strah na poslu

[dominodomino]

Pre nekoliko godina to mi se desilo prvi put na poslu. Po zanimanju sam daktilograf i radim u sudu, i to vec 21 godinu. Na jednom sudjenju, dok mi je advokat diktirao zavrsnu rec, a diktirao je dosta brzo, mene je odjednom uhvatila panika, pocelo je da mi jako lupa srce, dlanovi su poceli da mi se znoje, imala sam utisak da ne znam gde su slova na tastaturi, jako sam gresila i stalno se bojala da necu stici da otkucam to sto mi on diktira. Posle tog slucaja to mi se javljalo svaki dan i pocelo toliko da me opterecuje da sam cak i kod kuce samo o tome razmisljala. Bila sam i kod neuropsihijatra, dala mi je da pijem Ksalol od 5 mg i Flunisan po pola tablete. Bilo mi je malo bolje, ali mi se od tih lekova jako spava i to mi predstavlja veliki problem. Jedno vreme mi je bilo malo bolje i prestala sam piti lekove, ali mi problem nije prosao i ponovo se pojacao tako da sam opet pocela piti te iste lekove, s tim da vise nisam isla kod lekara. Uglavnom me hvata panika kada znam da cu imati neko teze sudjenje, sa puno stranaka, advokata, vestaka, da ce mi puno njih diktirati. Sta da radim i zasto mi se to desava, i to posle toliko godina rada?

[Majmunche]

Verovatno se radi o strahu i anksioznosti i nekog drugog domena Vaseg zivota (promene u zivotu, nagomilan stres svih ovih godina, menopauza, promene u braku, mozda Vam se dete odselilo od kuce, udalo/ozenilo/ceka dete...) manifestuje na poslu. Ono sto je sigurno je da se radi o psiholoskom poremecaju i da lekovi ne mogu da pomognu u izlecenju uzroka vec samo da zalecuju i maskiraju simptome.

Treba da odete kod psihoterapeuta i da krenete da tragate za uzrokom Vasih strahova. Psihijatri i lekovi ovde ne mogu nista da rese, samo da zamaskiraju ono sto Vas muci, kao sto ste i sami primetili.

[Garfield]

Psihijatar i lekovi (pod uslovom da su i jedno i drugo adekvatni) mogu itekako da rese ovaj problem, radi se o panicnim napadima, panicni poremecaj i fobicna stanja ne lec se primarno psihoterapijski.

LKsalol od 5 mg ne postoji, Flunisan se ne pije po pola tablete sem eventualno, ukoliko ima potrebe zbog nezeljenih efekata pri navikavanju na lek, prve nedelje. Sa pola tablete Flunisana ste subdozirani (nedovoljna doza), ne zelim da verujem da pijete 5 mg Ksalola jer bi to bilo krajnje neodgovorno i glupo od strane lekara koji je takvu terapiju prepisao (mozda Ksalol od 0,5mg?). Neophodno je da se vratite psihjatru, da se Flunisan (ili neki drugi SSRIzer koji utice na strahove) poveca do adekvatne doze a Ksalol smanji do adekvatne doze kako biste mogli da normalno funkcionisete na poslu. Uz to sledi kognitivno-bihevioralni tretman koji moze sprovoditi psihijatar (ukoliko zna, a trebalo bi da zna svaki, protokol o tretiranju panicnog poremecaja, fobicnih stanja i panicnih napada je krajnje poznat i jasan), a po potrebi se moze ukljuciti i kognitivno-bihevioralni psihoterapeut ili psihoterapeut druge orijentacije, uz psihijatrijski i medikamentozni tretman.

Vase stanje se uspesno leci danas, postoji pregrst odlicnih lekova z ato, a smernice su deo edukacije svakog iole obrazovanog psihijatra. Javite se lekaru i ne praktikujte samomedikaciju i igranje sa lekovima: od toga Vam biti bolje nece, a moze Vam biti daleko gore.

[Majmunche]

Da objasnim zasto razlicita misljenja:

- Preporuka o lecenju panicnog problema lekovima i/ili CBT psihoterapijom odgovara ako verujemo da je problem samo to - panicni napad, i da je nastao u izolaciji od ostalih problema

- Preporuka o odlasku psihologu i misljenje da lekovi lece samo simptom a ne i uzrok proizilazi iz verovanja da je panicni problem ustvari prouzrokovam nekom drugom anksioznoscu i da samim tim resenje samo tog problema nece uticati na poboljsanje (kolega: symptom substitution?) vec treba doci do korena problema.

