Imam jednu dilemu............da li je ispravno pruziti prvu pomoc davljeniku onako kako to gledamo na filmovima (znaci izvuci iz vode pa odmah dati vestacko!!!??? ili je to slanje ravno u smrt), ili prvo treba izbaciti tu vodu iz pluca (kako????) pa tek onda pristupiti vestackom disanju??!!

Hvala unapred na odgovoru!!

A mene ucili da damo prvu pomoc (ako mozemo) jos u vodi... mislim na vestacko disanje...

Pa sada ovako, nisam doktor, ali sam prosao obuku za ronioce, sto je ukljucivalo i nesto iz medicine ronjenja, prve pomoci i tako toga. Da ne ulazimo u detalje. Ako je klasicno davljenje najbolje je osobu izvuci na suvo i poceti prvu pomoc u koliko za to postoje uslovi, to moze da bude i camas. Pruzanje prve pomoci u vodi je dosta komplikovano i zaista zahteva ljude koji znaju sta rade. Ne verujem da ce neko ikad sebe dovesti u situaciju da se toliko odalji od obale da ne mozete da ga dovucete u nekom razumnom roku.

Onda se proveri puls i disanje da se vidi na cemu ste. Ako zrtva nema pulsa i ne dise pocne se sa prvom pomoci kombinovano vestacko disanje sa pumpanjem srca, Ide se sa 5 pumpanja 1 udah. Najbolje da rade dve osobe. Da li treba ili ne treba izbacivati vodu Helmihovim manevrom je diskusija koj se vodi duze vreme, neki kazu da a drugi kazu ne.

Kada se desi da su disajni putevi zatvoreni , trebalo bi prvo da ih otvorite svakako. Tako sto cete pokusati da izbacite strano telo. Strano telo se izbacuje ili rukom kroz usta ako je dostupno ako mozete da ga dovatite ili Helmihlovim (nadam se da sam dobro napisao) manevrom. Ako je do zatvaranja doslo usled nekog oteknuca (postoje ribe u moru koje su male ali mogu da vas ubiju) onda se radi traheotomija. Cilj je da napravite rupu na dusniku. I to iznad sternuma. Sternum je grudna kost ona po sredini grudne kosti. Ako je pratite na gore do njenog kraja, malo iznad gornjeg kraja koso nagore treba da zabodete ostar predmet u dusnik i okrenete. Osoba pocinje da dise na tu rupu. Ako ima potrebe vestacko disanje dajete na tu rupu. Ako je dostupno kroz rupu mozete ubaciti necu cev tipa slamcice.

U koliko je neki ekstremniji slucaj, onda na zalost sta da kazem.

U glavnom uvek treba dati sve od sebe dok ne dodje hitna pomoc. Posle stvar prepustite strucnjacima.

Cek, cek....nije mi jasno........ovo oko busenja rupe.......

Bas da bude rupa kao kod ljudi koji imaju ugradjen onaj aparat ??!!

Ako sam dobro razumela da je to - to, jel krvari kada se to probusi??!!

Da li moze da dodje do neke infekcije, ako se busi, sigurno nesterilnim predmetom??!! Mislim, znam, pitanje je suludo izmedju opcije -zaraza-smrt, izaberi zarazu..........jel sam dobro razumela??

To se vrlo retko desava da treba da se radi kod davljenja u vodi ali se desava pa sam onako usput napisao. Nije bas rupa vec je rupica. Recimo jednom je jedan karate sudija na mecu spasao momku zivot kljucem zabio kljuc u dusnik i okrenuo. Da to nije uradio ovaj bi bio mrtav. Ima krvi ali ne mnogo. A ovo trece si dobro razumela. Inace osoba posle ode u bolnicu, primi sta trerba, ako treba dobije tetanus, to se usije, sredi se, i sve je OK. Dakle do infekcije moze da dodje samo ako se ne daju sredstva protiv infekcije.

Hvala ti mnogo na objasnjenju!!

Sto se tice infekcije.............pa ne moze se bas protiv svega vakcinisati.... ..........


Pozdrav i sve najbolje!!

Nekoliko sugestija:
1. Ne pokusavajte da vrsite traheotomiju opisanim postupkom, jer su svi izgledi da cete nekoga ubiti. Postoji mogucnost presecanja jedne venske anastomoze (arcus venosus juguli) koja nije zanemarljivog kalibra, pa mozete nekog ugusiti u sopstvenoj krvi, a i druge bitne strukture su blizu.
Ono sto bi bilo sigurnije za amatera je konikotomija, presecanje krikotiroidnog ligamenta grkljana. Opis postupka bih izostavio na ovom mestu, koga zanima neka pogleda na nakom od specijalizoanih sajtova, ili u nekom od udžbenika hirurgije, urgentne medicine, ili prve pomoći. Kod davljenja vodom, ovi postupci su, naravno, besmisleni!!! Imaju smisla samo ukoliko opstrukcija disajnih puteva nastane IZNAD mesta otvaranja alternativnog puta.
2. Manevar o kojem je bilo reci je Hajmlihov (Heimlich) i takođe nema mnogo smisla kod davljenja vodom.
3. Uz svo postovanje, cini mi se da davanje nepotpunih informacija u ovom slucaju moze naneti vise stete nego koristi. (nista licno, AcaBg82, ovo su teme gde je odgovornost prilicna, a posledice greske drasticne)

Mene su tako ucili na faksu, mozda su me pogresno naucili ko zna, mada ja retko u to ulazim.

