Molim savet za res.ljubavne dileme

[isidora]

Imam ja jedno pitanje, u vezi ovih problema. Kako to izgleda kad posle 3,4 godine lepog zivota s nekim, shvatis da to nije to, tj da mora da se zavrsi? Meni to deluje kao horor! Uvek sam mislila da su to najgore situacije, kad ti se cini da sve ide svojim tokom i jedno jutro ustanes i ukapiras da moras da ides dalje, a u stvari ne bi, a zelis jos nesto, a mozda se promeni i sl? Cini ti se da bi funkcionisalo, ako se pruzi sansa, a sanse nema... Sta vi kazete?

Pa, ne mozes s nekim da zivis idilicno i da posle nekoliko godina shvatis da on nece, recimo, brak. To se valjda zna i pre. Valjda se o tome razgovara duze vreme, a ne iznenada: BU, ja ne zelim brak!

I meni lici na horor, ali sam sigurna da sto pre shvatis da od tog posla nema nista, bolje za tebe. Mozes da se sasusis pored njega, da ga 20 godina cekas da se predomisli, pa da opet ostane po starom, a zivot prosao nepovratno...

Tuzno jeste, ali zaista, koga nema bez njega se moze, pa ljudi nastave da zive posle tragicnih gubitaka svojih voljenih, a kamoli raskida duge veze. Koliko god da izgleda strasno, bitno je spasavati sto se spasti da, pa otici dok imas jos vremena da zasnujes porodicu s nekim ko je za to spreman...

Sto neko rece, "oni koji nisu hteli brak, nisu ga hteli sa mnom" tako da je sve jasno...

[donalea]

Htela bih samo da navedem jedan primer,muskarac (inace jedan od nasih najpoznatijih glumaca,da mu ne navodim ime) ziveo je 10 i vise godina u vanbracnoj zajednici (sa zenom koja je lepa,pametna,obrazovana,ma idealna) i stalno je pricao kako nece da se zeni i kako nece decu,i,oni se razidju i posle 6 meseci on ozeni jednu manekenku i ubrzo dobije dete! A celu deceniju je pricao kako nece ni jedno ni drugo! Ustvari,na kraju je bilo jasno da nije hteo sa njom,sta reci,sem da treba sto pre da saznas na cemu si,cak i ako ti se krajnji ishod ne dopadne, bolje i tako nego da zivis u zabludi godinama,i onda nista,pozz

[remi]

Kažu da ako oboje ne žele zajedničko dete da od te veze nema ništa.

Možeš da ga animiraš: Kasnije da dolaziš kući, da se praviš da kriješ nekakav specijalan veš od njega, pa on kao slučajno pozove, tajanstveno se smeškaš na poruke od prijateljice i slično. Možeš i da izmisliš trudnoću, pa da vidiš njegovu reakciju. Nekima je potreban podstrek.
Sećaš li se scene iz "Boljeg života" kada Emilija savetuje Violetu da ode i kaže dr Ivi da se udaje, pa ako je on zainteresovan za nju da će se svim snagama boriti da je vrati, a ako ne odreaguje da onda nije za nju... ? Ima u tome puno istine, istine koja zahteva puno hrabrosti.

U suštini, mogu da ti nabrojim mali milion trikova od kojih bar jedan će upaliti, ali... Ja nisam u tvojoj koži i to je tvoja priča, i njegova. Bitno je da proceniš šta tačno želiš od života i šta su ti bitni prioriteti a njegovo je da odluči da li želi da bude u toj priči. Ponekad, prirodno - biološko - genetsko pravo, pravo na dom i porodicu, usled raznih situacija zna da se iskomplikuje.
Poenta je u tome da si ti ta koja će na kraju doneti odluku i živeti sa njom.

Kao što ima priča kako se jako duge dobre veze odjednom raspadnu, a satić uveliko otkucao, isto tako ima priča da se duge i ne baš harmonične veze pretvore u idilu. Čini mi se da je prvih priča mnogo više. Znam ženu koja je bila u vezi desetak godina, čekala ga je dok je studirao, dok je započeo karijeru, u međuvremenu je imala dva abortusa (normalno, na njegov nagovor), da bi je on samo jednoga dana ostavio bez najave. I nije to najgore: Za manje od mesec dana se oženio drugom, sa kojom ima i decu. A ona, prvo nije mogla godinama da se sabere, a drugo kada je ostavio pregazila je pošteno trideseta i dok je našla onog pravog satić je otkucao, abortusi odradili svoje... Odgajila je tuđu decu (jesu deca od bliskih rođaka, ali nisu njena) i ostala joj je žalost za sopstvenom decom. To je njena priča.

I ja se nalazim u prilično blesavoj i napetoj situaciji i nemam snage da odem niti bih da on ode iako ovo ovako teško da će sa njim profunkcionisati normalno, a to suviše dugo traje (sramota me da kažem koliko ). Ja nisam hrabra.
Zbog totalno glupe bolesti, koja ugrožava samo mene, imam utisak da mi je uskraćeno pravo na ljubav, dom i porodicu. I onda se držim nekog ko je koliko toliko fin prema meni, kao davljenik za slamku, jer znam samo za gore od njega. Ljubav, opsesija više ne znam šta je?
I pored svega, verujem u "princa na belom konju" i bajke: pobedili su sve moguće i nemoguće zle sile i na kraju živeli srećno u kućici sa cvećem i troje dece... I često zaboravljam bitnu razliku između bajke i života: U bajkama poljubiš žabu i dobiješ najboljeg i najlepšeg princa na svetu, u životu poljubiš princa, i hop.... eto ti žabe i to krastave...


Nadam se da će kod tebe Pravedna biti sve OK.

