Saveti klinicara studentima
-
miminamama
- Aktivan član
- Postovi: 408
- Pridružio se: Ned Okt 22, 2006 7:52 am
Hahah, jos se smejem . Ovo je fenomenalno .
Bumbare,
ja vidjam kozna oboljenja samo kad se trazi misljenje na fokus, i to je uglavnom lichen planus, diferencijalno dijagnosticki (intraoralno) leukoplakije, dekubitalni problemi, hiperkeratoze, otprilike to, vrlo retko psorijaza. Mislim, ne znam koliko je to vama od znacaja, jer lichen i lihenoid ne znam koliko vidja polivalentni lekar. Ono sto redje vidjam su prekanceroze i pravi planocelularni, malo cesce cornu cutaneum.
Ovako od ostalih oboljenja, obicno je (ekstraoralno) urtikarija, a intraoralno kandida.
Ja vam jos jednom zelim svako dobro, a dr Ivici jos jednom postovanje i svako dobro.
. Ovo je fenomenalno . Bumbare,
ja vidjam kozna oboljenja samo kad se trazi misljenje na fokus, i to je uglavnom lichen planus, diferencijalno dijagnosticki (intraoralno) leukoplakije, dekubitalni problemi, hiperkeratoze, otprilike to, vrlo retko psorijaza. Mislim, ne znam koliko je to vama od znacaja, jer lichen i lihenoid ne znam koliko vidja polivalentni lekar. Ono sto redje vidjam su prekanceroze i pravi planocelularni, malo cesce cornu cutaneum.
Ovako od ostalih oboljenja, obicno je (ekstraoralno) urtikarija, a intraoralno kandida.
Ja vam jos jednom zelim svako dobro, a dr Ivici jos jednom postovanje i svako dobro
.
@ Bumbar
Ma pustite vi Dr.Ivicu, on je jedan saljivdzija, zavitlava vas i prica vam kako je lecio dermatoze kada je pocinjao da radi, al vi ucite dermatovenerologiju, pa sta ostane u glavi dobro je . Ali nemojte zaboraviti da uvek mozete da posaljete kod specijaliste kada niste sigurni u nesto to je ovaj prognosticka podela pod brojem 2.
Puno pozdrava
Ma pustite vi Dr.Ivicu, on je jedan saljivdzija, zavitlava vas i prica vam kako je lecio dermatoze kada je pocinjao da radi, al vi ucite dermatovenerologiju, pa sta ostane u glavi dobro je . Ali nemojte zaboraviti da uvek mozete da posaljete kod specijaliste kada niste sigurni u nesto to je ovaj prognosticka podela pod brojem 2.
Puno pozdrava
-
dr ivica
- Stalni član
- Postovi: 3798
- Pridružio se: Čet Jul 27, 2006 6:20 pm
- Lokacija: Pozarevac
- Kontakt:
Knjiga je ozbiljna, bice bez sala kao sto je ova, najverovatnije ce je stampati neka od farmaceutskih kuca i nece biti na prodaju, vec ce je deliti kao poklon lekarima koji rade u primarnoj zdravstvenoj zastiti. Ja nemam nameru da zaradim ni dinar od toga.sjajna reklama ze knjigu koja izlazi kad i moci ce da se nabavi gde?
Pozdrav svima!
Primarijus dr med. Ivica Zdravkovic, specijalista opste medicine
NEAKTIVAN, osim za savete putem Facebooka.
NEAKTIVAN, osim za savete putem Facebooka.
http://znanje.infostud.com/praksa/Ordin ... ograd/104/ 
Evo mozda prilike za praksu medicinskih sestara i doktora.....
Evo mozda prilike za praksu medicinskih sestara i doktora.....Evo razmišljah da li da se uključim pa dlučih ipak da hoću. Radila sam na puno urgentnih mesta, u tm slučajevima, pravo da kažem nemaš puno vremena misliti. Pokušaću odgovoriti što praktičnije:
1. Dolazi profuzno krvarenje - gledaš odakle krvari, prvo kompresija, onda mozak na 300 na koji način zaustaviti ili smanjiti, brzo TA, puls, stanje svesti, IV kanila Hartman, mozak na 200- mogu li sam sanirati da ili ne, obično ne, mozak na 150 - transport, pratnja
2. Dolazi sa jakim bolovima trbuh (obično je noć i obično nemaš laboratoriju, kolege, PITAŠ-SLUŠAŠ-POVEZUJEŠ. Pregled IV kanila, TA, puls, transport, pratnja
3. Dolazi porođaj - trudi se da savladaš osnove porođaja
4. Besvesno stanje - HETEROANAMNEZA-pa se vladaš, vitali , IV kanila, tečnost pa makar kap po kap da očuvaš protok (zavisi od uzroka ), naravno opet transport
Ambulanta:
- potrudi se da ČUJEŠ šta ti pacijenti pričaju, retko su tu nevažni podaci, dobra ANAMNEZA će ti skratiti muke dijagnostike, ako naslućuješ o čemu bi se moglo raditi -ciljana laboratorija, ako ne naslućuješ A ČINI TI SE OZBILJNO - potraži pomoć starijeg kolege ali ne predavaj pacijenta njemu, prati, shvati
