anksioznost posle virusa!!!

[Jasna60]

Simbelmin, mislim da tvoja razmisljanja nisu na pravom putu.
Panika nije bolest i nije demon, nego stanje organizma ili duha za koje mora da postoji razlog. A pronaci ga mozes jedino ti. I nije dovoljna samo ZELJA na tome se mora raditi.
A da na ovoj temi nije bilo ili nema optimizma, tu se ne slazem. Imajte strpljenja, pa citajte postove koje smo pisali na pocetku.
Prvi post napisala je Tarcika 14. oktobra 2006. godine. Kada citam to, pa se vratim u sadasnjost, ogromna je razlika.
A sa lekovima se ne tera inat, nego se piju da nam pomognu. Ja sam pila AD i sedative godinu dana, a sada i ne pomisljam na njih (osim onog Bensedina pre neko vece javascript:emoticon(':roll:') ). Prestala sam ih uzimati kada sam osetila da sam spremna da funkcionisem bez njih. Procitaj savet dr.Ivice na prvoj strani - manja je steta od zavisnosti, nego ne leciti se.
A postoje i psiholozi.
U svakom slucaju mislim da smo savetima i primerima mnogo pomogle jedna drugoj.
Zivot jako brzo prolazi i nijedan se dan ne moze vratiti, mora se delovati DANAS.
Necu da se pravim pametna, ali u poslednje 2 godine toliko sam stvari preturila preko glave, da se sama cudim kako opstajem. Roditelji u godimana, cerkina bolest, samoca, ovaj problem u braku...
Moze se.
A protiv kafe nisam nikada.

[simbelmin]

@ Mrs_Parker: ne delim vase misljenje da se panicnom napadu treba preprepustiti. Ja vec dve godine idem kod psihijatra, prvo dva puta nedeljno, da bismo sad dosli do vidjanja jednom u dve nedelje. I ono sto sam ja naucila, a znam prilicno jer sam i sama zdravstveni radnik, je da nema prepustanja, jer ako vam jednom jurne adrenalin u telo krece circulus vitiosus iz koga se tesko izlazi bez tableta za smirenje i beta blokatora.
A da je panicni napad posledica trpljenja i nagomilanog stresa apsolutno se slazem (da ironija zivota bude jos veca cak se i moja disertacija se upravo bavi reperkusijama stresnih situacija na imunoloski nervni i endokrini sistem organizma i rezultati su zapanjujuci o posledicama koje telo trpi stresom, prosto neverovatno)

Mozda je moje pismo imalo malo ostriji ton, nije mi bila namra nikog da uvredim, ali to je moje misljenje i ljudi se mogu sa time sloziti ili ne, ali za mene je panicni napad demon koji mi upropastava zivot meni je lakse da ga tako, ajde da kazem vizuelizujem da bi mi borba bila laksa to je bio fig. govor. Znam ja jako dobro sta je panicni napad u medicinskomkontekstu, jer podvlacim i ja sam medicinski radnik.

A ja, licno, nemam samo zelju, ja se borim lavovski. U nekim od prehodnih postoova sam pisala o svom braku koji je propaoi to bas u ovakvom mom periodu zivota, i ja sam samohrana majka cetvorogoisnjeg decaka, koja zivi u iznajmljenom stanu, od jedne plate . Veruj te mi, nemam ja samo pustu zelju, meni je svaki dan bojno polje...i sa osmehom kazem da cesto izlazim kao pobedik na kraju dana sa tog polja, a snagu i podsticaj mi daje moje dete...iako ga i dalje ljubim do iznmoglosti kad zaspi jer mislim da se necu probuditi.

I lecila sam se AD godinu i po. A to sto ih sad gledam sa ceznjom je opet moj psiholoski sklop, jer mi je sa njima bilo lakse, a ja sam takav tip, volela bih laksim putem, ali ovde to ne sme, pomogli su mi AD, ali doktorka je osetila kad je dosao momenat da krenem sama i krenula sam...i idem sama sada....

ali ne, nikad vise se necu prepustiti panicnom napadu, jer nema razloga za to...naucila sam ga ignorisatai i ziveti sa njim...

Ne znam sad da li ce ovo ikad proci, ali moj cilj je da ako i ne prodje ostvarim jednu miroljubivu koegzistenciju sa tim svojim stanjem" ne diraj me ne diram te" tu smo gde smo.

