kozne promjene - hepatitis!!

[citostatik]

E ovako stvari stoje...
Pojavljuju mi se s vremena na vrijeme bolni cvorovi po nogama. Oni su svjetlo crvene boje, koja kasnije tamni... kada se nalaze na potkoljenici (pogotovu u donjem dijelu) ponekad se formira vrh i pocinju da cure. Tada okolina rane otvrdne i pocinju se siriti novi vrhovi. Ove egzulceracije su plitke. Nalazi KS su u redu. Uvijek odlicni. Bilirubin, timol i ostalo je OK. Transeminaze su povisene duzi niz godina mada kad se dese ove promjene one ponekad budu u granicama normale. Imunoglobulini su OK osim ponekad (kazem ponekad) IGg bude povisen. Imunoserologija je OK, osim ANA koja je prvi put bila +, a kasnije -.
Prosao sam ispitivanja u PG, Beograd (reumatoloski institut, VMA) i imam puno dijagnoza. Jedna od njih je od hepatologa sa VMA - Autoimuni hronicni hepatitis perzistentni na granici prema aktivnom... Koji su simptomi autoimunog hepatitisa? Ja sam o njemu dosta citao i znam kolika je razlika izmedju perzistentnog i aktivnog. Trenutno koristim Imuran 2x1. To je na predlog doktora iz BiH koji tvrdi da je to Autoimuni vaskulitis... Na toj terapiji se dese gore navedeni problemi (u proljece ili jesen). Ponekad posle udara u potkoljenicu ili teskog fizickog napora zna da skoci kvrzica... Toliko za sada...
Imteresuje me veza ovih koznih promjena sa autoimunim hepatitisom i sta je taj autoimuni vaskulitis...

[tiksi]

kožne promene nastaju usled poremećaja rada tvoje jetre.Da li si skoro iskontrolisao proteine i šećer u svom organizmu? Počni sa mikrobiotičkom ishranom u celosti i 1l. zelenog čaja u toku dana uneti u organizam.Nakon mesec dana tvoji problemi će nestati.Bilo koj oblik hepatitisa zahteva 3-4 nedelje skoro dijetalnu hranu ili mikrobiotičku.

[majja]

Samo mogu da ti kazem da pogledas u nutricionizmu temu "Zdrava hrana bingo"..Tu sam opisala sve, i kako, i zasto..... Ne verujem da ces se izleciti, jer mali postotak ljudi izbaci virus hepatitisa a da ni ne zna, i retko ko i nakon terapije uspe potpuno da se izleci!!!!

U svakom slucaju, oslobodices svoju jetru tereta i omoguciti joj lakse funkcionisanje!!!

Imao si srece da naletis na DR koji ce ti pogoditi dijagnozu, jer malo njih povezuje rane po telu i razne promene na kozi, kao i bolove i otoke u zglobovima sa hepatitisom, a to su vrlo cesti pokazatelji.

Probaj sa ovom dijetom, nemas sta da izgubis, a rezultati su evidentni!!!!!!!

Pozdrav!

[citostatik]

Ma proteine sam kontrolisao prije mjesec dana, a SUK kontrolisem redovno jer imam taj aparat. Uvijek je 4.4-5.4... Zanimljivo je da trenutno imam koznih promjena, a jetra je potpuno mirna. ALT, AST, IgG, IgM, ANA, zamucenja, bilirubin, ne palpira se, nije uvecana, nema promjena...
Ja sam dobio dijagnozu na osnovu biopsije jetre, mada mi je DR rekao da to nije bas za HEPATITISA, ali najvise lici... Neki skor je bio sporan... Sto se tice kasnijih kontrola, on je na osnovu ANA, IgG, ALT i AST rekao da mu to sad lici na masnu jetru jer su svi bili u granicama normale bez upotrebe bilo koje terapije.
Da li se negdje moze naci na nasem jeziku nesto vise o oboljenjima jetre, a posebno autoimunom hepatitisu. Ili ako neko ima nesto da mi posalje na mail...

[majja]

Na osnovu cega je tebi radjena biopsija????????

[citostatik]

Pa meni su jos od 1995 g. transeminaze s vremena na vrijeme bile povisene. Jedna do 150, a druga do 100. Na osnovu toga i koznih promjena sam '99 bio na VMA na dermatologiji i tu su rekli za kozne promjene da je to neka piodermija, a zbog uvecanih transeminaza su me poslali kod hepatologa koji je uradio biopsiju jetre...
Prica je duga prilicno pa ne bi stala na par listova...

