COPY/PASTE SVAŠTARA

[Dj.Olivera]

Put do srećne kose



Bez obzira dali je vaša kosa suva, masna ili normalna, ili vam dosađuje perut, predlažem vam savršene tretmane za održavanje vaše kose u najboljem stanju.

Biljke se već vekovima upotrebljavaju u kozmetici, a moderni proizvođači (kao britanski "The Body Shop"-a) samo vešto primenjuju drvno znanje i pakuju prirodne sastojke u privlačne teglice, kutijice, flašice...
Latice ruže, cvetovi zove i kamfor su tradicionalno upotrebljavani u kremama, dok su ruzmarin, kamilica i kana klasične biljke za negu kose. Informacije koje vam pružam omogućiće vam da brinete o svojoj kosi na pravi način i uz primernu adekvatnih sastojaka...




--------------------------------------------------------------------------------



Borba protiv peruti

Perutanje temena je prirodan proces, odvija se kod svake osobe, ali je intezivnije ako imate perut. Rezultat je previše brzo sušenje ćelija temena koje se pomeraju iz reproduktivnog sloja na površinu kože.
U većini slučajeva, prisustvo peruti ukazuje na nedovoljno ispiranje kose nakon šamponiranja. Hemijske materije koje se nalaze u većini šampona takođe mogu da iritiraju teme, što rezultira pojačanim perutanjem ukoliko se šampon ne ukloni u potpunosti.



--------------------------------------------------------------------------------


Blaga stimulacija

Napravite jak čaj od listova koprive, procedite ga i ohladite. Koristite ga za ispiranje kose ili masžu temena i uklanjanje peruti.
Kopriva stimuliše kožu temena i osvežava boju kose.

* Za masnu kosu - stavite dve kašičice limunovog soka u toplu vodu, ohladite je i upotrebite u poslednjem ispiranju kose. Ili, stavite dve kašičice jabukovog sirćeta u veliki bokal tople vode i upotrebite u poslednjem ispiranju. Ovaj tretman pomaže da teme ostane zdravo i uklanja perut.

* Za suvu kosu - na kosu nanesite mešavinu tri dela maslinovog ulja i jedan deo bademovog ulja i dve supene kašike rižine vodice. Ružina vodica uklanja masnoću i miris iz uljane miksture.

* Za krajeve koji pucaju i kosu bez sjaja - sipajte ceo tetrapak prirodnog jogurta (5 dcl) nakon šamponiranja proteinskim šamponom i isperite. Pre toga umasirajte jogurt u kosu i teme, pročešljajte kosu i ostavite da deluje 5 minuta pre ispiranja.


--------------------------------------------------------------------------------



Tretman za suvu i normalnu kosu

Ova formula deluje istovremeno protiv peruti i kao regenerator. Jedan tretman nedeljno je obično dovoljan za održavanje čistog temena i sjajne kose. Ako nemate gustu i dugačku kosu, ove količine trebalo bi da budu dovoljne za dva tretmana.

Sastojci:
* 30ml maslinovog ulja
* Dve kapi ulja ruzmarina
* Jedna kap ulja kamilice
* Dve kapi lavandinog ulja
* Dve kapi ružinog ulja

Metod:
* Stavite ulja u flašicu od tamnog stakla, a potom dobro promućkajte.
* Operite kosu blagim pH neutralnim šamponom i osušite je peškirom. Umasirajte u teme polovinu količine miksture, poklanjajući najveću pažnju krajevima kose koji su najskloniji isušivanju i pucanju.
* Umotajte kosu peškirom i ostavite bar jedan sat pre novog šamponiranja, da biste uklonili ulje. Efekat tretmana ćete pojačati ako dodate malo jabukovog sirćeta u poslednju vodu za ispiranje.


--------------------------------------------------------------------------------



Med u kosu

Regenerator i hidratantni tretman odgovara svim tipovima kose. Pomaže čak u borbi protiv najupornije peruti.

Sastojci:
* 1 1/2 kašičica meda
* Tri kašičice jabukovog sirćeta
* Tri kapi lavandinog ulja

Metod:
* Istopite med u vatrostalnoj posudi na pari. Sklonite sa šporeta, a onda umešajte u med ulje i jabukovo sirće.
* Umasirajte miksturu u teme, a onda je češljem rasporedite po celoj kosi.
* Pokrijte kosu plastičnom kapom za kupanje i ostavite jedan sat. Operite kosu blagim, pH neutralnim šamponom.


--------------------------------------------------------------------------------



[/img]

Operite kosu Blagim, pH neutralnim šamponom, a onda je osušite peškirom. Nanesite malo tonika za masnu kosu na dlan, a potom ga utrljajte u teme i celu kosu. Nema potrebe da ga ga ispirate. Ako upotrebljavate ovaj tonik tri puta nedeljno, verovatno ćete primetiti smanjeno lučenje sebuma. Jabukovo sirće pomaže da se uspostavi normalni aciditet kose.