Na dalje bolje spreciti nego leciti.
Dakle bolje da sebe ne dovedete u situaciju da se davite ili da se neko davi. Najcesci uzroci davljenja su losa fizicka sprema. Zatim odmah posle je alkohol. Za preplivavanjem reka zaista nema potrebe, to je kretenizam, ljudi obicno podlegnu pod pritisak drustva i krenu da se dokazuju, i na kraju nastradaju. Ako vam se pliva nadjite sigurno mesto, pogotovu na reci , voda neka vam bude do vrata i u tom delu plivajte, imacete isti efekat ko da ste plivali u najvecoj dubini. Treba da shvatitie da reka recimo nosi, i da se u njoj spasavanje mnogo neizvesnije od spasavanja na moru. Uvek na umu imajte vase mogucnosti, dakle sta mozete a sta ne mozete da uradite.

Jos jedan praktican savet, u koliko se ipak desi, na moru a nalazite se u blizini nekog ronilackog kampa, izmedju ostalog, odma treba odande pozvati pomoc, tamo uvek postoji doktor koji ide sa roniocima.

Prilikom spasavanja utopljenika, ukoliko se sumnja na povredu kicme (skok na glavu u plitku vodu) vazno je dok je isti jos u vodi, pod njega staviti tvrdu podlogu (spinalnu tablu ili prirucno - parce daske). U tom slucaju disajni putevi se otvaraju tzv. "trostrukim hvatom"- podizanjem donje vilice i spustanjem brade. Proveriti da li pacijent dise (gledati ima li pokreta grudnog kosa, slusati iznad utopljenikovih usta i osetiti kretanje vazduha). Ako ste medicinski edukovani, palpirajte puls na vratu 10 sekundi a ako niste, za zapocinjanje kompresija grudnog kosa dovoljno je registrovati odsustvo disanja i pokreta utopljenika. Vestacko disanje (usta na usta) se moze zapoceti dok utopljenik jos u vodi ukoliko je dovoljno plitko da mozete da stojite u vodi, pri cemu je odnos kompresije grudnog kosa i ventilacije 30:2 . Kompresije grudnog kosa se vrse na sredini grudne kosti sa oba dlana (jedan iznad drugog), ispruzenih laktova tako da prenosite tezinu svojih ramena na pacijentov grudni kos. Kod utopljenika je cesto povracanje, tako da ako su bez svesti a povracaju, treba im okrenuti glavu na stranu. Ukoliko se sumnja na povredu kicme, pacijenta okrenuti na bok. Odstraniti preostali sadrzaj iz usta.
I naravno, pozovite 94.
Nadam se da necete ovo biti u prilici da primenjujete, ali ako bas budete, ovo vam je najkraci opis postupka.

P.S. Voda se ne izbacuje iz disajnih puteva utopljenika jer:

1. postoje tzv. "suva davljenja" kod kojih pacijent nema vode u donjim disajnim putevima zbog laringospazma (grca misica grkljana);

2. ako ima vode u donjim disajnim putevima kod utopljenika, ona se brzo apsorbuje u cirkulaciju, pa opet za izbacivanjem vode nema potrebe - time se samo gubi dragoceno vreme.

Utapanje ima dve faze. U prvoj fazi kad tečnost počne da ulazi u disajne puteve dolazi do laringospazma tj. zatvori se refleksno larinks, a u drugoj fazi sa gubljenjem svesti popusta laringospazam i tada tečnost ulazi u pluća, srce tada jos nekih 5 minuta radi i onda staje. U prvoj fazi želudac se puni tečnošću, a u drugoj pluća.

Postupak pomoći unesrećenom

Prvo se proveri da li davljenik ima puls na vratu pipanjem karotidne arterije (njene pulsacije se pipaju pomoću tri prsta sa leve ili desne strane grkljana), time ustanovljavamo da li radi srce. Dok to radimo(da ne bismo gubili dragoceno vreme) možemo proveriti i da li unesrećeni diše posmatranjem grudnog koša.

1.Ako unesrećeni diše i srce mu radi, a bez svesti je, odstraniti sav strani sadržaj iz usta i postaviti ga u bočni ili koma položaj jer postoji opasnost od aspiriranja povraćenog sadržaja iz želuca (u ovom slučaju vode koje se nagutao),zapadanja jezika (jer je u komi) itd.

2.Ako ne diše i nema pulsa na karotidama, odstrani se strani sadržaj iz usta (pesak, mulj i sl.) unesrećeni se okrene na ledja, obuhvati rukama njegov adbomen i podigne da bismo izbacili vodu iz zeluca (koji je pun vode i distendiran, gura dijafragmu zajedno sa srcem i plućima na gore)

3. okrenemo unesrećenog na ledja i izvršimo kardiopulmonalnu reanimaciju o kojoj je ovde već bilo reči.

4. ako je kardiopulmonalna reanimacija uspešna, oslobodimo ga vlažne odeće, utoplimo i u bočnom položaju transportujemo do prve ambulante, stanice hitne pomoći, doma zdravlja i sl.

U brzini mi se u stavci 2 potkrala mala greška. Naime, unesrećeni se okrene NA STOMAK i onda mu se izbaci voda iz zeluca opisanim postupkom.

Traheotomia je vrlo komplikovana intervencija i za stručna lica a da i ne govorimo o ostalima.Izvodi se samo u slučaju kada postoji neka mehanička prepreka do mesta gde se ona izvodi i nikako ključevima ili sličnim predmetima.
Ako nisi potpuno siguran u to što radiš nikako ne pokušavaj jer tako sigurno ne možeš pomoči.

Posle koliko treba stati sa reanimacijom u slucaju da ne polazi za rukom da povratimo davljenika. Znaci kad se treba pomiriti sa cinjenicom da vise nema sansi.

A bas sam htela da pitam za stavku 2 kako je izvodljivo to opisano a na ledjima?!!!

Hvala!