Klaustrofobija od svega i svacega? Strah da ne mogu da disem

[vasa]

Stefani,
Meni se cini da ti imas neki problem koji ni sama neces da priznas da je problem--nesto sa cime se ne mozes suociti-prevazici--mozda ga cak i nisi svesna.
Svi ovi problemi koje ti pominjes su sitni za tako nesto veruj mi.
Tebe muci nesto--ako i pored tako ,,lepog,, zivota (kako kazes-nemas finansijskih problema,nemas ljubavnih problema) ti patis,tu mora biti neki razlog.
Cudno mi je da ne pominjes decu?
Jesi li u porodici imala slicne slucajeve tvom slucaju?
Imas li tamo nekog kome sve mozes ispricati osim muza?
Koliko imas slobodnog vremena-jel radis?

[drbgd]

@stefani77,
obratite se lekaru, psihijatru koji ima edukaciju za kognitivno-bihejvioralnu psihoterapiju. ako u pocetku budu predlozeni i neki lekovi - nemojte ih odbiti.
ako rezultati ne budu vidni nakon oko pola godine, promenite terapeuta, i tada potrazite psihoanalitickog (psihodinamskog) terapeuta.

[aa_aca]

stefani77, колико дуго си ти у Америци?

[stefani77]

Ja u Americi zivim tacno 5 godina i isto toliko dugo sam udata. Radim, imam stalni posao, promenila sam tri posla, tri drzave za pet godinakoliko sam u Americi, tako da mi je i to neki stres bio, stalno novi ljudi, novi prijatelji, novi posao. Decu nemam, bas sam pre 5 meseci imala vanmatericnu trudnocu, tu je bilo malo razocarenja ...a inace radimo na trudnoci ali nesto ne ide. Inace sam jako osetljiva po prirodi i stalno nesto brinem, tako moj muz kaze. Kaze da ne mogu da se opustim, sto i jeste istina. Veliki sam idealista, perfekcionista i sve hocu sad i odmah. Jedan od problema koji me muci je moji roditelji imaju los zivot. Tata je nasilnik i fizicki ali uglavnom psihicki muci mamu..a ja nisam blizu i ne mogu da je branim, i to me muci. Mislim da sam ja pored nje u Srbiji ja bih je zastitila...osecam krivicu sto zivim daleko. Moj otac sva kad mi govori da sam pogresila zivot, kako treba da se razvedem, sta ce mi svo bogatsvo kad nisam pored roditelja. Zivim u tudjem svetu. Mene to boli i grize i zelela bih da se vratim ali ne mogu da ostavim muza i ceo zivot tek tako. Ja imam 33 god i jos sam relativno mlada i znam da i kad bih napustila Ameriku i vratila se u Srbiju da bih mozda mogla da nadjem posao...ali to bi znacilo da moram da se razvedem a ja to ne zelim. Moj otac zadnjih par godina ima iste napade, kaze da oseca da mu nesto stoji u grlu i da ga grebe i da ne moze da dise. Doktori su mu rekli da je sve to na nervnoj bazi. To mu se javilo i pre nego sam se ja preselila za inostranstvo. Imam mnogo porodicnih problema koje ne mogu da resim, koji me brinu, i koji ce uvek da budu tu jer ne zavise od mene. Mene ubija osecaj krivice da mojim odlaskom ljudi pate ( moj otac, moja majka)...Komplikovano je mnogo...

[stefani77]

Ja u Americi zivim tacno 5 godina i isto toliko dugo sam udata. Radim, imam stalni posao, promenila sam tri posla, tri drzave za pet godinakoliko sam u Americi, tako da mi je i to neki stres bio, stalno novi ljudi, novi prijatelji, novi posao. Decu nemam, bas sam pre 5 meseci imala vanmatericnu trudnocu, tu je bilo malo razocarenja ...a inace radimo na trudnoci ali nesto ne ide. Inace sam jako osetljiva po prirodi i stalno nesto brinem, tako moj muz kaze. Kaze da ne mogu da se opustim, sto i jeste istina. Veliki sam idealista, perfekcionista i sve hocu sad i odmah. Jedan od problema koji me muci je moji roditelji imaju los zivot. Tata je nasilnik i fizicki ali uglavnom psihicki muci mamu..a ja nisam blizu i ne mogu da je branim, i to me muci. Mislim da sam ja pored nje u Srbiji ja bih je zastitila...osecam krivicu sto zivim daleko. Moj otac sva kad mi govori da sam pogresila zivot, kako treba da se razvedem, sta ce mi svo bogatsvo kad nisam pored roditelja. Zivim u tudjem svetu. Mene to boli i grize i zelela bih da se vratim ali ne mogu da ostavim muza i ceo zivot tek tako. Ja imam 33 god i jos sam relativno mlada i znam da i kad bih napustila Ameriku i vratila se u Srbiju da bih mozda mogla da nadjem posao...ali to bi znacilo da moram da se razvedem a ja to ne zelim. Moj otac zadnjih par godina ima iste napade, kaze da oseca da mu nesto stoji u grlu i da ga grebe i da ne moze da dise. Doktori su mu rekli da je sve to na nervnoj bazi. To mu se javilo i pre nego sam se ja preselila za inostranstvo. Imam mnogo porodicnih problema koje ne mogu da resim, koji me brinu, i koji ce uvek da budu tu jer ne zavise od mene. Mene ubija osecaj krivice da mojim odlaskom ljudi pate ( moj otac, moja majka)...Komplikovano je mnogo...

[aa_aca]

stefani77, бригом ништа нећеш постићи осим што ћеш себи да уништиш здравље. Ни твоја околина неће остати нетакнута. Ако тако наставиш и твој брак ће да постане веома лош за неких пет-шест година.

Сада ћу да будем веома отворен: зашто се сада бринеш за родитеље када си већ отишла? Немој да се завараваш. Ништа нећеш да будеш боља особа ако се бринеш и ништа не урадиш. Буди искрена према себи па донеси одлуку:
1. Ако те ји је толико стало до родитеља, врати се
2. Ако ти је толико стало до садашњег живота с мужем, заборави родитељске проблеме.

Да поновим. Не значи да си добра особа ако се бринеш а ништа не урадиш. Не заваравај се. Сви смо ми слични.