Sastojci:
* 15 ml jabukovog sirćeta
*Tri kapi ulja ruzmarina
* 200 ml destilovane vode

Metod:
* Sipajte jabukovo sirće u tamnu staklenu flašu i dodajte ulja. Dobro promućkajte. Potom sipajte destilovanu vodu. Ova količina treba da bude dovoljna za nekoliko primena

[Dj.Olivera]

PROLEPŠAJTE SE U KREVETU

18 načina da se prolepšate u krevetu



Tokom spavanja možete mnogo toga da učinite za lepotu svoje kože, kose i za svoje zdravlje uopšte. Evo kako!


*Za lep izgled kose, skupite je u konjski rep, savijte krajeve ispod i fiksirajte ih mekom šnalom.
Ujutro će vaša kosa izgledati kao da je tek isfenirana.
*Vaša koža se obnavlja u vreme kada hormoni zaduženi za taj proces preplave vaš organizam.
Dakle noću. Izvucite najviše iz tog vremena tako što ćete upotrebljavati specijalnu antioksidantsku noćnu kremu.

*Izbegnite dehidrataciju tako što ćete držati bokal vode pored kreveta.
Voda je bitna za zdravu kožu i smanjuje umor.

*Previše kreme za oči i vaši kapci će biti pravi "jastučići".
Ako već imate problema sa oticanjem kapaka, koristite gel formulu i nanesite je domalim prstom u što manjoj količini. Stavite kremu na jagodice - "otputovaće" baš tamo gde treba dok spavate.

*Utrljajte bademovo ulje u kosu i ostavite ga da deluje tokom noći.
To je najbolji tretman za suvu kosu. Naravno, nakon toga ćete morati da operete jastučnicu. Ali, što je to u poređenju sa lepom, sjajnom kosom!

*Nemojte raditi energične fizičke vežbe pre odlaska u postelju - to će vas sprečiti da zaspite.
Ostavite sebi bar dva sata da biste mogli da se odmorite i smirite.

*Ako ste alergični na perje ili patite od polenske groznice, obavezno investirajte u kupovinu jastuka od antialergenskih materijala.

*Omogućite sebi redovne rane odlaske u postelju.
Popijte biljni čaj, uzmite omiljenu knjigu i utonite u meke jastuke.

*Svake godine, kupite nove jastuke na kojima spavate a stare smanjite i napravite više manjih koji će vam omogućiti ugodnije čitanje u krevetu.

*Bez obzira na vremenske prilike, ostavite prozor bar malo otvoren. Ako je to ipak neizvodljivo, provetrite sobu (od 15 do 30 minuta)pre svakog počinka.


*Pucate od bes (zbog šefa, muža, dece, njegovih roditelja...)?Iskalite ga na svom jastuku! Kroše, aperkat, direkt, nokaut...

*Popijte čaj od kamilice. On je prirodno sedativno sredstvo.

*Provetrite madrac na kojem spavate. Brojni slučajevi nesanice nastaju zbog loših i starih madraca koji ne pružaju adekvatnu potporu vašem telu. Kada ležite na leđima, dušek bi trebalo da pruža potporu celom telu (previše tvrdi madraci obično to ne obezbeđuju i pogoršavaju već prisutne probleme sa leđima).

*Stalno ste umorni? Često noćite van kuće ( zbog posla ili zbog drugog razloga)? To naravno izbacuje vaš unutrašnji sat iz potrebne ravnoteže. Probajte da odete na počinak sat ili dva ranije i ustanete u uobičajeno vreme. To bi trebalo da vas osveži.


*Održavajte spavaću sobu urednom i čistom. To omogućava miran, spokojan san. Ko zna, možda baš to nerviranje što nikako ne stižete ili nemate volju da je spremite narušava vaš san.

*Mrzite da vas ujutro budi zvuk budilnika?
Kupite radio sa opcijom buđenja da biste se probudili uz muziku ili vesti vaše omiljene stanice. To je mnogo manje stresno!

*Hormoni stresa mogu da poremete san. Pola sata fizičkih aktivnosti (hodanje je idealno) mogu da spreče njihovo nagomilavanje u vašem organizmu.

*Dali su vaše zavese previše tanke? Rano jutarnje svetlo je prirodni budilnik. Da biste izbegli nemiran san ujutro, kupite zavese od deblje tkanine ili venecijanere koji blokiraju svetlost.

