Preziveli 5 i vise godina

[brada123]

Ganadra,Tajna,hvala vam na postovima i sto nam dajete podrsku.Ova tema je najbolja do sada i daje mnogo volje za zivotom i borbom.
zelim vam svu srecu i dobar i dug zivot!!!

[ganadra]

Hvala Bojana!
Temu sam postavila po svetskim standardima "preziveli 5 i vise godina", ali bih volela da se javljaju svi sa pozitivnim stavovima o ovoj bolesti, jer prva dijagnoza nije i smrtna presuda, to treba svi koji boluju da znaju i da se tako i ponasaju. Najpozitivniji primer je Slavko sa samo 17 godina.

Isto tako, mislim da svako iskustvo moze da pomogne.
Kada sam se razbolela, pocela sam da citam forume posvecene ovoj bolesti i tragala za iskustvima ljudi koji su takodje oboleli i te price su mi najvise pomogle da se suocim sa svojom bolescu, da shvatim sta mi se dogadja, da se i drugi osecaju kao i ja.

Neki ne zele o tome da pricaju jer im je tako lakse, zele da to potisnu i misle na nesto lepse i ja to postujem, ali ima i onih kojima je potrebno da iskazu svoja osecanja, i losa i pozitivna i oni to treba i da urade, zato postoje ovi forumi, ovde mozete iskazati sve sto vam lezi na dusi.

Naravno da je lepo cuti pozitivno misljenje, ali neka se ne ustrucavaju oni koji se boje, koji su malodusni, koji su posustali, neka to iskazu i bice im nakon toga lakse, kao u ispovedaonici......

A svi mi smo tu da to amortizujemo i olaksamo.

[brada123]

Ganadra,hajde nam i ti ispricaj sve od pocetka kao Slavko o tvojoj bolesti.I ja cu da napisem sta su za mog oca rekli lekari,koliko su mu dali jos zivota,koliko je do sada preziveo...Hvala ti unapred.
I da svi ispricaju koji zele svoje iskustvo!
Pozdrav!!!

[ganadra]

Da, mozda nije lose da svako isprica ukratko svoju pricu.
Moja pocenje septembra 2008.godine.
Imala sam tada nepunih 48 godina i nisam do tada bolovala ni od cega i u tim godinama to mi je bilo prosto neverovatno, jer svi oko mene su bolovali od necega i ta cinjenica me je plasila, mislila sam: nemoguce je da ne bolujem ni od cega sa 48 godina, ali bas zbog toga sam se bojala da odem kod lekara jer sam bila ubedjena da ce mi nesto naci.

Sestra me je naterala da odem na kontrolu i krenula sam od ginekologa. Ginekolog je napipao zadebljanje, poslao me na ultrazvuk, a potom biopsiju i nakon dve nedelje - patohistoloski nalaz - karcinom grlica materice IIb stadijum. Nakon toga sve je islo relativno brzo: otisla sam na onkologiju, tamo su konstatovali da je previse uznapredovalo za operaciju, te je odredjena radikalna terapija - radioterapija (zracenje) 20+10, 5 unutrasnjih zracenja i hemioterapija. Medjutim, obzirom da sam imala hidronefrozu bubrega (zbog pritiska tumora na mokracni kanal, prohodnost je bila smanjena, pa se desni bubreg uvecao) i zbog toga su mi iskljucili hemioterapiju tada. Kako sam sa terapijom dosla do Nove godine, tu oko tih novogodisnjih i bozicnih praznika se napravila zbrka i oni mi prvo otkazu, a potom i ukinu unutrasnje zracenje, tako da sam imala samo 2 od 5 predvidjenih zracenja.

Da napomenem (posto je mene to najvise zanimalo pre nego sto je pocelo), unutrasnje zracenje kog neoperisanih pacijenata se radi pod totalnom anestezijom i ne oseti se nista. Ukupan postupak traje oko pola sata, od momenta kada udjete u salu do budjenja, i kada se probudite, kao da se nista nije desilo.
Ovo pisem zbog onih koje to mozda ceka, jer je mene zaista najvise zanimalo da li to boli i kako izgleda, ali ako je pod anestezijom zaista se nista, ali bas nista ne oseti, ni pre ni posle. One koje su operisane, ne radi se pod anestezijom i kazu da malo boli.

