Preziveli 5 i vise godina

[aa aca]

Е па то није тако. Они који имају пуно киселине у празном желуцу, убрзо добијају чир.

А када има хране у желуцу, онда се издвајају додатне токсичне киселине из лоше хране које потом праве проблеме.

[m.defranzza]

Još ću ti samo ovo napisati da se čir nedobija od kiseline nego od HELIKOBAKTERA
a pošto nisi lekar tvoji saveti pojedinima iz razno raznih oblasti su mi kao da moler daje savete kako popraviti kvar na avionu izvini na poređenju ali meni tako deluje .

[aa aca]

Не секирам се ја за поређење са молером и авионом, нарочито због тога што је потпуно погрешно.

Хелокобактерија је измишљена да би се продавали антибиотици који су веома опасни за организам. НИКО кога ја познајем није излечио проблеме са желуцем лечењем хеликобактерије, већ их је само повећао. Евентуално их је одложио на месец дана, да би се потом још више погоршали.

Само измишљају нове причице како би народ наводили на што већу употребу хемикалија које даље воде тровању и упропашћавању организма: разни вируси и вакцине, хеликобактерија, анксиозност, хиперактивност итд.

[m.defranzza]

Znaš ta možemo da se preganjamo ovako do besvesti možda ti neznaš ali evo ja sam izlečila HELIKOBAKTER i davati ikakve savete bolesnim ljudima koji se hvataju za slamku spasa a pritom nebiti lekar koji zna i anatomiju i fiziologiju za mene veruj mi nije normalno
Ali izbor svih koji hoće nek izvole da te čitaju i slušaju tvoje savete jer tvoji laički saveti mogu osnovno oboljenje i da pogoršaju ,svakome volja kako da se leči .

[aa aca]

Одлично. Ти си једна од 10.000 "оболелих" од хеликобактерије која се излечила. Вероватно је ниси ни имала већ су ти "фризирали" анализу, али као што рече, нема потребе да разговарамо око овога.

Ја савете износим чисте савести и без икакве лоше намере и никоме нисам ни рекао да сам медицинске струке, тако да не видим никаквих проблема. Ово је ФОРУМ - место за слободно изношење својих ставова. Свако етикетирање и ућуткивање је злонамерно.

[Slavko_slavko]

molim bez spama u ovoj temi.
ako je neko izlecen neka se javi, ako je neko bolestan-neka pise, ne bi trebalo da tema ode u offtopic...

[milannm]

Smutljiva lažljivice, ideš po forumu i mutiš. Odakle se nakotiste toliki?

Kako nisi pukla od toliko popijene sode bikarbone jer kažeš pravi gasove. LAŽEŠ KUČKO!

Rak si dobila jer si žderala toliko sode. Došla si ovde da zajebavaš narod!

Ako misliš na upotrebu sode bikarbone i sličnih stvari koliko sam je popila u životu nebi ni trebala da dobijem rak ,a savet svima neupotrebljavajte sodu bikarbonu jer sa želudačnom kiselinom stvara vrlo nezgodan gas u želudcu koji može dovesti do pucanja zida želudca i onda napraviste gore čudo .
A tih 6 evra mogu da upotrebim nogo korisnije nego da čitam knjige i stvari u koje niti verujem niti bi koristila .
A tebe moram da pitam jesi li ti lekar ili dokror medicinskih nauka ?

[aaaca]

Администратор форума ми је блокирао корисничко име aa_aca, а потом и aa aca. С обзиром на то да за такве поступке не постоје објективни разлози, очекујем да ће ми блокирати и овај aaaca. Осим тога, блокирана је адреса прокси сервера преко кога, осим мене, на интернет излази још неколико хиљада рачунара. Мој прокси не могу да заобиђем, а и да могу да решим то питање, остаје проблем сталног гашења мојих налога.