[Jasna60]

Znam tacno kako ti je, ali mnogo je teze ovako.
Ja ipak mislim da tvoja doktorka nije dobro procenila momenat, sto se tice lekova.
Ja sam bila spremna da ih pijem ceo zivot ako treba, ako mi je od njih dobro.
Mislim, zasto popijes tabletu ako te boli glava ili zub? Bude ti lakse.
Meni je to isto.

[Mrs_Parker]

@Simbelim mislim da smo se razumele kroz nerazumevanje
Nisam ni pomisljala na odustajanje od borbe, nikako. Mozda je samo moje vidjenje panicnog napada pogresno. Nekako mislim da strah od njega povecava ucestalost, pa mislim da bi se strah smanjio ako bi se jednom covek udobno zavalio i prepustio.
Daleko od toga da mislim da je vas ton bio ostar, na protiv bio je resen da pobedi, sto postujem i to me je ponukalo da napisem svoj post.
Ja u stvari nemam klasican panicni napad, ne znam ni da li imam ikakav, ja se osecam kao da sam stalno u napadu i u snu i na javi, pa sam svaki strah morala da eliminisem. Ako ste iz bgd, bila bih zahvalna na preporuci tako savesnog psihijatra na pp.

[Mrs_Parker]

P.S.
Sjajna tema za disertaciju. Psiho-imuno-endokrino-neuroloski prilaz ce biti nezamenljiv u buducnosti. Mislim da odvojeno tesko vise moze ici.

[Mrs_Parker]

[quote="simbelmin]...naucila sam ga ignorisatai i ziveti sa njim...
[/quote]
Evo videh sada ovu recenicu... to je to.

[dakon]

Svaka cast ko može da ignoriše bilo panične ili aritmije ma kod mene nema šanse što kaže simbelmin ma nema kad jurne adrenali ludilo nastupa, barem kod mene jer sam prevazišao(valjda) one klasične panične napade ali sad u stvari nije sad nego ima više godina, kad preskoći srčka ma nema te sile da to iskuliram ili da kažem ma nema veze, pogotovo kad počnu preskoci na desetine u minuti ma ludilo......

[majja]

Simbelmin, mislim da tvoja razmisljanja nisu na pravom putu.
Panika nije bolest i nije demon, nego stanje organizma ili duha za koje mora da postoji razlog. A pronaci ga mozes jedino ti. I nije dovoljna samo ZELJA na tome se mora raditi.
A da na ovoj temi nije bilo ili nema optimizma, tu se ne slazem. Imajte strpljenja, pa citajte postove koje smo pisali na pocetku.
Prvi post napisala je Tarcika 14. oktobra 2006. godine. Kada citam to, pa se vratim u sadasnjost, ogromna je razlika.
A sa lekovima se ne tera inat, nego se piju da nam pomognu. Ja sam pila AD i sedative godinu dana, a sada i ne pomisljam na njih (osim onog Bensedina pre neko vece javascript:emoticon(':roll:') ). Prestala sam ih uzimati kada sam osetila da sam spremna da funkcionisem bez njih. Procitaj savet dr.Ivice na prvoj strani - manja je steta od zavisnosti, nego ne leciti se.
A postoje i psiholozi.
U svakom slucaju mislim da smo savetima i primerima mnogo pomogle jedna drugoj.

Ne znam zašto, ali ja uopšte ovako nisam doživela onaj post ovako i ne vidim da s. igde kaže da je protiv lekova. A da je demon ovaj napad-o jeste, i te kakav, i sama ga doživljavam kao takvog.

Dakon, ne znam kako je kod tebe, ali kod mene je znatno drugačije nego ranije. Naravno da ni ja ne iskuriram skrooz kad krene da mi tuče srce, naravno da poskočim, iskolačim oči, uplašim se, posle kad prodje, ronim suze, ali to je mislim daleko bolje nego ono jurcanje ka Urgentnom svaki put.

[simbelmin]

@dakon: zao mi je sto ne mozes da iskuliras kad krene, ni ja kad pocne da srce preskace, (a ume da mi skoci ponekad do samog grla imam osecaj da ce na usta da mi izadje) ne mogu da se samo prosto okrenem na drugu stranu i kazem o malo me muci stomak od ovih jaja sto pojedoh za veceru! Mislim, skocim ja automatski, ruka na bilo pa meri, pa kupatilo pa pod ladnu vodu gleznjeve.. i krece ludilo....
Ali ono sto sam sa ponosom mogu da kazem uspela sebi da negde usadim u svest jesete recenica NECES UMRETI OD JEBENOG PANICNOG NAPADA.

