radoznalost

[gogi999]

Sto se tice tih dogadjaja iz detinjstva,mislim da svi psihoanaliticari traze vezu u tome.Nisam bila nikad kod nikoga cak ni na razgovoru(mozda je trebalo)ali jednostavno se bojim da necu naci "pravog".Jednom mi je drhtao nerv na licu i kapak pa mi je moja drugarica neurolog rekla da probam sa Bkompleksom i da je to neka slabost nerva ili mislica koji drzi kapak i da to pratim.Medjutim,ja sam se preselila u drugi grad i nemam takvih "veza"medju lekarima.Nerv je igrao i prosle godine i to mesec dana.Onda sam na preporuku jednog prijatelja otisla kod neurologa a onda videla da je on psihijatar koji radi privatno(stariji sa iskustvom)i ukratko(sat vremena) me ispreskakao kroz momente u zivotu kao na primer odrastanje deteta i perimenopauza....i tako zakljucio da sam"pala"u raspolozenju pa mi je rekao da pijem antidepresiv(ne mogu se sad setiti koji)i Bromazepam i da idem za dvenedelje na kontrolu.Nisam pila antideprsev ali Bromazepam pijem skoro stalno kad osetim da cu se "uznervoziti".Inace vazim za mirnu,tolerantnu osobu i to mi najvise smeta jer sve tegobe nosim u sebi i tako ih talozim.Porodica ocigledno ne razume moje stanje.
Rezultati krvi ,hormoni su mi uvek u redu,radila UZ srca ,nosila holtere,radila tetove opterecenja(e sad ne znam jel treba svake godine)i uvek je u redu sem blagog(tako su rekli) 1+prolapsa mitralnog zaliska.
Uznemirim se kad znam da cu nocu ostati sama i gledam da to izbegnem.Kad cujem za to ,jednostavno se izbezumim....ne znam zasto?O tome nisam pricala s psihijatrom jer nismo dotle ni dosli.Nekad cak me bude strah i do bliske prodavnice da odem,kao deice mi se nesto,ja cu pasti,npr doziveti srcani udar(ili slicno)i da me niko nece poznati,niko nece dozvati moje,da cu umreti...uzas.Ili kad ostanem sama da ce mi se isto desiti....Strasno,prosto me je stid da o tome pricam.
Jedino znam da me moji u detinjstvu nisu nesto ni ostavljali samu.Sama sam na letovanje isla svega dve tri puta...
Ko vam je pomogao u resavanju problema?
Hocu bar da se koliko toliko vratim u normalu jer mi ovako zivot porlaziu pored...

[Akojedomene]

Kada ti se desi taj prvi napad panike ili strah, pocne lupanje srca i znojenje i onda svi mislimo da je to nesto sa fizicke strane, pa idemo kod raznih doktora na ispitivanja...Isto sam isla kod kardiologa, jer sam mislila da mi nesto nije u redu sa srcem, pa kod gastroenterologa i sl., dok na kraju nisam otisla, prvo kod privatnog psihijatra, koji mi je uzeo lovu, a nista mi nije pomogao...E onda sam otisla u Dom zdravlja kod psihologa, jedan skroz ok lik, koji mi je otvorio oci...To je bilo pre 3, 4 godine mislim...Od tad se moj zivot menja na bolje, malo po malo ali na bolje,definitivno....U pocetku sam malo pila xanax koji mi je dao taj psihijatar, par meseci, bzv...A moj psiholog mi je rekao da mogu da pijem bromazepam kad god mi se desi strah ili napad panike ili anksioznost jednostavno, ali u sustini to sve ide iz glave...Tako da sam mozda pila to nekih 15 dana i dovidjenja. To je bilo pre 3 god. isto. Sad ne pijem nista, nekad uzmem pola bomazepama ali kad je u pitanju neki realni strah, tipa pre nekoliko dana mi je suprug imao saobracajku, pa eto tad...Ali to nema veze sa patoloskim strahovima...Treba biti optimista i kad se uplasite da ce vam se desiti napad panike, setite se onog najveceg napada panike kojeg ste doziveli i setite se da vam se i tad nista nije strasno desilo, niste se ugusili, umrli ili nesto drugo. Tako ja radim i pomaze mi , prodje me strah......Naravno da ima jos situacija koje izbegavam, ali mislim da cu i to prevazici, samo se treba izlagati tim strahovima...Kad idem u setnju npr., ranije nisam smela 10 metara da se udaljim od stana, a onda sam krenula svaki dan da idem sa sa sestrom ili suprugom i posle drugog puta, vec mi je bilo super. Probajte, zovite nekog da ide s vama prvi put, verujte da vam se nista nece desiti,strah dostize maksimum i onda se smanjuje i to je to. (to se zove hiperventilacija) Pozzzz