[zlett]

Ja kad sam uplasen udahnem duboko,brojim do deset i zamisljam polja plavih lala.To opusta.

[Garfield]

Plavih lala?! Pa gde nadje polja plavih lala?? Kako cu to da zamislim?? '

Majmunche: panicni napadi, pa ni panicni poremecaj, pa ni fobijski strahovi nikada ne nastaju IZOLOVANO od drugih problema - prosto receno to je nemoguce. No kad bi se znalo sta ih tacno izaziva verovatno bi se z ato culo - na dodeli Nobelovih nagrada (nadamo se, jednog dana). Sta ih provocira - e to je vec sasvim druga prica. I konacno - praksa i opsezne studije na tu temu pokazale su (metodom eliminacije, ono sto je neuspesno u najvecem broju slucajeva odbaciti, ono sto je uspesno u najvecem broju slucajeva primeniti) da je integrativni metod tretmana ovih problema najefikasniji, da je medikametozna terapija uz kognitivno-bihevioralne tehnike i suportivnu psihoterapiju pokazala najvece moguce rezultate, da je dinamski (psihoanaliticki) psihoterapijski pristup prakticno u potpunosti (ako se pod tim podrazumeva recimo 90% slucajeva) bio neuspesan, te iz toga sledi i logican zakljucak da ovo jesu problemi kojima treba da se bavi psihijatar. To nikako ne iskljucuje mogucnost da se u odredjenom broju slucajeva moze delovati i samo psihoterapijski, pa cak i psihodinamski psihoterapijski - ali taj broj je tako zanemarljiv da je prakticno nebitan u odnosu na broj slucajeva koji odgovaraju na pomenutuu prvu liniju terapijskog pristupa.

Osim toga, slozicemo se da je daleko teze izvoditi bilo kakvu psihoterapiju sa pacijentom koji od straha ne moze da dodje do ordinacije psihoterapeuta jer: ima panicne napade, ima vegetativne simptome, ima strah od straha (anticipatorni strah da ce mu se vec jednom dozivljeni napad ili vegetativni simptomi ponovo dogoditi), te ponasanje izbegavanja situacija koje mogu da provociraju napad uz obavezno kretanje iskljucivo uz pratnju. Strah od smrti zbog fizickih simptoma, strah od gubitka kontrole i ludila, takodje svakako ne pomazu, sta vise sprecavaju kako ozbiljnu motivisanost pacijenta za psihoterapijski postupak tako i energetske kapacitete da se psihoterapijski tretman podnese, izdrzi i odradi.

Zog svega navedenog, bez obzira na to o kakvoj se eventualnoj terapiji radi, neophodno je pacijenta prvo zbrinuti simptomatski, umiriti ga da mu se nista strasno nece dogoditi, osloboditi ga telesnih simptoma i znacajnog intenziteta straha, i povratiti mu znacajno naruseni energetski kapacitet. Ako ste ikada prisustvovali panicnom napadu onda Vam je jasno da pacijent ne zeli da sa VAma nadugo disklutuje o eventualnim traumama iz svog detinjstva, sa posla ili iz braka dok odskace sa stolice i cini mu se da gubi kontrolu i da ludi ili da ce da umre! Takav pacijent zeli samo da ga oslobodite intenziteta dozivljaja koji je vise nego dramatican. A svaki eventualni psihoterapijski rad moze da dodje samo i eventualno nakon toga, i samo u takvom stanju i moze d aima svog smisla.

Najzad, nisu svi pacijenti psihoterapijski 'materijal' i nisu svi za sve vrste psihoterapija (pricam o onim terapijama u kojima se trazi 'koren' problema a to su po pravilu psihodinamske i relacione psihoterapije). I takvi pacijenti imaju pravo na oslobodjenje od simptoma i normalan zivot zar ne? I oni koje ne zanima 'zasto' im se to desava vec da ima objasnimo 'kako' da se ponasaju da im se to ne desava takodje dobijaju znacajnu pomoc koja se ne moze poreci. Nema zivog bica na koje se ne moze primeniti teorija uslovnog refleksa, odnosno kondicioniranja, pa samim tim i kognitivno-bihevioralne tehnike koje se na ovo oslanjaju 'rade' na svim ljudima i imaju u tom smislu prednost u poremecajima ovog tipa.

