panicni napadi

[ontario]

Doktore Ivice i svi ostali slicni meni jedno pitanje:MOZE LI SE UMRETI OD PANICNOG NAPADA? Kada se mora za bolnicu?Moram li u bolnicu ili da pustim da samo prode od sebe?
Hvala Vam unapred!
Pozdrav

[Marined]

Ja se uspesno lecim od panicnog poremecaja.Odmah da ti kazem da ne mozes umreti a to je upravo jedan od strahova kod panike,kao i da ces poludeti,ugusiti se,izgubiti kontrolu,da neces izdrzati...Vazno je da odmah ides kod neuropsihijatra jer nece samo proci i bolje je da sto pre reagujes.Ja sam dobila i agorafobiju uz to ali sam uz pomoc lekova a narocito psihoterapije to skoro skroz prevazisla.Lecim se oko sedam meseci, a to se inace leci oko godinu dana.Ne boj se izlecivo je iako ti se sada ne cini tako(i ja sam to mislila i prosla kroz pakao )
Toplo ti savetujem,izmedju ostalog da se registrujes na forumu''anksioznost i panicni poremecaj'' gde sam i ja i gomila nama slicnih,sto ce ti pomoci da ne budes usamljen u svom problemu Ne ocajavaj i puno srece ti zelim

[Marined]

Nisam naglasila da se zbog ovog ne lezi u bolnici ,vec se leci ambulantno

[Marined]

Nisam naglasila da se zbog ovog ne lezi u bolnici ,vec se leci ambulantno

[ontario]

Hvala ti puno na savetu!Reci mi molim te gde da pronadem taj forum?
Kako prevazilazis strahove?Sta ti najvise pomaze i da li pijes lekove?
Kada imas vremena molim te javi mi!
Hvala ti puno!

[Marined]

Nekad forumu padne sistem(sad dva dana nije radio,valjda je proradio)
Ides na http://panika.forumsplace.com.
Sa strahovima se boris polako,potrebno je vreme.Ne znam da li imas agorafobiju(ako ti je frka da ides negde sam ili cak sa nekim to je to)ja sam prvo uz pratnju nekog od porodice ili prijatelja,pa onda sama do najblize trafike,pa malo dalje i ...bus mi je bio najstrasniji,bila mi je frka i da idem u vece drustvo,da budem sama kod kuce,na poslu ali sam sada o.k. skoro niceg se vise ne bojim i sve radim sama
Lekove pijem ali jako male doze a psihoterapija je najvaznija jer radis na uzroku,ucis sta je panika,kako nastaje i kako je zaustaviti!Ako ti krene panika kreni da dises(u kesu ili u dlanove-zatvorene)duboko udah na nos,pa malo zaustavis disanje,pa dubok izdah na usta(dobre misli uz to)i tako dok ne prestane a sigurno hoce!Zvuci glupo ali pomaze jer panika nastaje bas zbog hiperventilacije,odnosno plitkog brzog disanja,menja se ph krvi zbog viska kiseonika,ta informacija stize do mozga,krecu telesni simptomi(lupanje srca,trnjenje,probadanje u sakama i stopalima,vrtoglavica...)i tad nastupa panika sa svim onim uzasnim mislima.
To je to,ako te jos nesto zanima pitaj.Idi na forum,to ce ti biti moralna podrska ali idi i kod lekara jer je i to vazno.Puno srece i veruj da ce proci a to ti govorim jer sama nisam mislila da cu se toga ikada otarasiti a (hvala Bogu)sad mi je dobro!Pozdrav

[ontario]

Puno,puno ti se zahvaljujem na savetima i drago mi je sto me razumes jer si to sve davno prosla.Mislim da samo onaj ko to prolazi ili je prolazio moze razumeti posto za neke od mojih prijatelja to sve zvuci glupo i smesno tako da sem Vas na forumu ja nemam nikoga ko ce me razumeti(izuzev mog muza).On je to sve davno prevazisao i izgleda meni zaboravio kako je to bilo uzasno.On je bio heroj,a ja ne i neprestalno se borim sama sa sobom ne bih li odgonetnula tu uzasnu zagonetku.Sto god vise razmisljam sve manje znam.Marined da li bih trebala neki inat da teram koji ce me naterat da se oslobodim tog uzasnog stanja straha i panike ili da se ne suprostavljam strahu?Sta si ti uradila?Gde je najveca tajna?Kako si u glavi prekinula taj uzasni zacarani krug?
Sta da radim?Sutra mi je odlucujuci dan za posao,a ja ne znam kako da sednem u auto i da li uopste da sedam?Stalno je prisutno ono STA AKO MI POZLI KO CE MI POMOCI!
PUNO TE OD SRCA POZDRAVLJAM!