I zaista niko nije, niti ce, jer aritmije koje vecina nas ima (ovde se ogradjujem ako postoje izuzetci) nisu tipa ventrikularnih fibrilacija koje su zivotno ugrozavajuce, dalje tahikardije, ajde iskreno da li je ikome puls presao 180 bmp, tesko, a sve i da jeste nista strasno ( mada meni i sad kad je 113 ja crkavam od straha), nije prijatno kad tutnja u grudima, ali ja samo mislim pa kako li je onim sprinterima majku mu, pa njemu puls nije sigurno 67 posle trke, pa ih opet ne odvlace sa staze posle svake trke, dalje gusenje-potpuno subjektivna senzacija nema razloga (bar ne objektivnog) za potpuni spazam vratnh misica i da se udavimo.

Oprostite mi malo se salim, ali znam da ovo nije za salu ali meni nekako uvek u zivotu bilo lakse da se sprdam sa svojim mukama, bude bar malo lakse (bar sa onim kojim mogu, tesko je se sprdati sa smrcu, mada cuveni Terry Prachhet kojeg bih svima preporucila za citanje i to radi najbolje na svetu).

Ne shvatajte me pogresno ja nisam pobedila napade niti anksioznost, ali sam resena da pokusavam do kraja (svog ili njihovog je*** li ga).

Ja sam mnogo citala o svom stanju, istrazivala, potom sam naucila sta su simptomi, da to nije uvod za srcani udar, ili kap, naucila sam da ih prepoznam.
Posle duuuooo mi je trbalo pa recimo prihvatila sam ih. mislim neko je srecan i zdrav ali isto tako neko ima i rak, a ja eto imam ovo pa sta ga ja znam opet bolje i to no nesto gore (ona fora polupuna casa, iako sam ja od one druge fele sa polupraznom casom silujem se da vidim ovo lepse)
I sad sam na putu da ih ignorisem, to tek ucim. Aha ok lupas A? Preskaces? Pa dobro, aj kad moras, al ovaj pasulj se nece skuvati sam, a ni dete se samo nece oprati, pa ja bi to da obavim ako nemas nista sprocu, a i da imas, zabole me. Pa polako, nogu pred nogu, i skuvam taj pasulj i malog musavka uturim u kadu i posle cetujem na FB i skapiram da ne lupa tako jako vise, nekad bude da lupaaaa pa ja lepo 1/4 rivotrila (sto bi rekli narkomani da me pecne samo) i meni bude bolje-placebo cist znam, ali radi (bar meni).
znam da ne mogu svi ovako neko moze lakse neko ide teze ali eto ja tako radim a sad da li uspeva e pa to ne znam sta da vam kazem, videcu jos?!

PS: Imali ste svi sex (nadam se ) pa kad se sve zavrsi, zar nije kao kod panicnog napada, lupa srce, ono u grlu ti igra, pici adrenalin, noge otkazale, gusis se (pogotovo ako ste u kolima, mislim podisali ste sav moguc kisik), al se kezis ko malouman
Secate se svi (mislim ja licno ko kroz maglu). Jeste li tad mesto cigare isli pravac u urgentni? Ne b' rekla...

eto u sta smo se mi napravili?

Pozdrav svima i ne zamerite

[rijad92]