Ne objasnjavam sve ovo radi VAs, jer Vi to sigurno i sami sve vrlo dobro znate, iz obilatih teorijskih i prakticnih studija i literature, vec radi eventualno zainteresovanih korisnika a posebno zbog korisnika koji je pitanje i postavio, kako se ne bi nasao u zabuni izmedju dva naizgled razlicita stava dva profesionalna lica iz struke (jednog psihologa i jednog psihijatra).

Konacno, da se eliminise svaki nesporazum: ja sam apsolutno psihoterapijski orijentisan psihijatar, tako da ne ispadne da ovim promovisem ili potenciram biolosku psihijatriju. NAprotiv. Samo obavestavam korisnike sta nauka kaze o tretiranju panicnih stanja i fobicnih strahova. POzdrav

[dominodomino]

Izvinjavam se, Ksalol je bio od 0,5 mg i trebala sam ga piti ujutru, a pola tablete Flunisana oko 10 sati pre podne, s obzirom da mi sudjenja traju otprilike do 13 ili 14 casova.
Ja sam u pocetku isla kod klinickog psihologa na razgovore jednom nedeljno i sve je ona meni lepo objasnila da mi se nista nece dogoditi od onoga sto ja u toj panici zamisljam, ali to meni nije mnogo pomagalo. Zato sam posle izvesnog vremena i potrazila pomoc neuropsihijatra, s obzirom da mi je psiholog rekao da se terapijama ne bavi. Posto sam kod neuropsihijatra bila svega par puta a tesko mi je bilo uskladiti posao i odlazak kod njega, s obzirom da radim stalno pre podne i sudjenja imam 4 puta nedeljno i da mi samo jedan dan preostaje kad se mogu traziti sa posle i ici kod lekara, prestala sam da idem kod njega. Meni je u svakom slucaju bolje nego na pocetku, jer o tome vise ne razmisljam bar kod kuce, jer sam ranije bila toliko sa tim opterecena da sam sa istim mislima i odlazila na spavanje i budila se, a sada toga vise nema. Uhvati me jedino na poslu, i to u momentu kada znam da cu, kako sam vec to ranije rekla, imati neko ozbiljnije sudjenje ili u momentu kad mi pocnu diktirati tuzioci, advokati, vestaci i dr. Sto duze traje to diktiranje to je moj strah veci i veci.
Sto se tice uzroka, meni je lekar neuropsihijatar nakon mog opsirnog izlaganja rekla da je verovatno uzrok svega pritisak koji sam osecala posto sam vec izvesno vreme zivela sa svekrvom sa kojom sam imala ozbiljnih problema. Ali, u medjuvremenu, pre dve godine, moja svekrva je umrla a moji strahovi su i dalje aktuelni. Doduse, ja imam dva sina pubertetlije koji mi svakodnevno zadaju glavobolje i moguce da je i taj pritisak uzrok daljih strahova. Ali, ja bih zelela, ako vec pijem neke lekove da mi onda ti lekovi i pomognu. Jeste da ja od Ksalola \jer onaj Flunisan skoro da i ne pijem\ osecam manji strah, ali mi se od njega spava i ne mogu da se koncentrisem dovoljno zbog toga.

[Garfield]

Kao sto rekoh terapija VAm je skroz neuskladjena i neprimerena Vasem stanju - morate se javiti lekaru. Pozdrav

P.s. Posao jeste vazan, ali mislim da je Vase zdravlje prioritet. Bar se meni tako cini. Sta Vi mislite? ("Ko hoce nadje nacin; ko nece, nadje razlog.")

[dominodomino]

Hvala vam puno. Potrudicu se da nadjem vreme za odlazak lekaru.

Inace, smeta mi i to sto od strane supruga bas ne nailazim na razumevanje jer on na sve tzv. psiholoske probleme i psihijatre gleda iz nekog svog ugla i, ne znam kako da se izrazim, zazire od njih i to smatra gubljenjem vremena. Ne govori on previse o tome, ali se par puta vec ranije izjasnio pa ni ne mora nista vise da mi kaze ja vec znam sta o tome misli. Sigurno znate onu poslovicu SIT GLADNOM NE VERUJE, pa tako mislim da ni on mene ne razume jer tako nesto nikad nije doziveo.

[Garfield]

To nema veze sa tim da li je neko nesto osetio ili nije, vec sa bazicnim postovanjem i ljubavlju za partnera. Ne kazem da VAs suprug ne voli i ne postuje, ali svakako na jako cudan nacin to ispoljava. No VAse zdravlje je ipak Vasa odgovornost, to sto ce Vas neko podrzati ili nece moze samo da Vam stvari ucini nesto laksim ili tezim i da definise i odredi tok Vaseg medjusobnog odnosa (braka u ovom slucaju) ali odluku o lecenju morate donetio sami, uprkos odsustvu podrske sa strane. To je Vas zivot, borite se za njega.

