med

[biljanag]

koliko covek sme da pojede meda dnevno.ja sam izbacila sokove ali ne mogu da pijem vodu pa umesto toga pijem caj ali stavljam med u caj i za nedelju dana sam pojela teglicu od 500g.jel to puno?smem li jesti toliko meda?unapred hvala

[Slavko_slavko]

ja sam jednog proleca imao strasan kasalj,nisam mogao da spavam od njega...i baka mi je napravila med od maslacka...ja am to tukao,teglica od kg mi nije trajala duze od 3 dana,ali se kasalj razisao...sta hocu da kazem,nista se ne treba uzimati preko mere,budite umereni u svemu...

[biljanag]

znam ja da nista ne valja u prekomernoj dozi.ali opet med je zdrav pa me je interesovalo da li je to previse meda ili ne.moze li mi skoditi

[tamaraft]

Prochitajte sami sastav meda na ovom linku

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0% ... 0.B4.D0.B0

pa ce vam biti jasno da nije bash dobro pojesti 500 g meda u kratkom vremenskom periodu...jedno je zamena za secer, ali ako med koristiti u neogranichem kolichinama niste nishta uradili. Ako nemate nikakve smetnje onda vam nije nashkodio ali svakok nije zdravo toliko meda pojesti za para dana...

[Ivanna Kraljica]