[Dj.Olivera]

Protiv stresa

U onim dužim periodima, kada zbog vremenskih ograničenja morate da radite napornije ili se u privatnom životu borite sa problemima koji izazivaju duševne potrese - lakše obolevate. Kao prevenciju, u takvim situacijama treba konzumirati jela koja sadrže puno ugljenih hidrata i vitamina C, nadalje hleb, namirnice pripremljene od itegralnih žitarica, krompir i testenine.
Za nadoknađivanje vitamina c treba koristiti limun, narandžu, grejpfrut ili jabuku, koji se mogu nabaviti i u zimskom periodu.
I do sada se znalo da se ugljeni hidrati brzo absorbuju u organizmu i da je gladan čovek uvek nervozniji od onog koji je sit, ali naučno objašnjenje za to pojavilo se tek nedavno. Prema novim saznanjima ugljeni hidrati momentalno mobilišu izdvajanje serotonina (materija koja prenosi nervozu u organizmu koji ima umirujuće dejstvo i ublažava napetost. Zato stručnjaci preporučuju da za otklanjanje kratkotrajnih stresnih stanja (recimo neprijatan razgovor sa šefom) može biti dovoljno da pojedemo parče čokolade. Ali budite oprezni! Prevelika količina slatkiša može da vam naškodi i dovede do gojaznosto.

U "kritičnim" danima

Lekari su se odskora počeli podrobnije baviti simptomima koji prate ciklus menstruacije. Dokazalo se, naime, da ovaj - u suštini normalni biološki događaj, većinu žena manje-više iscrpljuje, pa su mnoge od njih primorane da se obrate lekaru sa tipičnimpremenstrualnim tegobama, kao što su: nevoza, nemir i depresija.
Statistički podaci potvrđuju, da su osobe koje pate od takozvanog premenstrualnog sindroma naklonjenije agresivnom ponašanju, ne samo prema drugima, nego i prema sebi, na primer: najviše žena izvršava samoubistvo u tim "kritičnim" danima.
Neki stričnjaci predlažu da žene u danima pre menstruacije konzumiraju jela koja su bogata kalcijumom: jogurt, kelj, kupus, te da piju posno mleko (sa malim procentom masti). Za ovo nema naučnog objašnjenja, ali prema jednom velikom američkom istraživanju: one žene koje su trošile dnevno 1300 mg kalcijuma, manje su patile od neugodnosti koje se javljajuu premenstrualnom periodu. U "kritičnim" danima, mnogim ženama smeta proždrljivost, tačnije to što osećaju da imaju dovoljno razloga da pojedu veliku količinu čokolade. Tu neodoljivu želju objašnjavaju time da žele da nadoknade magnezijum, koji se izgubi u toku menstruacije. Ali, čudno je što istu potrebu ne osećaju prema spanaću, mada sadrži tri puta veću količinu magnezijuma nego čokolada. Razlog te proždrljivosti leži, najverovatnije, u promeni nivoa hormona, ali to ne sme da bude razlog da se jede više i masnijih namirnica, a želja za čokoladom se može ublažiti jednom jedinom štanglom. Mnogo je korisnije da se u danima menstruacije odaberu jela koja su bogata ugljenim hidratima, pripremljena od krompira, testenine zobenih pahuljica ili pirinča, jer ona smanjuju nervnu napetost.
Za nadoknadu izgubljenog gvožđa preporučuju se tzv. crvena mesa, pre svega govedina, jaja, pahuljice raznih žitarica, suvo grožđe i tamnozeleno lisnato povrće. U ovom periodu, naročito je važno piti odgovarajuću količinu tečnosti (ali ne alkoholna pića)



Pre spavanja..
Pre odlaska u krevet ne treba jesti teska jela, jer varenje ometa naš noćni mir i ne treba piti napitke koji sadrže kofein: kafu i čaj, jer oni za nekoliko sati skraćuju vreme spavanja. Tačno je da se od alkohola može lakše zaspati, ali se manje može naspavati, jer piće poremećuje normalne faze spavanja.
Ako ste rešili da ćete ipak jesti, onda će jedna kašika meda, malo kokica sa karamelom ili slatko pecivo brzo utoliti vašu glad, a pored toga, ugljeni hidrati iz ovih namirnica će pospešiti "proizvodnju" serotonina u organizmu, a time pospešuje i noćni odmor.
Kao opšti savet može se reći, da organizam zna šta mu je potrebno, pa samo treba obratiti pažnju na to! Ako pre spavanja poželite čašu toplog mleka, onda ga i popijte.

Preko celog dana

Ovaj savet se odnosi na ceo dan: obratite pažnju na vaš organizam, ali budite umereni. Proždrljivost može da vam pokvari stomak ili da vam se osveti nepotrebno nakupljenim kilgramima. Stručnjaci koji se bave naukom o ishrani, preporučuju mešovitu hranu, jer se u tom slučaju ne može desiti da ugojeni ljudi, koji u isto vreme pate i od nedostatka vitamina, moraju da zatraže lekarsku pomoć.