Zracenje takodje ne boli i traje par minuta, svakog dana. Ja sam ga relativno dobro podnela, jedino sam kratko vreme imala krvave mokrace (sada kao posledicu imam cistitis) i imala sam povremeno proliv, ali ne znam da li od zracenja, ili nacina ishrane, jer mi niko nije rekao kako zapravo da se hranim u to vreme, sem uravnotezene ishrane. A ja sam u to vreme sprovodila delimicno Brojsovu dijetu - sok od cvekle, sargarepe i rotkve i razne zitarice, ovas, jecam, lan...... i mislim da sam zbog toga mozda imala prolive, tako da savetujem sve koji se spremaju da dobiju radioterapiju da dijete sprovode kasnije, a da se za vreme zracenja hrane normalno, jer ce tako lakse podneti.

Dve godine sam isla na kontrole i sve je bilo u redu. Primarni tumor se povukao. Hidronefroza takodje. Ali sedimentacija je i dalje bila visoka, od 50 do 70, koja je pokazatelj da se u organizmu i dalje nesto desava. Jedino ne znam da li lekari to nisu primecivali ili su namerno pustili da vide sta ce se desiti.

I desilo se.
U novembru prosle godine sam osetila lagani bol na levoj strani donjeg stomaka. Otisla sam na vanredni pregled, doktor me je poslao na magnetnu rezonancu i tu se utvrdjuje da su se uvecali limfni cvorovi na levoj strani, koja nije zracena, tako da je postojala mogucnost da se zraci i taj deo, ali posto aparati za zracenje ne rade, odredjena mi je hemioterapija koju sam dobila pocetkom februara - prvi ciklus.

I to je otprilike to. Cela prica.
Napominjem da nisam osecala nikakve simptome koji bi ukazali na bolest. A i nakon terapije sam se osecala odlicno, kao da nisam bolesna. Medjutim, pola godine nakon terapije javljaju mi se bolovi u levom kuku i jako se tesko krecem i to traje oko tri nedelje, nakon toga prestaje, prelazi bol na desnu stranu, takodje oko tri nedelje i to prestaje. Kasnije saznajem da je to posledica radioterapije, ali nakon toga do danas nisam imala bolove niti tegobe. Krecem se sasvim normalno.

To su cinjenice. O osecanjima nisam pisala. Ako nekog i to bude zanimalo, napisacu. Ili bilo kakvo pitanje, nesto sto sam previdela da pomenem.
Na forumima sam jako malo nasla svoj slucaj, da nije bilo operacije i vrsta terapije, pa ako ima slicnih, koje nesto zanima, neka pitaju sobodno.

[Slavko_slavko]

tajna,to su bila moja osecanja,mogu reci i dogadjaji koji su pratili celu bolest...kako se ne bi secao,kao da je juce bilo,doktor je dosao,ja sam lezao na krevetu,samo je uzeo,pogledao i rekao tu recenicu...ja tada nisam znao ko je taj doktor a kasnije sam saznao da je bas,bas dobar...
verujem ti i znam kako ti je bilo jer sam i ja imao isti takav osecaj...mama kaze da kad sam joj rekao i sve dok nije dosla do puta koji vodi od grada do sela ni suzu nije pustila ali onda,kao da je neko odvrnuo slavinu...tata je jos tamo poceo da place,bilo mu je tesko a kako i ne bi bilo,kad saznas da ti dete boluje od raka i da ima male sanse da se izleci...ali ja sam pobedio i bolest,iznenadio sam i lekare,verovatno sam za neke medicinske casopise...

dragana(haaa,vidim da ti je nik posatrovacki napisan ) sve si razumela i ne trebam nista dodatno da govorim,tebi zelim da se izlecis... covek mora ostati jak jer je to jedino sto moze i sto mora,zarad svojih bliznjih...ja to oko limfonodusa posmatram drugacije-bitno je da nema primarnih ako nema primarnih lako cemo sa sekundarnim,ili cemo ih izvaditi ili cemo ih zraciti,primiti koju terapijicu i bicemo super...

da me neki glupson vidi postideo bi se... trebam jeste,i danas sam bio kod doktora i rekao mi je da moram da budim fizicki sto aktivniji,moram da vadim brdo analiza,a kad to uradim i kad mu odnesem da vidi...dakle da podignem prirodnim putem nivo testosterona jer ne izgleda nizak...

hvala na svemu,sta da vam kazem,ostani jaka kao i do sada... presao sam na ti,dovoljno smo se upoznali pa mozemo i ovako,nadam se da se ne ljutis...

