Ne mogu a de se ne smejem, natasino, šta si želelea da dokažeš s kopiranjem ovog teksta sa CDC-a? Da li sam ja, pardon, da li smo NEKI 
, bilo gde na ovoj temi napisali da to tamo ne piše? Hvala ti za dozu zdravog smeha! Što se tiče citirane rečenice nema potrebe da naglašavam na koga se odnosi tj. na koga se ne odnosi. Potrebno je čitati sa razumevanjem ceo pasus, celu citiranu rečenicu i posebnu pažnju posvetiti čitanju sa razumevanjem dela u zagradi u kome su ključne reči "lažno" i "obaveznost".S obzirom da je natasino ponudila zaista mnogo informacija koje govore u prilog vakcinaciji i s obzirom da svaka medalja ima dve strane ja bih dodala neke podatke vezane za reakcije posle vakcinacije.
Svaka zemlja ima sistem i bazu u koju se skupljaju izveštaji o reakcijama posle vakcinacije. Kod mene taj sistem funkcioniše tako da ako roditelji primete nešto čudno kod deteta jave pedijatru, a on je dužan da to prijavi dalje nadležnom organu (Registar za reakcije). Naravno, tu je ponovo kvaka 22. Svi lekari su dužni (zakonom obavezni) da prijave svaku informaciju koju roditelji jave posle vakcinacije (ovde bih se zadržala na roditeljima i deci jer kada su u pitanju odrasle osobe one mogu za sebe da opišu kako se osećaju, da kažu ako nešto nije u redu itd. dok bebe i mala deca to ne mogu i zato tu roditelji imaju važnu ulogu). Međutim, ako kažete pedijatru da je dete imalo povišenu temperaturu, da je bilo nervozno, da je plakalo (neki čak satima i za pojedine bi rekli da ne plaču već vrište
), da je noga bila otečena oni uglavnom odgovore da je to očekivana reakcija i retko ko te podatke upiše u karton deteta a kamoli pošalje izveštaj dalje. Koliko sam istraživala sistem deluje slično u većini država. Čak i kada dete završi u bolnici na oživljavanju i lečenju i iako se konačno pošalje izveštaj da je došlo do neke nepoželjne rekacije obično sledi komentar da uzrok sigurno nije bila vakcina. Šta se posle dešava zavisi od roditelja, ali činjenica je da medicina jako, jako teško priznaje da su vakcine uzrok bilo čemu lošem. Većina roditelja suočena bolešću deteta, ili još strašnije smrću, u tom trenutku poslednje u mislima ima mogući sudski proces da bi dokazali šta se zapravo dogodilo. Zato je moj komentar: iako postoje baze predviđene za skupljanje tih podataka pitam se koliko su zaista tačne i potpune (za moju državu sam sigurna da nije). Kada sam počela da proučavam vakcine najlakše je bilo doći do američkog VAERS (Vaccine Adverse Reporting System) pa druge nisam ni tražila tako da ne mogu da komentarišem podatke iz drugih zemalja. Ovde smo pominjali više puta američki CDC (Center for Desease Control and Prevention) gde se mogu naći sve informacije o postojećim vakcinama, planu vakcinacije za decu i odrasle, svetske putnike, bolestima itd. Na stranicama CDC-a čak piše da je SAMO oko 10% reakcija posle vakcinacije prijavljeno (naravno ne na prvoj stranici i zato sada kao ukleto ne mogu ponovo da pronađem taj podatak, ali to i nije važno, na osnovu saznanja kako sistem deluje kod mene verujem da prijave na VAERS-u nisu potpune i meni je logično da reakcija ima mnogo više jer iako sistem postoji, u Americi mnogi roditelji ni ne znaju za njega a još manje da im njihova demokratska država pruža mogućnost da SAMI prijave ako sumnjaju da je njihovo dete imalo neku reakciju (ne samo štetnu već i sve one očekivane) posle vakcinacije - kod mene ta mogućnost ne postoji).
Prilažem neke podatke sa VAERS-a. I dok ih proučavate mislite i na to da CDC kaže da je prijavljeno tek 10% reakcija. Pa čak i da je taj % veći, sigurno nije 100.
prijave smrtnih slučajeva posle vakcinacije za 2005. godinu
prijave smrtnih slučajeva posle vakcinacije za 2006.godinu (koja još uvek traje)
Pretraživanje VAERS-a je stvarno jednostavno i baš ako imate vremena možete da se "igrate" i da npr. nađete podatke o greškama pri davanju prave vakcine (npr. koliko puta je dana Menactra umesto X, Y ili Z vakcine
, pa se čovek pita da li tamo ne znaju da čitaju?)Amerikanci imaju i VCIP (National Vaccine Injury Compensation Program). Naravno da nisu svi zahtevi za kompenzaciju odobreni, već sam napisala da medicina jako teško priznaje svoje greške, ali činjenica je da taj program postoji i samim tim je jasno da postoje neželjene reakcije na vakcine.
Zbog skupljanja meni važnih podataka imam sačuvanu presudu kojom je u maju 2006. godine jednoj ženi odobrena kompenzacija jer je obolela od multiple skleroze posle vakcinacije protiv hepatitisa B (kao medicinska sestra je morala da bude vakcinisana; u vreme vakcinacije je imala 33 godine). U toku procesa su se složili da je kod nje postojala velika verovatnoća da će oboleti od MS jednom u životu a da je vakcinacija sve to ubrzala. Zato se ja pitam otkuda nekome hrabrost da vakciniše dete takvom vakcinom a da pre toga ne može sa sigurnošću da kaže da nije potencijalni kandidat za MS jednom u životu tj. da mu ta vakcina neće naneti nikakvu štetu?
I još samo ovo. Pošto vakcine nisu sastavljene od malo oslabljenih viruščića ili bakterijica i nešto vode, već sadrže i neke druge sastojke, a koji su to sastojci možete da se uverite na sajtu relevantne institucije: http://www.cdc.gov/nip/publications/pin ... pient2.pdf , a opis tih sastojaka nudi npr. ovaj, pretpostavljam, nerelevantni sajt: http://www.wnho.net/vaccine_ingredients.htm , a naravno, možete i sami da "izguglate" svaki sastojak posebno
. Zanimljivo je da ako pozovete američku asocijaciju (iliti savez) pedijatara (AAP) i pitate ih kolika je količina derivata žive, aluminijuma i formaldehida koju je još sigurno ubrizgati detetu, mogu da posumnjaju na zlostavljanje deteta. Kada se smire, objasniće vam da sigurna količina ne postoji jer su sve to potencijalno karcinogene supstance. Ali te supstance su sastavni deo većine vakcina. Kako je onda moguće da su one sigurne? Odgovor zavisi od toga ko te supstance ubrizgava 
Ako to uradite vi ili ja, sleduje nam zatvor. Ali ako to preporučuje farmaceutska kompanija i ako to radi doktor, onda su potpuno sigurne i bezopasne 
, HEMIJU