Klaustrofobija od svega i svacega? Strah da ne mogu da disem

[stefani77]

Pozdrav svima! Prvi veliki napad ili strah od nemanja vazduha mi se desio pre skoro 2 godine u avionu, kad mi je samo palo napamet kako nemam vazduha i kao sam zatvorena i moram da hitno izadjem i udahnem( sto je naravno nemoguce) vazdu. Jedini osecaj je lupanje srca neverovatnom brzinom i strah ogromni. To je trajalo par minuta i nestalo. Ponekad kad se vozim kolima ili sedim kuci i gledam televizor odjedamput me uhvati strahh da cu da se ugusim i da moram napolje na vazduh. Pre neki dan sam setala po zatvorenom trznom centru i opet ista stvar,..srce pocinje da lupa, meni prolazi kroz glavu da nemam vazduh,..takav strah da mislim da je gotovo umirem. Ja otprilike predpostavljam zasto mi se to desava, jer sam se pre par godina preselila u inostranstvi i to je za mene bio veliki stres i jos uvek je. Plus sam ponekad nostalgicna da ne kazem depresivna zbog toga sto sam daleko od roditelja, prijatelja...Zanima me da li je ovo sto mi se desava panicni napad, anksioznost,ili sam pocela da ludim...i sta da radim da sebi pomognem. Hvala unapred!

[aa_aca]

Могуће је да ваздух који си удисала у тим тренуцима заиста није био квалитетан што си ти осетила као мањак кисеоника. Ако на то надовежеш неки страх - ето проблема и панике.

[zola29]

stefani, prvo da ti kazem da nisi pocela da ludis(iz iskustva) ocigledna anksioznost i panika. A i sama si zakljucila pocetak- odlazenje u drugu sredinu, nostalgija za roditeljima....Iz mog licnog iskustva najbolje ce ti pomoci kognitivna bihevorska terapija. Pomocice ti puno da znas da ti nece nista biti u tim trenucima , osim da je neprijatno i nezavidno to stoji.

Nagomilani i produzen stres aktivira paniku, a tek strah od straha i eto ti pun pogodak.

Sto vise naucis o panici i anksioznosti bolje ces se nositi sa istim. Kad ti to naidje da nemas vazduha , pokusaj svesno da kazes sebi tvojim recima istinu- to je panika i ne odupiri se nego je pusti da prodje kroz tvoje telo i znaj da ce proci sigurno. Vezbanjem metoda i menjanje tacke gledista nase perspektive pomaze ali isto tako znaj da je to proces ucenja i menjanja nasih negativnih misli ....

Uzmi sebi svaki dan malo vremena i vidi u toku dana sta si mislila i da li mozes te negativne misli okrenuti u realnije.... primer - '' nemam vazduha i moram odmah izaci napolje" da li moze nesto ovako ili slicno - " ok panika je stigla da me podseti na sav moj nagomilan stres, nece mi nista biti procice ...." disi iz stomaka i svesno - svu tvoju paznju daj na dogadjaje , osobe , predmete sto su oko tebe sta vidis, cujes , dodirujes , kazes...

Za sve to ce ti najbolje pomoci (KBT)
Pozdrav i neboj se ...sa razumevanjem , vezbanjem bices mnogo jaca i samouverenija!

[aa_aca]

Додатно помаже лагано и дубоко дисање.

[stefani77]

Hvala svima na odgovoru! Najneverovatnije mi je sto u takvim situacijama ja sam totalno svesna da je to samo napad. Kad me uhvati kao naprimer u bioskopu ja sama sebi kazem, čekaj ako svi ovi ljudi dišu pored tebe onda mozes i ti. Sama sebi objašnjavam da je strah neosnovan ali nista mi to ne pomaze. Takvu paniku i takav strah imam da sebi kazem ma ti si luda smiri se . Ona sebi kazem okej sad ces da umreš i to je to. Zažmurim i čekam da stvarno prestanem da dišem. I posle 5-7 minuta sam osetila kako popusta i nestaje ko rukom odneseno. Plasi me to sto znam da nemogu starno da se ugušim ali ipak nemogu sama sebi logički da objasnim da to sto osecam nije stvarno. Strah me da cu postati asocijalna jer se meni desava svuda i na svakom mestu. Nekog je strah liftova, nekog aviona a ja svega sto nema prozor koji moze da se otvori. Pozz veliki

[zola29]

pokusaj sa ovim vezbama;

