Pravo mesto za sva Vaša pitanja koja ne možete klasifikovati u neki od
podforuma. Pitajte sve što Vas zanima a odgovor će ponuditi stručni
saradnici ili korisnici foruma sa sličnim iskustvima.
Pozdrav svima , imam 30 godina, na prvi pogled zgodan lep i pametan mladić
ali bez prijatelja devojke i osmeha koji je davno nestao sa mog lica još početkom devedesetih. Još jedna tužna priča i loše podeljene karte, još kao klinac sam bio maltretiran od svojih vršnjaka samo zato što sam stidljiv, nazivan raznim pogrdnim imenima i ismevan , kad sam malo ojačao i odrastao postao sam agresivan i nepoverljiv prema svima, e onda su stigle devedesete i te ratne godine a ja sam se sve više gubio u nekom svom svetu
irealnom i nestvarnom. Za devojke nisam znao jer sam bio a i sad sam stidljiv malo otrcana reč i pomalo simpatična ali pogubna za muškarca pogotovo. I još uvek ne znam šta je to biti voljen a gubim nadu da ću ikada i saznati, lepe reči saveti, ne vredi to je jače od mene , ranije se isplačem i lakše mi je ali sada više nema suza , hodam kao tempirana bomba čak sam primetio da neki put imam na faci neki izraz lica koji plaši ljude. Toliko od mene i ovo mi više dođe kao oproštajno pismo pozdrav za sve i sledeći put se nadam nekim boljim kartama
Glavu gore ! Kazes lep, zgodan, pametan ?! Pa zamisli da nemas jednu (ili obe) ruke i noge, da imas neku tesku i neizlecivu bolest, a osvrni se malo oko sebe, PA prelistaj i ovaj forum, i videces - toga ima jako mnogo oko nas, pa opet...- LJUDI SE BORE I POBEDJUJU!
Pokusaj da posmatras stvari iz drugacijeg ugla, okreni se prirodi i sportu, jer znas kako kazu - U ZDRAVOM TELU...
Sutra je ponedeljak - OKRENI NOVI LIST i ucini nesto dobro za sebe !
Hvala da vidim da ima puno nesrećnih ljudi ali svakom je svija nesreća najveća to možda patetično ali istinito. Neću još otići jer nisam još probao jednu stvar e tad ću tek shvatiti šta sam propustio i šta propuštam.Pozdrav i hvala na podršci
nemoj da pomisljas da se ubijes. zivot je jako kratak i zasto bi ga skacivao jos vise. sve jednog dana dodje na svoje mesto. ako nemas devojku, nemoj da ocajavas , prestnai da mislis o tome i tada ce ti se dobra stvar desiti. videces za jednog 5 godina koliko je ovaj zivot kratak, kad se priblizis 40tim. a onda su tu 50te itd. jednog dana i ti ces naci srecu negde i u necemu. drzi se i ne daj se. svi nasi zivoti su vrediniji od zlata.
Nemoj tako!Svi se mi cesto lose osecamo i zapadamo u depresije.Privukao me je naslov UMORAN OD ZIVOTA,posto sam i ja u nekoj slicnoj fazi kao i ti.Problemi,nerazumevanje od strane okoline,kompleksi,nepronalazenje pravih resenja i nedostatak volje i zelje da nastavis dalje da zivis!Sve mi je to tako poznato.Nekada mi se cini da zivim u pogresno vreme,u pogresnoj zemlji i na pogresan nacin,da se prosto ne uklapam i ne funkcionisem tu gde jesam!Ali ja sam,cini mi se,koliko toliko pocela da pomazem sebi.A recicu ti kako!Odlucila sam da bar jednom u mesecu ucinim nesto lepo za sebe,da sebi udovoljim i da budem srecna zbog toga,jer sam shvatila da ukoliko sama to ne ucinim-niko nece!Koga je danas briga za koga?Trenutno radim na sacuvanju svojih zivaca,kako ne bih zavrsila u nekoj ludnici.Razmisljam o jogi ili meditaciji-probacu,sto da ne,ako pomaze!Zato ne ocajavaj!Svetlo je uvek na kraju tunela!