[Dj.Olivera]

Post i zdravlje

Nutricionisti se slažu da posnom hranom, koja je zasnovana na povrću, žitaricama, jelima od ribe, biljnom ulju i voću, možemo mnogo da učinimo za naše zdravlje.
Takav tip ishrane pospešuje metabolizam, reguliše, obnavlja i pročišćava sistem za probavu. Posni jelovnik je naročito blagotvoran za srce i krvne organe. Kad je kardiovaskulani sistem manje opterećen pospešuje se disanje, a time se pluća bolje snabdevaju kiseonikom.
Unošenjem namirnica životinjskog porekla organizam iskorišćava unutrašnje masne rezerve, tako da se smanjuje nivo lošeg holesterola u krvi.
Postom se čiste svi organi i sve ćelije od štetnih materija, a to može da pomogne kod alergija, migrena i PMS tegoba.
Međutim, post ne treba shvatiti kao dijetu ili gladovanje. Tu je samo reč o drugačijem načinu ishrane, pa treba voditi računa da obroci budu redovni i rasnovrsni.

[Dj.Olivera]

Prebranac


500 g krupnog pasulja,
500 g crnog luka,
biljni začin,
aleva paprika,
biber u zrnu,
2 dl ulja,
so.

Prebrati pasulj, oprati ga, natopiti vodom i ostaviti preko noći. Sutradan staviti da se kuva u slanoj vodi, ali paziti da se ne raskuva.
Na zagrejanom ulju pržiti (oko 15 minuta) crni luk isečen na tanka rebarca. Umešati biljni začin i alevu papriku.
U nauljenu đuveč tepsiju ređati ređati red pasulja, red luka i bibera. I tako dok se ne utroši sav materijal. Poslednji red treba da bude red luka.
Proptresti sud i tako ujednačiti masu.
U zagrejanoj pećnici peći prvih 20 minuta na jakoj vatri. Zatim smanjiti vatru i lepo ukrčkati.
Prebranac služiti uz salatu od kiselog ili svežeg kupusa.

Posna ruska salata


Tunjevina,
bareni kukuruz,
šargarepa,
grašak,
ajvar,
peršun,
biber.

Povrće obariti i iseckati.
Tunjevinu isitniti viljuškom, pa dodati, biber, ajvar i iseckano bareno povrće.
Sve dobro izmešati. Posuti sitno seckanim peršunovim lišćem i služiti.
Napomena: Uzeti količine namirnica po sopstvenom ukusu.

[Dj.Olivera]

Posni hleb sa suvim grožđem


750 gr brašna,
1 šolja šećera,
100 gr belog suvog grožđa,
1 decilitar konjaka,
1 decilitar ulja,
sok od dve narandže,
meso od jedne narandže,
kesica cimeta,
prašak za pecivo


U vanglu sipajte brasno, prašak za pecivo i cimet izmešajte. Napravite udubljenje i prvo sipajte ulje (malo ga zagrejte), pa onda sve ostale sastojke.
Zamesite testo, izvrnite vanglu na sto i mesite još oko desetak minuta, dok ne dobijete finu jednolicnu masu. Što ga duže mesite hleb je lepši.
Napravite veknu ili okrugli oblik. Pleh podmazati i staviti testo. Ostaviti malo da se odmori dok se ugreje rerna.
Peći na 180 stepeni oko 50 minuta.
Jednako je ukusan i topao i hladan.

Posne kiflice


600 g brašna,
2 šoljice piva,
4 šoljice ulja,
1 prašak za pecivo,
300 gr šećera,
sok od jednog limuna,
150gr mlevenih oraha.

Zamesiti testo od brašna, ulja, piva i praška za pecivo. Oblikovati kiflice. Peći na 150 stepeni da se prosuše i ostanu bele.
Ušpinovati šećer i sok od jednog limuna. Vruće kiflice umakati u sirup i valjati u mlevene orahe.

[Dj.Olivera]

PAPRAT SLATKA [polypodium vulgare]

Narodni naziv: sladić, slatka bujad, slatki koren
Opis biljke: Koren slatke ima čvorasti izdanak i raste gotovo na površini zemlje. Ponekad naraste i više od 1 metra sa nasadjenim listovima na dugačkim golim drškama. Listovi su kožasto perasti sa duboko urezanim režnjevima koji su prema vrhu sve kraći. Koren je debeo, mesnat i slatkog ukusa.
Lekoviti deo biljke: U proleće ili ranu jesen beru se podanak i koren biljke, starosti barem 4 godine. Suši se na toplom mestu.
Lekovito delovanje: Slatka paprat koristi se kao lek u lečenju prehlade i kašlja. Pospešuje izlučivanje žuči i mokraće. Preporučuje se u lečenju otečene slezine, hronične začepljenosti, bolesti jetre, želuca i bubrega.

