da li je hipohondrija sastavni deo depresije?kakko se izboriti?

EVO JA KAO LAIK POSTO ZA SEBE MISLIM DA IMAM BAR BLAZI OBLIK HIPOHONDRIJE IAKO TO NIKADA NIJE UTVRDJENO JER NISAM SE ZALILA LEKARU MISLIM DA IMA VEZE SA DEPRESIOM.EVO ZASTO....KAD GOD SAM NERASPOLOZENA ,,,,,USAMLJENA KAD GOD IMAM PUNO VREMENA ZA RAZMISLJANJE ......KADA MI PREDSTOJI NEKI VAZAN I BITAN MOMENAT U MOM ZIVOTU A SA KOJIM ZNAM DA NECU LAKO IZACI NA KRAJ ....KAD TREBA DA PROMENIM POSAO ILI KADA SAM JEDNOSTAVNO NEZADOVOLJNA SOBOM ONDA MI SE DESAVAJU VEC GODINAMA SLICNI SIMPTOMI.......UMISLIM DA SAM BOLESNA ...IDEM I KOD DOKTORA VADIM KRV.....ITD A KAD SU NALAZI UREDNI I SVE JE OK...POCINJEM DA SUMNJAM U DOKTORKU ....MOZDA ONA TO NIJE BAS NAJBOLJE VIDELA ......MOZDA NECE DA MI KAZE .....GLUPOSTI....JEDNOM TAKO ..DOSPELA SAM I DO HIRURGA NA STUDENTSKOJ POLIKLINICI KOJI ME JE PREPIPAVAO I NISTA NIJE NAPIPAO A MENE JE BOLEO STOMAK ALI NISAM UMELA DA OBJASNIM GDE ME TO BOLI NITI DA LOCIRAM BOL .....I ONDA MI JE REKAO..."SINE AJDE TI MALO NA MORE (POSTO JE BILO LETO" DA SE TI MALO OPUSTIS ODMORIS NADJES DECKA ..ITD PA CEMO SE ONDA VIDETI" VERUJ MI DA JE TAKO I BILO ...PROVELA SAM SE NA MORU .....21 DAN I NISTA ME NIJE ZABOLELO .....NIKAKVE DOTADASNJE SIMPTME UMIRUCE NISAM IMALA I SVE JE BILO OK..... TAKO DA JA OVAKO KOJANEMAM POJIMA SA MEDICINOM MISLIM DA HIPOHONDRIJA IPAK IMA VEZE SA DEPRESIJOM

ma isto se i meni desava...cim nemam sta da radim, cim postoji visak slobodnog vremena, pocinje da se ispoljava.ili me nesto boli pa imam najgore slutnje, s tim sto ja ne idem kod lekara jer se plasim. kako se suociti sa ovim problemom?

Naravno da je sastavni deo ovoga poremecaja!
I, sto je najgore, lecio se ti od fobije ili ne, ona ce sa godinama popustiti.
Ali hipohonrija nece! Cak se moze i pojacati.

Ipak, postoje razni trikovi da se to ublazi. Meni licno pomaze savet iz ne-znam-vec-koje knjige:

- kada se upasim za svoje zdravlje i kada pocne da m muci tacno odredjen strah od neke bolesti, ja pomislim sta je to sto mi se (u slucaju da sam u pravu) najgore moze desiti.
Onda se nekako sa tim pomirim (to je najtezi deo) pa pokusam da spasem ono sto se moze.
A to, dalje, znaci, da - ako izlaza nema - i sa tim se moramo pomiriti!
Znaci, cesto sebi kazem: "sta je bilo - bilo je!"

Ne znam da li si shvatio poentu, ali cilj je postici da se nesto prihvati. Tek posle toga mogu se savladjivati posledice.
Mislim da je takav stav zaista delotvoran, hipohondrija gotovo da nestaje.
Probaj!