Eto malkice cakica.... Ima ih još puno
1. Dolazi profuzno krvarenje - gledaš odakle krvari, prvo kompresija, onda mozak na 300 na koji način zaustaviti ili smanjiti, brzo TA, puls, stanje svesti, IV kanila Hartman, mozak na 200- mogu li sam sanirati da ili ne, obično ne, mozak na 150 - transport, pratnja
2. Dolazi sa jakim bolovima trbuh (obično je noć i obično nemaš laboratoriju, kolege, PITAŠ-SLUŠAŠ-POVEZUJEŠ. Pregled IV kanila, TA, puls, transport, pratnja
3. Dolazi porođaj - trudi se da savladaš osnove porođaja
4. Besvesno stanje - HETEROANAMNEZA-pa se vladaš, vitali , IV kanila, tečnost pa makar kap po kap da očuvaš protok (zavisi od uzroka ), naravno opet transport
Ambulanta:
- potrudi se da ČUJEŠ šta ti pacijenti pričaju, retko su tu nevažni podaci, dobra ANAMNEZA će ti skratiti muke dijagnostike, ako naslućuješ o čemu bi se moglo raditi -ciljana laboratorija, ako ne naslućuješ A ČINI TI SE OZBILJNO - potraži pomoć starijeg kolege ali ne predavaj pacijenta njemu, prati, shvati
Eto malkice cakica.... Ima ih još puno
-
mislimsvojimmozgom
- Aktivan član
- Postovi: 333
- Pridružio se: Pet Dec 26, 2008 8:42 am
- Koliki je zbir brojeva cetiri i pet: 5
Korisne adrese
Korisne adrese za medicinare ( ima ih jos pored ove dve ):
http://scholar.google.com/scholar?q=Moo ... i=scholart
http://books.google.com/books?hl=en&lr= ... Ikf8kMk8lI
ima ih vise ali ova je ekselent-anatomija celog tela covecijeg sa kinickim implikacijama(orjentacijom)
Pogledati i sijaset ostalih sa ove stranice.
Izvanredno ilustrovano ,prateci tekst sistematican-receno najbitnije.
Foto se ne mogu”skinuti”(bar ja nisam mogla)-Ako Vi mladi pronadjete “caku” za foto. napisite kako? (moze i na pp).
Na sajtu Vl;ade>Ministarstvo zdravlja Srbije -imate tzv Vodice dobre klinicke prakse(2002 god.) - za mnoge oblasti...Potrudite se i pronadjite na ovom sajtu- za ovaj iz pulmologije, koji je mene posebno interesovao , mogu reci da je odlican .
Poz.R.
http://scholar.google.com/scholar?q=Moo ... i=scholart
http://books.google.com/books?hl=en&lr= ... Ikf8kMk8lI
ima ih vise ali ova je ekselent-anatomija celog tela covecijeg sa kinickim implikacijama(orjentacijom)
Pogledati i sijaset ostalih sa ove stranice.
Izvanredno ilustrovano ,prateci tekst sistematican-receno najbitnije.
Foto se ne mogu”skinuti”(bar ja nisam mogla)-Ako Vi mladi pronadjete “caku” za foto. napisite kako? (moze i na pp).
Na sajtu Vl;ade>Ministarstvo zdravlja Srbije -imate tzv Vodice dobre klinicke prakse(2002 god.) - za mnoge oblasti...Potrudite se i pronadjite na ovom sajtu- za ovaj iz pulmologije, koji je mene posebno interesovao , mogu reci da je odlican .
Poz.R.
Ako si licem okrenut prema suncu sve će senke biti iza tebe.R.))
))-
sasasa
- Aktivan član
- Postovi: 201
- Pridružio se: Pet Mar 20, 2009 12:48 am
- Koliki je zbir brojeva cetiri i pet: 5
Vidi sto se pocetka praxe tice - niko ne voli raditi na opstoj i niko ne voli raditi na selu - odatle svi beze... Ne bez razloga - to je populacija s kojom je jako tesko raditi!
Zatim, niko ne voli matore, senilne, bolesne, prljave - od njih svi beze...
Ako se ko i smiluje da te primi to ces ti da radis! Ono sto niko drugi nece!
U obzir dolaze i hitna (jer stariji su uglavnom siti smenskog rada) te kucna nega (taj je posao veoma deprimirajuci - nadgledas da li su dobro negovani teski pacijenti kojima se vise ne zivi i koje niko vise medju zivima ne zeli)...
Apsurdno je da te stvari radi pocetnik ali boze moj... To tako ide! (Ne kazem da je to dobro, ali opet, tako je. Glupo je pricati o onome sto bi trebalo biti... Treba coveku reci kako jeste.)
Ono sto ti za pocetak treba su zivci debeli kao celicne sajle - one koje nose mostove.
Zatim, ponovi farmakoterapiju za oboljenja sa najvecom ucestaloscu tamo gde radis!!!