[Dj.Olivera]

PERŠUN [petroselinum hortense]

Narodni naziv: ac, majdonos, petrusin, peršun, petrusimul, petrusim, zelen

Opis biljke: Peršun je dvogodišnja biljka sa belim, tankim i repastim korenom. Listovi su različitog oblika. Cvetni venčić je žuto zelene boje. Persun nema visoko kaloričnu vrednost ali je zato izuzetno bogat mineralima i vitaminima, što ga svrstava u red visoko kvakitetnih namirnica i lekovitih sredstava. Posle sipka i borovnice, u persunovom listu ima najviše vitamina C: u 100 grama ima čak 170 miligrama vitamina. Bogat je još provitaminom A, vitaminima grupe B, čak i tako redak vitamin B12 ( koji je značajan za stvaranje crvenih krvnih zrnaca). Ništa manje nije impresivno ni bogatstvo peršuna mineralnim materijama. Samo u 100 grama peršunovog lista ima oko 1 630 miligrama minerala, od čega polovinu zauzima visoko vredan kalijum. Tome treba dodati i značajno prisustvo gvoždja, kalcijuma, mangana, magnezijuma, bakra...Lišće peršuna valja uzimati u svežem stanju, jer jedino tako zadrzava svoja bitna svojstva. Ne valja ga sušiti niti konzervirati: ali se može zamrznuti. Može se i zimi uzgajati bez većih teškoća, u sanducicima na terasi ili u sobi.
Stanište: Uzgaja se u vrtovima.
Lekoviti deo biljke: U proleće i jesen se kopa koren. Seme se sakuplja neposredno pre sazrevanja, a cela biljka kad je u cvatu.

Lekovito delovanje: Peršun se ubraja u lekovito bilje, sprečava nadimanje, umiruje grčeve i deluje protiv vrenja u crevima. Lagano pospešuje menstruaciju. Ubraja se u biljke koje otvaraju. Ne sme se upotrebljavati kod upalnih procesa u bubrezima. Peršunov list je izuzetno delotvoran kao sredstvo koje podstiče izlučivanje stetnih materija iz organizma, a povoljno utiče na cirkulaciju i na srčane smetnje.

[Dj.Olivera]

PETOPRSTA [potentilla reptans]

Narodni naziv: petoprsta rana, petolista puzava, stežnik puzavi, trava od srca
Opis biljke: Petoprsta ima polegnute ili uzdignute stabljike. Koren joj je razgranjen i duboko zadire u zemlju. Poput vreže, vlaknaste žile dosežu dužinu i do 40 cm. Listovi su trodelni do peterodelni, gomji listovi sa 3 liske sede neposredno na stabljici a donji imaju 5 liski i dugačke peteljke. Listovi i stabljika pokriveni su svilenastim dlačicama. Na kraju stabljike stoji paštitac sa malobrojnim žutim cvetićima, nalik na ružice. Cvet je pravilan venčić sa 5 žutih latica i 5 lapova čaške, tako da izgleda kao da ima 10 latica.
Stanište: Raste na vlažnim livadama, u jarkovima, pored vode, na prisojnim brežuljcima i stenama.
Lekoviti deo biljke: Za vreme vegetacije sakupljaju se listovi, a koren u proleće i leto.
Lekovito delovanje: Petoprsta se koristi u lečenju povratne groznice, bolova u stomaku i grčeva u želucu, zatim, protiv proliva ili dizenterije sa krvlju.

[Dj.Olivera]

PETROVAC ili TURICA [agrimonia eupatoria]

Narodni naziv: ranjenik, ovčiji čičak, kostolom, trava od poseke
Opis biljke: Petrovac ima uspravnu, dlakavu stabljiku visine do 70 cm. Stabljika izbija iz podanka. Listovi su perasti, a listići su jajastog ili dugoljastog oblika. Cvetovi su rasporedjeni u dugačkorn grozdu okolo same stabljike. Mali su i žute boje a mali plodovi imaju kukaste čekinje. Petrovac je gotovo bez mirisa i dorkog ukusa.
Stanište: Raste na vlažnim livadama, u jarkovima, pored vode, na prisojnim brežuljcima i stenama.
Lekoviti deo biljke: Za lek se beru listovi ili cela biljka. Bere se gornji deo biljke u cvetu.
Lekovito delovanje: Koristi se u lečenju oboljenja jetre, katara na želucu, proliva, žutice, sklonosti taloženja mokraćne kiseline u telu i kod žučnih kamena. Takodje se koristi protiv krvarenja rana, krvarenja bubrega, protiv bolesne slezine, kože i krvotoka. Upotrebljava se kao narodni lek za lečenje proliva, srdobolje, rana, posekotina, skrofuloze, katara želuca i creva, oboljenja žuči i jetre, belog pranja i kožnih bolesti.

