O ovome sam danas razmisljao.
Koja je najekstremnija mera koju bi ste smeli da preuzmete da bi ste nekoga spasili?

da vi malo ne preterujete u svojim medicinsko avanturistickim snovima???

nema ekstremnih mera, postoje propisani postupci po protokolima za svaku situaciju, sve drugo je mastarija ili igranje tudjim zivotom.

lep pozdrav

ili mozda, kad malo razmislim... skocio bih u grotlo aktivnog vulkana da spasem bebicu koja se tu uspuzala... eto!

e da, "bi ste" se ne pise bas tako... ekstremna mera = gramatika serbskog jezika...

E, blago tebi. Mora da imas mnogo slobodnog vremena!

Zakaon Vas jasno obavezuje pod pretnjom krivicnog gonjenja a uz to i etika koju ste ucili da ste u obavezi da pomognete svakoj ugrozenoj osobi cak i ako je ugrozen i vas zivot, jedino pri tome ne smete da ugrozite zivot drugih ljudi. Sto ce reci da smeste da odbijete da pruzite pomoc samo onda kad bi to ugrozilo druge ljude, ali kad ugrozava vas same to je nebitno duzni ste da je pruzite makar i poginuli.

Koliko je ljudi zaista spremno da se drzi ovih gore navedenih zakona?

Dragi kolega Vi zaista imate višak slobodnog vremena

buduci kolega.mislim da ste jos uvjek student.mislim da je ovo pitanje koje je trebalo da saceka dok ne zavrsite studij medicine (pretpostavljam da to studirate.mislim da dans puno raje gleda hitnu pomoc,dr.house-a i tome slicne serije...extremni uslovi...sta mi u takvim uslovima mozemo uciniti....tesko sta....najextremnije je kardiopulmonalna reanimacija,autotransfuzija,vjestacko disanje,hemostaza i sta jos...bez medicinske opreme u bilo kojoj situaciji smo niko i nista i da ima 10000 diploma iz zdravstvene struke...dok ne dodjemo u klinicki centar sa unesrecenim bespomocni smo...bez uvrede...ovo je radi drugih citatelja da ne misle kako mi kao u zdravstveni radnici kad se nadjemo u takvim uslovima da mozemo uraditi puno toga ali necemo...hocu reci da tad nemozemo uraditi jako puno,samo neke osnovne elementarne stvari i to je to

Znaci niko nije lud da razikuje svoju glavu za drugo. Ok....sto to ne kazete iskreno i ne odgovorite konkretno na moje pitanje. Nego me napadate.

Na zalost u Srbiji je znanje ljudi o prvoj pomoci toliko jadno i mizerno da je to katastrofa. Citam da je defibrlator redovan deo plana i programa mnogih srednjih skola na zapadu, o vestackom disanju i masazi srca da ne govorimo. Da na aerodromima, trznim centrima, cek i po banderama na ulicama stoje kutije sa defibrilatorom i stvarima potrebnim za prvu pomoc. Da svaki stariji ucenik srednje skole zna kako da pomogne svom skolskom drugu kod srcanog zastoja. U ovoj zemlji gladas zenu kako umire od anafilakse na sred ulice i cekas 10 minuta hitnu pomoc, jer zaboga srspka anatomija i fiziologija je specificna i tu su strucni jedino medicinski radnici i niko vise. Doziveo sam ovo licno i personalno. Da prodavacica u apoteci nece da ti da adrenalin i ako i sama vidi sta se desava. Nego zena ode na onaj svet.

Ljudi jos uvek lupaju samare nekome ko se slogira ili dobije infarkt, polivaju ga ladnom vodom da ga ozive mislim i da ne nabrajam dalje.