1- Prihvati tvoja osecanja straha(panike) ne bori se protiv njih
2-Dopustanje- kazes sebi, znam sta je to(panika)
3-disi- udahni 2x, izdahni4x
4-unutrasnji dijalog--pozitivan,utesan( bez kritike kao kad pricas sa onim koga najvise volis)
5-odvracanje-(radi nesto sa tom energijom(anksioznost je energija) mentalno i fizicki
6-dozvoli da prodje vreme koje je potrebno da panika prostruji kroz tvoje telo(nelagodnost uvek prodje)
kada se neodupires panici ona pre prodje a i kad naidje sa ovim vezbama bice sve redja i kraca

Sve najbolje i samo imaj dobru volju , sto vise naucis , samopouzdanje raste do te mere da postajes cvrsca nego pre pocetka i upoznavanja panike. Suocavaj se sa svojim strahovima , nauci da ih razradjujes i vidi koji su realni a koji ne...

[tamaraft]

Obratite se psihologu ili psihoterapeutu koji je specijalizovao racionalno-emotivno bihejvioralnu terapiju.

[stefani77]

Hvala na odgovorima! Ja zivim u Americi i bas sam odlucila da idem kod svog lekara da mi da uput, ali ne znam za koga da trazim. Da li mi trepa psiholog, psihijatar mada oni ovde imaju i neke socijane radnike koji se time bave. Bas sam na googl-u trazila da li ima neka ustanova ili neki od doktora koji nude cognitive behavioral therapy ali nista nisam mogla da nadjem. Jedna me stvar interesuje a to je : Sta je to najgore sto mi se moze desiti tokom napada? Da li mogu da se onesvstim? Da li su uzrok tome samo moje negativne misli? Ja otprilike znam sta je uzrok i ja to ne mogu da promenim. Mene muci zivot u inostranstvu, ja zivim lepo ovde ali nedostaje mi porodica, prijatelji...Mislim da se kajem sto sam donela odluku da napustim Srbiju. Ali sad je kasno da promenim sve. Ne znam kako bi mi pomoglo da pricam sa doktoro? Mi bi dosli da zakljucka sta je bio okidac za moju aksioznost, ali ono sto osecam nikako ne mogu da promenim. Mislim ja pozitivno i trudim se...Ali jednostavno nisam srecna ove i to je to.

[aa_aca]

Шта ти то значи "овде лепо живим" када ти све недостаје?!

Сећаш ли се Ђокине песме "Васа Ладачки", како каже: "Све је им'о, ништа им'о није"?
Врати се ти тамо где ти је срце и батали лекаре.

[stefani77]

Ih kako se pre toga nisam setila da se vratim u Srbiju? Pa da mogu ja bih to davno uradila. Ovde imam posao, suprug vodi jednu americku kompaniju ovde vec godinama,stan smo kupili ovde...Moj suprug koji ima 45 godina koji zivi ovde vec 20 god , nece sigurno da napusti sve i vrati se u Srbiju i da pocne sve ispocetka. A moj suprug inace voli Ameriku i nijednog trenutka se ne bi vratio. Inace njemu su roditelji pokojni tako da ga i ne vuce da se vrati kuci jer i nema neku porodici i prijatelje..Ja imam roditelje, prijatelje....a inace sam veoma vezana za porodicu...pa mi sve to nedostaje. Ali ne mogu supruga da ostavim, zato sto kazem da lepo se slazemo i da ne mogu bez njega. Eto tako moj zivot i jeste kao u pesmi Balasevica. Valjda covek ne moze da ima sve sto zeli:)

[vasa]

Stefani,
Meni se cini da ti imas neki problem koji ni sama neces da priznas da je problem--nesto sa cime se ne mozes suociti-prevazici--mozda ga cak i nisi svesna.
Svi ovi problemi koje ti pominjes su sitni za tako nesto veruj mi.
Tebe muci nesto--ako i pored tako ,,lepog,, zivota (kako kazes-nemas finansijskih problema,nemas ljubavnih problema) ti patis,tu mora biti neki razlog.
Cudno mi je da ne pominjes decu?
Jesi li u porodici imala slicne slucajeve tvom slucaju?
Imas li tamo nekog kome sve mozes ispricati osim muza?
Koliko imas slobodnog vremena-jel radis?

[drbgd]

@stefani77,
obratite se lekaru, psihijatru koji ima edukaciju za kognitivno-bihejvioralnu psihoterapiju. ako u pocetku budu predlozeni i neki lekovi - nemojte ih odbiti.
ako rezultati ne budu vidni nakon oko pola godine, promenite terapeuta, i tada potrazite psihoanalitickog (psihodinamskog) terapeuta.