[paukovaca]

detinjstvo je veoma vazan period u formiranju svacije licnosti...
zato dobre i prave psihijatre i kopkaju analize iz tog perioda da bi se doslo do uzroka problema, a ne da samo deluju na simptome pa da kljukaju pacijenta lekovima... tu nema pravog izlecenja.

naravno, nije samo lose i tesko detinjstvo okidac i uzrok za psihicke poremecaje koje mozemo imati.
to moze biti i neki jak stres koji nas je izmorio, neki gubitak koji nismo prevazisli i prihvatili, strah sa kojim se nismo adekvatno suocili, frustracije koje nismo prevazisli i oslobodili ih se, dileme koje nismo sebi razjasnili...

zato je samoanaliza i psihoanaliza, i rad na sebi u tom pravcu kljucan faktor u lecenju napada panike i sl.

[paukovaca]

Sto se tice tih dogadjaja iz detinjstva, mislim da svi psihoanaliticari traze vezu u tome.

* sa razlogom.

Nisam bila nikad kod nikoga cak ni na razgovoru(mozda je trebalo) ali jednostavno se bojim da necu naci "pravog"....

* ako ne pokusas neces ni naci. nekada sene nalazi 'iz prve'. moras da probas vise njih, pa koji ti vise odgovara.

Onda sam na preporuku jednog prijatelja otisla kod neurologa a onda videla da je on psihijatar koji radi privatno (stariji sa iskustvom) i ukratko (sat vremena)

* to uopste nije kratko za jedno vidjenje.

... me ispreskakao kroz momente u zivotu kao na primer odrastanje deteta i perimenopauza.... i tako zakljucio da sam "pala"u raspolozenju pa mi je rekao da pijem antidepresiv (ne mogu se sad setiti koji) i Bromazepam i da idem za dve nedelje na kontrolu.
Nisam pila antideprsiv, ali Bromazepam pijem skoro stalno kad osetim da cu se "uznervoziti". ...

*velika je greska sto nisi poslusala lekara i pila taj ntidepresiv koji ti je prepisao. po svemu ovome sto si dovde napisala, ja zakljucujem da je taj psihijatar ok i da ima veliku dubinu, promisljenost pronicljivost sto je za psihijatre jako vazno... ali ti iz nekog svog razloga odbijas rad sa njim. a antidepresiv koji ti je prepisao ne bi koristila celog zivota. to se koristi od par meseci godinu dana ili nesto duze u zavisnosti od poremecaja i dubine problema.

Inace vazim za mirnu,tolerantnu osobu i to mi najvise smeta jer sve tegobe nosim u sebi i tako ih talozim. Porodica ocigledno ne razume moje stanje.

* sama si napomenula jedan od moguceg uzroka tvog problema. ali na tome moras raditi sa psihijatrom kroz razgovore.

Rezultati krvi, hormoni su mi uvek u redu, radila UZ srca, nosila holtere, radila tetove opterecenja (e sad ne znam jel treba svake godine) i uvek je u redu sem blagog (tako su rekli) 1+prolapsa mitralnog zaliska.

Uznemirim se kad znam da cu nocu ostati sama i gledam da to izbegnem. Kad cujem za to, jednostavno se izbezumim....ne znam zasto? O tome nisam pricala s psihijatrom jer nismo dotle ni dosli.

*saznaces ako budes radila na tome sa lekarom, posto sama sa sobom ocigledno ne uspevas to da razresis.

Nekad cak me bude strah i do bliske prodavnice da odem, kao desice mi se nesto, ja cu pasti, npr doziveti srcani udar (ili slicno) i da me niko nece poznati, niko nece dozvati moje, da cu umreti...uzas. Ili kad ostanem sama da ce mi se isto desiti.... Strasno, prosto me je stid da o tome pricam.

*zasto te je stid? tu nema nikakve sramote narocito ako se razgovara sa lekarom.
ja sam operisala tumor na mozgu i pijem lekove protiv epilepsije sada pa se ne plasim padanja u nesvest, epilepsije, srcanog udara i sl..
to ne znaci da hocu da kazem da je t5aj tvoj problem bizaran, 'izmisljen' ili neresiv.
samo hocu da kazem da vek treba da pomislis da ima odistinski takvih slucajeva kada ljudi imaju odistinski neke takve telesne bolesti a ti realno uopste ne spadas u tu kategoriju. zasto onda sebi predskazujes takva desavanja?

Jedino znam da me moji u detinjstvu nisu nesto ni ostavljali samu. Sama sam na letovanje isla svega dve tri puta...

* da nije onda mozda bas u tome stvar? da te oni nisu mozda suvise stitili i drzali pod staklenim zvonom i nadzorom? kakvi su njihovi stavovi po tom pitanju? kakvi su zaista bili prema tebi? sve je vazno.
da li te mozda nisu pustali samu na letovanje ili je to samo stvar sticaja realnih okolnosti? razmisli o tome na miru u sebi a kasnije kazi lekaru.
vidis, sto vise budes pricala o svim vaznim detaljima sa lekarom, i njemu i samoj tebi ce biti lakse da se dodje do resenja.

