Psihicko-socijalno-porodicni problem

[Le Drazimir]

Pozdrav svima.Imama probleme sa samim sobom ali i sa okolinom, veoma sam stidljiv, nisam druzeljubiv, ne znam da komuniciram sa ljudima, neki kazu da sam cak i emotivan, imam probleme sa caletom, veoma mi je nisko samopouzdanje, tacnije nemam samopouzdanje, svet gledam crno, znam da je to sve normalno za moj period, ali jednostavno neke od ovih problema imam jos od prvog razreda osnovne, a za neke se plasim da mi ne predju u naviku. Prvo da pocnem od sebe, ponekad sam cudan sam sebi, sto je po meni malo uvrnuto. Jedan od mojih problema jeste taj sa caletom, vidite mi se nalazimo u nekoj losijoj materijalnoj situaciji , ne losom tipa da jedva sastavljamo kraj sa krajem, ali bilo je nekad i toga, i sad ponekad, medjutim to nije poenta novac nam nikad nije bio problem, ali komunikacija jeste.Majku nemam jos od 2010, tako da sam odrastao bez jednog roditelja, nekako sam se pomirio sa tim.Ja i moj otac nemamo komunikaciju uopste, ceo nas razgovor se svodi na njegovo grdjenje mene sto ja ne ucim ili mu nikad ne pomazem, nekad ja nemam potrebu da mu pomognem jer osecam da nije zasluzio, u principu uvek sam ja kriv za sve i za ono sto jesam i sto nisam.Najvise mi smeta to sto on nema poverenja u mene, i to me vec sada mnogo nervira.Svaki put kad je neko od komsija kod nas ili porodice obicno krene mene da pljuje govoreci kako ne radim nista ili jednostavno govori kako ja hocu da upisem fakultet, a ja jos ne znam ni sta hocu da radim u zivotu.Prethodni godina stalno mi je zvocao o tome kako ja treba da se druzim vise, sa ljudima koji nisu dostojni da budu u mojoj blizini, i ajde ja sam ga konacno poslusao , krenuli smo da izlazimo u grad i sve.Sad mi on govori kako su moji "drugovi" drogerasi , pijandure, stalno mu nesto nevalja a pre svega ovoga stalno je govorio o njima najbolje.Ja volim da popijem , jednostavno to nam je nekako u familiji, moj deda je pio ko smuk, otac nije pio, ostatak porodice svi vole da popiju, svaki put kad se vratim iz grada on me ceka da se izdere na mene kako ja pijem kako izlazim sa narkomanima i ostalo.Jednostavno ja se trudim da stedim ali on to ne vidi , on ne zna da je cedjeni sok 250 dinara a vodka 100, ili pivo 150 a domaci sok oko 200 , one ne zna da u vecini kafica posle 10 nema nes caffe ili crne.Sad se vi pitati dal ja pijem zbog svojih problem ili? Postoji deo mene koji pije samo zato sto kad sam pijan ja se osecam srecno, dok kad sam trezan obicno je tu stres, skola, problemi i ostali stvari koje me muce 24/7 , osmeh mi je postao lazan, preslo mi je u refleks da se smejem i kad nista mi nista nije smesno, ne secam se kad sam se zadnji put smejao a da me zaboleo stomak. Drugi deo mene pije zato sto voli da pije votku ili rakiju.On to ne razume, on ne razume da su moji trenuci srece veoma kratki , pre sam voleo da igram igrice to me nekad ispunjavalo i cinilo me srecnim ali vise ne.Nisam nikad u zivotu trenirao, dok sam isao u osnov. sk. drugovi su me zvali da treniram kosarku. Clanarina je bila preko 1000 dinara, nama u to vreme je to bilo veoma mnogo. On me je terao ali ja jednostavno nisam hteo, jer bi to znacilo nove svadje i svasta drugo.Sad me on kinji sto nikad nisam nista treniro, sto sam nesposoban i ostale stvari.Za njega je obaveza da me hrani kako on to stalno govori kad mu ja dam svoje pare od rodjendana i pitam kada ce da mi ih vrati.Postoji jos mnogo toga, poenta je iskazana. U zadnje vreme sve vise padam u afekte kad on pocne da se dere, dodje mi da razbacam sve po kuci, ali stegnem pesnicu i istrip, ne znam kolko jos mogu to da radim, jer postajem sve agresiviniji.

Drugi problem jeste socijalni, ne snalazim se u drustvu, imam svoj krug satro drugara, ali ni tu mi nije najbolje , pokusao sam da budem vuk samotnjak medjutim nije mi islo, iako sam ponizavan od tih "drugova" iz svog kruga, ja nemam gde drugde da odem.Kad dodje do pitanja komunikacija sa nepoznatim ili "poznanicima" tu sam veoma veoma los, nekad ne znam sta da kazem, nekad kazem a bolje da sam cutao.Nekako ne znam kako da pridjem ljudim, nemam osecaj za to.