Samo neki linkovi iz naprednijih zemalja:

http://www.cbc.ca/health/story/2006/09/ ... lator.html

Dragi (buduci) kolega, cenim Vas entuzijazam, ali neki Vasi stavovi i komentari zaista nisu na mestu.
1. Zlatno pravilo urgentne medicine je da se ne narusava licna bezbednost, kao i bezbednost sopstvenog tima - tek kad je taj uslov ispunjen, pristupate pacijentu, inace pravite glupost - od jenog pacijenta pravite ih vise (nepotrebnim povredjivanjem sopstvenog tima)
2. Defibrilatori koje spominjete, automatski spoljni defibrilatori, nalaze se na javnim mestima u Nisu i Indjiji i upotrebljavani su za spasavanje zivota i kod nas
3. Sto se anafilakse tice, tesko cete spasti pacijenta koji je u pravom anafilaktickom soku cak i ako mu odmah date terapiju - kod nas je uobicajeno da se mnoge alergijske reakcije dijagnostikuju pogresno kao anafilakticki sok. Adrenalin nije lek sa kojim se moze odokativno raditi i potrebno je poznavanje protokola urgentnih stanja za njegovu upotrebu
4. Da li mislite da prodavacica u apoteci (bez zelje da ikoga vredjam) moze da prepozna i na pravi nacin tretira anafilaksu?

NE!

neke stvari koji studentbgd govori ima smisla... opće znanje puka uspoređeno sa znanjem puka po zapadu se razlikuje do te mjere, da se meni neki dan na dežurstvu na rukometnom turniru dogodio slučaj, kad se oko momka koji je kolabriro skupilo toliko ljudi da ja nisam mogo prić, i svatko je imao ideju, kao polij vodom ili čupaj jezik (tehnika koja se ne radi više od 10 godina), a nitko se nije sjetio maknut da liječnik priđe... Imao sam sreću boravit po inozemnim kongresima urgentne medicine, ALS i ATLS tečajevima i vidjet kakva je organizacija naprimjer hitne u Londonu... nemojmo se zavaravati da smo dobri... dobro pacijentu kojem ja priđem nije dovoljno... u najmanju ruku moramo težiti prema izvrsnom... radim u BiH, i sretan sam jer sad imam priliku radit za njemačku ambulantu + hitnu službu... razina rada ovdje je nemjerljiva s razinom rada u hitnoj u kojoj sam prije bio, gdje se liječnicima ne da izać na teren pa pošalju medicinsku sestru... o čemu mi ljudi pričamo....

e sad, poštovani kolega studentbgd... što se tiče da nas zakon obvezuje da pomognemo, čak i kad je naš vlastiti život ugrožen....
jel ti znaš da se po natjecanjima hitnih pomoći, ili u normalnim zemljama gdje medicinski tim ima ispite i provjere znanja svake 2-3 godine, diskvalificia i obara, ako nisi pitao: Jel okolina sigurna za prići?, što znači, i to nauči zauvijek: NIKAD, ali baš NIKAD, ne prilaziš pacijentu ako oklina nije sigurna za tebe i za tvoj tim, osim ako si izuzetno lud... ugrožavat svoj život, i živote svog tima, ne pada mi na pamet... što prije kolega shvatiš, da mi nismo Bogovi, i da se ne može svakoga spasiti, to bolje i po tebe, i po tim s kojim ćeš radit... jer da netko iz mog tima odluči upustit se u opasnost i pomoć unatoč zabrani, ja bih bez okljevanja krenuo za njim... pa čak i ako poginuo...ali to se neće dogodit... jer smo profesionalci... to je ključno... naučit se distancirat od žrtve....

zanimljivo razmisljanje....................................pa prva pomoc mi je bila obavezna u skoli,ap tako da znam za sve prilike kako treba reagovati.......................

vjeruj mi svi su imali prvu pomoć i u auro školama i čak u nekim školama... al ne zavaravajmo se... to je sve, samo ne prva pomoć... i koliko ti je toga ostalo u glavi ako naiđeš na osobu u kardijalnom arestu... znam momke, koji su proplakali nakon što su vijdeli žrtvu kojoj su oči se okrenule i pala je "mrtva" na pod...a svi su se junačili kao da su neke face... najteže je bit general u bitki....

Jako je moguce izesti obuku prve pomoci ali da nju izvode ljudi koji se u to razumeju. Ja sam u jednoj knjizi za polaganje vozackog ispita procitao kako je u koliko bas niste sigurni da je nekome stalo srce znaci ne znate bas da li se oseca puls najbolje da ne radite masazu srca dok ne dodje neko strucan (doktor) pa da vidi da li je to puls sto vi osecate ili nesto drugo. Naravno jedan anesteziolog se zabezeknuo kad sam mu ovo rekao. Naravno knjigu pa i taj deo je pitao inzenjer saobracaja. Stvar je u tome sto svako moze da napise svasta.