Molim savet za res.ljubavne dileme

[pravedna]

Znam da niste navikli od mene da pisem o ovakvim stvarima i da zauzimam prostor, ali imam pitanje i potrebna mi je pomoc, jer mi se odgovor psihologa kod koga sam bila ne dopada.

naime u vezi sam 3 god i zivim sa momkom 2.5 god.Bilo je reci o veridbi 2008. i kada je doslo vreme za veridbu moj dragi se ucutao. Ja imam 30 godina on 26god. Otresit je i zna sta i kada hoce. Naime radi odgovoran posao i kada mu se ukazala prilika bez problema prelazi na novo radno mesto u novi kolektiv (znaci odlucan je, ja isto tako nemam problem oko takvih stvari jer ako sam u nesto sigurna onda je to to i nije mi problem promeniti posao jer znam svoju struku dobro, znaci kad se hoce moze se), zna da nece da zavrsi visoku skolu, jer da hoce ucio bi i , sad razmislja o kupovini diplome i uglavnom gura svoj zivot u pravcu znam da to i to hocu , a da to i to necu. Covek odlucio da ne zna da li ce da se zeni i da nece decu tj. nece jos. Na pitanje kada misli posto meni godine prolaze on kaze da za decu zna da nece jos 3-4 godine a za brak nije siguran , boji se, frka mu je jako. Ja ne vidim razlog jer ako vec sve radimo kao u braku sto ne bi to ozvanicili. Pazite da napomenem nije mi stalo do papira, ne radi se o tome, nego se ja preispitujem, da li me jos voli ili ne i u cemu je problem. ON kod psihologa nece, ja sam bila. Zena me videla par puta i lepo mi rekla "trazi ti nesto sa strane vidis da te balavander zajebava" ja sam rekla da to nikada ne bih uradila ma ko da je u pitanju a ne on koga volim i da ja ne bih mogla da se cujem sa nekim i vidjam a onda kao dodjes kuci i nista nije bilo, sedis na dve stolice i onda odaberes, fuj. Ona mi kaze e pa ja sam ti dala strucno misljenje jer od njega nemoj da se nadas nicemu sve sto je hteo uradio je, da hoce brak i da te voli ozenio bi te. Ima istine, ne znam da li da ja opet idem kod nekog psihologa ili sta da radim vise, njemu kad spomenem brak ili decu promeni fizicki opis i skrene temu npr. Ja kazem stvarno nije uredu sto me vise zavlacis lepo mi reci da li ces ikada biti siguran da li hoces brak, ne moras odmah da kazes,lepo razmisli, daj argumente za i protiv, jel te plasi nesto jako...??? On odgovara ma bice sve uredu jednog dana videces, e zvao Djole da idemo na utakmicu u petak , pa da znas samo. Hoces do grada da se prosetamo?

Da li da idem kod nekog opet, ili da cekam jos ,do tog jednog dana, da li i sta da radim, mozda me vise ne voli, a ne bi da ga prisiljavam samo mi je jako ruzna ta nesigurnost njegova i neodlucnost?

Ako nekog ima nesto pametno neka mi napise hvala puno.

Pozdrav

[Slavko_slavko]

zasto da ti ides kod psihologa kad problem nije u tebi?nije redu da ti ja dajem bilo kakve savete jer si starija od mene,i ja na to nemam pravo,ali po ovome ispada da bezi od odgovornosti tog tipa...

[isidora]

On smatra da jos nije spreman i niko nema pravo da se na njega ljuti tim povodom. Imas dve mogucnosti:

1. da cekas i da cekas da se gospodin smisli. Da mu dodje iz dup. u glavu...

2. Da nadjes nekog slicnijeg sebi ko razmislja na slican nacin.

Pogresno bi bilo da ocekujes i zahtevas od svog momka da se promeni i da promeni misljenje, ili da ga na neki nacin prisilis, jer tu nema srece. Koliko god da ovo zvuci surovo, bolje je da se zavrsi sada, nego da se zavlacite jos 5 godina, on i tada mozda nece "biti spreman" a ti ces imati dovoljno godina da ti bude jos teze da menjas i momka i navike...

Nije lako i potpuno te razumem. Ali zapamti da je retko koji muskarac ikada izgovorio nesto u stilu "spreman sam da se zenim". JA takve ne poznajem...

