radoznalost

[Akojedomene]

Imam Zilberov sindrom.Interesuje me da li je zamaranje jedan od simptoma i koji su generalno simptomi ovog poremecaja?Da li pojava fobija ili panike ima veze sa ovim sindromom?

[Slavko_slavko]

Najčešći simptomi su: bol pod desnim rebarnim lukom, muka, gađenje, povraćanje, gubitak apetita, nadimanje, proliv ili zatvor. Javljaju se i psihički i vegetativni simptomi: depresija, razdražljivost, nervoza, nesposobnost koncentracije pažnje, strah, preuveličavanje subjektivnih tegoba, glavobolja, znojenje, lupanje srca i nesanica. Ikterus je ređe kožni, najčešće sluzokožni. Ponekad se registruje hepatosplenomegalija (uvećane jetre i slezina). (copy/paste)

i ja imam zilbertra, bilirubini idu do 40-50, kako kad, ali mi generalno nista ne smeta i mogu fizicki da radim sve, tako da...

[gogi999]

Kako uopste dijagnostikujete taj sindrom?Koliko vidim,simptomi su takvi da mnoge druge stvari mogu da ih prouzrokuju.Kako bas posumnjate na to i kako dolazite do postavljanja dijagnoze?

[Akojedomene]

Zilbera su mi otkrili prilikom analize krvi,samo mi je povecan bilirubin,ostalo je sve u redu.Nekad bude 60,a sad je ok negde oko 25,tako da varira.Zute su mi malko beonjace,brze se umorim nego ostali ljudi,i imam odredjene strahove,mada se trudim ,i dosta mi uspeva ,da ih kontrolisem,jer znam da su patoloski i da nista ne moze da mi se desi.Nemam neke druge znacajne simptome...dovoljni su mi i ovi

[Slavko_slavko]

najcesci simptom kod zilbertra jeste hyperbilirubinemia, dosta poviseni bilirubini, zute beonjace...mene je doktorica poslala na ultrazvuk abdomena zbog toga sto takvi rezultati mogu poticati i od drugih bolesti, medjutim sa jetrom je sve bilo ok...
secam se kad sam bio operisan da su mi doktori na viziti gledali beonjace i komentarisali kako sam zut i kako imam visok bilirubin(i to dosta)...

ako, kakve strahove imas?

[Akojedomene]

Pa npr., imam strah od nekih stvari koje su "normalnim" ljudima gluposti, tipa da idem negde bez svog auta, jer sta cu ako mi se nesto desi,pa me uhvati panika, svi ce misliti da sam "krejzi" ili tako nesto...Nikad ne idem busom ,peske slabo,.. Uplasim se kad nemam kontrolu nad odredejnim stvarima...To je pocelo da mi se desava 2006. god.,bez razloga; bolela me glava ,a bila sam s drugarima u gradu, i u jednom momentu me je toliko bolela da sam mislila da cu se srusiti. Tad sam imala 1. napad panike. U pocetku dok nisam otisla kod psihologa, grozno sam se osecala, jer mi se nesto desava, a ne znam sta. Pri tom, nikome se iz mog okruzenja to ne dogadja. E onda mi je psiholog rekao sta mi se desava, i da moram da se suocavam svaki dan sa svojim strahovima; to se zove bihevioralna terapija, i to je tacno 100 posto. Ja jedno vreme nisam sama smela da odem do prodavnice koja je udaljena 20 metara od mog stana, a pre neki dan sam prepesacila ceo Bulevar sa drugaricama. Doduse, auto mi je bio na parkingu, tu u Bulevaru, ali bez obzira, znate i sami koliki je Bulevar... A par godina nakon tog prvog panicnog napada sam otkrila da imam taj Zilberov sindrom, pa sam malo istrazivala i nasla da je on povezan sa pojavom strahova...Eto.
Danas , uspevam da kontrolisem te napade panike, jer znam kako funkcionisu i znam da ne mogu da umrem od toga, poludim ili se ugusim, kao sto sam ranije mislila dok nisam znala sta mi se desava. Mada i dalje izbegavam odredjene situacije, tipa odlazak busom negde, putovanje na neki duzi put i sl. Nadam se da cu i to prevazici vremenom i nauciti da vladam svojim strahovima, a ne oni mnome. Eto , isprica se ja lepo Mozda se neko pronadje u ovoj mojoj prici, pa mozemo da podelimo iskustva...Pozz

[paukovaca]

napadi panike se moraju leciti psihoterapijom i psihoanalizom/samoanalizom. najlakse je na pocetku delovati na taj nacin na uzroke, sto je i najvaznije.

ako se taj problem potiskuje i relativizira, kasnije moze da postane jos veci, i onda su lekovi protiv anksioznosti (i sl.) neizbezni kao terapija protiv simptoma. delovanje samo na simptome nikada ne daje dobre rezultate.