[majja]

A da li si se testirao na hepatitis B i C?????????

[Filip]

Ovaj tekst je manji deo teksta koji se nalazi na http://www.emedicine.com/Med/topic366.htm. Preveo sam i prepričao samo ono što je najvažnije. Nisam hteo ništa sam da pišem jer tu ima mnogo više nego što bi meni palo na pamet, pa sam samo uzeo ono što je interesantno.

AUTOIMUNI HEPATITIS

Autoimuni hepatitis je hronična autoimuna bolest čiji je uzrok nepoznat.

Ovo oboljenje može da istovremeno postoji sa hroničnim virusnim hepatitisom (B ili C). Može se javiti posle preležanog hepatitisa A, ili posle upotrebe nekih hemikalija (antibiotik minociklin). Ipak, autoimuni hepatitis se ne dovodi u vezu sa virusnim infekcijama ili hemikalijama, već se smatra da su one samo okidači. Takođe, autoimuni hepatitis ne dovodi se u vezu ni sa hroničnom upotrebom alkohola.

Bolest zahvata češće žene nego muškarce (oko 70% pacijenata su žene).

ŠTA SE DEŠAVA U TOKU BOLESTI

Prvenstveno je zahvaćena jetra, ali zavisno od toga koja su antitela prisutna, zahvaćeni su i drugi organi, pa se zato za AIH kaže da je multisistemska bolest (tj. zahvata više sistema a ne samo jetru).

Jetru oštećuje jedan poseban tip belih krvnih zrnaca (leukocita), takozvani citotoksični (=otrovni za ćelije) T limfociti. Oni nisu u stanju da razlikuju ćelije sopstvenog organizma od tuđih ćelija i zato napadaju hepatocite (ćelije jetre) misleći da su nešto strano. U tkivu obolele jetre nalaze se i plazmociti (bela krvna zrnca koja luče antitela).

Napad leukocita usmeren je na hepatocite koji su genetski predodređeni da budu meta. Ono što ih čini drugačijim je ispoljavanje određenih tipova HLA antigena klase II (to HLA je nešto što omogućava da imuni sistem razlikuje ćelije sopstvenog organizma od stranih). Kod ljudi koji boluju od autoimunog hepatitisa nalaze se sledeći haplotipovi HLA: B8, B14, DR3, DR4, i Dw3.

Autoantitela koja se nalaze kod autoimunog hepatitisa su:

• Antinuklearna autoantitela (ANA)
  Autoantitela na glatke mišiće usmerena na aktin (ASMA)
  Autoantitela na mikrozome jetre i bubrega (anti-LKM-1)
  Autoantitela protiv rastvorljivog jetrinog antigena, usmerena na citokeratine tipa 8 i 18 (anti-SLA)
  Autoantitela na asijaloglikoproteinski receptor specifičan za jetru ili jetrin lektin
  Antimitohondrijalna autoantitela (AMA) - nalaze se obavezno u primarnoj bilijarnoj cirozi (PBC), ali se nalaze i ukoliko postoji preklapanje PBC i autoimunog hepatitisa
  Antifosfolipidna autoantitela

KLINIČKA SLIKA

Istorija bolesti

-Bolesnik se može prvi put pojaviti sa: akutnim hepatitisom, hroničnim hepatitisom ili ispoljenom cirozom.
-Oko jedne trećine pacijenata dolazi sa akutnim hepatitisom (groznica, jetra bolna na palpaciju i žutica). Kod nekih ovo prođe spontano, kod nekih napreduje do hroničnog hepatitisa. Neki pacijenti imaju akutno otkazivanje jetre (sa koagulopatijom i žuticom). Mogu se javiti ascites (=voda u stomaku) i hepatična encefalopatija (poremećaj funkcije mozga zbog jetre).
-kod pacijenata koji imaju akutno otkazivanje jetre ili akutni hepatitis treba uvek razmatrati i autoimuni hepatitis (pa se rade i ANA , ASMA, elektroforeza proteina i imunoglobulini-kvantitativno).
-Simptomatologija hroničnog autoimunog hepatitisa može da se kreće od subkliničke bolesti (=nema simptoma) sa abnormalnim biohemijskim analizama, do teškog hroničnog oboljenja jetre.
-Simptomi koji se mogu sresti su