Присиљен сам да до даљњега напустим овај форум, а они који желе да чују моје мишљење увек могу да ми се јаве на емаил адресу aa_aca @ yahoo.com која је записана и у мојим профилима aa_aca, aa aca и aaaca. Ево је и овако: . Можете и да посетите мој сајт: www. aca. rs.

Поздрављам вас и желим све најбоље.
Аца

[Biser60]

Kako je moguce da ovako lepa tema ode u skandalozni Off.
Morao sam da se ponovo registrujem jer sam zaboravio sifru. Ja sam ustvari clan biseri, sa slikom Sene.
Ja sam covek koji je preziveo evo 5 godina.

[gile52]

Biseri,
divno je što ima i onih koji su uspeli, kao vi. Nažalost, ovde uglavnom čitamo drugačije postove. A i to predviđeno preživljavanje u okviru 5 godina deluje tako sumorno, i tako je malo onih koji to prežive da verujem da je svima drago kad čujemo za nekoga ko se zaista "izvukao" iz ove strašne bolesti. Znam da su posledice hemioterapije i radioterapije strašne, i da će trebati još mnogo vremena da sve to zaista nestane i ne podseća više na bolest, ali na ovoj temi ovo je uspeh!
Znam da niko od onih koji su prošli sav ovaj pakao i ne voli mnogo da priča o bolesti i da se vezuje za ovu temu, ali vaše iskustvo možda može nekome i da pomogne.
Sve najbolje, javite se povremeno.

[nena.nena]

Ovo je divna tema i ne bi trebalo da ode u off, pre svega zbog ganadre koja ju je pokrenula.
Moja mama jos nije u ekipi preziveli 5 i vise godina, ali se lagano (ja se molim i iskreno nadam) priblizava, dan po dan. Od saznanja da ima karcinom pluca proslo je dve godine i 10 meseci. Prosla je operaciju i hemioterapiju i drzi se. Bitan je svaki dan i svaki sat. Glavu gore i samo napred.

[gorata]

Hej, ja da se javim prezivela 8 godina i 5 meseca.
Pocelo je 2003 godine - dijagnoza "Hodgkin" gradus 3, Hemoterapija -ABVG, a onda zracenje.2004 godine zavrsila terapijom i nakon prve kontrole 2005 ran recidiv i dobila hemo BICOP. Pa tako od 2005 do sad sam u remisiju. Izmegu ostalog udala sam se i rodila jedan sin, sad ima 3 godina

[gile52]

Нена.нена, драго ми је да је твојој мами добро. Заиста је битан сваки дан и треба бити уз оболелог у сваком тренутку, да зна да нам је стало, да нам ништа није тешко, да нам је драгоцен сваки тренутак проведен с њим (јер можда у тим тренуцима правимо драгоцене успомене), да се с истом снагом надамо и молимо за излечење и повратак болесника свом животу, својој породици, пријатељима.
Гората, ти си управо једна од ретких која се заиста вратила свом животу, својој породици, као што сама кажеш и удала си се после излечења и родила сина. То је лепо. То је оно што смо сви желели и надали се за своје најмилије, а ретко се дешава. Уживај у животу.
Све најбоље.
Поздрав свима,
Мила

[Biser60]

Najzad, vratili smo se na Gandarinu temu
Ne verujem da bilo ko u nasoj situaciji moze da se potpuno "vrati" u normalu. Vec sam jednom pisao da je po meni najbolje istinski prihvatiti nesrecu koja je dosla, a to je zaista tesko.
Povremeno "ceprkam" o pojmu "5 godina". Moram da priznam da je to termin koji se najcesce vezuje za uspeh, ali uspeh onih koji su nam produzili zivot za taj period.
Na koji god nas i strani web udjem, ocigledno je da se i statistika bavi uglavnom do tih 5 godina.
Sta je tu je...skoro da sam i zaboravio na muke iz 2009 i 2010. Mislim da zivim potpuno normalnim zivotom.
Mozda nisam napisao, ali u medjuvremenu sam morao poceti i sa insulnskom terapijom zbog dijabetisa, pa je to jedini podsetnik
Konacno su nove maticne celije izgleda pocele da rade svoj posao, pa sam imuniji na viruse.
I da napomenem, ne odricem se nicega zbog cega bi posle zalio, jedem, zivim i ponasam se kao da se nikada nista nije desilo.
Pecanje....se podrazumeva