Strasno bitno za prvi utisak na pacijenta je da znas lekove! Nauci one koji deluju brzo i daju vidljiv efekat - naprimer - diuretike, same ili u komb. sa ACEI (pacijent i bez aparata veruje da mu pritisak pada kada pocne da mokri - nema mokrenja - nema saznanja da pritisak pada nema ni poverenja u tvoj rad! Kasnije ti experimentisi sa betablokerima do mile volje kad steknes poverenje pacijenta - nauci te cake od starijih, slusaj ih i ne potcenjuj njihovo znanje samo zato sto ne pricaju o bog zna kakvim receptorima i sto nisu ucili da citaju CT)
Terapije uglavnom nismo morali da ucimo na fax-u, a nikako ne smes pred pacijentom pokazati da ne znas kako se doziraju lekovi koje tvoje kolege najcesce propisuju - to rusi poverenje pacijenta u tebe brzinom svetlosti!!! Dzaba ti sto ih pregledas, saljes specijalistima ili pises lekove te savetujes - specijalistima nece ici, tvoje lekove nece piti niti se tvojih saveta drzati!
Penfigus ces mozda videti na televiziji, a takodje i vecinu drugih stvari za koje su na fax-u pricali da su bog zna kako bitne, ja sam u zivotu video 3 slucaja psorijaze i 1 sle, a video sam i jedan mucosis fungoides egzoticni limfom - ne sporim da su to opasne stvari - ali tvoji pacijenti uglavnom nece bolovati od toga!
Sto se sumova na srcu i plucima tice - tvoje je da ih cujes, ne da diferenciras njihovu prirodu!
Na plucima slusas baze (i to nauci- veruj nije tesko) - jer ces tu kod matorih najcesce nesto da cujes - te nauci razlikovati pukote od trenja i priraslica - cisto da ne ispadas budala pred starijima Vizing i pukoti su ono sto te zanima, eventualno oslabljeno disanje (sto je dosta bitno, ali trazi malo praxe i poznavanje pacijenata sa kojima radis)... U opstoj praxi ostalo nije bitno, makar sa stanovista pacijenta - tebi niko ne brani da sam provaljujes o cemu se radi ako te to zanima - ali to svejedno ide nekome ko se razume bolje i ko je za to placen. Tvoje je da napises da ih ima - da, takodje zaguseni i poslom pretrpani internista ili pneumoftiziolog to ne zaborave poslusati!
Za srce vazi isto - ima/nema suma, gde je jaci ako ga ima - pa na dalje ispitivanje - da li je benigan 80-90% slucajeva sto sam ja video (pracenje) ili ce praviti problem (tercijarna ustanova).
EKG - frekvenca, ritam (sy ili nije) - vecina aritmija se ne leci i ne sekiraj se preterano kada ih vidis, skoro svi hronicni kvs bolesnici imaju stalno ili povremeno neku aritmiju cije lecenje ili ne lecenje nece bitno uticati na prognozu njihove osn. bolesti, i druge su bolesti pracene por. ritma, ali to te nisu ucili - zeludacne kile, pankreatitisi... (Ne zaleci se da por. ritma sa substernalnim bolom proglasis infarktom - pogledaj pacijenta - ako je na svojim nogama sam dosao - to bazalni infarkt nije pa sta da pisalo u knjigama! Ali ga pregledaj i sacekaj sa donosenjem odluke kojih 15-ak minuta tebi na ocima - bolnice cesto odbijaju primiti ono za sta oni procene da nije to sto si ti napisao (pa bili u pravu ili ne, pa cesto bio taj pacijent i vitalno ugrozen) zato ne brzaj sa dijagnozama! Uvek upisi sto vidis u karton, ali ne zuri sa zakljuccima.
Na EKG-u se jos standardno gleda ima li ishemije ili infarkta (zaravnjeni ili neg. T u prekordijalnim te ST depresija ili elevacija) i velicina komora. I to je to! Dovoljno za procenu hitnosti i za izbor (narocito parenteralne) terapije (uz TA) - na primer - visok pritisak uz visoku frkvenciju (supravent. tahikard.) verapamil venski resava oba problema u 90% slucajeva - opet sema koju nisi ucio na faxu
Slusaj starije oko sebe!!! To je glavno! Ne brzaj da staziras u Beogradu, jer su tu "najbolji", sa najvisim titulama, etc... Trazi mentora koji ima vremena za tebe, koji ce ti dati da radis i objasnjavati to sto radis - pa makar i pogresno objasnjavao - kuci ces procitati, ali radi!
Zatim, niko ne voli matore, senilne, bolesne, prljave - od njih svi beze...
Ako se ko i smiluje da te primi to ces ti da radis! Ono sto niko drugi nece!
U obzir dolaze i hitna (jer stariji su uglavnom siti smenskog rada) te kucna nega (taj je posao veoma deprimirajuci - nadgledas da li su dobro negovani teski pacijenti kojima se vise ne zivi i koje niko vise medju zivima ne zeli)...
Apsurdno je da te stvari radi pocetnik ali boze moj... To tako ide! (Ne kazem da je to dobro, ali opet, tako je. Glupo je pricati o onome sto bi trebalo biti... Treba coveku reci kako jeste.)
Ono sto ti za pocetak treba su zivci debeli kao celicne sajle - one koje nose mostove.
Zatim, ponovi farmakoterapiju za oboljenja sa najvecom ucestaloscu tamo gde radis!!!
