Potpuno si u pravu, i jako mi je drago zbog toga. Konkretno, drago mi je sto, isto kao i ja, smatras da nije resenje problema u samoj njegovoj promeni ponasanja vec u promeni mojih osecanja prema problemu, jer problema ce uvek biti a onda 'bes zivot kad se samo nerviras. I drago mi je sto imas toliko strpljenja, volje i dobrih ideja, to veoma cenim.
Jedino u cemu nam se stavovi razilaze je, cini mi se, to sto ja mislim da treba da shvatim razlog problema da bih ga prihvatila takvog kakav je, a ti smatras da treba da ga prihvatim bez mnogo analize, samo zato sto ima stvari kod mene koje on na isti nacin prihvata. Nisam sigurna da si tu u pravu, ali to ne znaci da nisam spremna da me ubedis da jesi:) Moj argument bi bio da i sam razgovor o problemu, ali iskreni razgovor, mnogo puta moze da bude resenje, tj kad bih cula da mu je zao, da hoce da se promeni ali ne zna kako, ili da ponudi neko kompromisno resenje - sve to bi mi puno znacilo. I rekla sam mu to, i poslusao me je, i dodjemo do nekog kompromisa, ali to bude kratkog daha i opet se vrati na staro, a to vracanje me valjda najvise nervira od svega. Pa kad kazes nesto stoj iza toga makar crko-puko!
Eto, sad sam se iznervirala, idem da popijem casu kefira da se restartujem.
Ја правим три литра кефира свакодневно тако да тегла не долази у обзир.
