadleznosti fizijatra pa tu nisam kompetentan da ulazim u detalje. Misljenja o osloncu posle ugradnje bescementne proteze kuka su podeljena; ja vise volim da se moji pacijenti na operisanu nogu ne oslanjaju dok kost ne proraste dobro oko proteze (unutar tri meseca). Rehabilitacija u banji traje do mesec dana (to najvise zavisi od zavoda za zdravstveno osiguranje koji odobrava lecenje u banji). Kad se odobri pun oslonac pri hodu, pacijent hoda uz pomoc jedne stake (suprotna strana od operisane) dok se ne oseti dovoljno stabilno, potom hoda uz pomoc stapa, a stap odbacuje i hoda bez pomagala kada se oseti dovoljno stabilno. Subjektivni osecaj stabilnosti je individualna stvar; ima pacijenata koji prestanu da koriste bilo kakvo pomagalo posle nekoliko dana, a ima i onih koji se od staka ne odvajaju mesecima, ali se tada uglavnom radi o strahu.
5. Nemam ideju zasto bi veca fizicka aktivnost imala veze sa upalom desni. Sto se tice informacija u vezi sa gradjom kostiju, morate da budete malo precizniji u vezi sa time sta Vas interesuje.

[remi]

- Prednost. Tu sam mislila da ako bih već imala jedan veštački kuk i drugi koji je ozbiljno oštećen, da li bi se drugi veštački kuk brže ugradio - ubrzo posle oporavka prvog.
- Što se tiče nekih sadašnjih pokreta: Ne mogu ni sada da vežem pertle tako što se savijem. Stvari sa poda podižem iz polučučnja. Uglavnom, zbog ograničenosti pokretljivosti, imam sopstvenu šemu pokreta i dosta koristim ruke kao oslonac (to je bio problem posle carskog reza - nisam mogla da ustanem iz kreveta samostalno dok god mi nisu izvadili bromilu iz šake, niti da bitnije promenim položaj).
- Struktura kostiju: Mislila sam na odnos minerala i vitamina, međusobna iterakcija.

Imam utisak kao da gubim kalcijum, iako dosta koristim mlečene proizvode, povremeno i šumeće tablete kalcijuma.

- Zubi i fizička aktivnost: Moje, laičko, mišljenje (utisak) je da priliko veće fizičke aktivnosti više trošim kalcijum i da posle toga se povlači njegova rezerva iz zuba/vilice (negde sam pročitala upalu desni, između ostalog, izaziva i nedostatak kalcijuma).

- Što se tiče operacije veštačkog kuka: Tu me ne brine sam operativni zahvat, pogotovo što se nalazim na listi čekanja u Banjici, već postooperativni oporavak. Znam da budem velika kukavica i nekada mi treba dosta vremena da profukcionišem, ali "kad krenem, krenula sam i trčim". Zato mi ne bi odgovara da izađem iz bolnice pre kompletno završenog rehabilitacionog procesa, odnosno dok ne "prohodam" (sa štakama, ili, još bolje, bez njih).

Na listi sam preko 2 godine (imam 31 bod), malo mi nije jasno bodovanje: znam za neke koji imaju bolju opštu pokretljivost pa su dobili više poena, pa čak i maksimum (ne žalim se). Koleginici sutra ugrađuju protezu - bukvalo do juče je sve radila, ima jake bolove od pre par godinai 15-tak godina više od mene, dobila je maksimalnih 62 boda, doduše u PO, pa videću kako će ona da prođe.

[Veljko Jovanovic]

Treba da se javite na Banjicu na ponovni pregled i novo bodovanje, tj. da Vam se da maksimum bodova. Sa 31 bodom tesko da cete biti pozvani za operaciju u bliskoj buducnosti.

[tamaraft]

Odlichan sajt, pregledajte....

http://www.orthogate.org/patient-educat ... e-hip.html

[remi]

Ono što sam videla na RT snimku jedne žene, operisane na VMA, bilo je potpuno drugačije: Ličilo je na zupčanik, duga tanka konstrukcija, prilično nestabilno. Ovo već bolje izgleda i stabilnije.