Strasno bitno za prvi utisak na pacijenta je da znas lekove! Nauci one koji deluju brzo i daju vidljiv efekat - naprimer - diuretike, same ili u komb. sa ACEI (pacijent i bez aparata veruje da mu pritisak pada kada pocne da mokri - nema mokrenja - nema saznanja da pritisak pada nema ni poverenja u tvoj rad! Kasnije ti experimentisi sa betablokerima do mile volje kad steknes poverenje pacijenta - nauci te cake od starijih, slusaj ih i ne potcenjuj njihovo znanje samo zato sto ne pricaju o bog zna kakvim receptorima i sto nisu ucili da citaju CT)
Terapije uglavnom nismo morali da ucimo na fax-u, a nikako ne smes pred pacijentom pokazati da ne znas kako se doziraju lekovi koje tvoje kolege najcesce propisuju - to rusi poverenje pacijenta u tebe brzinom svetlosti!!! Dzaba ti sto ih pregledas, saljes specijalistima ili pises lekove te savetujes - specijalistima nece ici, tvoje lekove nece piti niti se tvojih saveta drzati!
Penfigus ces mozda videti na televiziji, a takodje i vecinu drugih stvari za koje su na fax-u pricali da su bog zna kako bitne, ja sam u zivotu video 3 slucaja psorijaze i 1 sle, a video sam i jedan mucosis fungoides egzoticni limfom - ne sporim da su to opasne stvari - ali tvoji pacijenti uglavnom nece bolovati od toga!
Sto se sumova na srcu i plucima tice - tvoje je da ih cujes, ne da diferenciras njihovu prirodu!
Na plucima slusas baze (i to nauci- veruj nije tesko) - jer ces tu kod matorih najcesce nesto da cujes - te nauci razlikovati pukote od trenja i priraslica - cisto da ne ispadas budala pred starijima
Vizing i pukoti su ono sto te zanima, eventualno oslabljeno disanje (sto je dosta bitno, ali trazi malo praxe i poznavanje pacijenata sa kojima radis)... U opstoj praxi ostalo nije bitno, makar sa stanovista pacijenta - tebi niko ne brani da sam provaljujes o cemu se radi ako te to zanima - ali to svejedno ide nekome ko se razume bolje i ko je za to placen. Tvoje je da napises da ih ima - da, takodje zaguseni i poslom pretrpani internista ili pneumoftiziolog to ne zaborave poslusati!Za srce vazi isto - ima/nema suma, gde je jaci ako ga ima - pa na dalje ispitivanje - da li je benigan 80-90% slucajeva sto sam ja video (pracenje) ili ce praviti problem (tercijarna ustanova).
EKG - frekvenca, ritam (sy ili nije) - vecina aritmija se ne leci i ne sekiraj se preterano kada ih vidis, skoro svi hronicni kvs bolesnici imaju stalno ili povremeno neku aritmiju cije lecenje ili ne lecenje nece bitno uticati na prognozu njihove osn. bolesti, i druge su bolesti pracene por. ritma, ali to te nisu ucili - zeludacne kile, pankreatitisi... (Ne zaleci se da por. ritma sa substernalnim bolom proglasis infarktom - pogledaj pacijenta - ako je na svojim nogama sam dosao - to bazalni infarkt nije pa sta da pisalo u knjigama! Ali ga pregledaj i sacekaj sa donosenjem odluke kojih 15-ak minuta tebi na ocima - bolnice cesto odbijaju primiti ono za sta oni procene da nije to sto si ti napisao (pa bili u pravu ili ne, pa cesto bio taj pacijent i vitalno ugrozen) zato ne brzaj sa dijagnozama! Uvek upisi sto vidis u karton, ali ne zuri sa zakljuccima.
Na EKG-u se jos standardno gleda ima li ishemije ili infarkta (zaravnjeni ili neg. T u prekordijalnim te ST depresija ili elevacija) i velicina komora. I to je to! Dovoljno za procenu hitnosti i za izbor (narocito parenteralne) terapije (uz TA) - na primer - visok pritisak uz visoku frkvenciju (supravent. tahikard.) verapamil venski resava oba problema u 90% slucajeva - opet sema koju nisi ucio na faxu
Slusaj starije oko sebe!!! To je glavno! Ne brzaj da staziras u Beogradu, jer su tu "najbolji", sa najvisim titulama, etc... Trazi mentora koji ima vremena za tebe, koji ce ti dati da radis i objasnjavati to sto radis - pa makar i pogresno objasnjavao - kuci ces procitati, ali radi!
-
sasasa
- Aktivan član
- Postovi: 201
- Pridružio se: Pet Mar 20, 2009 12:48 am
- Koliki je zbir brojeva cetiri i pet: 5
Vidi sto se pocetka praxe tice - niko ne voli raditi na opstoj i niko ne voli raditi na selu - odatle svi beze... Ne bez razloga - to je populacija s kojom je jako tesko raditi!
Zatim, niko ne voli matore, senilne, bolesne, prljave - od njih svi beze...
Ako se ko i smiluje da te primi to ces ti da radis! Ono sto niko drugi nece!
U obzir dolaze i hitna (jer stariji su uglavnom siti smenskog rada) te kucna nega (taj je posao veoma deprimirajuci - nadgledas da li su dobro negovani teski pacijenti kojima se vise ne zivi i koje niko vise medju zivima ne zeli)...
Apsurdno je da te stvari radi pocetnik ali boze moj... To tako ide! (Ne kazem da je to dobro, ali opet, tako je. Glupo je pricati o onome sto bi trebalo biti... Treba coveku reci kako jeste.)
Ono sto ti za pocetak treba su zivci debeli kao celicne sajle - one koje nose mostove.
