Psihicko-socijalno-porodicni problem

[Le Drazimir]

Izgleda da jeste, pocecu da trazim resenja, prvo da resim sebe a onda tek ostalo. Hvala vam

[aaaca]

Само напред. Такав ти је живот. Цео век се мучиш и бориш и на крају умреш. Наравно да то није све, али тако испада.

[milan7778]

Vidji, iz svog iskustva, a i slusajuci druge ljude oko sebe, svi mi manje vise imamo problem u komunikaciji sa raditeljima a narocito sa ocem. Ja sam isti, citavi zivot imam taj problem, i imacu ga dok je ziv. I vjerujem da je problem u tvome ocu koji nije umio da ostvari komunikaciju sa tobom i da kroz tvoj period odrastanja nije umio da izgradi jedan drugarski odnos zasnovan na povjerenju... tako da sto se toga tice, moj savjet ti je da jednostavno prihvatis ga takav kakaav jeste i da se mnogo ne sjekiras oko toga, da ti na jedno uvo udje a na drugo izadje.
To sto si stidljiv i to je manje vise normalno, vjerovatno zbog toga volis i da popijes da se opustis, ali pazi, to je mac sa dvije ostrice. Uredu je da sa vremena na vrijeme popijes, samo pazi da ne pocne da ti prelazi u naviku, a iz navike brzo predje u zavisnost...
Kazes da ti jedino alkohol ublazava stres, probleme... Znaci ovo je potpuno pogresno, aklohol moze samo privremeno da ti "pomogne" (zamaskira) da do nekle zaboravis na probleme, zato nemoj da u njemu trazis spas.
Trening! Znaci obavezno pocni da treniras. Ne moras ako ne volis trenirati ni fudbal ni kosarku, ali bitno je da si fizicki aktivan... Trcanje u prirodi, vratilo, razboj sklekovi... Znaci za to ti pare ne trebaju. A osjecat ces se mnogo bolje i porast ce ti samopouzdanje, smanjit ces i bolje ces podnositi stres. Dokazano je da trcanje izaziva lucenje hormona srece...
Ovo sto si napisao ti sad izgledaju kao veliki problemi a za nekoliko godina ces se smijati ovome sto si pisao. Zivot je pun problema, ozbiljnih problema, pun padova i uspona, prepreka, ali i lijepih stvari i dobrih stvari, i zato prestani da kukas i uhvati se u kostac sa problemima, sa zivotom i izadji iz njih kao pobjednik.

[Le Drazimir]

Navikao sam ja na to njegovo, ali sta snjim kad budem zavrsio srednju, ja sam medicinsku skolu upisao samo zbog njega, i zato sto nisam znao sta cu, medjutim on stalno govori svima kako cu ja da nastavim medicinu iako ja jos nisam odlucio nista, malo mi je previse 7-9 godina bubanja jos, jedva izdrzavam i ovoliko, ukoliko ne odlucim da nastavim dalje sa medicinom, necu vise u zivotu imati njegovu podrsku, i bicu sam samcat, ako budemo uopste vise i progovorili. To me nekako brine, retko sam se odvajao od njega, pa mi to stvara veliki problem.

[milan7778]

Pa vjerovatno covjek misli da zna sto je najbolje za tebe...
Sjedi fino i popricaj s njim, objasni mu i navedi mu razloge zbog kojih neces, ne zelis da upises medicinu. Razmisli sam sto zelis, koji fakulete da upises i to mu reci. Stavi mu do znanja da si sam svoj covjek i da ne dozvoljavas da drugi upravljaju sa tvojim zivotom. Da si spreman da saslusas sve predloge i da na kraju sam doneses odluku.
A to sto ces ostati bez njegove podrske, pa koliko vidim ni do sad je nisi imao.
Ako je pravi roditelj, sto god da odlucis, u pocetku bi mozda negodovao ali kad bi vidio da je to to, da si odlucio sto oces, na kraju ce stati na tvoju stranu.

[Le Drazimir]

Ja se nadam, pokusacu to kad budem spreman, hvala.

[aaaca]

Наравно да су родитељи увек криви и одговорни. Они одгајају дете од рођења и од њих зависи шта ће на крају испасти. И околности играју улогу али веома мало.

Када дете одрасте одговорност прелази на њега али оно ипак бива ограничено неким родитељским оковима. Борба није наивна и обично бива изгубљена - али не увек.

Медицински факултет је веома незгодан. Прво због тога што захтева бубање а резултате видимо свакодневно. Други проблем је тај што је логичан след факултету рад са пацијентима. За то треба имати жеље.

Можда ДИФ или Дефектолошки, ваљда се тако зову?

[_david_]

da, ali i drustvo u kome se nalazi... recimo ako drustvo ne startuje ribu nece ni on.. i onda postaju invalidi... dobra je ona izreka s' kim si takav si ... jer ako bi kojim slucajem njegovo drustvo startovali ribe po gradu, normalno i on bi...

[aaaca]

Да, али до тада треба да прође много година родитељског васпитавања.

[Le Drazimir]

Pa da vam kazem da sam imao zelju da radim sa pacijentima na pocetku, posle prvog bloka u bolnici , kad sam video skim cu da radim, ko mi je pacijent, koji su uslovi rada, rekao sam sebi neka hvala, ali naravno postoji mogucnost da nastavim sa medicinom, onako na silu sto se kaze, pa se mozda naviknem, samo zbog dobre plate, jer izgleda da sve zavisi od novca trenutno na ovom svetu.

Moje drustvo iz osnovne i drustvo iz srednje su 2 razl. sveta, ja dok sam isao u osnovnu nisam imao neki veliki izbor drugara, njih par se naslo, malo su me maltretirali, malo su bili ok, i tako u krug, nemam puno lepih trenutaka sa njim, jedino sto su mi memorisali do kraja zivota, je kad su me gurnuli i slomilimi ruku, i kad su me gadjali kosarkaskim loptama pa sad kad mi neko baci loptu u lice ja se sklanjam i udaram je sto dalje od mene, nas odnos je posebna prica, lepo si rekao to da smo invalidi, bas je to slucaj, mene stalno zezaju sto nikad nisam imao devojku, a oni sve prvoklasni *ebaci.
U srednjoj mi je problem sto nismo blizu vecina zivi izvan grada, mali deo nas je u gradu, ali ti u gradu vec imaju svoje drustvo, i ja bas ne volim da se guram, i namecem.