Zdravo svima. Imam jedan problem koji me muci. Prije jedno dva mjeseca mi se jedne veceri pocelo mantati kao da negdje propadam i pocelo mi je u usima da zuji odnosno da pisti, zbog cega sam digao bunu u kuci mislio sam da cu se onesvjestiti, ali nisam zatim sam malo sjeo i poceo sam da drhtim kao neka groznica otisao sam do hitne oni su mi izmjerili pritisak i dali mi inekciju za snizenje pritiska i poslali me kuci. isao sam una kliniku i lezao jedan dan uradjen je holter i ekg i ultrazvuk srca sve je uredu nema nikakvih poremecaja, ali meni se opet to desava zatim sam isao kod psihijatra i on mi je rekao da je to strah neki i dao mi da kada mi je lose da popijem Bosaurin za smirenje ali ni to nesto ne pomaze. Zatim ponekad imam ko neko bockanje kod srca na lijevoj straniznci ko neko probaadanje iglom da li je to nesto opasni i zna li neko sta je u pitanje da li je Anksioznosz ili sta vec volio bih da mi neko odgovori koje bas upoznat sa ovakvim problemom. Imam 17 god i tezak sam 90 kg. Samo da dodam jos da mi se napadi vrtoglavice i zujanja najvise javlja kad sam u guzvi i kad je velika buka cak dobijem i neku temperaturu u licu i usima pa bih molio nekog da mi pomogne ako moze nekim savjetom.Hvala!!!!!

[Jasna60]

Simbelmin je napisala[quote]
Ja sam pila AD i bilo mi je super, prestala sam, tako mi je rekla doktorka i sad mi je GROZNO i imam ih u kuci i n prodje dan da ih ne pogledam ali necu, borim se.
Ja mislim da je neko spreman da funkcionise bez lekova tek onda kada moze da prodje pored njih, a da ih ne konstatuje.
To je samo moje licno misljenje, ali i iskustvo.
S najboljim namerama.

[kivi zelena]

Svi ste vi u pravu! To je DEMON protiv koga se treba boriti ili mu se pre pustiti, pa kome pre dosadi, ali to zavisi kakvi ste , od kakvog materijala ste sazdani, koji put birate , duzi ,kraci... Pokusavam sve zivo, pila AD 8 meseci , pa sedativi,grupna terapija 5 godina i super , polako pocela da funkionisem bez lekova, ali on uvek cuci i podseti me da je tu negde! Ja ignorisem, radim, putujem(doduse sa nelagodom, ali se trudim da mi ne pokvari lepe trenutke ), ali ukapiram, da nikad necu biti kao pre! A to sam stalno ponavljala na psihoterapiji, da hocu sebe od pre, hocu da se dobro osecam u svojoj kozi!!!!! I onda ove zime mi se sve vrati , u najgorem mogucem obliku, hitna je dolazila dva puta za pet dana , kasnije sam se stidela , sto nisam mogla da istrpim! Sad sam kod psihologa na terapiji, ubedjuje me da mi ne treba AD, da cemo se izboriti bez njega, ali zato nigde bez Rivotrila.... Ja uvek sumnjam, da li je to panicni, ili stvarno nestajem? Neko je rekao , da panicni treba zamisliti kao neku boju , npr. zutu , i prepustiti joj se , da te preplavi skroz, polako ce otici , kad vidi , da tu nema onoga cime se hrani......STRAHA! Pozdrav svima!

[majja]

Kivi, porazgovaraj sa svojim doktorom o Zoloftu!!!

[kivi zelena]

Kivi, porazgovaraj sa svojim doktorom o Zoloftu!!!

Moja ,,stara,, psihijatrica mi je odmah uvela Cipralex, ali treci dan po uzimanju sam dozivela haos . E sad , verovatno to nije bilo od njega, jer mu treba vreme da proradi, ali ja sam ga izbacila i resila , kao veteran-panicar , da se izborim bez AD, uz podrsku psihologa. U prvoj turi mojih napada , uspela sam polako da izbacim bensedin, ali sad sumnjam da cu uspeti isto sa rivotrilom. Posto imam i povisen pritisak,uz redovnu terapiju, bez sedativa donji nece tako lako da spadne, narocito ujutru. Da bih izbacila jedno, moram uzeti drugo, i tako u krug! Bez lekova sam bila na koncertu Stounsa, doduse u zadnjem redu, ali to je bio moj ispit posle dugogodisnje terapije. Bilo je tu svakakvih misli , samo su se rojile, ali ipak sam uspela da se opustim na kraju! Da li da probam sad isti test sa Madonom? Mislim da nema sanse posle ovakvih zimskih dozivlljaja! Izvini,malo sam opsirna. Hvala , u svakom slucaju sto se trudis da mi pomognes. Volela bih da ima neko udruzenje nas ,,slucajeva,, i da mozemo da se okupljamo bar jednom mesecno. Razmena iskustava i podrska.Pozdrav!

[drbgd]

kivi zelena,

sta uzimate od lekova protiv pritiska??