[dominodomino]

To nema veze sa tim da li je neko nesto osetio ili nije, vec sa bazicnim postovanjem i ljubavlju za partnera. Ne kazem da VAs suprug ne voli i ne postuje, ali svakako na jako cudan nacin to ispoljava. No VAse zdravlje je ipak Vasa odgovornost, to sto ce Vas neko podrzati ili nece moze samo da Vam stvari ucini nesto laksim ili tezim i da definise i odredi tok Vaseg medjusobnog odnosa (braka u ovom slucaju) ali odluku o lecenju morate donetio sami, uprkos odsustvu podrske sa strane. To je Vas zivot, borite se za njega.

Nakon svih ovih Vasih saveta, moram priznati da bih najradje da mogu Vama i da se obratim kao lekaru za moje lecenje. Iz Vasih odgovora, kako meni tako i drugima, a i iz samog ucesca na forumu, vidi se da volite da pomazete drugima, pa samim tim ulivate odredjenu dozu poverenja, sto svakako mislim da je jako bitno. Medjutim, ja sam Vam i na ovom veoma zahvalna. Pozdrav.

[Garfield]

Hvala, ali sigurno nije sve tako crno: siguirno ima i drugih dobrih lekara koji posteno i valjano rade svoj posao i kojima je u interesu da pomognu. Svako ima svoj razlog zasto nesto radi ili ne radi, pa i ja zasto sam ovde, to sto neki drugi nisu ne znaci da su manje voljni da pomognu. Dajte im sansu. I dajte sebi sansu. sto je najvaznije od svega. POzdrav!

[dominodomino]

Hvala, ali sigurno nije sve tako crno: siguirno ima i drugih dobrih lekara koji posteno i valjano rade svoj posao i kojima je u interesu da pomognu. Svako ima svoj razlog zasto nesto radi ili ne radi, pa i ja zasto sam ovde, to sto neki drugi nisu ne znaci da su manje voljni da pomognu. Dajte im sansu. I dajte sebi sansu. sto je najvaznije od svega. POzdrav!

Hvala na strpljenju i potrudicu se da poslusam Vase savete. Pozdrav.

[Majmunche]

Cao Garfield

Odlicno ste sve opisali, slazem se, samo radim u Americi pa mi je muka od toga da pilula sve resava i da se samo treba otarasiti simptoma pa ce sve doci na svoje mesto (t.j. izrodice se drugi simptom za koji se kupuje opet novi lek, pharma sita i koze/pacijenti na broju). Slazem se da se prvo mora ublaziti simptom da bi se do bilo cega doslo, samo sam bila protiv toga da lecenje bude iskljucivo lekovima protiv anksioznosti, jer ipak, slozicete se da oni ne resavaju uzrok.

Vidim da se tema vec zavrsila dok sam ja nasla vremena da svratim, ali sam htela da Vam pojasnim moju reakciju, zaboravila sam da u Evropi generalno ima manje pritiska od strane farmaceutskih kompanija da se prihvati potpuno biolosko razmisljanje o psiholoskim problemima. Ovde je taj pritisak skoro neizdrziv, dodje mi da ne pijem ni vitamine ujutru iz protesta

[Garfield]

Bioloska psihijatrija - bioloska medicina - je komercijalna i u momentu opste globalizacije sve se nazalost krece u tom pravcu. Psihoterapija je skupa i stoga najcesce privatna disciplina z akoju drzava nema para (sto je nonsens jer prevencija je u tome, lakse je spreciti nego leciti na teret fonda, no eto), pritisak je velik da se leci simptom i bolest a ne covek i tako covek stavi u funkciju globalisticke masine u kojoj je sve podredjeno tome da covek samo radi i samo svu svoju paznju usresredi na rad i sticanje novca - dzavai i sebi. U takvom svetu zivimo, i iz toga se na zalost tesko moze; radimo ono sto mozemo i borimo se za ljude onako kako je to u njihovom najboljem interesu, a ne u najboljem interesu drzave. Zbog toga cestro patimo i stradamo, jer u masini koja radi tockici koji krenu da vrte na suprotnu stranu uvek na kraju popucaju. No, tako je kako je...