[gogi999]

Jel vam poznat slucaj da odrasla osoba ima strah da ostane sama u kuci?Svako saznanje da niko nece doci i da postoji mogucnost duzeg perioda samoce ,narocito nocu izaziva paniku?
S druge strane ista osoba se oseca nesigurno i medju velikim brojem ljudi na napoznatom prosyoru?
Potice li to mozda od nekog dogadjaja iz detinjstva ili je nesto drugo u pitanju?Kad-tad ce se u zivotu stvoriti situacija da ostanemo sami sto se nece moci uvek izbeci ali kako protiv panicnog straha od te situacije?

[Akojedomene]

Ja izbegavam velike prostore sa mnogo ljudi, npr. velike koncerte i slicne dogadjaje,mada ni ranije nisam volela te guzve, niska sam rastom i imam osecaj da cu se ugusiti. A sto se tice ostanka kod kuce ili negde sama,moze, ali da imam svoj auto ispred zgrade. Onda nije problem. Ne znam samo kako cu kad budem ostala u drugom stanju, ostati sama u porodilistu par dana. Vise me plasi ostanak u bolnici medju strancima i nemogucnost napustanja iste, nego sam porodjaj... Zvucim samoj sebi smesno,ali tako je. Jednostavno se moram suociti sa tim kad dodje vreme. Tako i vi isto, svaki dan se suocavajte sa svojim strahovima, malo po malo, te sitne, svakodnevne pobede dosta znace. Ja sam pre neki dan ostala sama na nekih pola sata kod prijatelja kuci jer je muz morao da ode do grada hitno i bilo mi je ok. To je mala pobeda za mene. Napad panike krene i dostigne svoj najvisi stepen , a zatim se smiruje i nestaje. To traje nekih par minuta i to je to. Ranije sam mislila da cu umreti u toku tih par min.,a sada kad pomislim da cu dobiti napad panike setim se da nista lose ne moze da mi se desi, a i ako se desi da se npr. onesvestim,, pa sta sad, neko ce me osvestiti i eto. Tako da sama presecem taj zacarani krug i napad se i ne desi.

[Akojedomene]

Jos nesto,mislim da ti napadi panike ne nastaju zbog nekog dogadjaja iz detinjstva, traume i sl..Bar ne u mom slucaju.Moje detinjstvo je bilo savrseno, roditelji su mi super, sestra mi je super, nikad nas ni u cemu nisu sputavali, kaznjavali, uvek se sve pricom resavalo. Moj psiholog mi je rekao da su neki ljudi jednostavno vise osetljivi nego drugi, mene vise pogadjaju neke stvari, nego druge ljude. E sad, imam teoriju da su mozda ti strahovi nastali zbog Zilberovog sindroma, al' ne znam kako bi se to moglo resiti onda...

[gogi999]

Sto se tice tih dogadjaja iz detinjstva,mislim da svi psihoanaliticari traze vezu u tome.Nisam bila nikad kod nikoga cak ni na razgovoru(mozda je trebalo)ali jednostavno se bojim da necu naci "pravog".Jednom mi je drhtao nerv na licu i kapak pa mi je moja drugarica neurolog rekla da probam sa Bkompleksom i da je to neka slabost nerva ili mislica koji drzi kapak i da to pratim.Medjutim,ja sam se preselila u drugi grad i nemam takvih "veza"medju lekarima.Nerv je igrao i prosle godine i to mesec dana.Onda sam na preporuku jednog prijatelja otisla kod neurologa a onda videla da je on psihijatar koji radi privatno(stariji sa iskustvom)i ukratko(sat vremena) me ispreskakao kroz momente u zivotu kao na primer odrastanje deteta i perimenopauza....i tako zakljucio da sam"pala"u raspolozenju pa mi je rekao da pijem antidepresiv(ne mogu se sad setiti koji)i Bromazepam i da idem za dvenedelje na kontrolu.Nisam pila antideprsev ali Bromazepam pijem skoro stalno kad osetim da cu se "uznervoziti".Inace vazim za mirnu,tolerantnu osobu i to mi najvise smeta jer sve tegobe nosim u sebi i tako ih talozim.Porodica ocigledno ne razume moje stanje.
Rezultati krvi ,hormoni su mi uvek u redu,radila UZ srca ,nosila holtere,radila tetove opterecenja(e sad ne znam jel treba svake godine)i uvek je u redu sem blagog(tako su rekli) 1+prolapsa mitralnog zaliska.
Uznemirim se kad znam da cu nocu ostati sama i gledam da to izbegnem.Kad cujem za to ,jednostavno se izbezumim....ne znam zasto?O tome nisam pricala s psihijatrom jer nismo dotle ni dosli.Nekad cak me bude strah i do bliske prodavnice da odem,kao deice mi se nesto,ja cu pasti,npr doziveti srcani udar(ili slicno)i da me niko nece poznati,niko nece dozvati moje,da cu umreti...uzas.Ili kad ostanem sama da ce mi se isto desiti....Strasno,prosto me je stid da o tome pricam.
Jedino znam da me moji u detinjstvu nisu nesto ni ostavljali samu.Sama sam na letovanje isla svega dve tri puta...
Ko vam je pomogao u resavanju problema?
Hocu bar da se koliko toliko vratim u normalu jer mi ovako zivot porlaziu pored...