Zatim, ponovi farmakoterapiju za oboljenja sa najvecom ucestaloscu tamo gde radis!!!
Strasno bitno za prvi utisak na pacijenta je da znas lekove! Nauci one koji deluju brzo i daju vidljiv efekat - naprimer - diuretike, same ili u komb. sa ACEI (pacijent i bez aparata veruje da mu pritisak pada kada pocne da mokri - nema mokrenja - nema saznanja da pritisak pada nema ni poverenja u tvoj rad! Kasnije ti experimentisi sa betablokerima do mile volje kad steknes poverenje pacijenta - nauci te cake od starijih, slusaj ih i ne potcenjuj njihovo znanje samo zato sto ne pricaju o bog zna kakvim receptorima i sto nisu ucili da citaju CT)
Terapije uglavnom nismo morali da ucimo na fax-u, a nikako ne smes pred pacijentom pokazati da ne znas kako se doziraju lekovi koje tvoje kolege najcesce propisuju - to rusi poverenje pacijenta u tebe brzinom svetlosti!!! Dzaba ti sto ih pregledas, saljes specijalistima ili pises lekove te savetujes - specijalistima nece ici, tvoje lekove nece piti niti se tvojih saveta drzati!
Penfigus ces mozda videti na televiziji, a takodje i vecinu drugih stvari za koje su na fax-u pricali da su bog zna kako bitne, ja sam u zivotu video 3 slucaja psorijaze i 1 sle, a video sam i jedan mucosis fungoides egzoticni limfom - ne sporim da su to opasne stvari - ali tvoji pacijenti uglavnom nece bolovati od toga!
Sto se sumova na srcu i plucima tice - tvoje je da ih cujes, ne da diferenciras njihovu prirodu!
Na plucima slusas baze (i to nauci- veruj nije tesko) - jer ces tu kod matorih najcesce nesto da cujes - te nauci razlikovati pukote od trenja i priraslica - cisto da ne ispadas budala pred starijima Vizing i pukoti su ono sto te zanima, eventualno oslabljeno disanje (sto je dosta bitno, ali trazi malo praxe i poznavanje pacijenata sa kojima radis)... U opstoj praxi ostalo nije bitno, makar sa stanovista pacijenta - tebi niko ne brani da sam provaljujes o cemu se radi ako te to zanima - ali to svejedno ide nekome ko se razume bolje i ko je za to placen. Tvoje je da napises da ih ima - da, takodje zaguseni i poslom pretrpani internista ili pneumoftiziolog to ne zaborave poslusati!
Za srce vazi isto - ima/nema suma, gde je jaci ako ga ima - pa na dalje ispitivanje - da li je benigan 80-90% slucajeva sto sam ja video (pracenje) ili ce praviti problem (tercijarna ustanova).
EKG - frekvenca, ritam (sy ili nije) - vecina aritmija se ne leci i ne sekiraj se preterano kada ih vidis, skoro svi hronicni kvs bolesnici imaju stalno ili povremeno neku aritmiju cije lecenje ili ne lecenje nece bitno uticati na prognozu njihove osn. bolesti, i druge su bolesti pracene por. ritma, ali to te nisu ucili - zeludacne kile, pankreatitisi... (Ne zaleci se da por. ritma sa substernalnim bolom proglasis infarktom - pogledaj pacijenta - ako je na svojim nogama sam dosao - to bazalni infarkt nije pa sta da pisalo u knjigama! Ali ga pregledaj i sacekaj sa donosenjem odluke kojih 15-ak minuta tebi na ocima - bolnice cesto odbijaju primiti ono za sta oni procene da nije to sto si ti napisao (pa bili u pravu ili ne, pa cesto bio taj pacijent i vitalno ugrozen) zato ne brzaj sa dijagnozama! Uvek upisi sto vidis u karton, ali ne zuri sa zakljuccima.
Na EKG-u se jos standardno gleda ima li ishemije ili infarkta (zaravnjeni ili neg. T u prekordijalnim te ST depresija ili elevacija) i velicina komora. I to je to! Dovoljno za procenu hitnosti i za izbor (narocito parenteralne) terapije (uz TA) - na primer - visok pritisak uz visoku frkvenciju (supravent. tahikard.) verapamil venski resava oba problema u 90% slucajeva - opet sema koju nisi ucio na faxu
Slusaj starije oko sebe!!! To je glavno! Ne brzaj da staziras u Beogradu, jer su tu "najbolji", sa najvisim titulama, etc... Trazi mentora koji ima vremena za tebe, koji ce ti dati da radis i objasnjavati to sto radis - pa makar i pogresno objasnjavao - kuci ces procitati, ali radi!
Zatim, niko ne voli matore, senilne, bolesne, prljave - od njih svi beze...
Ako se ko i smiluje da te primi to ces ti da radis! Ono sto niko drugi nece!
U obzir dolaze i hitna (jer stariji su uglavnom siti smenskog rada) te kucna nega (taj je posao veoma deprimirajuci - nadgledas da li su dobro negovani teski pacijenti kojima se vise ne zivi i koje niko vise medju zivima ne zeli)...
Apsurdno je da te stvari radi pocetnik ali boze moj... To tako ide! (Ne kazem da je to dobro, ali opet, tako je. Glupo je pricati o onome sto bi trebalo biti... Treba coveku reci kako jeste.)