[Dj.Olivera]

PASULJ [Phaseoli legument]

Narodni naziv: bažulj, beli grah, beli pasulj, bijeli grah, bob, gra, grav, grag, grah-golubnjak, grah-rogacic, grah-rožnjak, grah-tackaš, žuti pasulj, laški bob, opaki grah, pažulj, pasulj puzavac, pasulj tackaš, pašon, pašuljak, pletenac, pocanj, priticnjak, pritkaš, pricanac, pricanik, smišag, tkljanac, trkljaš, faduo, fažol, fazoli, fasolj, fasul, fašon, fržolj, džora
Opis biljke: Pasulj je donesen iz Amerike. Kod nas se gaji u ogromnim količinama u raznim varijetetima, jer je puno korišćen u ishrani. Medutim pasulj je i lekovita biljka. U lekovite svrhe upotrebljava se zrela mahuna bez semena (Phaseoli legumen, Phaseoli cortex fructus) od pasulja čućavca (ne pritkaša). Mahune pasulja su malo sluzavog ukusa i bez mirisa.
Stanište: Raste svuda.
Lekoviti deo biljke: Upotrebljava se cela biljka sa korenom .
Lekovito delovanje: Mahune od pasulja su lek protiv šećerne bolesti. Smanjenje šecera u krvi je i eksperimentalno i klinički dokazano. Droga deluje i kao diuretik. Upotrebljava se protiv uloga i zapaljenja mokraćnih puteva.

[Dj.Olivera]

Pasulj i kupus za jake vene

Tokom letnjih meseci mnogi se žale na teške noge. Kako namirnice, kao što su lubenica, integralni proizvodi i beli luk, mogu da vam pomognu da izadete na kraj s tim problemom, savetuje becki zdravstveni strucnjak, profesor Hademar Bankhofer. Specijalne aktivne supstance jacaju zidove vena i venske zalistke. Da bi vezivno tkivo venskih zidova zadržalo zategnutost i ostalo elasticno potrebni su vitamini B6 i B12, kojih ima u integralnim proizvodima, kiselom kupusu i pecurkama. Da bi vene bile jake, veoma su važne i aminokiseline prolin i glicin. Njih ima u ribi, proizvodima od soje, pasulju i grašku. Važnu ulogu igra i kolagen, koji utice da vene ostanu mlade. Da bi naš organizam proizveo kolagen, potreban mu je mikroelement cink. Zbog toga Bankhofer savetuje da se u cilju sprecavanja venskih problema konzumira kukuruz, korenasto povrce i mahunasti plodovi. Takode, vitamin C ucvršcuje vene, a ima ga u kiselom vocu, peršunu i paprici.

[Dj.Olivera]

Pasulj

I način
400 g pasulja iz konzerve
2 vece glavice crnog luka
so
biber
sirce
ulje

Pripremanje: Pasulj iz konzerve operite pod mlazom hladne vode, ocedite i stavite u posudu za salatu. Luk ocistite, isecite na tanka rebarca, posolite i malo rukom izgnjecite, pa dodajte pasulju. Sirce razblazite vodom i zakiselite salatu po ukusu. Pobiberite, prelijte uljem, pa sve dobro izmesajte i posluzite.

II nacin:

1 konzerva crnog pasulja
4 struka mladog luka isecenog na cantimetar dugacke komade, i to sve pa i onaj zeleni deo
3 cesnja sitno seckanog belog luka
2 kasike ulja od bundeve
malo sirceta
so
biber

Pripremanje: Pasulj prvo ocedite od one tecnosti u kojoj je i sjedinite sa svim drugim sastojcima. Stavite u frizider jedno pola sata pre sluzenja.

[Dj.Olivera]

POSLEDICE MOŽDANOG UDARA


Moždani udar je prestanak funkcionisanja određe­nih grupa moždanih ćelija koji nastaje usled nedostatka hranljivih materija i kiseonika. Nedostatak hranljivih materija se javlja kao posledica poremećaja krvotoka usled začepljenja krvnih sudova ili usled njihovog prskanja i izliva krvi u moždano tkivo ili moždane ovoj­nice. Kako moždane ćelije ne poseduju rezerve hranljivih materija dolazi do njihovog propadanja što se klinički manifestuje ispadom onih funkcija za čije su izvršenje one odgovorne.