Jednom je na Kalemegdanu kod spomenika Francuzima bio jedan bolesnik koji je okretao nekakvu koglu na lancu, poput onih boraca pre hiljade godina. Gledao sam ga poduže, i potsetio me na jedan film sa Rudzer Hauerom, kada se borio tako.
Prišli smo jedno drugom, on htede da me uplaši, pogleda oko sebe i reče, vatra, vazduh, voda. Bilo je vedro povečerje sa zvezdame pa pogledah nagore, i kažem mu, ima i Duh.
Pogledao me izbuljeno i popreko, malo je shvatao i udaljio se.
Verovatno su ga odveli odande, a možda je i shvatio nešto bitno.
Mislim da si mlad da odustajes od svega.Svako od nas prolazi kroz takve krize ,kada mislimo da je kraj sveta.Mislim da treba malo vise da izlazis i druzis se sa prijateljima.Pa,i ako ne nadjesa devojku nije smak sveta,ima vremena naci ces.Nemoj da dozvolis da te drugi sazaljevaju.Trebas da budes ponosan na sebe,i da budes jak ,sa ovakvim razmisljanjem nista neces postici.
Kao i svi koji su ti odgovorili i ja sam imala trenutke kad ne znam zasto zivim . Razmisljanje o samoubistvu - je svakog od nas obuzimalo kad smo mislili da je kraj sveta, da smo beskorisni, da ne vredimo,... ali jednostavno naidje neko ili nesto i otrgnete od svega.
SVIM SRCEM I DUSOM SE NADAM, DA CE I TEBI NEKO POZITIVAN UCI U ZIVOT!
Imam dosta ideja kako da ne budes pesimistican i negativan, pa cu ti ih dobrovoljno nabrojati:
-uclani se u neki klub za sport jer je to najveci lek za nervozu, bedacenje, i negativnost (bar ja tako mislim, a i znam-kada sam u OUT-u i odem na aerobik sve moje brige ostanu tamo),
-ako zivis u bg imas hiljadu nacina da ubijes vreme i da upoznas nove ljude,
-dobra knjiga je uvek super za razmisljanje o novim stvarima - ja bih ti preporucila Anabelu Basalo i njene 2 knjige (jeste da su pisane sa zenske tacke ali moze da te uvede u pricu kako razmisljaju zene i kako da dodjes do devojke)
-A mogu i lekove da ti preporucim a to su bedoksin-lek sa vitaminom B6, i DEMAK na bazi kantariona takodje protiv bedacenja.
NADAM SE DA SAM BAR OD MALE POMOCI.
I ZAPAMTI JEDNO - "ZIVOT JE JEDAN I TREBA GA MAKSIMALNO ISKORITITI"!
Sve je ovo razumljivo ali ja ne mogu a da ne kazem da smo mi ljudi dosta razmazeni.Svi mi imamo probleme, nekad nam je stvarno muka od svega i ja dosta puta kazem sebi ma ne mogu vise predajem se pa onda opet glava gore i idemo dalje.Nama nije zivot dat da ga ne bi cenili i predavali se.Znas li koliko ima bolesnih ljudi koji se nikad ne predaju?Na to sam mislila kad sam rekla da smo mi razmazeni.Kad vidis koliko ima napacenih ljudi, nekih kojih boluju od teskih i mozda neizlecivih bolesni pa ih nikad neces cuti da se zale i kazu da su umorni od borbe.
Takodje ne mislim da je nista straasno ako je muskarac stidljiv, u svetu ovih arogantnih "frajera" koji su suplji i povrsni to bas moze da bude simpaticna osobina.
Samo veruj i doci ce i ljubav i osmeh ce da se vrati.Zato glavu gore.
