Iako cu pricati 10-15 minuta, trema i panika koje me hvataju dovode do toga da vec dve noci ne mogu normalno da spavam, samo sanjam razne scene, budim se sto puta u toku noci, pa ne mogu da se uspavam itd. Kad samo pomislim da cu biti okrenuta ka svima njima, stajati ispred onog cuda kako god da se zove i pricati za mikrofonom...prevrce mi se stomak. Zapravo najveci strah imam od toga da cu nesto glupo reci tj lupiti, da necu znati da odgovorim na neko pitanje profesora ili nekog studenta, da cu se zbuniti, napraviti glupu facu i da ce nastupiti provala smeha A nisam neko ko bi u toj situaciji mogao da se nasali na svoj racun i predje preko toga kao da nista nije bilo. Realno znam da to nije nista, da postoje mnogo gore stvari i veci problemi u zivotu, cak i ako se nesto desi brzo ce se zaboraviti...sve ja to znam. Ono sto ne znam je kako da smireno izadjem pred kolege, ispricam sta imam i zavrsim sa tim?
Hvala...
Al nije bilo provale smeha 
, te sam bila u stanju da nastavim dalje 
Da sam morala minut duze da pricam ne znam sta bih uradila i kako bih to izvela. Usta su mi se toliko osusila da su mi se usne bukvalno lepile za zube, o jeziku da ne govorim. Cak i jedva da sam razumljivo govorila poslednjih par minuta 
A za drugi deo svaka cast vidoviti forumasu:D , kad bolje pogledam i jeste bilo uspesno, cak me i profa pohvalio