[donka]

Mislim da je tacno ono poredjenje muskarca sa semaforom iz "Seksa i grada"... Celog zivota im je upaljeno crveno svetlo, i onda se odjednom upali zeleno, i pozele da se ozene. E sad, ti mozes da cekas, ali niko ti ne garantuje kada ce se zeleno svetlo upaliti, a ni on sam to ne moze da predvidi. Moze on tebe da voli vise nego sto je ikada ikog voleo, ali prosto jos nije spreman na brak. Mozes da cekas, ali ako osecas da ti istice vreme i da ce to da opterecuje vasu vezu, mozes i da raskines i potrazis nekoga ko je vec spreman.

[hunter]

Tebi snajka kucka bioloski sat i to je noturna cinjenica. Mislim da ti ne moze pomoc' ni jedan psiholog, vec sama sebi! Taj momak je kvalitetan, ali je momak, a ti si zena u godinama koje traze nesto za gram opipljivije i pametnije!

[pravedna]

Hvala vam svima na savetima. Neki su me i nasmejali

Sta da vam kazem valjda ce se nesto ubrzo promeniti, il cu se udati ili biti slobodna devojka.

Kada sam krenula u ovu vezu sa 27 godina nije mi se cinila velika razlika od 3.5 godine, tacnije da budem iskrena nisam ni razmisljala o udaji tada, kao sto on ne razmislja sada.

Mozda da sam imala ovakvu situaciju i bi razmisljala ali posto sam bila sama nije mi bilo ni na kraj pameti.

Sada razmislajm i u pravcu i sta ako se udam, ko ce biti glavni oslonac i stub porodice opet ja, dok ce on biti stalno nesiguran ili dok on ne odraste,hm...

Malko se zakomplikovalo, ali resicu ja to samo mi je bilo bitno da cujem sta misle ljudi koji nisu oko mene tj. nisu pristrasni i subjektivni.

Hvala jos jednom

Pozdrav

[Milicapilica]

Imala sam nekoliko iskustava slicnim tvojima i ni jedno se nije zavrsilo brakom.
Sa jednim momkom sam bila 4 godine od kojih smo 3,5 ziveli zajedno. Bio je u fazonu da nam je lepo ali da nece da se zeni i da ne zeli decu(ikad). E sad ovo prvo mi nije bilo bitno jer nisam bas tradicionalno vaspitana i to parce papira mi nista ne znaci, ali ovo drugo mi je smetalo doduse iskreno ne previse, jer vec posle par meseci nisam zivela u iluziji on i ja do kraja zivota i sl.
Posle mene se zabavljao a par godina kasnije i ozenio devojkom koja je moja susta suprotnost. U pocetku se zalio na sve kod nje sto nije kao kod mene, ali ocigledno je to ono sto je trazio (doduse moto je bio da se zeni sa njom jer ga ni jedna druga zena u zivotu nece tako voleti - po meni ne bas tako sjajna logika, ali muski um mi je i dan danas velika enigma). Za sad nemaju decu, ali ne bi me cudilo da se i to desi.
Ostali momci koji su imali tu recenicu da nece jos da se zene ili da to ne zele uopste- ustvari nisu to zeleli da urade samnom. Vecina ih je danas ozenjena i ima decu. I ja sam nasla ono za cime sam tragala, uvek ima onih koji razmisljaju i zele ono isto sto i ti.
Ne zelim da te obeshrabrim, ali ljudi se retko menjaju a ako su nesigurni uvek postoji neki razlog. Brak bar u danasnje vreme nije nikakav bauk, sve dok nema dece, ako ne ide...boze moj.
Ti bolje sedi i razmisli sta su ti prioriteti u zivotu. Meni je recimo bitno da imam dete. Ako ga volis i mislis da nada za zajednicku buducnost postoji (mada je tesko to objektivno sagledati kada su upletene emocije), radi na tome da on prestane da se plasi takvog cina. A ako ne, onda bolje rascisti sve i kreni ispocetka. Ima i onih koji se ne plase obaveze i uzivaju da budu tate....

[dannina]

Imam ja jedno pitanje, u vezi ovih problema. Kako to izgleda kad posle 3,4 godine lepog zivota s nekim, shvatis da to nije to, tj da mora da se zavrsi? Meni to deluje kao horor! Uvek sam mislila da su to najgore situacije, kad ti se cini da sve ide svojim tokom i jedno jutro ustanes i ukapiras da moras da ides dalje, a u stvari ne bi, a zelis jos nesto, a mozda se promeni i sl? Cini ti se da bi funkcionisalo, ako se pruzi sansa, a sanse nema... Sta vi kazete?