Ovo se manifestuje u vidu oduzetosti pojedinih delova tela, poremećajem govora, ispadom pojedinih vrsta osećaja, smetnjama u koordinaciji pokreta i hoda ili pak raznim psihičkim ispadima ili poremećaji­ma svesti, a u skoro 33% slučajeva dolazi do smrtnog ishoda. Po procentu smrtnosti moždani udar se nalazi na 3 mestu, odmah posle bolesti srca i svih formi karcinoma. Svake godine u SCG se registruje oko 20000 no­vih bolesnika od svih formi moždanog udara. Posledice moždanog udara čine najveću i najtežu grupu invalidno­sti. Ove osobe su, u najvećoj meri, u direktnoj zavisnosti od okoline u zadovoljavanju osnovnih životnih potreba. Ovo je utoliko važnije jer je činjenica da se ljudski vek produžuje, a dokazano je da se posle 55 godine života rizik za pojavu moždanog udara udvostručuje za svaku narednu deceniju života. Međutim moždani udar se javlja u sve mlađoj populaciji (po raznim statistikama 28% su mlađi od 65 godina. Iz navedenih podataka se i vidi značaj ranog uočavanja znakova moždanog udara, a sve u cilju smanjenja smrtnosti i sprečavanja poja­ve invaliditeta.

Znaci moždanog udara

Moždani udar može da nastane naglo ili postepe­no. U većini slucajeva početak je postepen (nekoliko sati ili dana) i bez pojave bola, za razliku od srčanog napada. Međutim, sve vrste moždanog udara zahtevaju hitnu medicinsku intervenciju, a u cilju očuvanja svih funkcija i sprečavanja pojave invalidnosti. Najčešći simptomi koji se često mogu i prevideti od okoline su:
Slabost motornih funkcija ili trnjenje jedne polovine lica ili tela.
Iznenadna pojava vrtoglavice, sa nemogućnoš­ću hodanja i stajanja, koja je praćena nagonom na povra­ćanje i povraćanjem, a pogoršava se sa promenom polo­žaja glave ili tela ili fizičkim naporom.
Nagle pojave glavobolje, najčešće sa početkom u potiljačnom predelu koje mogu biti praćene pojavom slabosti i pojedinih delova tela, povraćanjem ili izmenom stanja svesti.
Otežano izgovaranje pojedinih reči, nemoguć­nošću govora ili nerazumevanjem tuđeg govora.
Poremecajima vida:
pojava duplih slika
potpuni gubitak vida na jednom ili oba oka
suženje vidnog polja.
Sve ove tegobe mogu nastati naglo ili postepeno (u većini slucajeva) a često se i spontano povlače bez ikakvog lečenja, što odlaže obraćanje lekaru.
Mehanizmi koji dovode do pojave simptoma moždanog udara
Znaci moždanog udara se javljaju kao posledica poremećaja dotura hranljivih materija i odnošenja štetnih materija- koje nastaju pri funkcionisanju mozga- iz odre­đenih regiona mozga. Ove promene mogu nastati kao posledica poremećaja cirkulacije krvi usled otkazivanja srčane radnje (a zavise i od lokalnih promena na samim krvnim sudovima mozga) i po pravilu ovi poremećaji se popravljaju sa normalizacijom (ili oporavkom) srčane funkcije. Prekid cirkulacije krvi u mozgu može biti i posledica zapušenja lumena krvnog suda trombom koji se stvara ili na licu mesta ili delićima tromba koji dolaze iz srca. Uzrok moždanog šloga takođe može biti prskanje krvnih sudova mozga kada dolazi do izliva krvi u sam mozak ili u moždane ovojnice. Ukoliko se mozak ne snabdeva dovoljnom količinom hranljivih materija dolazi vrlo brzo do izumiranja neurona što se manifestuje napred pomenutim simptomima. Međutim, u početnoj fazi poremećaja ili pak u neposrednoj okolini žarista po­jedine grupe nervnih ćelija se nalaze u specifičnom stanju (ne funkcionišu a nisu izumrle) čija se funkcija pod tera­pijom obnavlja. Osim ovih kod poremećaja u ishrani moždanog tkiva dolazi i do pojave moždanog otoka koji može biti i opasniji od samog žarista.

Dijagnostika

Dijagnostika se zasniva na anamnestičkim poda­cima, objektivnom (somatskom i neurološkom) pregledu, LP, laboratorijskim pregledima (krvi i mokraće), CT i NMR mozga kao i snimanjem pojedinih krvnih sudova (ultrazvukom ili kontrasnim sredstvima).