• Umor
  Nelagodnost u gornjem delu abdomena
  Blag svrab
  Gubitak apetita
  Bolovi u mišićima
  Proliv
  Kušingoidni izgled (okruglo lice, gomilanje masti na stomaku, a tanke noge...)
  Artralgije
  Osipi na koži (uključujući akne)
  Edemi
  Hirzutizam (preterana dlakavost)
  Gubitak menstruacije
  Bolovi u grudima (zbog pleuritisa)
  Gubitak težine sa jakim svrabom (retko)

Autoimuni hepatitis se često javlja u kombinaciji sa raznim drugim poremećajima (zato se kaže da je multisistemska bolest).

• Hematološke komplikacije
  • Autoimuna hemolizna anemija
    Kumbs (Coombs) pozitivna hemolizna anemija
    Perniciozna anemija
    Idiopatska trombocitopenijska purpura
    Eozinofilija
  Gastrointestinalne komplikacije
  • Zapaljenske bolesti creva (6%): (ulcerozni kolitis uglavnom, tada postoji i sumnja da je ovim bolestima pridružena i primarna bilijarna ciroza)
    Celijakija
  Proliferativni glomerulonefritis
  
  Fibrozirajući alveolitis
  
  Perikarditis i miokarditis
  
  Endokrine komplikacije
  • Grejvsova bolest(6%) i autoimuni tireoiditis (12%)
    Dijabetes melitus tip I
  Reumatološke komplikacije
  Reumatoidni artritis i Feltijev sindrom
  Sjegrenov sindrom
  Sistemska skleroza
  Mešana bolest vezivnog tkiva
  Nodozni eritem
  Leukocitoklastični vaskulitis (najčešće se ispoljava u vidu ulkusa, tj. ranica, na nogama)
  Lihen planus
  Uveitis (upala sudovne opne oka)

Fizikalnim pregledom može se naći

Uvećana jetra (83%)
Žutica (69%)
Uvećana slezina (32%)
Spajder angiomi (ili kod nas spajder nevusi) (58%)
Ascites (20%)
Encefalopatija (14%)

DIFERENCIJALNA DIJAGNOZA (odnosno šta sve liči na autoimuni hepatitis)

Hepatitisi A,B,C,D,E
Drugi virusni hepatitisi
Hepatitis zbog lekova
Hepatitis zbog alkohola

LABORATORIJA

1. Antitela
2.Serumski proteini, elektroforeza proteina, kvantitativno imunoglobulini
Povišeni IgG je uobičajeni nalaz kod nelečenog autoimunog hepatitisa.
3. AST i ALT
4. bilirubin
5. Alkalna fosfataza - ako se naglo povisi može da znači postojanje primarne bilijarne ciroze ili nastanak hepatocelularnogCa
6. Šta još može da se nađe

• Blaga leukopenija
  Normohromna anemija
  Kumbs pozitivna hemolitička anemija
  Trombocitopenija
  Povećana sedimentacija
  Eozinofilija (retko, ali zabeleženi su slučajevi od 9-48%)

Biopsija jetre

Biopsija jetre je jedna od najznačajnijih metoda u postavljanju dijagnoze i proceni autoimunog hepatitisa. Nju treba uraditi kod svih pacijenata kod kojih se sumnja na tu bolest. Ona omogućava pravovremeno započinjanje odgovarajućeg lečenja.
Značaj biopsije kod pacijenata kod kojih već postoji ciroza nije jasan.
Ukoliko se sumnja na primarnu bilijarnu cirozu potrebno je uraditi i ERCP.