[Milicapilica]

Meni to nije bio horor. Nekada sam bila tuzna, a nekada sam se osecala oslobodjeno. Ljubavi kako prikazuju na filmovima su retke u zivotu. Nekada ljubav jednostavno prodje, pa postanemo umorni od onih stvari koje nam na partneru smetaju (tada se otvore oci pa vidimo sve). Ne kazem da nema ljubavi koje mogu da traju ceo zivot, ali ih je malo. U urbanom nacinu zivota cesto ne gajimo ono sto bi trebalo da nam bude najbitnije, nego to shvatamo zdravo za gotovo....A neki put ljudi uvide sta su imali tek kada im taj neko okrene ledja i ode u drugom pravcu.

[milica s]

he pa pazi i ja sam imala takav problem....sve danas ce sutra ce bla bla.prvo sam saznala da mu njegovi sole pamet da nisam za njega jel sam dete razvedenih roditelja mislim...razlog...
e onda te hoce te nece i na kraju meni puko film i postavila mu ultimatum ako hoces zeni me ako ne dovidjenja i kada je video da djavo odneo salu ozenio me i sada kaze da je znao zenio bi se ranije...sad mu lepo a zalio momacke dane....tako i ti ili ili,pa nije jedini

[isidora]

Imam ja jedno pitanje, u vezi ovih problema. Kako to izgleda kad posle 3,4 godine lepog zivota s nekim, shvatis da to nije to, tj da mora da se zavrsi? Meni to deluje kao horor! Uvek sam mislila da su to najgore situacije, kad ti se cini da sve ide svojim tokom i jedno jutro ustanes i ukapiras da moras da ides dalje, a u stvari ne bi, a zelis jos nesto, a mozda se promeni i sl? Cini ti se da bi funkcionisalo, ako se pruzi sansa, a sanse nema... Sta vi kazete?

Pa, ne mozes s nekim da zivis idilicno i da posle nekoliko godina shvatis da on nece, recimo, brak. To se valjda zna i pre. Valjda se o tome razgovara duze vreme, a ne iznenada: BU, ja ne zelim brak!

I meni lici na horor, ali sam sigurna da sto pre shvatis da od tog posla nema nista, bolje za tebe. Mozes da se sasusis pored njega, da ga 20 godina cekas da se predomisli, pa da opet ostane po starom, a zivot prosao nepovratno...

Tuzno jeste, ali zaista, koga nema bez njega se moze, pa ljudi nastave da zive posle tragicnih gubitaka svojih voljenih, a kamoli raskida duge veze. Koliko god da izgleda strasno, bitno je spasavati sto se spasti da, pa otici dok imas jos vremena da zasnujes porodicu s nekim ko je za to spreman...

Sto neko rece, "oni koji nisu hteli brak, nisu ga hteli sa mnom" tako da je sve jasno...

[donalea]

Htela bih samo da navedem jedan primer,muskarac (inace jedan od nasih najpoznatijih glumaca,da mu ne navodim ime) ziveo je 10 i vise godina u vanbracnoj zajednici (sa zenom koja je lepa,pametna,obrazovana,ma idealna) i stalno je pricao kako nece da se zeni i kako nece decu,i,oni se razidju i posle 6 meseci on ozeni jednu manekenku i ubrzo dobije dete! A celu deceniju je pricao kako nece ni jedno ni drugo! Ustvari,na kraju je bilo jasno da nije hteo sa njom,sta reci,sem da treba sto pre da saznas na cemu si,cak i ako ti se krajnji ishod ne dopadne, bolje i tako nego da zivis u zabludi godinama,i onda nista,pozz

[remi]

Kažu da ako oboje ne žele zajedničko dete da od te veze nema ništa.

Možeš da ga animiraš: Kasnije da dolaziš kući, da se praviš da kriješ nekakav specijalan veš od njega, pa on kao slučajno pozove, tajanstveno se smeškaš na poruke od prijateljice i slično. Možeš i da izmisliš trudnoću, pa da vidiš njegovu reakciju. Nekima je potreban podstrek.
Sećaš li se scene iz "Boljeg života" kada Emilija savetuje Violetu da ode i kaže dr Ivi da se udaje, pa ako je on zainteresovan za nju da će se svim snagama boriti da je vrati, a ako ne odreaguje da onda nije za nju... ? Ima u tome puno istine, istine koja zahteva puno hrabrosti.

U suštini, mogu da ti nabrojim mali milion trikova od kojih bar jedan će upaliti, ali... Ja nisam u tvojoj koži i to je tvoja priča, i njegova. Bitno je da proceniš šta tačno želiš od života i šta su ti bitni prioriteti a njegovo je da odluči da li želi da bude u toj priči. Ponekad, prirodno - biološko - genetsko pravo, pravo na dom i porodicu, usled raznih situacija zna da se iskomplikuje.
Poenta je u tome da si ti ta koja će na kraju doneti odluku i živeti sa njom.