[isidora]

Kažu da ako oboje ne žele zajedničko dete da od te veze nema ništa.

Ovo je logicno...

Kao što ima priča kako se jako duge dobre veze odjednom raspadnu, a satić uveliko otkucao, isto tako ima priča da se duge i ne baš harmonične veze pretvore u idilu. Čini mi se da je prvih priča mnogo više.

Iskreno, ako neka veza ne funkcionise dok je "samo veza", ne verujem da moze da funkcionise dobro ni kad preraste u brak, ili kad dodju deca... Sto bi rekao Dusko RAdovic, "Ako vam ne ide skola, udajte se! Ako vam je brak los, rodite dete...manji problem zamenite vecim, i videceta da onaj prvi i nije bio toliko velik!"

I često zaboravljam bitnu razliku između bajke i života: U bajkama poljubiš žabu i dobiješ najboljeg i najlepšeg princa na svetu, u životu poljubiš princa, i hop.... eto ti žabe i to krastave...

E ovo je dobro receno!

Remi, ulepsa mi dan...

[Noa]

ja ne mogu mozda bas da vas ispratim u prici jer ne zivim s deckom... ali smo zajedno 5 godina... i trebali bi uskoro da pocnemo da zivimo zajedno...e sada...

do skoro je sve bilo idilicno voleli smo se do nebesa! i pricali o braku, deci, zajednickom zivotu i sve je bilo divno... (napominjem da ja imam 22 a on 24godine) cak smo u jednommomentu imali nesto kvazi veridbu, kada je on meni kupio prsten ali nije prava veridba bila vec kao potvrda stabilnosti nase veze... ipak smo i sada mladi a kamo li tada

medjutim, evo ima nekoliko meseci kako neke stvari vise nisu kao pre... ja se sve vise preispitujem da li imamo zajednicku buducnost? a on s druge strane, bukvalno bezi od reci "brak", "deca", "zajednicki zivot" a s druge strane mi govori koliko me voli i kako ne bi mogao da zamisli svoj zivot bez mene u njemu...

i sada sam ja sludjena...

ne kazem, ni ja prva nisam jos spremna za brak, decu i to... ali mi je jako cudna takva njegova reakcija, jer je ranije upravo on bio taj koji je to potencirao kako cemo se mi jednog dana vencati i imati decu...

hmm... cudno je to...

[ifigenija]

Pitanja srca su veoma jednostavna, ali ih mi pravimo komplikovanim kad nam se ne dopada istina.
Ovde je istina da se tvom dečku ne ženi.
Da mu se ženi, to bi se lako rešilo.
Tačno je da sutra možda promeni mišljenje, ali kad promene mišljenje, uglavnom promene i devojku.
Produži dalje, to ti je moj savet.

[Dea]

Noa, kada sam bila mlada imala sam jednu slicnu vezu, samo sto je moj tadasnji momak bio dosta stariji od mene. Od pocetka je pricao o braku, deci, cak se i ljutio kada sam mu ja rekla da jos ne zelim da imam decu (imala sam tad 19 godina i zaista mi je to bilo prerano). Posle tri godine zabavljanja kupio je stan u koji smo trebali zajedno da se uselimo, zajedno smo birali namestaj i sl. i veza nam se odjednom raspala. Par meseci pre toga sam primetila isto da je na pomen braka i dece imao potpuno razlicitu reakciju od one prve. Da li je u medjuvremenu shvatio da to ne zeli sa mnom ili sta, ne znam ni dan danas.
I onda smo se sreli slucajno desetak godina kasnije, bio je tad tek par godina u braku, dobio decu (jedno je imalo tek godinu dana), i onda posle cele price, on navali i to onako bezobrazno da me muva!!!
Ja sam samo pomislila u tom trenutku, boze hvala ti sto ovo nije moj muz!


Ifiagenija potpuno se slazem. Mi zene umesto da prihvatimo da je nesto proslo, pribegavamo nekim analizama, trazenju krivca laznim utehama i sl. Da mozemo da budemo iskrene prema sebi, ustedele bismo sebi puno godina potracenih na gluposti a i puno patnje....

[isidora]

medjutim, evo ima nekoliko meseci kako neke stvari vise nisu kao pre... ja se sve vise preispitujem da li imamo zajednicku buducnost? a on s druge strane, bukvalno bezi od reci "brak", "deca", "zajednicki zivot" a s druge strane mi govori koliko me voli i kako ne bi mogao da zamisli svoj zivot bez mene u njemu...

i sada sam ja sludjena..

Mladi ste. Zasto da zurite?

5 godina je puno vremena, ali to ne znaci da treba da prelomite "ili brak, ili raskid". Rano je, nikad ne znate sta vas ceka za 4-5 godina...

Normalno je da se preispitujete, a koliko je vama cudno sto je on neodlucan, mozda je i njemu cudno sto ni vi niste bas nacisto...

Polako, ima vrema...

[Noa]

ma naravno da ne zelim ni ja sada jos nista, jesam mlada i zelim jos da se zezam malo samo sam konstatovala kako mi je cudno da je on odjednom zahladneo... ranije smo sasvim normalno pricali o tome, i zezali se, kao "svadjali" oko toga kako ce da nam jednog dana izgleda vencanje, koliko dece cemo da imamo, ali sve kao zezanje a onda odjednom kada se spomene ta tema (i dalje iz zezanja!!!) on bukvalno pobegne i menja temu e to mi je cudno... nije mi cudno sto ne zeli jos da se zeni, ne zelim ni ja... vec samo ta nagla promena...

[unka]

Možda nije vezano za temu ali evo poslušajte kako je lik uhvaćen u prevari preko telefona, a supruga htela da mu čestita rođendan!

http://www.youtube.com/watch?v=PPgSEhEL6-4