Ja znam da bi trebao da popricam sa caletom, ali svaki put kad pokusam to se zavrsi recenicom "ti jebem mater ja", sta ja da pricam sa ovakvim covekom, ne znam kako da pridjem coveku koji misli da radi meni najbolje a u stvari mi samo unistava zivot....Bio sam kod psihologa , koji mi je rekao da meditiram (stvarno, meditiram?)...

[_david_]

ovde ces dobiti samo utehe... moras potraziti strucno lice za to... psiholog , psihijatar... i nemoj da te bude stid.. slobodno uzmi uput pa kod psihologa ili psihijatra..

[Le Drazimir]

Kod psihologa sam bio, kao sto sam rekao , pricali smo o snovima tumacili ih, pricali o mojoj majci i na kraju je receno da cu biti bolje i da nastavim da napredujem, i sto vise da meditiram.... Psihijatar je osoba koja je poznavala moju majku i poznaje oca, nesto tipa porodicni prijatelj, i malo mi je neprijatno da idem kod nje. Jedino da nadjem nesto privatno.

Takodje se sve teze nosim sa svim svojim problemima, i imam osecaj da polako pucam.Mozda kad puknem neko ce shvatiti o cemu se radi.

[aaaca]

Е јбг. Баш си у лошој ситуацији. Особама у твојим годинама потребна је подршка а не понижавање.

Имаш ли какав хоби? Има ли нешто што волиш да радиш?

[Le Drazimir]

Rekao sam da sam pre uzivao da igram igrice, danas i ne toliko, vecina igrica vise ne moze da se igra, a ja para da je kupim nemam.Nekad sam znao da igram igrice 24/7 na raspustu , i uzivao sam u tome, danas mi je puno i 2 sata , ali posto nemam sta drugo da radim snalazim se, gledam filmove,serije. Nekako sam sebe vaspitao gledajuci filmove i serije.

A podrska, nikad nije bila problem, jer je nikad nisam ni imao, navikao sam ja na to.

[_david_]

Kod psihologa sam bio, kao sto sam rekao , pricali smo o snovima tumacili ih, pricali o mojoj majci i na kraju je receno da cu biti bolje i da nastavim da napredujem, i sto vise da meditiram.... Psihijatar je osoba koja je poznavala moju majku i poznaje oca, nesto tipa porodicni prijatelj, i malo mi je neprijatno da idem kod nje. Jedino da nadjem nesto privatno.

Takodje se sve teze nosim sa svim svojim problemima, i imam osecaj da polako pucam.Mozda kad puknem neko ce shvatiti o cemu se radi.

vidis, to je problem kad nas ... "otisao kod psihijatra/psihologa" taj je lud...

jos bolje sto ti je kucni prijatelj... a i sta ce ti privati da pacas ... u gradu tvom imas sigurno dosta psihijatra

[aaaca]

Играње игрица и гледање ТВ-а није хоби. То је један од разлога због којих си заглавио.

Хоби је нешто око чега се занимаш и где се мозак ангажује.

[Le Drazimir]

Zanima me koje su posledice ukoliko ovako nastavim, bez samopouzdanja, bez podrske, veoma stidljiv, bez prijatelja itd.

Pa ne znam onda, izgleda da nemam hobi, jedino me 3 stvari mogu oraspoloziti i vratiti u normalu, a to su filmovi/serije, igrice i MUZIKA.

[_david_]

imas socijalnu fobiju... ja dok sam bio mladji imao sam problem da pridjem devojci nekoj... "joj kako cu, sta da joj kazem, sta da pricam sa njom, ako nesto kazem ispascu glupav" pa su mi se nabacivale ono kao klinac , ja sam im samo davao pedale jer sam se plasio sebe, kompleksi teski... i jednom sam resio da prebrodim taj strah... otisao sam na trg , secam se bio je letnji dan.. i startovao sam jedno 20 devojaka... nekad su me svi 10,20 devojaka odbili nekad se nasla neka i da popricamo, da sedimo na klupi i brbljamo.. ja sam lupao ko maxim po diviziji... i tako svaki dan... i posle mesec dana tacno vidis i osetis vise nema straha...i samopouzdanje mi se popravilo... nisam vise imao onaj strah da pridjem devojci i nisam imao strah da li cu biti ispaljen ili ne... a to ces jedino pobediti ako se suocavas sa strahom...suoci se sa strhom kao ja... mesec, dva tri... nebitno.. videces bices drugi covek...al tu moras ti da se dogovoris sam sa sobom, ne moze ni psiholog ni psihijatar da ti pomogne.. isto ce da tera teoriju... znaci sopis se 2,3 puta... kazes.. e pi*kico mala... neci vise da sam stidljiv, necu vise da imam pilece srce.... itd... veruj mi provereno, radi

[aaaca]

Рекао бих да је Давид потпуно у праву.

