panicni napadi

[ontario]

Hvala ti VMILKA na moralnoj podrsci o ocu ti si kroz to sve prosla i prolazis pa onda razumes sve.Ja imam ocevu sliku u autu i bukvalno uvek je samnom.Ne vidim ga ali znam da je tu i da me cuva.Boze.......kako bi bio sada sretan da mu kazem da pocinjem raditi!
Sve sto kazes si upravu upravo sam mislila na njega i majku prosle nedelje kada sam u autu dobila napad panike i to me opustilo.Tada je bila razlika jer je moj muz vozio pa sam ja sklopila oci i razmisljala o njima ali sada moram ici sama i to me plasi.Odlican si mi dala savet jer cu poneti lancic sto mi je dao za uspomenu i drzati uz sebe.
Hvala ti na svemu,nisam ti odgovorila ranije jer sam tek sada videla tvoju poruku.Puno poljubaca od mene!

[vmilka]

Draga Ontario,
Uspela si da me rasplaces svojom pricom o ocu..
Moj je "otisao" pre skoro 10 godina, a ja jos uvek ne mogu da prevalim
preko usta rec da je u....
Zamisli kakva slucajnost, isto kao i tvoj otisao je onako kako je prizeljkivao-u bolnici!
A ja ne mogu sebi da oprostim sto se to desilo u bolnici i sto u poslednjim trenutcima zivota nisam bila kraj njega...
Bili smo jako vezani!
Toliko, da kada sam se 95-te preselila u Canadu, njegovo zdravstveno stanje se naglo pogorsalo i za mesec dana je stigao do samrtnicke postelje! Moji su sve vreme krili od mene sta se desava dok mi brat najzad nije rekao da je tata prestao da jede kad sam ja otisla.
Uzas jedan!
Vratila sam se za Srbiju i uspela da ga spasem!
Ziveo je posle toga jos 2 godine.
U Canadu nikada vise nisam otisla, mada sam imala iseljenicku vizu,
ostala je samo ruzna uspomena.
Videla sam tvoju sifru zato sam se javila.
Volela bih da mogu da ti pomognem, ali uglavnom moras sama da nadjes mehanizam borbe protiv stanja u kojem si.
Nesto sto ce ti u odredjenom momentu prekinuti negativni tok misli i usmeriti ih u pozitivnom pravcu.
Veliki pozdrav i glavu gore!
Milka

[ontario]

Cao Milka,drago mi je pa si mi se javila i jako mi je zao sto se nisi vratila u Kanadu.Bila si sa ocem do zadnjeg dana i to ti je blagoslov od Boga.Ja nisam mogla otici na sahranu,da ga samo vidim i dotaknem ruku i to me boli jako da placem svaki dan.U utorak mi je javljeno u 3 i 10 poslepodne,a u cetvrtak u 1 sat je bila sahrana.Ja nisam imala novaca i jos gore pasosa,a muz mi je lepo govorio 2 godine da napravim za nedaj boze.Ja nisam to htela jer su oni trebali doci i prosle godine da nas vide u Kanadu i nisam ni u podsvesti razmisljala da se planovi nikada nece ostvariti.Svi su bili,samo ja nisam.......i to ce me boleti do kraja zivota.
Poslala sam pare majci da se sve obavi dostojno kako je i zasluzio ali ni to mi nije pomoglo u tuzi.Sin mi je puno pomogao toga momenta jer je bio jako privrzen za dedu,a on ga je volio vise nego mene.Rekao mi je majko nemoj da places deda ce biti u mojim svatovima kada se ja jednog dana budem zenio!Tesio me i govorio da je deda sa Bogom i andelima i da ce uvek biti tu kada mi je tesko u zivotu.Jedno vreme sam se smirila i povremeno znala jaukat ali od kako sam preselila jako daleko,prestala raditi,prijatelja ovde nemam upala sam u jos vecu krizu i sve mi se vratilo kao film u zivotu.Prati me u svaku stopu,svaki dan i pojma nemam sta da radim.Ne radujem se poslu,ne radujem se novom danu i stalno sam tuzna.Nigde mi se ne ide,nista mi se ne radi sve mi je bezveze.To je valjda depresija i zaista ne znam da li da pocnem sa tabletama kojih se jako bojim.Hvala ti na svakoj podrsci,na svakoj lepoj reci i na tvom vremenu koje provodis da bi mi pisala pisma.Mozda cemo se sresti jednoga dana,a ja bih zelela da te jednom upoznam.Mozda je sudbina htela da mi se javis jer nista u zivotu nije slucajno.Budi mi puno pozdravljena i kada si raspolozena i imas vremena javi mi se!
Puno te pozdravljam i ljubim!

[guci]

Draga "Ontario",

Kada mi je tesko, i kada preti opasnost da cu upasti u depresiju, ja se trgnem, jer prvo pomislim na svoje dete. Znam koliko sam je zelela, i znam koliko je srecna, a i mi s njom, i ne dozvoljavam sebi da bilo sta narusi srecu u njenim okicama... Imas sina, hvala Bogu, on je sasvim dovoljan razlog za vedro raspolozenje i za opstanak!!! Zato, glavu gore, zbog svog deteta!!! Zasto da ga rastuzujes, jer te mora gledati takvu? Decja najveca sreca je radosna majka, znam po sebi!!!