Ono sto ti za pocetak treba su zivci debeli kao celicne sajle - one koje nose mostove.
Zatim, ponovi farmakoterapiju za oboljenja sa najvecom ucestaloscu tamo gde radis!!!
Strasno bitno za prvi utisak na pacijenta je da znas lekove! Nauci one koji deluju brzo i daju vidljiv efekat - naprimer - diuretike, same ili u komb. sa ACEI (pacijent i bez aparata veruje da mu pritisak pada kada pocne da mokri - nema mokrenja - nema saznanja da pritisak pada nema ni poverenja u tvoj rad! Kasnije ti experimentisi sa betablokerima do mile volje kad steknes poverenje pacijenta - nauci te cake od starijih, slusaj ih i ne potcenjuj njihovo znanje samo zato sto ne pricaju o bog zna kakvim receptorima i sto nisu ucili da citaju CT)
Terapije uglavnom nismo morali da ucimo na fax-u, a nikako ne smes pred pacijentom pokazati da ne znas kako se doziraju lekovi koje tvoje kolege najcesce propisuju - to rusi poverenje pacijenta u tebe brzinom svetlosti!!! Dzaba ti sto ih pregledas, saljes specijalistima ili pises lekove te savetujes - specijalistima nece ici, tvoje lekove nece piti niti se tvojih saveta drzati!
Penfigus ces mozda videti na televiziji, a takodje i vecinu drugih stvari za koje su na fax-u pricali da su bog zna kako bitne, ja sam u zivotu video 3 slucaja psorijaze i 1 sle, a video sam i jedan mucosis fungoides egzoticni limfom - ne sporim da su to opasne stvari - ali tvoji pacijenti uglavnom nece bolovati od toga!
Sto se sumova na srcu i plucima tice - tvoje je da ih cujes, ne da diferenciras njihovu prirodu!
Na plucima slusas baze (i to nauci- veruj nije tesko) - jer ces tu kod matorih najcesce nesto da cujes - te nauci razlikovati pukote od trenja i priraslica - cisto da ne ispadas budala pred starijima
Vizing i pukoti su ono sto te zanima, eventualno oslabljeno disanje (sto je dosta bitno, ali trazi malo praxe i poznavanje pacijenata sa kojima radis)... U opstoj praxi ostalo nije bitno, makar sa stanovista pacijenta - tebi niko ne brani da sam provaljujes o cemu se radi ako te to zanima - ali to svejedno ide nekome ko se razume bolje i ko je za to placen. Tvoje je da napises da ih ima - da, takodje zaguseni i poslom pretrpani internista ili pneumoftiziolog to ne zaborave poslusati!Za srce vazi isto - ima/nema suma, gde je jaci ako ga ima - pa na dalje ispitivanje - da li je benigan 80-90% slucajeva sto sam ja video (pracenje) ili ce praviti problem (tercijarna ustanova).
EKG - frekvenca, ritam (sy ili nije) - vecina aritmija se ne leci i ne sekiraj se preterano kada ih vidis, skoro svi hronicni kvs bolesnici imaju stalno ili povremeno neku aritmiju cije lecenje ili ne lecenje nece bitno uticati na prognozu njihove osn. bolesti, i druge su bolesti pracene por. ritma, ali to te nisu ucili - zeludacne kile, pankreatitisi... (Ne zaleci se da por. ritma sa substernalnim bolom proglasis infarktom - pogledaj pacijenta - ako je na svojim nogama sam dosao - to bazalni infarkt nije pa sta da pisalo u knjigama! Ali ga pregledaj i sacekaj sa donosenjem odluke kojih 15-ak minuta tebi na ocima - bolnice cesto odbijaju primiti ono za sta oni procene da nije to sto si ti napisao (pa bili u pravu ili ne, pa cesto bio taj pacijent i vitalno ugrozen) zato ne brzaj sa dijagnozama! Uvek upisi sto vidis u karton, ali ne zuri sa zakljuccima.
Na EKG-u se jos standardno gleda ima li ishemije ili infarkta (zaravnjeni ili neg. T u prekordijalnim te ST depresija ili elevacija) i velicina komora. I to je to! Dovoljno za procenu hitnosti i za izbor (narocito parenteralne) terapije (uz TA) - na primer - visok pritisak uz visoku frkvenciju (supravent. tahikard.) verapamil venski resava oba problema u 90% slucajeva - opet sema koju nisi ucio na faxu
Slusaj starije oko sebe!!! To je glavno! Ne brzaj da staziras u Beogradu, jer su tu "najbolji", sa najvisim titulama, etc... Trazi mentora koji ima vremena za tebe, koji ce ti dati da radis i objasnjavati to sto radis - pa makar i pogresno objasnjavao - kuci ces procitati, ali radi!