[Akojedomene]

Kada ti se desi taj prvi napad panike ili strah, pocne lupanje srca i znojenje i onda svi mislimo da je to nesto sa fizicke strane, pa idemo kod raznih doktora na ispitivanja...Isto sam isla kod kardiologa, jer sam mislila da mi nesto nije u redu sa srcem, pa kod gastroenterologa i sl., dok na kraju nisam otisla, prvo kod privatnog psihijatra, koji mi je uzeo lovu, a nista mi nije pomogao...E onda sam otisla u Dom zdravlja kod psihologa, jedan skroz ok lik, koji mi je otvorio oci...To je bilo pre 3, 4 godine mislim...Od tad se moj zivot menja na bolje, malo po malo ali na bolje,definitivno....U pocetku sam malo pila xanax koji mi je dao taj psihijatar, par meseci, bzv...A moj psiholog mi je rekao da mogu da pijem bromazepam kad god mi se desi strah ili napad panike ili anksioznost jednostavno, ali u sustini to sve ide iz glave...Tako da sam mozda pila to nekih 15 dana i dovidjenja. To je bilo pre 3 god. isto. Sad ne pijem nista, nekad uzmem pola bomazepama ali kad je u pitanju neki realni strah, tipa pre nekoliko dana mi je suprug imao saobracajku, pa eto tad...Ali to nema veze sa patoloskim strahovima...Treba biti optimista i kad se uplasite da ce vam se desiti napad panike, setite se onog najveceg napada panike kojeg ste doziveli i setite se da vam se i tad nista nije strasno desilo, niste se ugusili, umrli ili nesto drugo. Tako ja radim i pomaze mi , prodje me strah......Naravno da ima jos situacija koje izbegavam, ali mislim da cu i to prevazici, samo se treba izlagati tim strahovima...Kad idem u setnju npr., ranije nisam smela 10 metara da se udaljim od stana, a onda sam krenula svaki dan da idem sa sa sestrom ili suprugom i posle drugog puta, vec mi je bilo super. Probajte, zovite nekog da ide s vama prvi put, verujte da vam se nista nece desiti,strah dostize maksimum i onda se smanjuje i to je to. (to se zove hiperventilacija) Pozzzz

[paukovaca]

detinjstvo je veoma vazan period u formiranju svacije licnosti...
zato dobre i prave psihijatre i kopkaju analize iz tog perioda da bi se doslo do uzroka problema, a ne da samo deluju na simptome pa da kljukaju pacijenta lekovima... tu nema pravog izlecenja.

naravno, nije samo lose i tesko detinjstvo okidac i uzrok za psihicke poremecaje koje mozemo imati.
to moze biti i neki jak stres koji nas je izmorio, neki gubitak koji nismo prevazisli i prihvatili, strah sa kojim se nismo adekvatno suocili, frustracije koje nismo prevazisli i oslobodili ih se, dileme koje nismo sebi razjasnili...

zato je samoanaliza i psihoanaliza, i rad na sebi u tom pravcu kljucan faktor u lecenju napada panike i sl.

[paukovaca]

Sto se tice tih dogadjaja iz detinjstva, mislim da svi psihoanaliticari traze vezu u tome.

* sa razlogom.

Nisam bila nikad kod nikoga cak ni na razgovoru(mozda je trebalo) ali jednostavno se bojim da necu naci "pravog"....

* ako ne pokusas neces ni naci. nekada sene nalazi 'iz prve'. moras da probas vise njih, pa koji ti vise odgovara.

Onda sam na preporuku jednog prijatelja otisla kod neurologa a onda videla da je on psihijatar koji radi privatno (stariji sa iskustvom) i ukratko (sat vremena)

* to uopste nije kratko za jedno vidjenje.