[ontario]

Draga Guci,znam da si sve u pravu sto se tice dece.Ja imam predivnu decicu i sina i cerku i sretna sam zbog toga.Tesko im je gledati me tuznu iz dana u dan i sve cu uciniti da se to promeni i da budem majka sa osmehom na licu.Nadam se da ce ovaj uzasni period proci i da ce doci bolje sutra.Zbog njih cu uciniti sve i oni su jedini razlog pa sam jos kolko tolko normalna.Mozda ce sve biti drugacije kada pocnem raditi,kazem mozda vidicemo,mozda je to razlog mojoj depresiji.Ovi me zidovi upropastise jer sam skoro citavo vreme sama.Deca su velika i dugo su u skoli,a kada dodu kuci svako ide u svoju sobu.Ja im nisam vise zanimljiva jer su odrasli i ne zelim ih opterecivati sa mojim problemima tako da ste mi vi na forumu jedini sa kojima mogu da pricam.Hvala i tebi i svima na velikoj podrsci i neka Vas Bog blagoslovi!
Pozdrav od srca

[danka]

Ontario,
ja ti nikako NE bih preporucila onaj sajt koji ti je preporuce (imam DEBEO razlog za to!), ali ti toplo preporucuje ovaj:

http://www.depresija.org/forum/

gde se okupljaju osobe sa ovim poremecajem i gde mozes dbobiti korisne savete.
Mozes prvo da pises kao gost (Ako si sumnjicava, sto na ovom sajtu nema potrebe da budes, ali na drugim sajtovima treba), a posle se lepo registruj.

Kreni tako sto ces ispricati svoju pricu, videces puno finih likova.
Probaj.
pozdrav

[Marined]

Ja imam odlicno iskustvo sa forumom za koji sam joj rekla i nista ruzno ni lose nisam dozivela!Ne znam odakle takva odbojnost,ali ontario je velika devojka,neka ode na oba i izabere!Iz depresije se trgni kako znas i umes!Ja decu nemem ali imam druge razloge i motive da se borim protiv malodusnosti,strahova...Veliki poljubac

[ontario]

Hvala ti Marined,Danka i svima koji mi pomazu da prodem kroz ovu uzasnu krizu.Svaki mi je forum dobro doso u ovim trenucima zato Vam zelim svima puno zdravlja i srece u zivotu.Vi ste mi jedini prijatelji i puno mi je lakse kada znam da me neko razume i prica samnom.Danka,bila sam na tom sajtu i hvala ti do neba.Hvala ti Marined bezbroj puta na svemu.Jos uvek ne mogu da idem na taj forum jer mi administrator ne odgovara,a poslala sam joj poruku.Sve Vas najtoplije i najsrdacnije ljubim i pisite kad stignete.
Pozdrav

[plavonebo]

Ontario,

Cestitam ti za posao!!!
To je super vest.
Samo budi strpljiva i sve ce biti OK.
Pozdrav

[danka]

poslala sam ti PP
pozdrav

[progoran]

i ja sam na sajtu depresija org odlicqan je dodji

[Marined]

Hvala ontario i ja tebi zelim sve najbolje,kao i ostalima!

[ontario]

Ja Vam se od srca iskreno zahvaljujem na vasoj dobroti i podrsci.
Sve Vas srdacno pozdravljam za sada!

[DRAGANICA]

Prvi put sam na ovom forumu i sada mi je mnogo lakše kada vidim da veliki broj ljudi ima problema sa napadima panike.Ne znam samo koji bi trebalo da bude moj sledeći korak jer kod lekara nisam išla izuzev pre devet meseci kada sam mislila da imam problema sa srcem ili štitnom žlezdom.Medjutim, sve je bilo u redu i dobila sam da prijem bromazepam od 1,5 mg i propranolol četvrtinu po potrebi.Jednostavno nisam znala šta se desilo sa mnom sem da sam bila izuzetno uplašena kako za sebe tako i za moje devojčice, jer sam mislila da ću umreti.Ubrzo sam shvatila da sve ide iz glave.Ali u čemu je problem. Ima li šanse da se prebrode napadi panike i kako?Molim sve koji imaju slično iskustvo da mi se jave. Da li je moguće da je nekoliko stresnih situacija, kojih sam imala za redom prouzrokovalo ovakvo stanje u kome se nalazim?Šta da preduzmem, jer se bojim da situacija ne postane gora od ove u kojoj sam.

[Marined]

Proci ce ali ne samo od sebe.Idi kod neuropsihijatra ili bar kod dobrog psihoterapeuta.Ovde imas dobrih saveta kako da to prebrodis.Ti stresovi su verovatno bili okidac a to sigurno ima svoj koren u proslosti.Zelim ti sve najbolje i nemoj da se demoralises,jer iako ti se mozda cini da nece proci,PROCI CE!