Med je gusta slatka sirupasta materija, proizvod medonosnih pčela (lat. Apis mellifera ili Apis mellifica) dobijen od sabranih voćnih i drugih sokova prerađenih u pčelinjem želucu. Izlučeni sok odložen poklopljenom saću hemijskim reakcijama pretvara se u med. Prema vrstama biljaka od koje se dobija, med se razvrstava u monoflorni (med dobijen od samo jedne vrste biljke, na primer, bagrema) i poliflorni med (med dobijen sakupljanjem nektara sa više vrsta biljaka, kao na primer, livadski med, šumski i dr.). Med je najvažniji pčelinji proizvod, poznat u ljudskoj ishrani još od praistorijskog doba.
sastav meda
Jedinjenje Količina
Fruktoza 38%
Glukoza 31%
Saharoza 1%
Voda 17%
Šećer 9%
Pepeo 0,17%
Ostalo 3,83%
Med je mešavine od preko 70 raznovrsnih sastojaka. Tačan sastav meda zavisi od mešavine cveća i bilja čiji nektar pčele skupljaju. Preko 80 % meda čine ugljeni hidrati. Najzastupljeniji su fruktoza i glukoza sa preko 60 % . Nešto manje od jedne petine je voda, koje najčešće ima oko 17 %, dok je šećer zastupljen do 9 %.
Količina vode u medu utiče na njegovu viskoznost, težinu i kristalizaciju. Ukoliko je procentualno voda zastupljenija, med će biti viskozniji, a kristalizacija će kasnije nastupiti. Voda je, u zavisno od vrste meda, zastupljena od 15% do 20%. Međutim zastupljenost vode menja se prilikom kristalizacije.
U sastav meda ulazi i preko 20 kiselina procentualno zastupljene sa oko 0.50 %. Zastupljenost kiselina i njihova pH vrednost zavisi od vrsta bilja od kojih je med proizveden, ali i od geografskog lokaliteta.
Zbog velike kocentracije hranljivih materija, med se koristi i u hranljive i u lekovite svrhe. Med je posebno bogat vitaminima B i E grupe, od kojih najviše ima riboflavina (oko 40 g u 100 meda).
U 100 g meda nalazi se enrgijska vrednost od oko 1320 kJ dok ista količina šećera sadrži 1600 kJ. Ukupna količina ugljenih hidrata je 82.1g u 100g meda, odnosno 100g u 100g u šećeru.
1 kg meda ima hraljivos isto koliko i 50 kokošijih jaja, 3 kg ribe, 1 kg šunke, 2,5 kg telećeg mesa, 6 kg pomorandži ili 10-12 kg povrća.
Amorpha Fruiticosa
Amorfin med je karakteristično crvene boje sa blagim mirisom i ukusom. Zbog specifičnog sastava cenjen je u ishrani. Područje amorfe jeste duž Save i Odre, te između Novske i Okučana, Jasenovca i Stare Gradiške. Cveta početkom juna, a retko kad dobro zamedi, možda jednom u deset godina. Crvenkasta boja upućuje na bogatstvo mineralnih sastojaka, koji opuštajuće i umirujuće deluju nakon svih napora u toku dana.
Robina9146.JPG
Robinia pseudoacacia
Bagremov med izrazito je svetle žute boje, blagog ugodnog mirisa i ukusa, lagan i ukusan, preporučuje se deci i rekonvalescentima. Bagrem potiče iz Severne Amerike, a njegove se šume prostiru na području panonske regije. Voli peskovita tla. Šumari ga koriste u zasadima za zaštitu od erozija. Cveta u prvoj polovini maja. U zavisnosti od reljefa i klimatskih prilika može cvetati i mediti do kraja maja. Zbog svojih osobina ubraja se u najcjenjenije vrste meda. Pomaže kod nesanice, umiruje previše nadraženi živčani sistem i otklanja posledice nagomilanog stresa. Mesecima ostaje u tekućem stanju i jedan je od vrsta meda koji se vrlo sporo kristališe zato što u sastavu sadrži više fruktoze od glukoze. Same pčele dobro i uspešno prezimljuju ako im se osigura zimovanje na bagremovom medu. Bagremov med dobar je za umirenje, kod vrtoglavice, nesanice i sličnih smetnji. Preporučuje se uzimanje s čajem od kamilice, jer se tako pojačava delovanje meda i čaja. Takođe je preporučljivo uzimanje uveče pre spavanja. Jakih i obilnih bagremovih paša za pčele nalazimo gotovo u svim kopnenim krajevima Srbije i okolnih zemalja u kojima je nekad sađen ili se proširio prirodnim putem kao vrlo prilagodljiva biljka.
Paliurus fg01.jpg
Paliurus spina-christi
Dračin med žut je ili zatvoreno žut, bez mirisa, slatka, malo oporog ukusa. Brzo se kristališe u krupne kristale. Na Balkanu je dračin med specifičan za područje Dalmacije na kojem ta biljka i raste.
Facelija.jpg
Phacelia tanacetifolia
Facelijin med svetložut je ili bel, ugodnog mirisa i ukusa. Spada u bolje vrste meda. Facelija cveta 16 - 20 dana.
Fagopyrum esculentum1.jpg
Fagopyrum esculentum
Heljdin med - (heljda, Fagopyrum esculentum L.) najtamniji je med među cvetnim vrstama, vrlo oštrog mirisa i ukusa. Kristalizše se u srednje krupne kristale, ali ne potpuno. Heljdinog meda ima u vrlo malim količinama i specifičan je za područje. Područja u svetu poznata po proizvodnji heljdina meda jesu Minesota, Njujork, Ohajo, Pensilvanija i Viskonsin, a proizvodi se i u istočnom dijelu Kanade.
Salvia officinalis0.jpg
Salvia officinalis
Kaduljin med (kadulja ili žalfija, Salvia officinalis)- konzumira se protiv prehlada jer omogućuje lakše izbacivanje sluzi iz dušnika i bronhija, pa i iz želuca i jednjaka. Tako se bolesnik bolje oseća te mu se vraća apetit. Čaj s medom od kadulje ne sme se uzimati vruć, već mlak. Ljekovitost kaduljina meda ubrajamo u vodeću grupu meda za liječenje respiratornih organa i putova, kao i za jačanje imuniteta.
Chestnuts.jpg
Castanea
Kestenov med - taman je, a tamna boja varira mu zavisno o podneblja i godine, prepoznatljivog je mirisa i izrazito karakterističnog, pomalo gorkog ouusa. Snagom svojih ličnih svojstava povoljno deluje na celokupni probavni sistem. Pdstiče rad creva, olakšava rad preopterećene jetre] i žuči te štiti želučanu i crevnu sluznicu. Kestenov med preporučuje se protiv bolesti probavnih organa: želuca, dvanaesnika, žuči i jetre. Med kestena ima izvanredno delovanje u oporavku kod žutice, posle operacije žuči i sl. Preporučuje se još uzimanje s čajem od stolisnika, kamilice, šipka i majčine dušice.
Lavandula Macro.JPG
Lavandula angustifolia
Lavandin med - bogatog i ugodnog ukusa, može biti tamniji ili svetliji. Posebno se preporučuje da ga skloni polenovim alergijama uzimaju svaki dan, da organizam pripreme za veliku prolećnu izloženost polenu. Ovaj se med dobija od hiljada raznih cvetova livadnog i grmolikog bilja. Specifična struktura biljnih vrsta, posebno planinskih gde klima i paša čine med prepoznatljivim, može obeležiti i ravničarski med.
Tilia insularis 3.jpg
Tilia
* Lipov med - bistar, gotovo proziran, ugodnog mirisa i vrlo blaga ukusa. Konzumiranje lipovog meda donosi olakšanje kod prehlada, upala dišnih i probavnih organa te nekih bubrežnih oboljenja. Neizmerno značenje ima u izbacivanju štetnih tvari iz organizma jer pospešuje metabolizam. Med od lipe smiruje grčeve, primenjuje se protiv bubrežnih bolesti. Protiv prehlade, pomaže pri iskašljavanju. U Srbiji je poznato područje planine Fruške gore na kojoj se nalazi najveća površina lipove šume u Evropi. Tokom juna Fruška gora je vrlo posećena od strane pčelara.