[supruga]

Prvi put sam se registrovala, citala sam forume i pozelela sam da podelim sa svima moje muke. Oprostite mi imam tremu i nemam iskustva. Uplasena sam i ocajna. Moj voljeni suprug je imao maligni tumor prosle godine u martu mesecu. Sve se brzo izdesavalo. Nikada nije isao kod lekara niti na bilo kakvu kontrolu. Odbijao je kategoricno. Desio se problem odjednom, imao je problem sa mokrenjem, pojavila se krv. Otisli smo na ultrazvuk na privatnu kliniku, posto nije hteo u bolnicu nikako.
Utvrdjeno je da mu je desni bubreg otkazao, da ima aneurizmu 8cm, kamenje u zucnoj kesi i neke magline u besici. Šokirani i u neverici, otišli smo odmah na Urgentni i tu su potvrdili sve i uradi CT. Da skratim, doktor urolog i vaskularni hirurg nisu mogli da se dogovore kako će ga operisati na KBC. Kažu, neće preživeti te dve operacije, a ne mogu zajedno nikako. Šanse su nikakve. Šok, strah, mozak prazan. Sedimo u kolima i blenemo u prazno. Ćutimo i sin je tu, a 2012. je operisan naš sin koji je tada imao 33 godine preživeo težak infarkt miokarda i ugradjen mu je odmah stent. Bojim se, ne mogu da plačem, hoću da vrištim na sav glas. Ali, ćutimo nemo gledajući negde. Šta sada, sledeći put odemo kod urologa, on ne sme bez vaskularnog hirurga, vaskularni hirurg ne sme bez urologa, kažu vrlo je riskantno, neće preživeti, treba prvo operisati aneurizmu, on i dalje mokri krv. Buše mu ledja i stavljaju kateter u bubreg, zove me sestra i kaže da mu dnevno 3 do 4 puta ubrizgavam fiziološki rastvor u bubreg. Ja je gledam i neverujem šta mi priča. Samo što nisam pala u nesvest. Sve se dešava kao na filmu, a ne nama. Mom voljenom suprugu. Gledam ga i mislim da je to ružan san. Drugi dan mu ugradjuju kateter u mokraćni kanal. Ima sada dva katetera. O Bože moj, šta da radim. A on uplašen, u bolovima kada je lekar hirurg rekao da oni to ne mogu da urade da će sigurno umreti. Otvoreno i bezobrazno u lice svima nama reče ... Izlazimo isto izgubljeno kao što smo i došli. Razmišljamo a nemislimo ništa. Gde naći spas. Nekako preko starijeg sina dodjemo do "veze" da nas primi dr. na VMA. Odemo tamo, naravno hvatajući se za slamku, on divan jedan doktor ali surovo iskren, reče da može da se izvedu dve operacije odjednom. Ali da je procenat da preživi oko 20%. Pa zašto moj dragi ne bi bio u tih 20%. Zakaza mu operaciju za 6.maj 2013.god. USPEŠNO .
Ostade živ moj mili, kažu odstranili su mu aneurizmu koja je bila komplikovana i velika, odstranili su mu bubreg, na ureteru je bio maligni tumor i njega su odstranili, i pola bešike. Dobro je, ostao mu je jedan bubreg i pola bešike. Rana uzdužna onolika. Ali, otkud maligni tumor, čekamo rezultat i mišljenje Konzilijuma. Naravno Hemoterapija, šta bi drugo. Opet neverica i očaj. Nekako ga nagovorimo da proba bar jedan ciklus uz mnogo muka i dilema da li je neophodno s obzirom da je tumor najgori, progresivan i opak. Ali pokušao je i povraćao celu noć u bolnici. Doktori urolozi