Re: Saveti klinicara studentima
Sve je ovo super...procitao sam svaki post, ali mislim da bi bumbarev problem i problem svih studenata zeljnih znanja koji u slobodno vreme razmisljaju o nekom klinickom problemu koji su videli mogao primarno da se resi jednom lepom pozrtvovanom saradnjom studenata i asistenata na vezbama interne medicine i drugih klinickih grana. Ne mozete vi sacekati staz, da bi anamnezu, kucanje otpusta i prijema ucili ispocetka...ili da ga ne naucite uopste jer se zezate i ne dolazite na staz a lekare boli uvo za to. Ne smete da dodjete u situaciju da vam neko posle zavrsene 6 godine ili 4 ili 5 objanjava Einthovenov trougao i kako se struja siri kroz miokard jer vama to neko nije objasnio kako treba i da razumete, nego je samo nadrndano izdiktirao sta se vidi u D2, D3 i avF, a sta u V5 i V6, gde trazite blok leve ili desne grani i sl... TO SVAKI LEKAR OPSTE PRAKSE TREBA DA ZNA. A na zalost....ne znaju svi i imaju diplomu... Smatram da bi mediinu trebalo produziti jos za godinu dana koja ce biti iskoriscena za prakticni rad i to danonocni, celomesecni...da lezete i ustajete sa medicinom i onda kad dobijete diplomu, svaka greska...bajbok! Da se razumemo, jedno je kad nesto odradite po protokolu i pacijent ne prezivi, a sasvim drugo kad u opste ne znate sta da radite u nekoj situaciji...ne sme! Pa pobogu, nismo metaloglodaci pa kad sraf ne ispadne dobro, bacis ga u odlivke! Istina je da vrhunske strucnjake razlikuju te sitne CAKE od ostalih, ali minimum mora da se zadovolji. Jos jedna stvar, STUDENTI NE OCEKUJTE OD LEKARA DA VAM KAZU SVE STO ZNAJU!!! Retki su! Zasto? Prosto! Sujeta!!! On je bolji lekar od tebe ako zna neke stvari koje ti ne znas...ako ti kaze...nije vise najbolji! Ima neko ko zna isto sto i on...nije vise heroj... Nazalost tako je!
Stoga, kolega bumbar, kradi zanat! Misli, uci...VEZBAJ! Jedino tako ces da uspes, jer kad naucis da rutinski i sa malo vremena zavrsis osnovne stvari, imaces vise vremena da primecujes sitnice... Toliko od mene... ovo mi je prvi post...dosta! ))
Stoga, kolega bumbar, kradi zanat!
Misli, uci...VEZBAJ! Jedino tako ces da uspes, jer kad naucis da rutinski i sa malo vremena zavrsis osnovne stvari, imaces vise vremena da primecujes sitnice... Toliko od mene... ovo mi je prvi post...dosta! ))-
dannina
- Aktivan član
- Postovi: 614
- Pridružio se: Uto Maj 22, 2007 11:16 pm
- Koliki je zbir brojeva cetiri i pet: 5
- Lokacija: beograd
Re: Saveti klinicara studentima
Slazem se sa vama, ali mislim da medicina i sad predugo traje, ne treba nam jos jedna godina odozgo! I tri bi bile dovoljne, kad bi se radilo kako treba! Kad pomislim koliko dana, nedelja sam provela na vezbama, na kojim nisam ama bas nista naucila!
Stariji lekari, profesori jos su i voljni da vam pokazu po nesto, ovo sve ostalo je katastrofa! Kapiram ja da je pitanje sujete, niti treba neko sad sve da mi sazvace, ali sam isto tako primetila da mladji doktori ne zele nikog pored sebe da se ne bi videlo koliko ne znaju i koliko ne rade po protokolima. Jos ako u prisustvu takvog, kaze te prosto prosirenu, ugasili ste i za ono malo informacija sto bi podeli sa vama! Koncept"mentora" je prilicno zapostavljen, jer svako ima svog "poltrona" koga vuce za sobom i njime se bavi iz licnih razloga i ako se pojavite negde sami od sebe i jos zeljni ucenja-necete dobiti ni:"Dobar dan", a kamoli neko znanje! Puno sujete, a malo pokrica ...
Stariji lekari, profesori jos su i voljni da vam pokazu po nesto, ovo sve ostalo je katastrofa! Kapiram ja da je pitanje sujete, niti treba neko sad sve da mi sazvace, ali sam isto tako primetila da mladji doktori ne zele nikog pored sebe da se ne bi videlo koliko ne znaju i koliko ne rade po protokolima. Jos ako u prisustvu takvog, kaze te prosto prosirenu, ugasili ste i za ono malo informacija sto bi podeli sa vama! Koncept"mentora" je prilicno zapostavljen, jer svako ima svog "poltrona" koga vuce za sobom i njime se bavi iz licnih razloga i ako se pojavite negde sami od sebe i jos zeljni ucenja-necete dobiti ni:"Dobar dan", a kamoli neko znanje! Puno sujete, a malo pokrica ...
-
jelenaa1985
- Aktivan član
- Postovi: 229
- Pridružio se: Pet Jul 10, 2009 2:36 pm
Re: Saveti klinicara studentima
moja generacija nema staz...ima internu III i hirurgiju(ne znam joj broj, al 1 semestar) samo praksa..to nam se racuna kao staz
-
sasasa
- Aktivan član
- Postovi: 201
- Pridružio se: Pet Mar 20, 2009 12:48 am
- Koliki je zbir brojeva cetiri i pet: 5
Re: Saveti klinicara studentima
Ljudi samo polako... Medicina je zanat! Uci se sa godinama...
Potrebno je 3-10 godina rada u praxi da bi neko sa diplomom med. faxa postao lekar
To je jednostavno tako
Mora da prodje vreme.