... me ispreskakao kroz momente u zivotu kao na primer odrastanje deteta i perimenopauza.... i tako zakljucio da sam "pala"u raspolozenju pa mi je rekao da pijem antidepresiv (ne mogu se sad setiti koji) i Bromazepam i da idem za dve nedelje na kontrolu.
Nisam pila antideprsiv, ali Bromazepam pijem skoro stalno kad osetim da cu se "uznervoziti". ...

*velika je greska sto nisi poslusala lekara i pila taj ntidepresiv koji ti je prepisao. po svemu ovome sto si dovde napisala, ja zakljucujem da je taj psihijatar ok i da ima veliku dubinu, promisljenost pronicljivost sto je za psihijatre jako vazno... ali ti iz nekog svog razloga odbijas rad sa njim. a antidepresiv koji ti je prepisao ne bi koristila celog zivota. to se koristi od par meseci godinu dana ili nesto duze u zavisnosti od poremecaja i dubine problema.

Inace vazim za mirnu,tolerantnu osobu i to mi najvise smeta jer sve tegobe nosim u sebi i tako ih talozim. Porodica ocigledno ne razume moje stanje.

* sama si napomenula jedan od moguceg uzroka tvog problema. ali na tome moras raditi sa psihijatrom kroz razgovore.

Rezultati krvi, hormoni su mi uvek u redu, radila UZ srca, nosila holtere, radila tetove opterecenja (e sad ne znam jel treba svake godine) i uvek je u redu sem blagog (tako su rekli) 1+prolapsa mitralnog zaliska.

Uznemirim se kad znam da cu nocu ostati sama i gledam da to izbegnem. Kad cujem za to, jednostavno se izbezumim....ne znam zasto? O tome nisam pricala s psihijatrom jer nismo dotle ni dosli.

*saznaces ako budes radila na tome sa lekarom, posto sama sa sobom ocigledno ne uspevas to da razresis.

Nekad cak me bude strah i do bliske prodavnice da odem, kao desice mi se nesto, ja cu pasti, npr doziveti srcani udar (ili slicno) i da me niko nece poznati, niko nece dozvati moje, da cu umreti...uzas. Ili kad ostanem sama da ce mi se isto desiti.... Strasno, prosto me je stid da o tome pricam.

*zasto te je stid? tu nema nikakve sramote narocito ako se razgovara sa lekarom.
ja sam operisala tumor na mozgu i pijem lekove protiv epilepsije sada pa se ne plasim padanja u nesvest, epilepsije, srcanog udara i sl..
to ne znaci da hocu da kazem da je t5aj tvoj problem bizaran, 'izmisljen' ili neresiv.
samo hocu da kazem da vek treba da pomislis da ima odistinski takvih slucajeva kada ljudi imaju odistinski neke takve telesne bolesti a ti realno uopste ne spadas u tu kategoriju. zasto onda sebi predskazujes takva desavanja?

Jedino znam da me moji u detinjstvu nisu nesto ni ostavljali samu. Sama sam na letovanje isla svega dve tri puta...

* da nije onda mozda bas u tome stvar? da te oni nisu mozda suvise stitili i drzali pod staklenim zvonom i nadzorom? kakvi su njihovi stavovi po tom pitanju? kakvi su zaista bili prema tebi? sve je vazno.
da li te mozda nisu pustali samu na letovanje ili je to samo stvar sticaja realnih okolnosti? razmisli o tome na miru u sebi a kasnije kazi lekaru.
vidis, sto vise budes pricala o svim vaznim detaljima sa lekarom, i njemu i samoj tebi ce biti lakse da se dodje do resenja.

Hocu bar da se koliko toliko vratim u normalu jer mi ovako zivot porlazi pored...

vratices se u normalu samo ako budes radila na tome kako treba.

[gogi999]

Hvala ,zaista ti puno hvala za toliko odgovora koje si mi dala na moja pitanja.
Pisacu kasnije a u prilog mojoj"bolesti" ide i to da mi se i jutros to desilo.Ustala sam super(bar mi se tako cini),pocela sam sada savaki dan da merim pritisak(dodje mi da bacim aparat) i bio je nizi.Kako je vreme odmicalo ja sam pocela da "cekam "tegobe i zaista su dosle.Pritisak je skocio do 130/88 puls oko 90 (nije strasno) a ja uznemirena....uzas.Popila Propranolol1/4 i malo zatim (za svaki slucaj)i malkice Bromazepama.Polse pola sata sam sroz bila mirna ali i nasekirana asto sve to sebi radim i odakle mi to.Hocu da opet ujutro jurcam bez strfaha da ce nesto biti....Hocu da uzivam u lepom danu a ne da disem na "skrge"kad je ovakav dan.Zatvaram se u sobu kao starica(pa i one su sa sesirima u Knez Mihajlovoj).