neljubazni, sestre nemaju vremena, svi su drčni i nemaju vremena da razgovaraju sa pacijentom. Mnogo je teško podneo i rekao da neće više nikada doći u bolnicu. Neka živi koliko živi, kaže. Kupovala sam i naručivala sve što je zdravo i dobro za njega. Kao luda sam tražila i naručivala. Mislim da mu je to pomoglo i moja ljubav i briga. Počeo je da se oporavlja. Ali, opet dodje taj kobni mart mesec u kome nam se sve najgore dešava, opet problemi, bolovi i krvarenje. Opet u bolnicu, i opet zakazana operacija, ali kao laporaskopija, kroz mokraćni kanal. Utvrdjen je još neki tumor na levoj strani bešike. OK, kažem, srećni smo što je takva operacija. Ali posle 10 dana, opet problemi i čekanje rezultata PH, kaže dr. urolog, pa šta će vam, kad sve znate, a i da je išao na hemoterapiju isto bi bilo. Mi ga gledamo nemo i neverujemo šta priča, pa govorio je da bi ga možda spasila hemoterapija, a sada kaže svejedno bi se opet pojavio. Otklonili su ono što su mogli a ostalo nemože. Pošalje ga kući sa kateterom i antibioticima koje treba da pije 7 dana. I TO JE TO. Morali smo ponovo ići jer ima bolove i bolno mokrenje. Šta da radimo, koje lekove da koristi. Ja slučajno kupim u apoteci Nimulid, pomogao mu je jer po 8 sati nije imao probleme. Ali šta dalje, odemo opet na VMA u hitnu, da mu prepišu prema dijagnozi šta da uzima od terapije, kažu Dirogestik flaster od 25mg. Odemo do lekara opšte prakse da nam prepiše. Stavim mu ne ledja i nadam se da su problemi rešeni. Pri tome nam niko ne kaže da treba još nešto da pije, jer flaster počinje da deluje tek nakon 12 sati. Tu noć i pola dana smo poludeli, on od bolova i mokrenja svakih 10 min. i to bolno sa pečenjem, a ja gledajući njegove muke. Pa kako nepomaže flaster kada su rekli da traje 72 sata. Bol je probio, ludilo. Opet sutradan odemo, a oni kažu neka uzima diklofen. Kupim Diklofen, ništa. Nimulid popije i još na svakih 4 sata po jedan i konačno popuste bolovi ali, prošlo je 24 sata. Sada koristi Dirogestik flastere od 75mg. i Orimorf, ali mu izaziva mučninu, budi se noću da ide u WC vrlo često, pa onda pije nimulid, posle 4 sata Orimorf itd.
Danas i juče mu je bilo očajno loše, muka mu je, malaksao i nemože da jede. Sutra ću zvati doktorku da pitam, ima li nešto za mučninu. On neće više Orimorf, nema snage ni da govori. Muke se nastavljaju videću šta će biti sutra. Oprostite mi na opširnosti, morala sam da se izjadam, bojim se za sina koji živi sa nama, on je dosta emotivan i dalje pije lekove za srce, voli nas i pati zajedno sa nama. Šta ću i kako ću, pao je u depresiju. Neradi i ne može da prihvati da nesme da se izlaže fizičkom naporu i stresu. Živimo u stresu već 2 godine. Materijalno i zdravstveno smo iscrpljeni. Još i kuća pod hipotekom. Kredit u švajcarcima. Ovo još nikome nisam rekla sa čim se borim. Borim se sa sobom. Da li da živim dalje, ovo više ne mogu da podnesem. Kraja nema, ako ga ja nenapravim. Da li je ovo život, tamo, ovamo, nigde. Izlaza nema.