Hocu bar da se koliko toliko vratim u normalu jer mi ovako zivot porlazi pored...

vratices se u normalu samo ako budes radila na tome kako treba.

[gogi999]

Hvala ,zaista ti puno hvala za toliko odgovora koje si mi dala na moja pitanja.
Pisacu kasnije a u prilog mojoj"bolesti" ide i to da mi se i jutros to desilo.Ustala sam super(bar mi se tako cini),pocela sam sada savaki dan da merim pritisak(dodje mi da bacim aparat) i bio je nizi.Kako je vreme odmicalo ja sam pocela da "cekam "tegobe i zaista su dosle.Pritisak je skocio do 130/88 puls oko 90 (nije strasno) a ja uznemirena....uzas.Popila Propranolol1/4 i malo zatim (za svaki slucaj)i malkice Bromazepama.Polse pola sata sam sroz bila mirna ali i nasekirana asto sve to sebi radim i odakle mi to.Hocu da opet ujutro jurcam bez strfaha da ce nesto biti....Hocu da uzivam u lepom danu a ne da disem na "skrge"kad je ovakav dan.Zatvaram se u sobu kao starica(pa i one su sa sesirima u Knez Mihajlovoj).

[Akojedomene]

@paukovaca: Da li ste vi psihijatar ili psiholog?

[paukovaca]

@paukovaca: Da li ste vi psihijatar ili psiholog?

a zasto pitate?

zar je potrebno da neko bude psihijatar ili psiholog da izvede zdravorazumske zakljucke?
zar su samo psihijatri ili psiholozi sposobni da pomognu ljudima?
a ja sam po struci profesor.

ja ovde upravo i navodim doticnu osobu da radi sa svojim psihijatrom, da se ne dvoumi i da se toga ne plasi. on je najkompetentniji za to.

[sandla]

ja imam problem sa napadima panike, i tacno znam svakome ko to ima kako je... ima dana kada znam da se izborim sa tim ali ima dana (sad su ti dani na zalost) kada se zaredja pa ne smem ni na ulicu da izadjem ... svesna svega i nacina na koji se ti strahovi hrane i kako se lece, ali kad krene prosto se prepustim istima, i dok me ne prodje poludim ... citajuci sve ovo bude nekako lakse kada znate da niste sami u ovome... Imala sam gomilu situacija u zivotu nimalo prijatnih i otuda poticu ti strahovi... lekove ne smem da pijem jer sam trudna, ali pila sam bromazepam pre trudnoce (po preporuci lekara) i isla kod psihologa koji mi je mnogo pomogao, ali necete mi verovati da zadnjih 2 meseca nisam otisla kod istog jer me je strah ... moracu pod hitno da odem jer ovako vise ne ide ...

[Akojedomene]

@paukovaca:

Pitam bez veze, vidim da savetujete, pa zato....Naravno da gogi999 treba da ode na razgovor sa psihologom, to i ja sve vreme pricam....Mada znam iz svog iskustva da ce i posle tog razgovora morati sama da se potrudi da se izbori sa svojim strahovima....Psiholog ce joj samo olaksati i objasniti neke stvari...Za zdravorazumske zakljucke nije , naravno, potrebno biti strucno lice, ali da bi se istinski pomoglo nekoj osobi sa ovakvim problemom, vrlo je potrebno da to bude psiholog ili psihijatar. Vi i ja mozemo da joj pricamo do prekosutra, dok ona ne ode na razgovor sa strucnim licem, nista od moje i vase price. Znam po sebi...

Nemojte da se ljutite sto sam vas pitala da li ste psiholog, interesovalo me je samo zato jer sam mislila da to jeste s obzirom na neke vase savete...

[Akojedomene]

@ sandla : Samo napred, drzim Vam pesnice, i ja se borim sa svojim strahovima, znam kako vam je...Ja sam tu fazu prevazisla jos odavno, nadam se da cete i vi. Svaka Vam cast sto ste se odlucili na trudnocu, to je veliki korak ka oslobadjanju od napada panike...Zelim Vam sve najbolje!

[sandla]

hvala ... borim se naravno kao i svi vi ostali ... p.s. jos nisam zakazala kod psihologa ali bice posle 01. jer cekam platu

[paukovaca]

[quote="Akojedomene"]@paukovaca:

....Mada znam iz svog iskustva da ce i posle tog razgovora morati sama da se potrudi da se izbori sa svojim strahovima.... Psiholog ce joj samo olaksati i objasniti neke stvari...
quote]

tacno tako, mnogo rada je tu potrebno ali uz podrsku lekara.

takodje u tome joj mogu pomoci i knjige ali ne samo one...