strah na poslu

[dominodomino]

To nema veze sa tim da li je neko nesto osetio ili nije, vec sa bazicnim postovanjem i ljubavlju za partnera. Ne kazem da VAs suprug ne voli i ne postuje, ali svakako na jako cudan nacin to ispoljava. No VAse zdravlje je ipak Vasa odgovornost, to sto ce Vas neko podrzati ili nece moze samo da Vam stvari ucini nesto laksim ili tezim i da definise i odredi tok Vaseg medjusobnog odnosa (braka u ovom slucaju) ali odluku o lecenju morate donetio sami, uprkos odsustvu podrske sa strane. To je Vas zivot, borite se za njega.

Nakon svih ovih Vasih saveta, moram priznati da bih najradje da mogu Vama i da se obratim kao lekaru za moje lecenje. Iz Vasih odgovora, kako meni tako i drugima, a i iz samog ucesca na forumu, vidi se da volite da pomazete drugima, pa samim tim ulivate odredjenu dozu poverenja, sto svakako mislim da je jako bitno. Medjutim, ja sam Vam i na ovom veoma zahvalna. Pozdrav.

[Garfield]

Hvala, ali sigurno nije sve tako crno: siguirno ima i drugih dobrih lekara koji posteno i valjano rade svoj posao i kojima je u interesu da pomognu. Svako ima svoj razlog zasto nesto radi ili ne radi, pa i ja zasto sam ovde, to sto neki drugi nisu ne znaci da su manje voljni da pomognu. Dajte im sansu. I dajte sebi sansu. sto je najvaznije od svega. POzdrav!

[dominodomino]

Hvala, ali sigurno nije sve tako crno: siguirno ima i drugih dobrih lekara koji posteno i valjano rade svoj posao i kojima je u interesu da pomognu. Svako ima svoj razlog zasto nesto radi ili ne radi, pa i ja zasto sam ovde, to sto neki drugi nisu ne znaci da su manje voljni da pomognu. Dajte im sansu. I dajte sebi sansu. sto je najvaznije od svega. POzdrav!

Hvala na strpljenju i potrudicu se da poslusam Vase savete. Pozdrav.

[Majmunche]

Cao Garfield

Odlicno ste sve opisali, slazem se, samo radim u Americi pa mi je muka od toga da pilula sve resava i da se samo treba otarasiti simptoma pa ce sve doci na svoje mesto (t.j. izrodice se drugi simptom za koji se kupuje opet novi lek, pharma sita i koze/pacijenti na broju). Slazem se da se prvo mora ublaziti simptom da bi se do bilo cega doslo, samo sam bila protiv toga da lecenje bude iskljucivo lekovima protiv anksioznosti, jer ipak, slozicete se da oni ne resavaju uzrok.

Vidim da se tema vec zavrsila dok sam ja nasla vremena da svratim, ali sam htela da Vam pojasnim moju reakciju, zaboravila sam da u Evropi generalno ima manje pritiska od strane farmaceutskih kompanija da se prihvati potpuno biolosko razmisljanje o psiholoskim problemima. Ovde je taj pritisak skoro neizdrziv, dodje mi da ne pijem ni vitamine ujutru iz protesta

[Garfield]

Bioloska psihijatrija - bioloska medicina - je komercijalna i u momentu opste globalizacije sve se nazalost krece u tom pravcu. Psihoterapija je skupa i stoga najcesce privatna disciplina z akoju drzava nema para (sto je nonsens jer prevencija je u tome, lakse je spreciti nego leciti na teret fonda, no eto), pritisak je velik da se leci simptom i bolest a ne covek i tako covek stavi u funkciju globalisticke masine u kojoj je sve podredjeno tome da covek samo radi i samo svu svoju paznju usresredi na rad i sticanje novca - dzavai i sebi. U takvom svetu zivimo, i iz toga se na zalost tesko moze; radimo ono sto mozemo i borimo se za ljude onako kako je to u njihovom najboljem interesu, a ne u najboljem interesu drzave. Zbog toga cestro patimo i stradamo, jer u masini koja radi tockici koji krenu da vrte na suprotnu stranu uvek na kraju popucaju. No, tako je kako je...

[Majmunche]

Upravo je to ono sto mi najteze pada (odosmo od teme, ali dobro), taj osecaj da "po svecu i tropar", odnosno da ce svako dobiti ne najbolju negu nego onu koju moze da plati. Secam se istrazivanja u Njujorku koje je pokazalo promene u funkciji mozga posle sest meseci tretmana SSRI i psihoterapije - promene u emotivnim centrima (kada su ucesnici bili izlozeni slikama koje izazivaju zadovoljstvo, npr) su bile slicne. A psihoterapija retko ima nuspojave kakve imaju lekovi. No, to jeste vrlo "time-intensive" i skupo. I najbolja osiguranja u Americi placaju 12-15 sesija. Tako da je vecina nas primorana da radi u nekoj bolnici ili pri nekoj vecoj instituciji i da ima privatnu praksu sa par pacijenata,a sa strane. Ti su pacijenti, makar u mom slucaju, kao po pravilu vrlo imucni da bi uopste i mogli da priuste tako nesto. Zaista nemoralno, u najmanju ruku.