[ganadra]

Naravno da se ne ljutim, dozivljavam te kao svoje dete i kao saborca u zivotnoj borbi. Divim ti se koliko imas zivotne snage, a to je potrebno i svima nama ostalima, zato ostani sa nama sve dok ti to predstavlja olaksanje, a kada osetis da nema potrebe da se osvrces na ovaj tezak period, bezi, idi kod svojih vrsnjaka (i vrsnjakinja?) i uzivaj u novom zivotu.

PS: svaka cast na pronicljivosti

[Slavko_slavko]

svi mi koji smo preziveli moramo imati puno zivotne snage,prelezali gada-pobedicemo ceo svet,da imamo makar pola one snage koju imaju oboleli i koji se lece... trckaram kad mogu,kad mi vreme dozvoljava,a na forumu sam kad stignem a stizem svakodnevno...

hehehe zahvaljujem... evo da vas ohrabri jos nesto,jedna zena,tacnije baka zivi jedno 10-ak kuca dalje od mene,pre 12 godina se lecila od,cini mi se,iste bolesti kao i ti,rak grlica materice,isla je na zracenja unutrasnja i "vanjska" i jos ih nije sve zavrsila jer se zaratilo...baka jedino ima problema sa hodanjem,jedno vreme nije skoro ni mogla da ide,isla je na najdanove krugove i kaze da joj je pomoglo,nakon toga isla bez palica a sada mora sa dve palice da ide...radi bastu,ima preko 70 godina i pored godina i svega-izgleda zdravo,nema nekih vecih problema...jos jedan primer pobedivosti raka...

[ganadra]

ja, na srecu, ne poznajem mnogo osoba koje su obolele od ove bolesti, ali se moja mama potrudila da u mestu, gde sam rodjena, pronadje dve zene koje su bolovale od istog karcinoma, nisu bile operisane, i zive jos uvek, vec 20 godina.

Licno se secam bake jedne moje rodjake, tada sam bila devojcica, koja se razbolela od karcinoma debelog creva, operisana je, dobila je stomu, i zivi jos uvek sa tim, mislim 35 godina i sada ima oko 90. Znaci, sa ovom bolescu se moze doziveti i duboka starost.

[brada123]

Ganadra,i ja poznajem jednu baku koja ima bolest kao ti i zivi vise od 20 god.ZNACI ZIVI SE SA TIM.Ona pije dan danas lek koji sama pravi od aloje,vina...ako treba da ti dam recept.
Budi hrabra i veruj!!!

[Tijana13]

Pozdrav svima!
Evo i ja da pruzim mali doprinos ovoj temi i time, nadam se, mnoge ohrabrim i pruzim dodatnu snagu u toku lecenja.
Naime, mojoj tetki je 2005. god otkriven rak dojke. Znam da vas sve interesuje koji, ali to sad jos uvek ne znam. Pogledacu ovih dana njenu dokumentaciju lecenja pa cu vam naknadno javiti. Ona je to sve sama odradila, nikome nije rekla sta je snaslo sve do trenutka dok nije morala da ode na operaciju. Tada nas je sve, blago receno sokirala, ali sve se nekako jako brzo i zavrsilo, tako da u svemu tome mi nije ni bilo bitno koji je tacno tumor, osim toga se brzo oporavi posle operacije i dodje kuci. Dakle, iako su doktori rekli da je tumor na vreme otkriven i da je jos uvek jako mali, odstranjena joj je cela dojka (preventive radi). Posle par dana je izasla iz bolnice, i u narednih nekoliko meseci je na 21 dan primala neku hemoterapiju (opet ne znam koju tacno, ali pogledacu i to), 6 ciklusa. Nije imala metastaze, vec opet samo preventivno. Hemoterapiju je odlicno podnela. Osim sto je malo oslabila, ponekad se desavalo da je malo malaksala, ali to je sve. Nikakve mucnine nije imala. Od hrane znam da je jela sto vise crvenog mesa (iako neki kazu da bas to treba izbaciti), pila je po casu crnog ili kupinovog vina denvno (po preporuci doktora), i znam da je pre svake hemoterapije jela banane (opet po preporuci doktora). Od dodatnih "preparata", secam se da je pila vitamin C, u pocetku je koristila Ekomer, ali je onda cula da su Omega 3 kiseline mnogo bolje, i umesto Ekomera uzimala njih, i mislim da je to sve.
Po zavrsetku terapije je isla redovno na kontrole, prvo na 3 meseca, a onda na 6. Juce se vratila sa te poslednje kontrole, i sve je ok. Od sada kontrole samo na godinu dana. Eto, to je to.
Ako me pitate odkud ja uopste na ovoj temi - na zalost, nije zbog moje tetke, njoj vise moja pomoc ne treba, vec zbog mog tate, koji lecenje tek pocinje. Ali, o tome necu ovde. Koga interesuje i moze da me posavetuje, otvorila sam temu Tumor gornjeg dela zdrela, pa moze tamo.
Svima puno srece u daljem lecenju, a izlecenima - bilo, ne ponovilo se.