Што се тиче недостатка интересовања и хобија то је веома велики проблем. Пробај да нађеш неки хоби: столарија, електроника, електрика, моделарство, радиоаматеризам, грнчарство, баштованство.... Имаш их колико хоћеш.

А оно што питаш за последице. Хм. Па рецимо овако. Једна варијанта је да ће ћале све више да те малтретира и на крају ћеш да га убијеш и завршиш у затвору.

Друга варијанта је да ћеш почети да се дрогираш или још више да пијеш, па на крају завршиш у неком каналу.

Трећа варијанта је да ћеш се не кекако спанђати са неком женском и добити децу. Пошто ћеш још више бити у бедаку и још незадовољнији, онда ћеш да малтретираш жену па и децу. Тако ћеш њима да упропастиш животе, а можда ће и твоја жена да те убије када јој пукне филм.

Јел' довољно црно?

[Le Drazimir]

Izgleda da jeste, pocecu da trazim resenja, prvo da resim sebe a onda tek ostalo. Hvala vam

[aaaca]

Само напред. Такав ти је живот. Цео век се мучиш и бориш и на крају умреш. Наравно да то није све, али тако испада.

[milan7778]

Vidji, iz svog iskustva, a i slusajuci druge ljude oko sebe, svi mi manje vise imamo problem u komunikaciji sa raditeljima a narocito sa ocem. Ja sam isti, citavi zivot imam taj problem, i imacu ga dok je ziv. I vjerujem da je problem u tvome ocu koji nije umio da ostvari komunikaciju sa tobom i da kroz tvoj period odrastanja nije umio da izgradi jedan drugarski odnos zasnovan na povjerenju... tako da sto se toga tice, moj savjet ti je da jednostavno prihvatis ga takav kakaav jeste i da se mnogo ne sjekiras oko toga, da ti na jedno uvo udje a na drugo izadje.
To sto si stidljiv i to je manje vise normalno, vjerovatno zbog toga volis i da popijes da se opustis, ali pazi, to je mac sa dvije ostrice. Uredu je da sa vremena na vrijeme popijes, samo pazi da ne pocne da ti prelazi u naviku, a iz navike brzo predje u zavisnost...
Kazes da ti jedino alkohol ublazava stres, probleme... Znaci ovo je potpuno pogresno, aklohol moze samo privremeno da ti "pomogne" (zamaskira) da do nekle zaboravis na probleme, zato nemoj da u njemu trazis spas.
Trening! Znaci obavezno pocni da treniras. Ne moras ako ne volis trenirati ni fudbal ni kosarku, ali bitno je da si fizicki aktivan... Trcanje u prirodi, vratilo, razboj sklekovi... Znaci za to ti pare ne trebaju. A osjecat ces se mnogo bolje i porast ce ti samopouzdanje, smanjit ces i bolje ces podnositi stres. Dokazano je da trcanje izaziva lucenje hormona srece...
Ovo sto si napisao ti sad izgledaju kao veliki problemi a za nekoliko godina ces se smijati ovome sto si pisao. Zivot je pun problema, ozbiljnih problema, pun padova i uspona, prepreka, ali i lijepih stvari i dobrih stvari, i zato prestani da kukas i uhvati se u kostac sa problemima, sa zivotom i izadji iz njih kao pobjednik.

[Le Drazimir]

Navikao sam ja na to njegovo, ali sta snjim kad budem zavrsio srednju, ja sam medicinsku skolu upisao samo zbog njega, i zato sto nisam znao sta cu, medjutim on stalno govori svima kako cu ja da nastavim medicinu iako ja jos nisam odlucio nista, malo mi je previse 7-9 godina bubanja jos, jedva izdrzavam i ovoliko, ukoliko ne odlucim da nastavim dalje sa medicinom, necu vise u zivotu imati njegovu podrsku, i bicu sam samcat, ako budemo uopste vise i progovorili. To me nekako brine, retko sam se odvajao od njega, pa mi to stvara veliki problem.

[milan7778]

Pa vjerovatno covjek misli da zna sto je najbolje za tebe...
Sjedi fino i popricaj s njim, objasni mu i navedi mu razloge zbog kojih neces, ne zelis da upises medicinu. Razmisli sam sto zelis, koji fakulete da upises i to mu reci. Stavi mu do znanja da si sam svoj covjek i da ne dozvoljavas da drugi upravljaju sa tvojim zivotom. Da si spreman da saslusas sve predloge i da na kraju sam doneses odluku.
A to sto ces ostati bez njegove podrske, pa koliko vidim ni do sad je nisi imao.
Ako je pravi roditelj, sto god da odlucis, u pocetku bi mozda negodovao ali kad bi vidio da je to to, da si odlucio sto oces, na kraju ce stati na tvoju stranu.