Ima toliko mnogo (jako mnogo, u p**** materinu mnogo) toga sto ne pise u knjigama i sto se ne uci na faxu, a trebace vam svaki bogovetni dan od prvog dana kada stavite pecat u dzep, stetoskop oko vrata i otvorite ducan - iz milion razloga je to tako, ali je tako.
Mora proci vreme i mora se nakupiti iskustva! Nemojte ocekivati da znate sve dana kada zavrsite fax Verujte da nema lekara na svetu kome se minimum jednom nedeljno ne zalomi slucaj u kome kroz glavu ne proleti - a sta sad da radim, j***te!
Samo polako. Medicina nije egzaktna nauka i NEMA PROTOKOLA sta uraditi u kojoj situaciji! Svi pisu o nekakvim protokolima... Izbijte to sebi iz glave! Nema ih, ne postoje niti ce ih ikad biti! Pisanje takvih protokola bi trajalo citavu vecnost, jer je broj stvari koje se mogu desiti prakticno neogranicen A i kada bi pisanje bilo ucinjeno - koliko bi vremena trebalo da se to procita!? Kakva vajda od lekara koji nikada nebi zavrsili fakultet.
Ono sto postoji (cak i u Americi) su grube smernice kako postupiti u prvom kontaktu sa pacijentom koji se zali na neki u populaciji cest problem - da se koliko je to moguce izbegne da ispitivanje krene u pogresnom pravcu (gubitak vremena) ili da se nesto opasno previdi; i postoje, takodje grube, smernice kako postupiti kada stvari krecu do djavola - i to je to. Izmedju je okean onga sto moze, a ne mora biti.
U odlucivanju se vodite logikom, znanjem koje imate, mogucnostima ustanove u kojoj radite, intuicijom koju cete izostriti sa godinama!
Nema bezbedne medicine! To ne postoji! Najbezbednije je da ne ucinite nista! Napisete uput i istovarite problem sa pacijentom kolegi u regionalnoj bolnici na ledja! Posao koji mi radimo je klackalica izmedju potencijalne koristi za pacijenta i rizika da ga ubijemo - gresicete, nekada i tesko, ali vremenom cete nauciti ponesto i nekome drugom pomoci. Svako od nas ima neko svoje malo groblje koje je napravio... Ali ponekom i pomogne
Samo polako i bez panike - crvenecete (od sramote) stotinama puta kada pocnete da radite, ali da bi se postao dobar lekar mora se nazalost par puta i pobeleti - preblediti i orositi ledenim znojem.
Takav je to posao Ko nema zeluca za to treba se baviti necim drugim 
Potrebno je 3-10 godina rada u praxi da bi neko sa diplomom med. faxa postao lekar
To je jednostavno tako
Mora da prodje vreme.
Ima toliko mnogo (jako mnogo, u p**** materinu mnogo) toga sto ne pise u knjigama i sto se ne uci na faxu, a trebace vam svaki bogovetni dan od prvog dana kada stavite pecat u dzep, stetoskop oko vrata i otvorite ducan - iz milion razloga je to tako, ali je tako.
Mora proci vreme i mora se nakupiti iskustva! Nemojte ocekivati da znate sve dana kada zavrsite fax
Verujte da nema lekara na svetu kome se minimum jednom nedeljno ne zalomi slucaj u kome kroz glavu ne proleti - a sta sad da radim, j***te! Samo polako. Medicina nije egzaktna nauka i NEMA PROTOKOLA sta uraditi u kojoj situaciji! Svi pisu o nekakvim protokolima... Izbijte to sebi iz glave! Nema ih, ne postoje niti ce ih ikad biti! Pisanje takvih protokola bi trajalo citavu vecnost, jer je broj stvari koje se mogu desiti prakticno neogranicen
A i kada bi pisanje bilo ucinjeno - koliko bi vremena trebalo da se to procita!? Kakva vajda od lekara koji nikada nebi zavrsili fakultet. Ono sto postoji (cak i u Americi) su grube smernice kako postupiti u prvom kontaktu sa pacijentom koji se zali na neki u populaciji cest problem - da se koliko je to moguce izbegne da ispitivanje krene u pogresnom pravcu (gubitak vremena) ili da se nesto opasno previdi; i postoje, takodje grube, smernice kako postupiti kada stvari krecu do djavola - i to je to. Izmedju je okean onga sto moze, a ne mora biti.
U odlucivanju se vodite logikom, znanjem koje imate, mogucnostima ustanove u kojoj radite, intuicijom koju cete izostriti sa godinama!
Nema bezbedne medicine! To ne postoji! Najbezbednije je da ne ucinite nista! Napisete uput i istovarite problem sa pacijentom kolegi u regionalnoj bolnici na ledja! Posao koji mi radimo je klackalica izmedju potencijalne koristi za pacijenta i rizika da ga ubijemo - gresicete, nekada i tesko, ali vremenom cete nauciti ponesto i nekome drugom pomoci. Svako od nas ima neko svoje malo groblje koje je napravio... Ali ponekom i pomogne
Samo polako i bez panike - crvenecete (od sramote) stotinama puta kada pocnete da radite, ali da bi se postao dobar lekar mora se nazalost par puta i pobeleti - preblediti i orositi ledenim znojem.
Takav je to posao
Ko nema zeluca za to treba se baviti necim drugim