Bilo bi kliše reći da u teretanu ne idem zbog izgleda, ali to je zaista sporedna stvar. Pokušaću detaljnije da ti objasnim mada odlazim u off.
Treniram Muay Thai i izlazim na K-1 borbe. Imam 105kg i to je teška kategorija, gde mi u većini slučajeva dolaze ogromni momci, i do 120kg.
U takvim situacijama teretana je neophodna jer u većini slučajeva u ovoj kategoriji dolazi do ranijeg knock out-a i uglavnom se sve završava u prvoj ili drugoj rundi jer većina boraca radi HIIT i rade na jednostavnim ali silovitim udarcima kako bi što pre završili borbu, nego npr. na kondiciji i složenijim kombinacijama jer čovek od preko 100 kilograma nikada neće moći istim tempom da boksuje koliko čovek od 70, bez obzira koliko spreman bio.
U takvim situacijama je potrebna teretana i ona nije povezana isključivo sa bodybuildingom i danas se nijedno ozbiljnije bavljenje sportom ne može zamisliti bez upotrebe teretane.
Što se tiče sportske suplementacije, tu zaista grešiš ali kako je to tabu tema ovde, neću ulaziti u detalje.
E sad dolazi stvar oko koje se slažem sa tobom i to je ujedno i
Drugi Problem
Imam problem sa samopouzdanjem i verovatno visokim egom. Odnosno, možda to i nije povišeni ego jer se javlja samo u jednom slučaju - Kada treba prići devojci. Ovo što je Rail_Serbia napisao je apsolutno tačno i ja patim od toga kada mi se neka devojka svidi. Jednostavno ne mogu sebe da nateram da priđem toj devojci. U nekim ozbiljnijim situacijama umem da kontrolišem nagone i da budem pribran, ali osećam se toliko jadno kada treba prići nekoj devojci da je to neopisivo i uvek mi se javi misao - Čemu sve ovo foliranje, kada se sve vodi samo na jedno, da li ona hoće da bude sa mnom. Dobijem takav nalet adrenalina dok je gledam da je on veći od onog neposredno pre nekog meča, naravno znojim se, srce ubrzano lupa, u glavi smišljam šale i doskočice ali bezuspešno.
Onda se javi i sledeća misao a to je - Šta ako joj se ne dopadam? Ovo poslednje je jako bitno, jer ja zaista ne volim da gnjavim nekoga i stavljam u neprijatnu situaciju da me mora odbijati. Zbog toga ne umem ni da se našalim, ni da kažem nešto zanimljivo. U suštini ja sam vrlo interesantna i svestrana osoba, i mogu razgovarati na milion tema ali isključivo ako je rasprava spontana.
Iz tog razloga sam oduvek čekao da mi devojka prva priđe jer ja ako bih i odbio devojku, uradio bih to uz kompliment i veoma uverljivo.
Neke devojke mi jesu prilazile, imao sam nekoliko kraćih veza ali sve se na tome završilo.
Uglavnom sam raskidao iz razloga što zaista nemam dovoljno vremena da budem po ceo dan sa devojkom. Pre treninga ili učim ili sam na fakultetu ili spavam, posle treninga jednostavno jedem i ponovo spavam, ili odmaram gledajući film ili čitajući knjigu, ili uz prijatelje ako mi dođu da se družimo.
Retko izlazim (možda jednom u dva meseca) i ne privlače me, pa mogu reći i iritiraju, mesta u kojima se ne može stajati od gužve, u kome ima toliko nabeđenih likova koji konstantno traže konflikt, oskudno odevene devojke sa likovima starijim po 15ak godina.
Verovatno je ta moja svakodnevica problem jer retko koja devojka bi pristala da živi "penzionerskim životom" kakvim ja živim, tj. ne bi shvatila da ja vikendom zaista nemam snage da izlazim i da me to ne privlači.
Napisao sam ovde ja svašta, ne znam ni kako bih formulisao drugo pitanje. Valjda, kako raditi na samopouzdanju u realnom životu? Evo sad na primer sviđa mi se jedna devojka već jako dugo (nekoliko meseci). Mislim da je jako dobra i inteligentna ali "problem" je u tome što ona voli izlaske, zezanje. U nekim situacijama, ne mogu reći da želim to, ali sa simpatijom gledam drugove koji uživaju u životu, izlase svakog vikenda, piju, prepričavaju zanimljive događaje. Pazite, mene ne privlači taj život u praksi, ali u teoriji me privlači i voleo bih da mogu da uživam u tome i budem tako slobodan jer pretpostavljam da su svi oni znatno ispunjeniji i zadovoljniji sobom nego što sam ja.
Ali opet ovaj život kakav sada vodim me znatno više ispunjava, barem tako mislim. Jer toliko sam vremena utrošio na sve to i zaista želim da napravim nešto značajno. Hoću reći da ne živim ovako kako sada živim na silu jer ja to volim, ali očigledno to ima posledice na neke sfere života (ljubavni konkretno).
Ne znam ni šta pišem više. Odoh da prošetam psa, pa na Sopranove
..isto je i kod mene..
..