[Slavko_slavko]

tijana,samo vi pisite i ovde,sto da ne,ne morate samo pisati o bolesti vec o svemu,ovo jeste forum o bolestima ali ljudi vam mogu pomoci,cak i nevezano za sve to...

dragana,opet malo kasnim sa odgovorom,vidis i sama da je bolest izleciva,pricao sam sa jednom zenom i kaze da kod nje homeopate i kineski lekari mogu slobodno da rade,imaju licence,jako sam se zainteresovao za njih i voleo bih da odem kod jednog takvog,jer mi je skoro pa neverovatno sve to:nacin na koji te "pregledaju",dijagnostifikuju bolesti...

sto se tice duzine zivota,ne znam ni sam,cujem sa svih strana razlicite price,voleo bih da dozivim odredjene godine ali ne znam koliko je to moguce sa dijagnozom...starost zamisljam tako sto cu da idem u dom penzionera,da kupujem novine,igram domine,pecam... oooo boze,o cemu ja pricam...

[jelenaboskovic]

Mi se u kuci trenutno borimo sa rakom dojke.I izboricemo se.
U staga ja ljudi znam koji su preziveli 5 i vise godina.Majka od moje drugarice 5 god od raka dojke i ziva je .Moja ujna ,od raka koji je bio u zadnjem stadijumu,koju su samo zracili jos tada nekada u Zagrebu,pa Kladovu.i rekli joj da nema sanse posle toga zivela 46 god.Umrla u 86.I to bez lecenje od 40.I kad god je isla na kontrole rekli joj d anema sanse da zivi,da je cudno jer su joj svuda promene na vecini organa.Znam i ja da jeste cudno,al ziva je bila dugo posle boelsti.
Sada se ljudi od toga lece,jaci citostatici,ima sto cuda,ja tako mislim.I ko ima stav da se izleci izlecice se sigurno.

[brada123]

Lepi primeri koji daju snagu i volju!
Jelena zelim vam sve najbolje i javljajte kako napredujete!

[ganadra]

Vrlo optimistican post, Jelena!
Ljudi, javljajte se, znam da vas ima puno!

[Helena99]

Pozdrav Ganadra,
Divno što si otvorila ovu temu, ja već duže vreme razmišljam kako da pomognem osobama obolelim od raka time što ću im ispričati moje iskustvo !
Ovo je moja 7 godina kako uživam u životu i cenim sve one lepe stvari koje nam se svakodnevno dogadjaju a pre nisam obaćala pažnju, bila suviše zauzeta....
Ja sam bila bolesna od raka dojke 3b stadijum. I izlečena sam !
I dalje radim punom parom ali idem i na plivanje a prošle godine sam krenula na časove plesa
Predivno je !!!!
Ah i da dodam posle svih /operacija, hemoterapija, zaštitnog nolvadexa i zoladexa / na zadnoj kontroli posle 6 godina otkriven je novi karcinom u drugoj dojci - Ali ne brini sve dobro prošlo !
Veoma je važno ići na redovne kontrole i sve pratiti . Ja sam zahvaljujući tome prošla super- samo operacija /bio je IN-situ - znači sam početak/ te nema hemo i zračenja.
Koliko sam svatila vi ovde pričate o različitim vrstama raka, pa ne bih da celu moju istoriju bolesti ponavljam, sem ukoliko neko nije posebno zainteresovan za ovu vrstu.
Ali znam da sam početkom probala sve ono što mi se činilo da vodi do izlečenja - sirovu dijetu, brojsa, čajeve, alou, molitve ... I mogu da kažem da sam na kraju shvatila da treba da se se ponaša i jede ono što ti u tom momentu najviše prija i odmara onako koliko telo želi.
Moj savet je dobro informisanje - pitaj - neka te nebude sramota, pozitivan stav - uvek ima puno lepih stvari oko tebe bez obzira ako si ti tog momenta bolestan i probaj da radiš ono što najviše voliš dok ne prodje to vreme muka... ja sam čitala divne knjige ili gledala fimove...
Veliki pozdrav