[aa_aca]

stefani77, колико дуго си ти у Америци?

[stefani77]

Ja u Americi zivim tacno 5 godina i isto toliko dugo sam udata. Radim, imam stalni posao, promenila sam tri posla, tri drzave za pet godinakoliko sam u Americi, tako da mi je i to neki stres bio, stalno novi ljudi, novi prijatelji, novi posao. Decu nemam, bas sam pre 5 meseci imala vanmatericnu trudnocu, tu je bilo malo razocarenja ...a inace radimo na trudnoci ali nesto ne ide. Inace sam jako osetljiva po prirodi i stalno nesto brinem, tako moj muz kaze. Kaze da ne mogu da se opustim, sto i jeste istina. Veliki sam idealista, perfekcionista i sve hocu sad i odmah. Jedan od problema koji me muci je moji roditelji imaju los zivot. Tata je nasilnik i fizicki ali uglavnom psihicki muci mamu..a ja nisam blizu i ne mogu da je branim, i to me muci. Mislim da sam ja pored nje u Srbiji ja bih je zastitila...osecam krivicu sto zivim daleko. Moj otac sva kad mi govori da sam pogresila zivot, kako treba da se razvedem, sta ce mi svo bogatsvo kad nisam pored roditelja. Zivim u tudjem svetu. Mene to boli i grize i zelela bih da se vratim ali ne mogu da ostavim muza i ceo zivot tek tako. Ja imam 33 god i jos sam relativno mlada i znam da i kad bih napustila Ameriku i vratila se u Srbiju da bih mozda mogla da nadjem posao...ali to bi znacilo da moram da se razvedem a ja to ne zelim. Moj otac zadnjih par godina ima iste napade, kaze da oseca da mu nesto stoji u grlu i da ga grebe i da ne moze da dise. Doktori su mu rekli da je sve to na nervnoj bazi. To mu se javilo i pre nego sam se ja preselila za inostranstvo. Imam mnogo porodicnih problema koje ne mogu da resim, koji me brinu, i koji ce uvek da budu tu jer ne zavise od mene. Mene ubija osecaj krivice da mojim odlaskom ljudi pate ( moj otac, moja majka)...Komplikovano je mnogo...

[stefani77]

Ja u Americi zivim tacno 5 godina i isto toliko dugo sam udata. Radim, imam stalni posao, promenila sam tri posla, tri drzave za pet godinakoliko sam u Americi, tako da mi je i to neki stres bio, stalno novi ljudi, novi prijatelji, novi posao. Decu nemam, bas sam pre 5 meseci imala vanmatericnu trudnocu, tu je bilo malo razocarenja ...a inace radimo na trudnoci ali nesto ne ide. Inace sam jako osetljiva po prirodi i stalno nesto brinem, tako moj muz kaze. Kaze da ne mogu da se opustim, sto i jeste istina. Veliki sam idealista, perfekcionista i sve hocu sad i odmah. Jedan od problema koji me muci je moji roditelji imaju los zivot. Tata je nasilnik i fizicki ali uglavnom psihicki muci mamu..a ja nisam blizu i ne mogu da je branim, i to me muci. Mislim da sam ja pored nje u Srbiji ja bih je zastitila...osecam krivicu sto zivim daleko. Moj otac sva kad mi govori da sam pogresila zivot, kako treba da se razvedem, sta ce mi svo bogatsvo kad nisam pored roditelja. Zivim u tudjem svetu. Mene to boli i grize i zelela bih da se vratim ali ne mogu da ostavim muza i ceo zivot tek tako. Ja imam 33 god i jos sam relativno mlada i znam da i kad bih napustila Ameriku i vratila se u Srbiju da bih mozda mogla da nadjem posao...ali to bi znacilo da moram da se razvedem a ja to ne zelim. Moj otac zadnjih par godina ima iste napade, kaze da oseca da mu nesto stoji u grlu i da ga grebe i da ne moze da dise. Doktori su mu rekli da je sve to na nervnoj bazi. To mu se javilo i pre nego sam se ja preselila za inostranstvo. Imam mnogo porodicnih problema koje ne mogu da resim, koji me brinu, i koji ce uvek da budu tu jer ne zavise od mene. Mene ubija osecaj krivice da mojim odlaskom ljudi pate ( moj otac, moja majka)...Komplikovano je mnogo...