Mora se uzeti u obzir da se med od lipe ne sme davati osobama koje pate od bolesti srca i krvnih sudova, što isto tako vrijedi i za čaj od lipe.

Krokusse44.jpg
Raznovrne livadske biljke
Livadski med - pčelinjom strpljivošću sakupljeno bogatstvo cvetne livade. Snagom raznovrsnih sastojaka povoljno utiče na decu u razvoju, starije osobe, kao i sve one kojima je potreban oporavak i dodatna energija. Preporučuje se svakodnevna primena. Livadni med jeste med od raznog livadskog cveća pa mu je prema tome i delovanje široko. Koristi se u dnevnoj prehrani, dece i starijih osoba. Sudeći prema količinama livadskog meda, livade su značajna paša za sve pčele iako i „prave“ livade gube bitku pred svakim danom sve jačom industrijom.
Raspberries (Rubus Idaeus).jpg
Rubus idaeus
Malinov med
Maslacak.JPG
Taraxacum
Maslačkov med
Leaves acorns golden oak1.JPG
Quercus
Med od hrastove medljike - tamnocrvenkast je, gust i rastezljiv, slabog mirisa po hrastu, oporog ukusa, pali u grlu. U nas je manje cijenjen, ali je traženi izvozni artikl.
Beech flowers.jpg
Fagus
Med od bukove medljike - ima slične ali blaže izražene karakteristike.
Pinus pinaster.jpg
Crnogorično drvo
Med od crnogorične medljike
Abies alba morton.jpg
Abies
Med od jelove medljike - više je cenjen, zelenkaste je nijanse, ugodnog ukusa i mirisa. Spada u najcenjenije evropske medove. Skuplja se s lisnatih uši (lachnidae) od polovine juna do, zavisno od klime i specifičnog položaja, kasne jeseni.
GemeineFichte.jpg
Picea abies
Med od smrekove medljike
Melissa officinalis.jpeg
Melissa officinalis
Med od matičnjaka
Mentha longifolia 2005.08.02 09.53.56.jpg
Mentha
Metvičin med tamnocrvenkast je, jakog i oštrog slatkokiselog ukusa. Posle vrcanja brzo se kristalizuje i menja boju u tamnožutu.
Arbutusunedo02.jpg
Arbutus unedo
Planičin med žut je, gorkog ukusa. Planika je rasprostranjena u Sredozemlju.
Brassica napus 2.jpg
Brassica napus
Repičin med - (repica, Brassica napus var. oleifera L.) svetložut je. Nakon vrcanja odmah se kristalizuje. Med repice sadrži velik broj cvetne peludi.
Rosmarinus officinalis133095382.jpg
Rosmarinus Officinalis
Ruzmarinov medsvetao je, proziran i bistar, bez mirisa, ugodnog i blagog ukusa. Nakon vrcanja pretvara se u fine sitne kristale. Kristalizacijom med ruzmarina postaje potpuno beo.
W&Asunflower.jpg
Helianthus annuus
Suncokretov med žut je, slabog mirisa po biljci, slatkog do malo trpkog ukusa. Posle vrcanja brzo se kristališe u krupne kristale i stvrdne. Suncokret je poznata uljarica. U nas najviše uspijeva u Banatu, te u ostalim delovima Vojvodine. Medenju pogoduje stalno, lepo vreme s dovoljno vlage u vazduhu. Kad cveta, prvo mede krajnji cvetovi, pa tek nakon 5 - 6 dana središnji.
Willow.jpg
Salix
Vrbov med u tečnom je stanju zatvorenožut s malo zelenkasta preljeva, okusa vrbova soka. Čim se izvrca, kristalizše se u sitne kristale i poprimi sivkastu boju.
CallunaVulgaris.jpg
Calluna vulgaris
Vrijeskov med žut je do tamnožut, slabog mirisa, ugodnog specifičnog ukusa. Kristališe se nakon 2 - 3 meseca. Vrijeska ima na području Gorskog kotara, Like (okolica Gospića), oko Duga Resa|Duge Rese]] i na Kordunu. Poznato stanište vrijeska su kraška polja u BiH (Livanjsko, Glamočko, Kupreško).
nesto ukratko,i sme da se jede u neogranicenim kolicinama,ako ne smeta,jer samo moze da naskodi zbog secera...........ako vam treba jos nesto o medu,mozete me pitati,o tome znam bas bas bas dosta.....
i vrlo je bitno da koristite pravi domaci med,a ne onaj koji je preprzen secer,to je vrlo bitno

