Draga Kleopatrin, hvala ti na svim informacijama koje si nam pruzala jer je cinjenica da si strucna i da posedujes najvise podataka o bolesti, sto je mnogima na ovom forumu bilo od ogromnog znacaja kad im je bilo najpotrebnije.
Ali moram primetiti da nije sve nikada ni crno ni belo, uvek je negde izmedju. Prosto mi deluje da nas optuzujes sto smo pozitivni, i da bi ti bilo draze da svi kolektivno padnemo u depresiju jer imamo herpes, jer bi to bio pokazatelj nase osvescenosti sa cim se zapravo nosimo. Ja mislim da si ti potpuna suprotnost, i da si previse negativna i ogorcena zbog svega ovoga... Mislim da kakva god da je bolest u pitanju, uvek je pametnije gledati pozitivnu stranu nego negativnu, i tako je i ovde. Ako neko herpes ne dozivljava tragicno, ne mora da znaci ni da je neobavesten, ni neodgovoran prema sebi ili okruzenju, niti naivan - jednostavno se drugacije nosi sa zivotom i problemima koji oni nose.
Mene tvoji postovi prosto pokrenu da razmisljam u smeru "jaoj boze mozda ja zaista treba vise da brinem nego sto zapravo brinem" ili krenem da se osecam lose prosto, a to definitivno nije cilj slozicemo se svi
oko toga kako muskarci podnose, ja se apsolutno slazem da ja nisam najadekvatniji primer, jer sam u vezi sa deckom koji takodje ima herpes, i sasvim sam sigurna da bih prolazila kroz iste muke da nemam njega i da treba sa nekim novim da se upoznam, ali mislim da i moj primer donekle pokazuje da ipak nisu svi muskarci toliko toliko grozni.
na primer, rekla sam da moj decko nije nikad pre mene imao nikakve simptome bolesti. da se ispravim, to nije 100% tacno. najme, on nikad nije imao plikove ili burne reakcije, ali s vremena na vreme bi dobio blago crvenilo i svrab, sto bi proslo za dan-dva. on nikad tome nije pridavao posebno paznje, i mislio je da je samo neka iritacija. to mu se i danas desava, i zaista je izuzetno blago, ali je zapravo to sve vreme bio herpes. dakle mozemo reci da on nema problema o kojima mi pricamo, da ne moze da ima odnose i td. ja sa druge strane, non stop imam herpes, odnosno skoro svakog meseca. i onda ako uzmemo u obzir da nedelju dana ne mogu da imam odnose zbog menstruacije, i jos jedno 5 dana zbog herpesa, to hmmm, pa dodje manje vise 2 nedelje u mesecu. i moj decko bi zbog toga trebao da reaguje - kako? on meni kaze "jaoj sreco pa nije valjda opet, pa hoce to tebi tako celog zivota"i tako dalje, i izvinjava mi se sto mi je neznanjem preneo herpes. A prema ovim gore izlozenim teorijama trebao bi da me ostavi jer ne moze redovno da ima sex
Takodje navescu vam primer moje drugarice, koja ima kondilome i koja nije znala kako novom decku da kaze, pogotovo sto je upoznala njega neposredno posle operacije , a zna se koliko dugo posle operaije ne mogu da se imaju odnosi. a sta joj je on rekao - "i ti si se zbog toga nervirala? ma daj , pa jel ti stvarno mislis da sam ja takav" - ili vec nesto u tom stilu, parafraziram.
druga drugarica s kondilomima, evo udala se, treba da se porodi, zivi normalan zivot...
dakle nije sve bas tako crno, i ako neko ume s tim da se nosi, i ako siri pozitivnu energiju na ostale koji se osecaju lose, ja mislim da je to jako dobra stvar!
pozdrav svima!