Kao što ima priča kako se jako duge dobre veze odjednom raspadnu, a satić uveliko otkucao, isto tako ima priča da se duge i ne baš harmonične veze pretvore u idilu. Čini mi se da je prvih priča mnogo više. Znam ženu koja je bila u vezi desetak godina, čekala ga je dok je studirao, dok je započeo karijeru, u međuvremenu je imala dva abortusa (normalno, na njegov nagovor), da bi je on samo jednoga dana ostavio bez najave. I nije to najgore: Za manje od mesec dana se oženio drugom, sa kojom ima i decu. A ona, prvo nije mogla godinama da se sabere, a drugo kada je ostavio pregazila je pošteno trideseta i dok je našla onog pravog satić je otkucao, abortusi odradili svoje... Odgajila je tuđu decu (jesu deca od bliskih rođaka, ali nisu njena) i ostala joj je žalost za sopstvenom decom. To je njena priča.

I ja se nalazim u prilično blesavoj i napetoj situaciji i nemam snage da odem niti bih da on ode iako ovo ovako teško da će sa njim profunkcionisati normalno, a to suviše dugo traje (sramota me da kažem koliko ). Ja nisam hrabra.
Zbog totalno glupe bolesti, koja ugrožava samo mene, imam utisak da mi je uskraćeno pravo na ljubav, dom i porodicu. I onda se držim nekog ko je koliko toliko fin prema meni, kao davljenik za slamku, jer znam samo za gore od njega. Ljubav, opsesija više ne znam šta je?
I pored svega, verujem u "princa na belom konju" i bajke: pobedili su sve moguće i nemoguće zle sile i na kraju živeli srećno u kućici sa cvećem i troje dece... I često zaboravljam bitnu razliku između bajke i života: U bajkama poljubiš žabu i dobiješ najboljeg i najlepšeg princa na svetu, u životu poljubiš princa, i hop.... eto ti žabe i to krastave...


Nadam se da će kod tebe Pravedna biti sve OK.

[isidora]

Kažu da ako oboje ne žele zajedničko dete da od te veze nema ništa.

Ovo je logicno...

Kao što ima priča kako se jako duge dobre veze odjednom raspadnu, a satić uveliko otkucao, isto tako ima priča da se duge i ne baš harmonične veze pretvore u idilu. Čini mi se da je prvih priča mnogo više.

Iskreno, ako neka veza ne funkcionise dok je "samo veza", ne verujem da moze da funkcionise dobro ni kad preraste u brak, ili kad dodju deca... Sto bi rekao Dusko RAdovic, "Ako vam ne ide skola, udajte se! Ako vam je brak los, rodite dete...manji problem zamenite vecim, i videceta da onaj prvi i nije bio toliko velik!"

I često zaboravljam bitnu razliku između bajke i života: U bajkama poljubiš žabu i dobiješ najboljeg i najlepšeg princa na svetu, u životu poljubiš princa, i hop.... eto ti žabe i to krastave...

E ovo je dobro receno!

Remi, ulepsa mi dan...

[Noa]

ja ne mogu mozda bas da vas ispratim u prici jer ne zivim s deckom... ali smo zajedno 5 godina... i trebali bi uskoro da pocnemo da zivimo zajedno...e sada...

do skoro je sve bilo idilicno voleli smo se do nebesa! i pricali o braku, deci, zajednickom zivotu i sve je bilo divno... (napominjem da ja imam 22 a on 24godine) cak smo u jednommomentu imali nesto kvazi veridbu, kada je on meni kupio prsten ali nije prava veridba bila vec kao potvrda stabilnosti nase veze... ipak smo i sada mladi a kamo li tada

medjutim, evo ima nekoliko meseci kako neke stvari vise nisu kao pre... ja se sve vise preispitujem da li imamo zajednicku buducnost? a on s druge strane, bukvalno bezi od reci "brak", "deca", "zajednicki zivot" a s druge strane mi govori koliko me voli i kako ne bi mogao da zamisli svoj zivot bez mene u njemu...

i sada sam ja sludjena...

ne kazem, ni ja prva nisam jos spremna za brak, decu i to... ali mi je jako cudna takva njegova reakcija, jer je ranije upravo on bio taj koji je to potencirao kako cemo se mi jednog dana vencati i imati decu...

hmm... cudno je to...