[Marined]

Drago mi je da mogu da ti pomognem i to zaista niko ne razume osim onog ko je to doziveo!Ja to nisam davno prevazisla,nego jos i sad prevazilazim i skoro sam skroz stim rascistila.Po meni tajna je u tome da se suocavas sa strahovima ali ne da se forsiras po svaku cenu,jer to je dodatni pritisak.Kreni od malih stvari pa onda krupnije korake i svaki put kada prevazidjes strah on postaje manji.Sto se tice misli "sta ako mi pozli a ja sama?" i njima slicne to ce te pratiti neko vreme ali ce i to jenjavati.Ja sam kada se osecam o.k.isla u susret strahovima,a kada sam bila napeta nisam se forsirala.Trebace ti vreme da povratis samopouzdanje ali ces uspeti i disi tako kako sam ti rekla i videces da je u tome tajna.Veliki pozdrav i poljubac.Pisi.
P.S.da li si bila na onom forumu?

[ontario]

Cao prijateljice moja,mogu to slobodno da kazem!Drago mi je pa sam stupila sa tobom u kontakt i bezbroj HVALA na citavoj tvojoj podrsci.Mnogo mi znaci Marined svaki tvoj savet jer prolazim veliku krizu u zivotu.Danas sam konacno usudila se sesti u auto i otici na autoput sa svom preostalom snagom jer mi danasnji dan moze promeniti zivot za 100%,ali moram da ti kazem moj je sin isao samnom i oscecala sam se "sigurnije".Veoma me zabrinjava jer cim sam krocila na taj veliki autoput ogroman bol je poceo u prsima,imala sam osecaj da mi je neko pritisao i stegnuo prsa i da mi neda da disem normalno.Pored bola pocelo je da me pece na sredini prsa i onda je bol postajala jos veca.Na put sam krenila u 12 sati,pola sata sam se vozila autom do tamo i sada je 10 sati uvece ja se jos uvek ne osecam ok.Bolje mi je,manja je bol ali ne prolazi.To me veoma brine Marined!Kako cu sama putovani ako dobijem posao pojma nemam ali necu sa tim da se sada opterecujem jer sam danas napravila veliki korak.Pisi mi molim te da li si ikada imala taj osecaj na sredini prsa,tu uzasnu bol(kao da mi neko hoce smrskati ezofagus)ili ti se to nikada nije desilo?Zaso je to tako i sta si radila u tom slucaju?Na onom sajtu sam bila i nemam pojma sa kim i kome da pisem,da li su to ljudi kao mi ili doktorski saveti?Moram da vidim kako da se uclanim.Puno te pozdravljam i ljubim za sada!
Javi mi se kad mozes!

[Marined]

To je normalno(mislim na to u grudima)i nemoj da mislis da je srce ili nesto slicno jer nije.Ja sam imala i bolove i jako pecenje u grudima i to je sve u sklopu anksioznosti a za vreme jakog straha ili napada je jos mnogo jace.Ja sam i hipohondricna pa sam mislila da cu svakog trena riknuti od srca Ali...evo me delim savete tebi
Na forumu su ljudi kao mi(panicari i sl)puno se pomazemo(moralnapodrska)salimo i td.
Idi na opciju da se registrujes i tamo ces naci strasno puno tema koje ce te interesovati,a mozes i sama da postavis novu.Jako ce ti se dopasti.Ako budes imala problem pri registraciji posalji poruku administratoru foruma pa ce te ona registrovati.Sve naj i drago mi je da sam ti makar malo pomogla.ljubim

[plavonebo]