[biljanag]

hvala puno sve sam procitala.obicno pijem livadski i bagremov med.procitala sam za cega su dobri.ali opet ne znam da li je dobro da ga toliko koristim jer ako ne valja da smanjim.izbacila sam sokove ali vodu ne mogu da pijem i po ceo dan pijem cajeve sa medom.mislim mogla bih ja popiti i bez meda ali lepse je sa njim.

[tamaraft]

Sve je stvar navike...

[Ivanna Kraljica]

nemaogranicenja,koliko god mozete..........
na sve moze da se navikne......
znaci,zivim u porodicipcelara,i znam da zaista nece da smeta,samo malo ce se secer povecati malo,alli nista stras.............

[Slavko_slavko]

biljana,interesuje me zasto ste izbacili sokove,i zasto vodu izbacujete,koji je razlog?

[Ivanna Kraljica]

biljana,interesuje me zasto ste izbacili sokove,i zasto vodu izbacujete,koji je razlog?

verovatno da joj sokovi smetaju,kao i meni.....

[biljanag]

mislim da sam pila previse sokova a nisu zdravi,pijem sveze cedjen sok ali kupovne ne vise.a vodu nikad nisam volela da pijem ne znam bljutava mi je,znam da to nije dobro ali.cajevi mi odgovaraju i posto sam sad cula da mi med nece skoditi sretna sam.hvala.od moje prijateljice koja ima 3 dece dvoje su stalno bolesljiva deca,a trece vec dve godine svaki dan pojede tri prepune kasike meda i nikad nije bolesna,nesto malo nosic i to je sve.ima 5 godina i nikad nije pila antibiotik,za razliku od drugo dvoje.

[Slavko_slavko]

vodu morate uzimati...makar onu flasiranu,ako je do one finansijske strane...ja pijem tu,flasiranu i ponekad ovu nasu iz bokala,mada je voda posle 3 dana stajanja sva zuta,braon boje,ali moram da je pijem...

[tamaraft]

Nema potrebe da pijete flashiranu vodu, voda iz bg vodovoda je sasvim ispravna i pogodna za svakodnevnu potrebu, a u reklame i finansijske igre velikih kompanija koje flashiju vodu necu ni da zalazim!

SVE JE STVAR NAVIKE!

Ni velika kolichina chajeva se ne smatra zdravim nachinom zivljenja, dozvoljene su 2 do 3 sholje chaja dnevno, sve preko toga moze stvarati zalihe materija koje vashem organizmu ne trebau i talozenje teina, josh plus ak opijete i kafu...eto zbrke u radu creva! Posebno ako uvimate chajeve u refuzi a ne u kesicama iz radnji, i zavisno od vrste, cvezine, vremena sushenja chaja, nachina kuvanja chaja...

Odrasla ste osoba, i ochigledno vam je stlo do toga da sebi na bar ovaj nachin poboljshate kvalitet zivljenja, stoga pokushajte par dana da pijete u razmaku od 2 sata o jednu veliku chashu vode, popunite tu dnevnu kvotu koju imate ili msilite da morate da imate u toku dana pa ako se ne naviknete ili vam to ne prija, onda potrazite zavet nutricioniste.

I nema nishta loshe u pijenju soka, s vremena na vreme, kao i svega uostalom! Sve sto je u granicama neke normale, normale kada je u pitnaju ljudski organizam, dnevna potroshnja nekog organizma, potrebe celija, sve je u redu ako je u granicama, sve ce to organizam potroshiti i izbaciti vishak.

Prevelikim kolichinama bilo chega mozete samo stvoriti probleme, koji ne moraju biti vidljivi sada, ali za koji mesec, godinu, ispoljice se nekako!