LEČENJE

Ovo su prepouke Albert Czaja (1995) kada treba započeti lečenje:

Neodložno je potrebno lečenje

• Simptomi koji onemogućavaju odobu da funkcioniše
  Nezaustavljivo napredovanje bolesti
  AST 10 puta veći od referentne vrednosti
  AST veći pet puta, a IgG dva puta u odnosu na referentne vrednosti
  Bridžing nekroza na patohistološkom nalazu
  Multilobularna nekroza na hitologiji

Relativne indikacije za lečenje (može i ne mora)

• Blagi simptomi ili ih nema
  AST 3-9 puta veći od referentne vrednosti
  AST veći pet puta u odnosu na referentnu vrednost, a IgG manji od dvostruke najveće referentne vrednosti
  Periportalni hepatitis na histologiji

Nije potrebno lečenje

• Nema simptoma
  Nepodnošenje azatioprina ili prednizona
  AST manji od trostruke referentne vrednosti
  Teška citopenija
  Inaktivna ciroza ili plag portalni hepatitis na histologiji
  Dekompenzovana ciroza sa krvarenjem iz proširenih vena

Ukoliko lekovi nemaju zadovoljavajući efekat, još jedna metoda koja daje odlične rezultate je transplantacija jetre.

PROGNOZA

Uloga zapaljenja jetre: Prognoza zavisi od toga koliko je zapaljenje u jetri izraženo. Pacijenti koji su prvi put kada se bolest pojavila imali vrlo izražene simptome imaju lošiji tok od pacijenata koji su u početku imali blažu bolest. Slično tome, slab odgovor na lečenje, ili često ponavljanje bolesti posle lečenja, ili u toku samog lečenja su pokazatelji loše prognoze.

Uloga HLA tipa: HLA-DR3 pacijenti loše odgovaraju na terapiju i imaju lošiju prognozu od drugih pacijenata.

Spontana remisija je primećena u 13-20% svih pacijenata nevezano za aktivnost upale jetre.

Hepatocelularni karcinom je ređi kod ciroze koja je posledica autoimunog hepatitisa nego kod drugih tipova ciroze. Ipak, ne može se reći da je hepatocelularni Ca redak kod ovih pacijenata. Ukoliko se na radiološkim pregledima konstatuje bilo šta što liči na hepatocelularniCa pothitno je potrebno razmotriti potrebu za transplantacijom jetre.

[citostatik]

Trenutno pijem 2x1 tabletu imurana vec duzi period. Koje nalaze izvaditi i koji nalazi moraju biti uvecani kod hepatitisa autoimunog?

[citostatik]

Da pojasnim jucerasnje pitanje jer sam bio u zurbi. Procitao sam ovaj opis autoimunog hepatitisa. Ja sam od svega imao uvecane transeminaze (ALT i AST), ali ne nikada preko 3x tj. 4x. Bilirubin i ostalo je bilo OK. Sto se tice antitijela samo je ANA bila pozitivna, a kasnije negativna! Nemam bolive u predjelu jetre, nije uvecana, nisam gubio apetit, mrsao... Imam kozne promjene koje se s vremena na vrijeme pojave. Kako kvrzice bolne, tople, jarko crvene (najcesce po nogama), one se povlace, a ponekad na podkoljenicama se pojave vrhovi i cure. Nisu duboke i brzo srastaju, ali okolno crvenilo otvrdne i izadju drugi vrhovi. Tako bi bez terapije trajalo 2-3 mjeseca pa posle godinu dana se ponovi i sl. Pod terapijom Imurana (na manjim dozama) se desi u jednom dijelu godine ali je u malom obimu i kratko traje. Transeminaze i jetra budu mirni... Sad mene interesuje:
1. Koji nalaz kod Autoimunog hepatitisa mora biti uvecan?
2. Koje nalaze da prekontrolisem (za koji dan)?
Hvala svima...

[citostatik]

Gdje li je @Filip ili neko od ljudi koji se bave medicinom da mi daju preporuku za navedena pitanja u prethodnom postu...

[majja]

Moj ti je predlog da uradis analizu gvozdja!!!
Ako bude poviseno, onda proveri i feritin!!

Za obe analize se vadi krv iz vene, a sve ovo ti pisem, jer mom decku podivlja koza svaki put kada mu je gvozdje preko normale, a on ima hepatitis C.

Pozdrav

[citostatik]

Zeljezo mi je OK!
Interesuje me da li neki nalaz krvi mora uvijek biti povisen kod autoimunog hepatitisa i koji?
Za koji dan radim ALT, AST, a ne znam da li se gdje u CG moze uraditi ANA, ASMA, itd...

[majja]

Mozes, u laboratoriji Paster u Bg-u.....

Moj muz je sada to radio-prosle nedelje!!!!!

[majja]

Hmmmmmm, ne radi mi mozak!!!!!!!!!


U CG????! E to vec ne znam!!!!!