Ontario,

S obzirom da imas panicni poremecaj, "normalno" je da se bojis voznje auto putem zato sto imas osecaj da ako te uhvati panicni napad nemas gde da se sklonis.
Bolje receno, tebi ili nama se cini da nemamo gde da se sklonimo. Mene je par puta uhvatio panicni napad na autoputu i veruj mi uvek ces naci nacin da prodjes kroz to. Skoncentrisi se na voznju, izaberi sporu traku i ako treba uspori i zaustavi vozilo, upali sva cetiri zmigavca kao stalo ti auto
Ja bih u tvojoj situaciji postupio drugacije ako je u mogucnosti. Da li mozes neko vreme da uzimas autobus ili voz do posla dok se ne naviknes na novi posao? Kada budes malo jaca onda kreni sa autom. Nemoj se opterecivati da moras preko noci da budes ona stara osoba kada se nicega nisi bojala. To ce doci postepeno. Panicni poremecaj se leci korak po korak, treba biti strpljiv i uporan.
Ako to nije moguce prvo vozi tu relaciju za vikend ili u vreme kada je manaj guzva da se naviknes na tu relaciju. U pocetku vozi sa nekim a posle sama.

Pozdrav

[vmilka]

Draga ontario,
Negde sam procitala tvoju pricu vezanu za "odlazak" oca.
Ja sam prosla kroz gotovo istu fazu tako da mogu da te razumem.
Pobedila sam klaustrofobiju i anksiozna gusenja uz ocevu pomoc,
mada ga vise nema kao ni tvog.
U teskim trenucima jednostavno bih pocela intezivno da mislim na njega i imala sam osecaj kao da je njegov duh tu kraj mene, stiti me i daje mi snagu da se suocim sa problemom, da izdrzim i ponovo budem jaka kao nekad!
Sada je taj period dve godine iza mene, nisam jos uvek jaka kao nekad, ali gusenja i strahova vise nema.
Za nedaj Boze u torbi sa sobom nosim njegov rucni sat, s vremena na vreme ga izvadima, pogledam i kao da me obasja neka svetlost, mir, toplina. Bili smo jako vezani..
Mozda ce nekom ovo sto pisem izgledati glupo, ali bitno je da sama nadjes metod kojim ces se izvuci iz bedaka.
Pre svega moras da verujes u sebe, da ti to mozes!
Pozdrav i srecno!

[ontario]

Cao svima!Hvala Vam bezbroj puta na podrsci i svakom savetu.Marined probala sam poslati administratoru poruku ali odgovora nema.Plavonebo ja ne mogu da idem autobusom posto je veza uzasna,a vozom ne verujem da bih prezivila......voz je onaj brzi podzeman,a ja klaustofobicar pa zamisli bas bi mi bilo veselo.Jedino mi preostaje auto ili da odustanem od svega sto bi me dovelo u jos goru situaciju.Muz mi je bolestan i ja moram da radim po svaku cenu tako da pokusavam prisiliti sebe.Znas kada nemas izbora u zivotu i nades se u klopci onda ides glavom kroz zid.Mozda ce me kostati taj moj strah i gusenje ali mogu samo da se uzdam u Boga jer mi nista drugo ne preostaje.Javicu Vam kako se stvari odvijaju,obecali su me zvati za posao u roku od sedam dana,pa ako su me izabrali onda mi odustajanja nema pa sta bude BICE.U zadnje vreme verujem u sudbinu jer sta je sudeno od toga se nemoze pobeci.Zar ne?
Puno vas pozdravljam i zalim srece u zivotu,a isto tako i doktoru Ivici!

[Marined]

Prica za oca mi je jako dirljiva jer sam i ja za mog tatu nenormalno vezana.Zao mi je sto si ostala mez njega
Ontario jesi sa foruma slala poruku administratoru?Ako jesi dobices odgovor ili probaj ponovo.To sto si u situaciji da moras da radis i nije lose jer ti je to dodatna motivacija da se iz toga izvuces.Puno srece obema!