Znam Zorana da ima jako puno ljudi nesrećnijih od mene i da sam razmažen po nekom shvatanju ali više sam besan na sebe što ne mogu da se promenim i što toliko filozofiram a to za stidljivost veruj mi nije nimalo bezazlena osobina. Ona te sputava kako u poslovnom tako i u emotivnom životu, kada vidiš koji klipani imaju dobre cure i dobra kola onda ti je jasno da nešto u tvom sistemu vrednosti ne valja. Pozdrav i hvala na podršci
I ZAPAMTI JEDNO - "ZIVOT JE JEDAN I TREBA GA MAKSIMALNO ISKORITITI"![/quote]
Snežo hvala na savetu,znam da život brzo prođe ali mislim da je bolje živeti kao lav jedan dan nego kao crv sto godina jer sam dve trećina već mrtav svojom nesposobnošću da učestvujem u društvenom životu a kako bih voleo da sam drukčiji i da , ma nije važno ali kad bih imao sina prvo što bih ga naučio je da bude švaler pa makar mi to bilo zadnje , Pomogla si mi da shvatim da ima još dobrih ljudi i za to ti hvala
[quote="peti"]Mislim da si mlad da odustajes od svega.
Peti znam to i ne volim da me niko sažaljeva ali živim u maloj sredini i nemam kome ispričati svoje probleme pa sam to napisao ovde i tek ovde vidim koliko puno ljudi traži pomoć, preturio sam puno toga preko glave i imao neke svoje snove ali snovi su otišli u nepovrat a ja sam ostao sam i tako naizgled male i uobičajne stvari su meni postale veliki problem , što i ja sam sebi ne mogu da oprostim ali to je neka druga priča. E hvala na razumevanju i bilo bi lepo i kad bih i sam mogao nekom pomoći pozdrav
Svetlo je uvek na kraju tunela! [/quote]
Drago mi je da uspevaš da rešiš svoje probleme i nadam se da ćeš uspeti u tome, znam da moram sebi pomoći , problem je u tome što mi fali plan šta stvarno želim od života i kako to da ostvarim i ako uspem u tome onda će biti OK i ne smem više da mislim šta sam propustio od života jer se onda vraćam u taj začarani krug samoće u koji je lako upasti ali nije lako izaći, jer se osećaš nepotrebnim i odbačenim od sredine . Nadam se najboljem
Melania pomisao na samoubistvo sam imao još u vojsci i bio sam jako blizu toga ali odvratila me je jedna obična misao "pa nećeš valjda gladan otići gore" glupost ali to mi je spaslo glavu. I hvala na savetu
Sinmbade,nista gore od zavlacenja u svoju ljusturu.Kao jedan rak mogu to slobodno da ti kazem.Ceo zivot dva koraka nazad pa jedan napred.Vidis da napredujes i ti.Za pocetak si shvatio da prvo treba da razjasnis sa sobom sta zelis od zivota.A to sin-svaler i tako to,stvarno je bezveze.Mozda su bas zbog toga ljudi nepoverljivi jedni prema drugima,tako malo iskreni,pa samim tim i nesrecni.Ja,prva sa ljudima ne razgovaram puno o svojim osecanjima i ne poveravam im se kako me nebi zloupotrebili,ismejali ili pak da se ne bih osetila neshvaceno.Danas je svet u kome mi zivimo pun nabedjenih frajera,napadnih nasrtljivaca,providnih faca bez stila a meni je stvarno muka zbog toga.Meni licno stidljivost i povucenost ne smeta jer sam i sama takva.A i vise volim da neko kaze dve reci dnevno ali prave,nego da ceo dan trtlja neke gluposti a zapravo ne kaze nista pametno.Poradi malo na kompleksima nize vrednosti-mozda je kod tebe to u pitanju ili ipak mnogo traziz od zivota! POZDRAV
da vidim da ima puno nesrećnih ljudi ali svakom je svija nesreća najveća to možda patetično ali istinito. Neću još otići jer nisam još probao jednu stvar e tad ću tek shvatiti šta sam propustio i šta propuštam.Pozdrav i hvala na podršci 
Pomogla si mi da shvatim da ima još dobrih ljudi i za to ti hvala 