Terapija

Osnovni cilj svake terapije je da se poboljša meta­bolizam onih grupa ćelija koje su u neposrednoj okolini žarista i koje se nalaze u specificnom stanju. Na ovaj način mi sprečavamo proširivanje oštećenja moždanog tkiva i na taj način spasavamo život i smanjujemo mo­gućnost invaliditeta. Ovo se postiže upotrebom lekova koji popravljaju protok krvi kroz mozak, koji pojačavaju otpornost zida krvnih sudova, lekovima koji poboljšavaju rad srca i drugih organa. Posebno su važni lekovi koji popravljaju metabolizam nervnih ćelija u neposrednoj okolini žarista i koji popravljaju odnošenje štetnih mate­rija koje se stvaraju usled nedostatka kiseonika i glukoze. Međutim, kako značajni procenat preživelih ima proble­ma sa motorikom to se posle akutne faze nastavlja sa fizijatrijskim tretmanom (ne sa balneoterapijom).

Prevencija

Moždani udar nije bolest sui generis (nastao sam od sebe) već je to posledica dugotrajnog procesa koji ne pokazuje kliničke smetnje a tada je i najpogodnije vreme za njegovu prevenciju. Kada se pojave kliničke mani­festacije mi se tada borimo da se proces ne proširi. Prema tome, moždani udar samo predstavlja jednu fazu procesa koji se godinama unazad odvija, a klinički bez ikakvih simptoma. Iz ovih razloga, tok možemo da podelimo u tri faze: preiktalna faza, iktalna faza i postiktalna faza. U ova tri stadijuma postupci su različiti.

U fazikoja prethodi bolesti pacijent ne oseća nikakve tego­be i obično se ne javlja lekaru. U ovoj fazi se evidentiraju povišene vrednosti krvnog pritiska, početni dijabet i dr. U ovoj fazi je i najvažnije da se počne sa prevencijom (bolje sprečiti nego lečiti) jer su nam tu terapijske mo­gućnosti mnogo veće (korekcija visine krvnog pritiska, korekcija nivoa šećera u krvi- bilo dijetom bilo lekovima, korekcija srčanih mana- lekovi ili hirurški zahvati). U ovoj fazi možemo da utičemo i na štetne navike kao što su zloupotreba alkoholnih pića, duvana, naročito neadekvatan način ishrane (kvalitativno i kvantitativno).

U izraženoj fazi bolesti mi se borimo da se proces ne proširi i pokušavamo da, poboljšanjem dotoka krvi u okolini žarišta, poboljšamo sam metabolizam i da isto­vremeno pojačanim odnosom raspadnih materija stvorimo bolje uslove za život i rad neurona koji se nalaze u specifičnom stanju. Istovremeno se u ovoj fazi borimo protiv razvoja otoka mozga!
U fazi rekovalescencije kada se metabolizam mozga stabilizuje pristupamo fizijatrijskim postupcima u cilju sprečavanja pojave kontraktura, popravkom smetnji koordinacije kao i drugim procedurama koje poboljša­vaju stanje motorike oduzetih delova tela. Ukoliko pos­toje smetnje govora bolesnici se podvrgavaju i logoped­skim vežbama. U ovoj fazi takođe se borimo (lekovima) protiv recidiva. Ukoliko se ne upotrebljava terapija, reci­divi se javljaju za 3-5 godina a sa terapijom se recidiv odlaže i desetak godina.

Poznata je Hipokratova izreka-Nemoguce je izleciti težak moždani udar,a teško je izleciti i blag.Na taj nacin je genije anticke medicine u jednoj receniciukazao na cinjenice koje umnogome važe i danas

[Dj.Olivera]

Povezanosti izmedju lišavanja sna i srčanih oboljenja

Sedamnaest zemalja širom sveta upražnjava neki oblik štednje dnevnog svetla. To znači da više od milijardu ljudi širom sveta pomera svoje časovnike unapred u proleće i vraća ih nazad u jesen. Nedavno je grupa istraživača iz švedske ustanovila da se, kada ljudi spavaju jedan sat više posle pomeranja časovnika unazad, broj slučajeva srčanih napada smanjuje za 5 odsto. Doktor Virend Somers je kardiolog na Mejo Klinici u Minesoti.

„Bilo je pomalo iznenadjujuće u pogledu razmera efekta".

Prethodne studije pokazale su da nedostatak sna često povećava krvni pritisak i izaziva promene u nivoima hormona i šećera u krvi. Pored srčanih oboljenja, nedostatak sna povezuje se sa brojnim drugim bolestima kao što su rak, dijabetes i gojaznost. Doktor Somers ka?e da regenerativna moć jednog sata dodatnog sna ne sme da bude potcenjena.

„To je samo jedan od primera potencijalnih ?irih efekata nedovoljnog spavanja".

Istraživači naglašavaju da se u letnjim mesecima, kada se časovnik pomera unapred i gubi taj jedan sat spavanja, broj slučajeva srčanih napada poveća ponovo za 6 odsto. Spavanje pomaže da se organizam regeneriše. Kvalitetnih osam sati spavanja svake noći, ističu oni, može da pomogne da se smanji rizik od srčanih oboljenja tokom čitave godine