[ontario]

Cao Marined,evo sada sam se ukljucila na forum,a na onaj sam poslala poruku ali odgovora nema.Upravo sam danas dobila posao i pocinjem 3 Januara i mesto da budem vesela i sretna ja sam tuzna jer ne znam kako cu putovati autom sama svaki dan.Da je prije dok sam bila"normalna"slavila bih i pevala citav dan ali sada....Bas bezveze!
Inace ja sam za moga oca bila toliko privrzena da je evo 13 meseci proslo,a ja se jos uvek ne mogu pomiriti da ga nema.On je bio pun zivota i cinilo mi se da ce VECNO ziveti i NIKADA nisam mogla zamisliti da ce otici sa ovoga sveta,a da mu necu reci koliko ga volim i zadnje zbogom.On je to sve znao,pisao mi je pisma godinama u Kanadi pripremajuci me mentalno da je normalno umreti jer je znao sta ce se dogoditi samnom zbog prevelike ljubavi.Ja ta pisma nisam shvatala ozbiljno jer je bio moja dva oka bez koga sada lutam u zivotu.Nisam mogla zamisliti da ce me ostaviti ikada i to mi je bila prva greska.Videla sam ga zadnji put kada je bio ovde u poseti prije 2 godine sa majkom i mnogo toga sam za 3 meseca propustila.Puno sam radila i isla u skolu u isto vreme i bila sam jako nervozna i on je to video.Savetovao mi je tada da idem kod doktora i trazim tablete za smirenje ali ga ja nikada nisam poslusala.Ispricao mi je citav svoj zivot,tezak,jadan zivot i doneo sve stare slike jer je znao da se vise necemo videti.Stalno je govorio ja sada mogu mirno da odem sa ovoga sveta i sretan sam jer imate sve i deca nisu zeljna nicega.Ziveo je za dan da nas vidi.Puno, puta smo se poterali za ta 3 meseca zbog moje nervoze ali tada ni on ni ja ne bi mogli spavati pa bi pusili do neko doba noci i pricali i tada bi mi rekao:sto prokleti jezik kaze srce ne oseca!Dan prije nego sto su odlazili jako sam plakala u sobi i majka ga je poslala kod mene.Ja sam ga jako zagrlila i poljubila i molila da mi oprosti sto sam ga puno puta uvredila nenamerno u zivotu.Jednostavno trazila sam oprostaj!Dao mi je oprostaj i u ocima sam mu videla suze.Tezak je bio rastanak!Kada mi je javljeno prosle godine da je otisao toga momenta deo mene je otisao sa njim zauvek i ZNAM da nikada vise necu biti ona stara osoba.Znam da je za nekog glupo i da se ljudi pomire sa smrcu ali ja NIKADA.....to je nesto jace u meni i ja se ne mogu boriti protiv toga,a mozda i ne zelim.On bi zeleo da sam ja sretna,a ne tuzna ali ja prosto ne znam kako.Dan prije nego sto je umro me zvao i nikada necu zaboraviti tako tuzni glas.Ne mogu si prezaliti sto sam otisla na posao to jutro posto mi se nije islo.Rekao mi je kako bi voleo da umre i tako je i umro.Umro je sam sto me jos vise boli jer je majka ostala u bolnici zbog toga sto su pripremali kriticnu operaciju.Nije se mogao pomiriti da ce je izgubiti i umro je ispred njene bolnice,a ona nije znala niti ga je videla to jutro.Nikada nismo saznali ko ga je od prolaznika nasao da lezi na ulici i da li je ista rekao ili je namesto bio u...Tesko mi je tu rec i da kazem nemoj mi zameriti.Otisao je ,a tajna je vecna ostala u mome srcu,da li je umro od srca kao sto kazu ili.........Nisam vec dugo pricala o mome ocu sa nekim i evo mi prilike sa tobom.Lakse mi je kada imam sa kim da pricam pa se nadam da mi neces zameriti na tome.To ti je deo moje zivotne price,a posto vidim da isti jako volis svoga oca ponekad razmisljaj o rastanku i ne moj cekati ni jedan dan da mu kazes KOLIKO GA VOLIS!Zagrli ga,poljubi ga jer ja to nisam mogla zbog proklete tudine.Daj mu svu ljubav jer se tako neces kajati kada dode vreme njegovog odlaska.Majka mi je jako bolesna i kako cu nju preboliti jednog dana stvarno ne znam,a vreme je da o tome razmisljam ozbiljno.Boli srce,a lek za to je tesko naci.
Puno te pozdravljam i javi se kad mozes!